Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet135/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
#414
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   238

miracles  mo‘jiza  ko‘rsatmoq;  crier  miracle,  au  miracle  hayratlanmoq, 

ajablanmoq; par  miracle loc adv qandaydir mo‘jiza  tufayli,  tasodifan,  omad 

kelib;  il  en  a  réchappé  par  miracle  u  bundan  qandaydir  mo‘jiza  tufayli 

qutilib qoldi. 

miraculé, ée

 adj mo‘jizalangan; mo‘jiza bilan tuzalgan odam; mo‘jizakor. 

miraculeusement

 adv mo‘jizadagidek, mo‘jizavorlik bilan, ajoyiblik bilan. 

miraculeux,  euse

  adj  1.  mo‘jizadek,  mo‘jizavor,  mo‘jizoviy;  apparition 

miraculeuse mo‘jizoviy ko‘rinish; 2.  ajoyib, g‘aroyib, mo‘jizakor; un  remède 

miraculeux mo‘jizakor dori. 

mirador

  nf  1.  belveder  (balandlikdagi  shiypon);  2.  qorovul  vishkasi 



(qamoqxonalarda). 

mirage


 nm 1. sarob; 2. xayol, xayolot, xomxayol; le  mirage de la gloire, 

du succès g‘alaba, yutuq xayoloti. 

mire

  nf  1.  de  mire  mo‘ljallash  uchun;  ligne  de  mire  mo‘ljalga  olish 



chizig‘i;  fig  point  de  mire  diqqat,  e’ tibor  markazi;  être  le  point  de  mire 

diqqat-e’ tibor  markazi  bo‘lmoq;  2.  mo‘ljal;  ajuster  la  mire  avant  de  tirer 

otishdan oldin mo‘ljalni moslamoq; 3. televizor ko‘rsatuvlaridan oldin ekranda 

beriladigan sozlash jadvali; la mire apparaît sur l’écran avant le début des 

émissions eshittirishlar boshlanishidan  oldin  ekranida sozlash jadvali paydo 

bo‘ladi. 

mirer

 I. vt yoriqqa solib ko‘rmoq (tuxumni); II. se mirer vpr litt qarashmoq, 



bir-biriga qaramoq; la montagne se mire dans le lac tog‘ ko‘lga qaraydi. 

mirifique

  adj  plais  ajoyib,  zo‘r;  des  promesses  mirifiques  ajoyib 

va’dalar. 

mirliton

 nm qamishsurnay; vers de mirliton no‘noq, bemaza she’rlar. 

mirobolant, ante

 adj fam kishini  hayron,  tang qoldiradigan, mahliyo qilib 

qo‘yadigan; des gains mirobolants kishini hayron qoldiradigan yutuq. 

miroir


  nm  1.  ko‘zgu;  se  regarder  dans  le  miroir  ko‘zgu  ko‘rmoq;  loc 

miroir  à  alouettes  aldamchi,  yolg‘ondakam;  2.  sath,  silliq  yuza;  le  miroir 

des  lacs  ko‘llarning  silliq  yuzi;  3.  fig  ko‘zgu;  les  yeux  sont  le  miroir  de 

l’âme ko‘z qalbning ko‘zgusidir. 

miroitant,  ante

  adj  yarqiroq,  jilvagar;  la  surface  miroitante  de  la  mer 

dengizning jilvagar yuzasi. 

miroitement

  nm  yarqirash,  jilvalanish;  le  miroitement  des  vitres  au 

soleil oynalarning quyoshda yarqirashi. 

miroiter

  vi  shu’la,  nur  qaytarmoq,  tovlanmoq,  yarqiramoq,  yaltiramoq; 

vitre,  eau  qui  miroite  yarqirab  turgan  oyna,  suv;  2.  loc  faire  miroiter 

qiziqtirmoq, jalb etmoq; il lui a fait miroiter les avantages qu’il pourrait en 

tirer u uni bundan olishi mumkin bo‘lgan foydaga qiziqtirdi. 

miroton


 nm piyoz qo‘shib qaynatilgan mol go‘shti. 

mis, mise

 pp 

mettre


 fe’lining o‘tgan zamon sifatdoshi. 

misaine


  nf  mar  fok  (oldingi  machtaning  pastki  yelkani);  le  mât  de 

misaine fok-machta (kemaning old tomonidagi machta). 

misanthrope

  I.  n  odamzotni  yoqtirmaydigan  kishi,  odamovi;  II.  adj  

odamlarga  aralashmaydigan,  odamovi,  yovvoyi;  elle  est  devenue  bien 

misanthrope u judayam odamovi bo‘lib qoldi. 



