Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet137/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   133   134   135   136   137   138   139   140   ...   238

vie monastique rohiblar tartibi, hayoti. 

monceau

 nm uyum, to‘da,  to‘p,  g‘aram; des  monceaux d’ordures axlat 



uyumlari; fig un monceau d’erreurs bir to‘da xato. 

mondain,  aine

  adj  1.  oqsuyaklarga,  kiborlarga,  aristokratlarga  oid, 

aristokratlarcha,  aristokratik;  vie  mondaine  et  brillante  aristokratlarcha  va 

dabdabali  hayot;  romancier,  écrivain  mondain  aristokratik  romanchi, 

yozuvchi;  2.  aristokratik yig‘inlarni yaxshi ko‘radigan; il  est très  mondain u 

aristokratik yig‘inlarni  juda yaxshi ko‘radiganlardan; 3. police  mondaine  ou 

la mondaine giyohvandlarga qarshi kurashuvchi politsiya. 

mondanités

  nf  pl  1.  Aristokratlarga  oid  voqea,  hodisa;  aimer,  fuir  les 

mondanités  aristokratlarga  oid  voqea-hodisalarni  yaxshi  ko‘rmoq,  ulardan 

qochmoq;  2. oqsuyakchilik; oqsuyaklarga,  aristokratlarga xoslik; allons! pas 

de  mondanités  entre  nous!  Bo‘ldi!  ikkalamizning  oramizda  oqsuyakchilik 

yo‘q! 


monde

1

  nf  1.  kiborlar,  oqsuyaklar,  aristokratlar  hayoti;  aller  dans  le 



(grand)  monde kiborlar  hayotiga kirmoq; homme, femme du  monde kibor 

kishi, xonim. 

monde

2

 nm odamlar, xaloyiq, xalq, mardum; ko‘p odam bor; j’entends du 



monde dans  l’escalier zinapoyada  odamlarning  tovushini eshityapman; tu 

as  vu  le  monde  qu’il  y  a?  sen  u  yerdagi  odamlarni  ko‘rdingmi?  avoir  du 

monde  chez  soi  uyida  odamlar,  mehmonlar  bo‘ lmoq;  tout  le  monde 

hamma, har bir kishi. 

monde

3

  nm  1.  planetalar,  sayyoralar,  koinot;  la  guerre  des  mondes 



sayyoralar  urushi;  2.  dunyo,  olam,  koinot,  jahon;  conception  du  monde 

dunyoqarash;  loc  tout  est  pour  le  mieux  dans  le  meilleur  des  mondes 

hamma dunyoning eng ezguliklari  tarafdorlari; l’homme  et le  monde inson 

va tabiat; création du  monde olamning yaratilishi; 3. dunyo, olam, borliq; le 

monde extérieur tashqi dunyo; 4. dunyo, olam; le monde poétique, de l’art 

she’riyat, san’at olami; le  monde des abeilles, le monde végétal asalarilar, 

o‘simliklar olami; loc faire tout un monde de qqch bir dunyo ish qilmoq; fam 

c’est un  monde! bu bir dunyo! 5. yer, yer yuzi, dunyo, olam, qit’a, iqlim; les 

cinq parties du monde dunyoning besh qit’ asi; courir, parcourir le monde 

dunyoni  aylanib,  kezib  chiqmoq;  tour  du  monde  yer  atrofi;  fam  le  monde 

est petit odam odam bilan uchrashadi; champion, championnat du monde 

dunyo  chempioni,  dunyo  birinchiligi;  le  nouveau  monde  Yangi  dunyo 

(Amerika);  l’ancien  monde  eski  dunyo  (Yevropa,  Afrika,  Osiyo);  le  tiers 

monde qo‘shilmagan davlatlar; 6. bu dunyo, bu chirkin dunyo;  loc  mépriser 

les  biens  de  ce  monde  bu  dunyoning  boyligidan  nafratlanmoq;  de  l’autre 

monde u dunyodan; il n’est plus de ce  monde u  endi bu dunyoda yo‘q; 7. 