MISANTHROPIE

 

MIXEUR



 

 

 



340 

misanthropie

 nf odamzotni yoqtirmaslik, odamovilik, yovvoyilik. 

misanthropique

 adj litt odamyoqmaslarga xos bo‘lgan, odamsevmaslik, 

odamga  dushmanlik  ruhidagi;  réflexions,  idées  misanthropiques 

odamsevmaslikka xos bo‘lgan o‘y, fikrlar. 

mise


  nf  1.  (en)  qo‘yish,  joylash;  mise  en  place  joyiga  qo‘yish;  mise  en 

bouteilles shishalarga quyish; fam  mise en boîte birovdan kulish, masxara, 

mazax,  mayna  qilish;  mise  en  scène  sahnaga  qo‘yish,  sahnalashtirish;  2. 

biron holatga solmoq,  tushirmoq; la  mise sur pied d’un programme rejani 

ro‘yobga  chiqarish;  mise  à  pied  ishdan  bo‘shatish;  3.  mise  en  plis  soch 

tarash,  soch  turmaklash;  mise  au  net  oqqa  ko‘chirish;  mise  en  état,  en 

ordre  holatga,  tartibga solish;  mise à prix  narx qo‘yish,  narxini  belgilash; 4. 

dov,  ganak,  tikilgan  pul  (qimorda),  mablag‘,  kapital  sarflash  (biron  ishga); 

déposer  une  mise  dov  tikmoq;  doubler  la  mise  dovni  ikki  baravar 

oshirmoq;  mise de fonds kapital, mablag‘ sarflash; 5. de  mise odob,  tartib; 

ces  manières  ne  sont  plus  de  mise  bu  qiliqlar  endi  tartibdan  emas;  6. 

kiyim, ust-bosh (ustidagi); soigner sa mise ust-boshini tartibli tutmoq (tartibli 

kiyinmoq). 

miser


 vt 1. tikmoq (dov, ganak, pul); miser dix francs o‘n frank tikmoq; 2. 

miser  sur  un  cheval,  aux  courses  otga,  poygaga  pul  tikmoq;  fam  miser 

sur oshirmoq, orttirmoq,  ustiga  qo‘ymoq; on ne peut pas  miser là-dessus 

bundan orttiq oshirib bo‘lmaydi. 

misérable

  I.  adj  1.  baxtsiz,  baxti  qaro,  bebaxt,  badbaxt,  tolei  past; 

sho‘rpeshona,  sho‘rli;  narsa  baxtsiz,  ko‘ngilsiz,  faqirona,  g‘aribona;  une 

misérable  existence  faqirona  kun  kechirish;  2.  kambag‘al,  bechora, 

qashshoq,  faqir,  g‘arib;  région  misérable  qashshoq  hudud;  3.  arzimagan, 

arzimas, ahamiyatsiz,  hech narsaga arzimaydigan, mazasi yo‘q, bemaza; 4. 

bo‘lmag‘ur, yomon, yaramas; tant d’histoires pour un  misérable billet de 

cinquante francs!  bir  arzimas ellik  frankli  pulni deb, shuncha mashmasha! 

II.  n  1.  qashshoq,  kambag‘al,  faqir,  bechora,  g‘arib;  2.  yaramas,  bemaza, 

bo‘lmag‘ur odam; ah, petit misérable! ha, yaramas bola! 

misérablement

  adv  1.  ayanchli,  achinarli  ahvolda;  décliner 

misérablement  ayanchli  inqirozga  uchramoq;  2.  kambag‘allik  bilan, 

qashshoqona, 

faqirona, 

g‘aribona, 

nochor, 

bechorahol; 

vivre 

misérablement qashshoqona yashamoq. 



misère

  nm  1.  litt  baxtsizlik,  bechoralik,  g‘ariblik,  faqirlik,  nochorlik;  la 

misère  des  temps  g‘ariblik  davrlari;  quelle  misère!  qanday  baxtsizlik!  intj 

misère! qurib ketsin! 2.  ofat,  falokat, musibat,  alam, qayg‘u, g‘am,  tashvish, 

baxtsizlik;  compassion  aux  misères  d’autrui  birovlarning  g‘am-

tashvishlariga  hamdardlik;  petites  misères  arzimas  tashvishlar;  faire  des 

misères  à  qqn  birovning  joniga,  jig‘iga  tegmoq;  3.  kambag‘allik,  yo‘qchilik, 

faqirlik,  qashshoqlik,  muhtojlik,  bechoralik,  nochorlik;  être,  tomber  dans  la 

misère  faqir bo‘lmoq,  faqirlikka  tushmoq;  misère noire o‘ ta qashshoqlik; loc 

crier,  pleurer  misère  nochorlikdan  fig‘oni  falakka  chiqmoq;  salaire  de 

misère  faqirona  maosh;  4.  arzimagan,  arzimas,  ahamiyatsiz  narsa;  ils  se 

sont  fâchés  pour  une  misère  ular  arzimagan  narsa  uchun  achchiqlashib 

qolishdi. 

miséreux,  euse

  n,  adj  kambag‘al,  yo‘qchil,  faqir,  qashshoq,  muhtoj, 

bechora, nochor; quartiers miséreux qashshoq mavzelar. 

miséricorde

  nf  1.  rahm,  shafqat,  marhamat;  demander,  obtenir 

miséricorde rahm-shafqat so‘ramoq, rahm-shafqatga erishmoq;  2. intj rahm 

qiling! shafqat qiling! 

miséricordieux, ieuse

 adj rahmli, shafqatli, marhamatli, rahmdil. 

misogyne

 adj, n ayollarni yoqtirmovchi (yomon ko‘ruvchi). 

misogynie

 nf ayollarni yoqtirmaslik, odamovilik. 

miss

  nf  1.  miss  (Angliya  va  AQShda  qizlarga  murojaat  formasi);  2. 



go‘zallik qirolichasi; miss France Fransiya go‘zali. 

missel


 nm ibodatlar, duolar to‘plami, kitobi. 

missile


  nm  ballistik  raketa;  des  missiles  sol-air  “yer-havo”  turidagi 

raketalar. 

mission

  nf  1.  missiya,  vazifa,  topshiriq;  on  l’a  chargé  d’une  mission 



unga  vazifa  yuklashdi;  envoyer  qqn  en  mission  biron  kishini  vazifa  bilan 

yubormoq;  mission  accomplie  amalga  oshirilgan  missiya;  mission 

scientifique  ilmiy  topshiriq;  2.  da’vat,  undash,  chaqirish  (dinga);  pays  de 

mission  da’vat  etuvchi  davlat;  3.  missiya  (ma’lum  vazifa  bilan  yuborilgan 

kishilar  guruhi);  elle  fait  partie  de  la  mission  u  missiya  a’zosi;  mission 

diplomatique  diplomatik  missiya;  les  missions  da’vatchilar;  4.  qismat, 

vazifa;  la  mission  de  l’artiste  artistning  qismati;  la  mission  civilisatrice 

d’un pays biror davlatning sivilizatsiya tarqatish vazifasi. 

missionnaire

 I. nm missioner (yerli xalqni xiristian diniga o‘tishga targ‘ib 

qilish uchun o‘zga yurtlarga yuborilgan shaxs); un missionnaire catholique 

katolik  missioneri;  II.  adj  missionerlarga,  ularning  faoliyatiga  oid; 

missioner(lar); l’esprit missionnaire missionerlik ruhi. 

missive


 nf litt maktub, noma, xat; recevoir une missive maktub olmoq. 

mistral, als

 nm mistral (O‘rta yer dengizi va Rona  havzalarida shimoldan 

yoki shimoli-sharqdan dengiz tomon esadigan kuchli shamol). 

mitaine

 nf barmoqlari ochiq qo‘lqop. 



mite

 nf kuya; habit  mangé par les  mites, troué  aux  mites kuya yegan, 

kuya teshgan kiyim. 

mité, ée


 adj kuya yegan; fourrure mitée kuya yegan teri. 

mi-temps


  nf  inv  1.  sport  tanaffus;  2.  taym,  o‘yinning  yarmi;  la  seconde 

mi-temps  o‘yinning ikkinchi yarmi;  loc  adv  à  mi-temps yarim stavka, yarim 

norma;  travailler,  être  employé  à  mi-temps  yarim  stavka  ishlamoq, 

ishlatilmoq; 3. nm inv yarim stavka, yarim norma ish. 