au monde dunyoga, dunyoda; venir au  monde  dunyoga kelmoq;  être  seul 

au  monde  bu  dunyoda  yolg‘iz  bo‘lmoq;  8.  dunyo,  jamiyat,  insoniyat, 

odamlar;  ainsi  va  le  monde  dunyo  shunday  o‘ taveradi;  loc  à  la  face  du 

monde  odam larning  oldida,  ochiqchasiga;  l’avènement  d’un  monde 

meilleur  yaxshiroq  jamiyatning  kelishi;  le  monde  antique  antik  dunyo;  le 

monde  capitaliste  et  le  monde  communiste  kapitalistik  va  kommunistik 

dunyo;  9.  c’est  le  meilleur  homme  du  monde  bu  dunyodagi  eng  yaxshi 

odam;  pour  rien  au  monde  aslo;  dunyodagi  hech  narsa  buning  o‘rniga 

o‘tmaydi;  10.  muhit,  doira,  olam;  il  n’est  pas  de  notre  monde  u  bizning 

doiradan emas. 

mondial, iale, iaux

 adj dunyo,  olam, jahonga oid; population  mondiale 

dunyo aholisi; l’actualité mondiale dunyo yangiliklari. 

mondialement

  adv  dunyo,  jahon  miqyosida;  mondialement  connu 

dunyo m iqyosida tanilgan. 

mondovision

  nf  jahon  teleko‘rsatuvi  (sun’iy  yo‘ldoshlar  yordamida 

dunyoga beriladigan teleko‘rsatuv). 

monégasque

 I. adj M onakoga oid; II. n monakolik. 

monétaire

 adj tanga-chaqa, pulga oid; unité monétaire pul birligi. 

monétique

  nf  banklararo  moliyaviy  aloqalarda  qo‘llaniladigan  informatik 

va elektronik vositalar majmui. 

mongol,  ole

  I.  adj M o‘g‘iliston  va  mo‘g‘illarga  oid;  II.  n  1.  mo‘g‘il;  2.  nm  

mo‘g‘il tili. 

mongolien,  ienne

  I.  adj  daun  kasalligi  (tug‘ma  aql  zaifligi  va  yuzning 

burishishi); II. n daun kasaliga uchragan odam. 

moniteur, trice

 n ustoz, murabbiy, instruktor, trener; chang‘i, avtomaktab 

murabbiysi, instruktori; moniteur de colonie de vacances bolalar dam olish 

guruhlarini tashkil qiluvchi javobgar shaxs. 

monitorat

  nf  ustoz,  murabbiy,  instruktor,  trenerlik  o‘qishi;  ustozlik, 

murabbiylik,  instruktorlik,  trenerlik;  monitorat  de  vol  à  voile  planer 

murabbiysi o‘qishi. 

monnaie

 nf 1. tanga, chaqa; monnaies d’or et d’argent oltin va kumush 



tanga;  2.  pul;  monnaie  métallique  metall  pul;  pièce  de  monnaie  tanga 

(almashtirish  uchun);  monnaie  de  papier  qog‘oz  pul;  monnaie 

électronique  elektron  pul;  fausse  monnaie  qalbaki  pul;  fabricant  de 

fausse  monnaie qalbaki pul yasovchi; 3. pul birligi (uning ma’lum davlatdagi 

qadri);  le  cours  d’une  monnaie  pulning  qadri,  kursi;  valeurs  relatives  de 


MONNAYABLE

 

MONTE



 

 

 



345 

plusieurs  monnaies  pullarning  bir-biriga  nisbatan  almashtirish  qiymati;  loc 

c’est  monnaie  courante  bu  tabiiy  narsa;  4.  mayda  pul,  qaytim,  tanga; 

petite,  menue  monnaie  mayda  pul,  tanga;  passez  la  monnaie!  qaytimini 

bering! rendre la monnaie sur cent francs yuz frankdan qaytim bermoq; je 

n’ai  pas  de  monnaie,  avez-vous  de  la  monnaie?  mening  qaytimim  yo‘q; 

mayda pulingiz bormi? loc rendre à qqn la monnaie de sa pièce qilmishiga 

yarasha javob bermoq. 

monnayable

 adj pulga aylantirsa bo‘ladigan. 

monnayer

  vt  1.  pulga  aylantirmoq;  monnayer  un  biller,  un  bien 

qog‘ozni,  boylikni  pulga  aylantirmoq;  2.  sotmoq,  pullamoq;  monnayer  son 

talent, son silence o‘z qobiliyatini, skunatini pullamoq. 