miter

 

(se)



 vpr kuya tushmoq, kuyalamoq. 

miteux,  euse

  I.  adj  ayanchli,  achinarli,  nochor,  bechora,  ojiz,  ro‘dapo; 

des  vêtements  miteux  ro‘dapo  kiyimlar;  un  hôtel  miteux  nochor 

mehmonxona;  II.  n  fam  kambag‘al,  bechora;  cet  hôtel  est  trop  chic  pour 

des  miteux  comme  nous  bizday  kambag‘al-bechoralar  uchun  bu 

mehmonxona o‘ ta dabdabali. 

mithridatiser

  vt  zaharga  moslashtirmoq,  o‘rgatmoq,  immunitet  hosil 

qildirmoq. 

mitigé, ée

 adj 1. yumshoq, yengil; sévérité  mitigée yengil qattiqqo‘llik; 2. 

fam  aralash-quralash,  aralashib;  des  compliments  mitigés  aralash-

quralash maqtovlar; des réactions mitigées aralash-quralash ta’sirlar. 

mitonner

  I.  vi  sekin  pishmoq,  sekin  qaynamoq,  bilqillab  qaynamoq;  la 

soupe  mitonnait sho‘rva bilqillab qaynab  turar edi; faire  mitonner un plat 

ovqatni sekin qaynatib pishirmoq; II. vt 1. hafsala bilan bilqillatib pishirmoq; il 

nous  a  mitonné  un  bon  petit  dîner  u  bizga  hafsala  bilan  ajoyib  ovqat 

pishirib  berdi;  2.  hafsala  bilan,  obdan  tayyorlamoq;  mitonner  une  affaire 

ishni hafsala bilan  tayyorlamoq; III. se  mitonner vpr o‘ziga yaxshi qaramoq, 

o‘zini yaxshi parvarish qilmoq. 

mitoyen, enne

 adj oraliq, umumiy, o‘rtadagi; mur mitoyen oraliq devor. 

mitoyenneté

 nf o‘rtadalik, umumiylik. 

mitraillage

 nm pelemyotdan o‘qqa tutish. 

mitraille

 nf 1. vx quyma to‘p o‘qi; canons  chargés à  mitraille quyma o‘q 

bilan  o‘qlangan  to‘plar;  2.  o‘qqa  tutish;  fuir  sous  la  mitraille  o‘qlar  ostida 

qochmoq; 3. fam chaqa, mayda tanga. 

mitrailler

 vt 1. pulemyotdan o‘qqa tutm oq; mitrailler un avion samolyotni 

pulemyotdan  o‘qqa  tutm oq;  fam  birovga  qarata  otmoq;  2.  fam  to‘xtovsiz 

suratga  olmoq;  le  président  fut  mitraillé  par  les  reporters  prezident 

muxbirlar tomonidan to‘xtovsiz suratga olinar edi. 

mitraillette

 nf avtomat (aslida to‘pponcha-pulemyot). 

mitrailleur

  I.  nm  pulemyotchi;  il  est  mitrailleur  à  bord  d’un  avion  u 

samolyotning  bort  pulemyotchisi;  II.  adj  m  avtomatik  ravishda  otuvchi; 

pistolet, fusil mitrailleur avtomat-to‘pponcha, avtomat-miltiq. 

mitrailleuse

 nf pulemyot. 

mitre


  nf  mitra  (yepiskop  va  boshqa  martabali  ruhoniylarning  ibodat 

vaqtida  kiyadigan  bosh  kiyimi);  la  mitre  et  la  crosse  épiscopales 

yepiskoplik mitrasi va hassasi. 

mitron


 nm novvoy bola, shogird. 

mi-voix


 

(à)


 loc  adv pichirlab, shivirlab,  past  ovoz bilan; parler  à  mi-voix 

pichirlab, yarim ovozda gapirmoq. 

mixage

  nf  yaxlitlash  (film  yoki  ashulaning  hamma  ovozini  yaxlit  bir 



tasmaga yozish). 

mixer


 vt yaxlitlamoq (film yoki ashula ovozini). 

mixeur


 nm anglic mikser, qorishtiruvchi mashina, qorishtirgich. 

MIXTE

 

MODERNE



 

 

 



341 

mixte


  adj  1.  chatishtirilgan,  duragay;  mariage  mixte  duragay  oila  (ikki 

dindagi  odam lar  qovushmasi);  2.  aralash,  qo‘shma;  école,  classe  mixte 

aralash maktab, sinf. 

mixture


 nf 1. mikstura, suyuq  dori;  2. notayin  ovqat, notayin  ichimlik; ne 

buvez pas cette affreuse mixture bu jirkanchli notayin ovqatni ichmang. 

Mlle

 abrév voir mademoiselle. 



Mme

 abrév voir madame. 

mnémotechnique

  adj  mnemotexnikaga  oid  (xotirada  tutishni,  esga 

olishni 

osonlashtiruvchi 

usulga 

oid); 


procédés, 

formules 

mnémotechniques mnemotexnik usul va qoidalar. 

mobile


  I.  adj  1.  qo‘zg‘aladigan,  siljiydigan,  harakatlanadigan;  les  pièces 

mobiles  d’une  machine dastgohning harakatlanadigan qismi; calendrier à 

feuillets  mobiles  almashinuvchi  kalendar;  2.  o‘zgaruvchan,  o‘zgarib 

turadigan;  fêtes  mobiles  surilib  turadigan  bayram;  3.  ko‘chib  yuradigan, 

ko‘chmanchi;  garde  mobile  harakatdagi  gvardiya;  population  mobile 

ko‘chmanchi  xalq;  4.  tez  harakatlanuvchi,  tez  o‘zgarib  turuvchi,  serharakat, 

serg‘ayrat,  pitrak;  reflets  mobiles  tez  o‘zgarib  turuvchi  akslar;  visage, 

regard  mobile  serg‘ayrat  yuz,  qarash;  II.  nm  1.  harakatlanuvchi  jism; 

calculer  la  vitesse  d’un  mobile  harakatlanuvchi  jismning  tezligini 

o‘lchamoq;  2.  yuzaga  keltiruvchi  kuch,  sabab;  les  mobiles  d’une  action 

biron  ishning  yuzaga  keltiruvchi  kuchlar;  chercher  le  mobile  d’un  crime 

jinoyatning  keltirib  chiqaruvchi  sababini  axtaring;  3.  o‘zgaruvchan,  jiladigan, 

siljiydigan. 

mobilier,  ère

  I.  adj  1.  ko‘char  mol-mulk,  mol-dunyoga  oid;  fortune 

mobilière  ko‘chma  mol-mulk;  2.  dr  ko‘char  mol-mulkka  bog‘liq  bo‘lgan; 

valeurs  mobilières  qarz  olish-berish  bilan  bog‘liq  bo‘lgan  majburiyatlar;  II. 

nm uy jihozlari, mebeli; le  mobilier d’une  maison  uy jihozlari.  mobilier de 

bureau idora jihozlari; mobilier urbain shahar jihoz-anjomlari. 

mobilisable

 adj safarbar qilsa bo‘ladigan. 

mobilisation

  nf  1.  safarbarlik,  safarbar  qilish;  décréter  la  mobilisation 

générale  umumiy  safarbarlik  e’lon  qilmoq;  2.  ishga  solish;  la  mobilisation 

des ressources, des énergies boylik, kuch-quvvatini ishga solish. 

mobiliser

  vt  1.  safarbar  qilmoq;  2.  safarbar  etmoq,  otlantirmoq, 

chorlamoq;  le  syndicat  a  mobilisé  ses  militants  kasaba  uyushmasi  o‘z 

kurashchilarini  otlantirdi;  3.  ishga  solmoq,  jalb  qilmoq;  mobiliser  les 

enthousiasmes g‘ayratni ishga solmoq. 

mobilité

 nf 1. harakatchanlik, serharakatlilik; accroître la  mobilité d’une 

armée  par  la  motorisation  motorlashtirish  yo‘li  bilan  qo‘shinning 

harakatchanligini  oshirmoq;  2.  o‘zgaruvchanlik;  la  mobilité  d’un  visage 

yuzning  o‘zgaruvchanligi;  3.  mobilité  des  sentiments,  de  l’humeur  his-

tuyg‘ularning, kayfiyatning beqarorligi, betayinligi, o‘zgarib turishligi. 

mobylette

 nf motorli velosiped, moped. 