monocellulaire

 adj bir hujayrali. 

monochrome

 adj bir xil rangli. 

monocle

 nm monokl (bir ko‘zga tutiladigan ko‘zoynak yoki durbin). 



monocoque

 nm bir korpusli. 

monocorde

 adj bir ohangli; une voix monocorde bir ohangli tovush. 

monocotylédone

  adj,  n  pl  bir  urug‘bargli;  bir  pallali,  bir  danakli;  les 

monocotylédones  et  les  dicotylédones  bir  urug‘barglilar  va  ikki 

urug‘barglilar. 

monoculture

 nf monokultura (bir yerga hamisha bir xil ekin ekish). 

monogame

 adj, n bir nikohli, monogam; bir jinsli. 

monogamie

 nf bir nikohlilik, monogamiya. 

monogramme

 nm monogramma (ismi, otasining ismi va familiyasi bosh 

hariflaridan tuzilgan bezak shaklidagi shartli belgi). 

monographie

 nf monografiya (bir masalaga, temaga  bag‘ishlangan ilmiy 

asar). 


monokini

 nm xotinlarning hammomda kiyadigan lozimi. 

monolingue

  adj,  n  1.  bir  tilli,  faqat  bir  tildagina  gapiradigan;  2.  bir  tilli; 

dictionnaire monolingue bir tilli lug‘at. 

monolithe

  I.  adj  monolit,  yaxlit,  yaxlit  toshdan  yasalgan;  colonne 

monolithe yaxlit ustun; II. nm yaxlit toshdan yasalgan yodgorlik. 

monolithique

 adj 1. yaxlit, birbutun;  2. fig monolit, birbutun,  jipslashgan, 

hamjihat; parti monolithique jipslashgan partiya. 

monologue

 nm 1. monolog; monologue intérieur ichki monolog. 

monologuer

 vi monolog aytmoq, yolg‘iz so‘zlamoq. 

monôme


  nm  1.  math  birhad;  2.  sayr  qiluvchi  talabalarning  zanjirsimon 

safi; formez le monôme zanjirsimon tizilinglar! 

monomoteur,  trice

  adj  bir  motorli;  avion  monomoteur  bir  motorli 

samolyot. 

monoculaire

 adj biol bir hujayrali. 

monoplace

 adj bir o‘rinli; voiture, avion  monoplace  bir o‘rinli samolyot, 

avtomobil. 

monoplan

 nm monoplan (bir qavat qanotli samolyot). 

monopole

  nm  1.  monopoliya  (biror  narsa  ishlab  chiqarishda,  biror 

narsadan  foydalanishda  va  u  bilan  savdo  qilishda,  bir  kishi  yoki  tashkilot, 

davlat qo‘lida  bo‘lgan  tanho  huquq);  capitalisme de  monopole les grands 

monopoles  ulkan  monopoliyalar;  2.  tanholik  huquqi;  ce  parti  s’attribue  le 

monopole du patriotisme bu partiya o‘zini tanho vatanparvar huquqiga ega 

deb biladi. 

monopolisation

 nm monopoliyaga aylantirish. 

monopoliser

  vt  1.  monopolizatsiya  qilmoq,  monopoliyaga  aylantirmoq; 

l’état  a  monopolisé  la  vente  des  tabacs  davlat  tamaki  savdosini 

monopoliyaga  aylantirib  oldi;  2.  o‘ziniki  qilib  olmoq,  o‘ziga  qaratib  olmoq; 

monopoliser  qqn,  son  attention  birovni,  birovning  e’ tiborini  o‘ziga  qaratib 

olmoq. 

monoski


  nm  yolg‘izoyoq  chang‘i;  sportning  shu  turi;  faire  du  monoski 

yolg‘izoyoq chang‘i sporti bilan shug‘ullanmoq. 

monosyllabe

 I. adj bir bo‘g‘inli; II. nm bir bo‘g‘inli so‘z. 

monosyllabique

  adj  bir  bo‘g‘inli;  le  chinois  est  monosyllabique  xitoy 

tili bir bo‘g‘inli. 

monothéisme

 nm bir xudolilik, yakka xudolilik, monoteizm. 

monothéiste

 n, adj bir xudoli, xudoni bir deb biluvchi. 

monotone


  adj  1.  bir  ohangdagi,  bir  ovozli,  monoton;  2.  hamisha  bir 

xildagi,  o‘zgarmaydigan,  zerikarli;  paysage  monotone  bir  xildagi  manzara; 

une vie monotone zerikarli hayot. 

monotonie

  nf  bir  xillilik,  o‘zgarmaslik,  zerikarlilik;  la  monotonie  d’un 

paysage, d’un travail manzaraning, ishning bir xilliligi, zerikarliligi. 

monseigneur

1

  nm  oliy  hazrat,  hazrati  oliylari,  onhazrat;  pl 



messeigneurs. 

monseigneur

2

 nm lom, misrang, pishang, dastak. 



monsieur, 

pl 


messieurs

  nm  1.  janob,  afandi,  taqsir,  to‘ra;  bonjour, 

monsieur  salom  janob;  cher  monsieur  qimmatli  janob;  mesdames  et 

messieurs  xonimlar  va  janoblar;  2.  janob;  monsieur  Durand  est  arrivé 

janob Duran keldi; adressez-vous à monsieur le directeur janob direktorga 

murojaat  qiling;  3.  bir  odam,  kishi;  un  vieux  monsieur  bir  qari  odam;  le 

monsieur que nous  avons rencontré hier biz kecha uchratgan odam; un 

joli,  un  vilain  monsieur  yaramas  odam;  4.  enf  kishi,  amaki;  dis  merci  au 

monsieur bu amakiga rahmat degin. 

monstre


  I.  nm  1.  afsonaviy,  bahaybat  maxluq;  monstres  marins 

afsonaviy  dengiz  maxluqlari;  2.  mayib-majruh,  majruh,  mayriq  odam;  3. 

xunuk, badbashara, badburush  odam;  4. fig  badbaxt,  ablah, yaramas; c’est 

un  monstre de cruauté  bu shafqatsiz  ablah odam; fam petit  monstre!  ha 

yaramas! (bolalarga nisbatan); 5. loc les monstres sacrés ulug‘ aktyorlar; II. 

adj fam ulkan, bahaybat, juda katta; un  meeting  monstre  juda katta miting; 

un travail monstre ulkan ish. 

monstrueusement

 adv dahshatli,  qo‘rqinchli darajada; haddan  tashqari, 

ortiq darajada, o‘ ta; il était monstrueusement gros, laid u haddan  tashqari 

semiz, xunuk edi. 

monstrueux,  euse

  adj  1.  maxluqona,  bahaybat  maxluqqa  oid;  laideur 

monstrueuse  maxluqona  xunuklik;  2.  bahaybat,  juda  katta;  une  ville 

monstrueuse  bahaybat shahar; un bruit  monstrueux juda kuchli shovqin; 

3. qabih, mudhish, dahshatli; idée monstrueuse qabih fikr. 

monstruosité

  nf  1.  bahaybatlik,  qo‘rqinchlilik,  xunuklik;  2.  qabihlik, 

mudhishlik,  dahshatlilik;  la  monstruosité  d’un  crime  jinoyatning 

mudhishliligi; une monstruosité qabih, mudhish, dahshatli narsa. 

mont

  nm  tog‘;  du  haut  des  monts  tog‘ning  tepasidan;  le  Mont  Blanc 



M onblan tog‘ i; loc par monts et par vaux tog‘larda va vodiylarda, har yerda, 

hamma yoqda; promettre mont et merveilles yeru-ko‘kni va’da qilmoq. 

montage

 nm yig‘ish;  1. le  montage des chaussures  tuflilarni yig‘ish;  le 



montage  d’un  moteur  au  banc  d’essai  motorni  sinov  stendida  yig‘ish; 

chaîne  de  montage  yig‘uv  konveyeri;  le  montage  d’un  circuit  électrique 

elektr zanjirini yig‘ish; 2. montaj (turli parchalarni uyg‘unlikda to‘plab bir butun 

asar  holiga  keltirish);  montage  photographique  fatografik  montaj;  un 

montage yig‘ma hujjatli film. 

montagnard,  arde

  I.  adj  tog‘ li  joyda  yashovchi,  tog‘lik;  tog‘ga  oid; 

peuples  montagnards  tog‘li  aholilar; la vie  montagnarde  tog‘  hayoti; II. n 

tog‘lik, tog‘ aholisi. 

montagne


  nf  1.  tog‘;  flanc,  pente,  versant  d’une  montagne  tog‘ning 

yonbag‘iri, qiyaligi, nishabi; chaîne de montagnes tog‘ tizmasi; loc (se) faire 

une montagne de qqch zig‘irday narsani  tog‘day qilib bo‘rttirmoq; soulever 

les  montagnes  tog‘day  yukni  ham  nazar-pisand  qilmaslik;  2.  tog‘liklar, 

balandliklar;  pays  de  montagne  tog‘li  o‘lkalar;  passer  ses  vacances  à  la 

montagne  ta’tilni  tog‘da o‘ tkazmoq;  3.  tog‘, uyum,  to‘da; une  montagne de 

livres  bir  tog‘ kitob,  tog‘day kitob uyumi; 4.  montagnes  russes yarmarkani 

transportda naridan-beri kezib chiqish. 

montagneux, euse

 adj tog‘li; région montagneuse tog‘li viloyat. 

montant,  ante

  I.  adj  1.  ko‘tariluvchi,  ko‘ tarilayotgan,  ortib  borayotgan; 

mouvement 

montant  ko‘ tarilayotgan  harakat; 

marée 

montante 



ko‘tarilayotgan  dengiz;  gamme  montante  ortib  borayotgan  gamma;  2. 

ko‘tarilib boruvchi; II. nm 1. tirgak, poya, ustun, yondor; les montants d’une 

fenêtre  deraza  kesakisining  yondorlari;  2.  ma’lum  miqdor  pul,  mablag‘, 

summa, hajm; le montant des frais xarajatlarning umum iy hajmi. 

mont-de-piété

  nm  lombard,  garovxona;  il  a  engagé  sa  montre  au 

mont-de-piété u soatini garovxonaga qo‘ydi; pl des monts-de-piété. 

monte


  nf  1.  qochish;  qochirish;  chopish,  choptirish;  2.  ot  minish, 

chavondozlik; sa monte est excellente u ajoyib chavandoz. 



MONTE

-

CHARGE



 

MORAINE


 

 

 



346 

monte-charge

 nm inv yuk tashuvchi lift. 

montée


 nf 1. ko‘tarilish, chiqish; être essoufflé par une pénible  montée 

chiqishning  og‘irligi  tufayli  o‘pkasi  og‘ziga  tiqilgan  bo‘lmoq;  la  montée  des 

eaux  suvning  ko‘ tarilishi;  2.  o‘r,  qiyalik;  maison  en  haut  d’une  montée 

o‘rning tepasidagi uy. 

monter

1

 I. vi 1. ko‘tarilmoq, yuqori chiqmoq;  monter en haut d’une tour 



minoraning  yuqorisiga  chiqmoq;  monter  au  grenier  cherdakka  chiqmoq; 

monter  à  une  échelle  shotiga  chiqmoq;  elle  est  montée  se  coucher  u 

yotgani yuqoriga chiqib ketdi;  monter à  cheval ot minmoq; il  monte bien u 

otni  yaxshi  minadi;  monter  dans  une  voiture,  en  voiture  mashinaga 

chiqmoq;  monter  à  bicyclette  velosiped  minmoq;  2.  fam  ko‘ tarilmoq 

(janubdan shimolga); ils sont montés (de Marseille) à Paris ular marseldan 

Parijga  ko‘ tarildilar;  3.  ko‘tarilmoq,  martabasi  oshmoq;  monter  en  grade 

mansabi  oshmoq;  fam la vedette qui  monte ko‘ tarilib kelayotgan yulduz; 4. 

ko‘tarilmoq (narsa); le soleil  monte au-dessus de l’horizon ufqdan quyosh 

chiqyapti;  des  bruits  montant  de  la  rue  ko‘chadan  ko‘ tarilayotgan 

shovqinlar; (his-tuyg‘u) la  colère fait  monter  le sang au  visage  g‘azabdan 

yuzi qizarib ketdi; les larmes lui montaient aux yeux ko‘ziga yosh keldi; loc 

monter  à la tête boshga, miyaga  