mocassin

 nf 1. mokasin, choriq (Shimoliy Amerika yerli aholisining xom  

teridan  tayyorlangan  oyoq  kiyimi);  2.  yurish  va  sport  uchun  mo‘ljallangan 

bog‘ichsiz oyoq kiyimi. 

moche

  adj  1.  fam   xunuk,  ko‘rimsiz,  badbashara;  elle  est  vraiment 



moche  u  haqiqatdan  ham  xunuk;  2.  xunuk,  yoqimsiz,  jirkanch,  razil;  c’est 

moche ce qu’il a fait là! uning u yerda qilgan ishi razil-ku! 

mocheté

 nf fam xunuk, badbashara odam. 



modal,  ale,  aux

  adj  1.  ling  modal;  valeur  modale  modallik  ma’nosi; 

auxiliaires  modaux  yordamchi  modal  so‘zlar;  “pouvoir”,  “devoir”  fe’llari 

yordamchi  modal  so‘zlardir;  2.  musique  modale  tovushlar  sirasi  asosiy 

o‘rinda  bo‘lgan  kuy;  adverbe  de  modalité  modal  ravish;  3.  mus  tovushlar 

sirasi, kuy, ohang tuzilishi, maqom, soz. 

modalité

 nf 1. shart-sharoit,  usul;  modalités de paiement  to‘lov usullari; 

2.  adverbe  de  modalité  modal  ravish;  3.  mus  tovushlar  sirasi,  kuy,  ohang 

tuzilishi, maqom, soz. 

mode

1

  nf  1.  moda,  rasm,  odat;  les  engouements  de  la  mode  modaga 



ishqibozlik; loc à la mode keng tarqalgan, hammaga rasm bo‘lgan; chanson 

à la mode keng  tarqalgan ashula; ce n’est plus à la  mode, c’est passé de 

mode  bu  bugun  rasm  bo‘lmay  qoldi,  bu  modadan  chiqdi;  suivre  la  mode 

modaga  mos  kiyinmoq;  teintes,  tissus  mode  rasm  bo‘lgan  rang,  gazmol; 

journal  de  mode  modalar  jurnali;  elle  travaille  dans  la  mode  u  modalar 

uyida ishlaydi; 2. à la mode de odaticha, -cha, -chasiga. 

mode

2

  nm  1.  mus  tovushlar  sirasi,  kuy,  ohang  tuzilishi,  maqom,  soz; 



mode  majeur,  mineur  soz  major,  soz  minor;  2.  ling  mayl;  les  temps  de 

chaque  mode  har  bir  mayl  zamonlari;  3.  mode  de  usul,  uslub,  yo‘l,  tarz; 

mode  de  vie,  d’existence  turmush,  yashash  tarzi;  mode  d’emploi 

foydalanish uslubi; mode de paiement to‘lov usuli. 

modelage

  nm  yasash,  qoliplash,  quyish;  le  modelage  d’une  statue  en 

terre glaise kulolchilik loyidan haykal yasash. 

modelé


 nm forma, shakl; le modelé du corps tana shakli. 

modèle


 nm 1. model, namuna,  timsol, o‘rnak,  ibrat; texte qui est donné 

comme  modèle à des élèves o‘quvchilarga  namuna sifatida berilgan matn; 

sa  conduite  doit  être  un  modèle  pour  nous  uning  xulqi  bizga  o‘rnak 

bo‘lishi kerak; prendre qqn pour modèle biron kishini timsol qilib olmoq; sur 

le  modèle de namunasida,  timsolida,  o‘rnakida,  ibratida; loc des  employés 

modèles  o‘rnak,  namunali  xizmatchilar;  2.  naturachi;  dessin,  dessiner 

d’après le  modèle naturachidan chizish, naturachidan rasm chizmoq; 3. xil, 

tur,  shakl,  nusxa,  model;  les  différents  modèles  d’organisation 

industrielle  ishlab  chiqarishni  tashkil  qilishning  turli  shakllari;  modèle 

reproduit  en  grande  série  ko‘plab  ishlab  chiqarilgan  nusxa;  un  nouveau 

modèle de  voiture avtomobilning yangi nusxasi; les  modèles de la haute 

couture modalar uyining yangi  nusxalari; 4. maket (narsalarning kichraytirib 

yasalgan  modeli,  namunasi,  nusxasi);  modèle  réduit  kichraytirilgan  model, 

namuna,  nusxa;  des  modèles  réduits  de  bateaux  kemalarning 

kichraytirilgan  nusxalari;  faire  voler  un  avion  modèle  réduit  samolyot 

modelini uchirmoq. 

modeler

  I.  vt  1.  yasamoq,  qilmoq;  modeler  une  poterie,  une  statuette 



sopol  idish,  haykalcha  yasamoq;  modeler  de  la  terre  glaise  kulolchilik 

loyidan yasamoq; pâte à modeler plastilin; 3. bermoq, kiritmoq; biror holatga 

keltirmoq;  l’érosion  modèle  le  relief  eroziya  relyefni  ma’lum  holatga 

keltiradi;  4.  shakllantirmoq,  moslamoq;  modeler  son  goût  sur,  d’après 

celui  de  qqn  o‘z  didini  boshqa  birovnikiga  moslab  shakllantirmoq;  II.  se 

modeler sur vpr -ga qarab moslashmoq; -dan o‘ziga  o‘rnak olmoq, namuna 

olmoq. 

modéliste



  n  1.  modeler  (kiyimlarning  modelini  ishlab  chiquvchi  

mutaxassis); 2. modelist, modelchi, andozachi. 

modem

  nf  inform  modem  (ma’lumotlar  bilan  masofadan  turib  ishlashda 



foydalani ladigan asbob). 

modérateur, trice

 I. adj cheklovchi, cheklab qo‘yuvchi, tiyib turuvchi; une 

influence  modératrice  tiyib  turuvchi  ta’sir;  ticket  modérateur  ketgan 

xarajatning  kasal  tomonidan  to‘lanadigan  to‘rtdan  bir  qismi  (Fransiyada);  II. 

nm regulyator (mashinalarning yurishini yoki ishlashini tartibga solib turuvchi 

asbob); atom reaktorida zanjirli reaksiyani tartibga solib turuvchi jism. 

modération

  nf  1.  o‘rtachalik,  mo‘tadillik,  evidalik;  il  fait  preuve  de 

modération  dans  sa  conduite  u  o‘zining  xulq-atvorida  mo‘tadillik 

ko‘rsatmoqda; 2. kamaytirish, kichraytirish, yumshatish. 

moderato


  adv  mus moderato  (shoshilmay,  ohista  ijro  etiladigan  musiqa 

asari). 


modéré, ée

 adj 1. o‘rtacha, o‘rta-miyona, mo‘ tadil, evida;  2. o‘rtacha yo‘l, 

ish  tutadigan,  o‘rtacha,  xolis,  mo‘tadil;  un  parti  modéré  o‘rtacha  yo‘l 

tutadigan partiya; 3. o‘rtacha, o‘rta-miyona, arzon; prix modéré arzon baho. 

modérément

 adv o‘rtacha, o‘rta-miyona, mo‘ tadil, evida; boire,  manger 

modérément evida ichmoq, yemoq. 

modérer


  I.  vt  yumshatmoq,  pasaytirmoq,  kamaytirmoq,  kichraytirmoq, 

bo‘shashtirmoq,  mo‘tadillashtirmoq,  muloyimlashtirmoq;  modérer  sa  colère 

achchig‘idan  tushmoq;  modérer  vos  expressions  muloyimroq  gapiring; 

modérer  l’allure,  la  vitesse  sekinroq  yurmoq,  tezlikni  pasaytirmoq;  II.  se 

modérer 

vpr 


yumshamoq, 

pasaymoq, 

kamaymoq, 

kichraymoq, 

bo‘shashmoq, 

mo‘ tadillashmoq, 

muloyimlashmoq; 

modérez 


vous! 

tinchlaning!, o‘zingizni bosing! 

moderne

  I.  adj  1.  hozirgi  zamon,  zamonaviy,  yaqinda  paydo  bo‘lgan;  la 



musique  moderne  zamonaviy  kuy;  2.  yangi,  zamonaviy,  eng  oxirgi,  yangi 

chiqqan; les techniques modernes zamonaviy texnikalar; immeuble, usine 

moderne zamonaviy imorat, zavod; 3. hozirgi kundagi, hozirgi, zamonaviy; il 

n’est pas  moderne, il  est vieux jeux u hozirgi kunning odami emas, uning 

bozori o‘ tgan; des goûts, des idées modernes hozirgi kunning didi, g‘oyasi; 


MODERNISATION


Download 18.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling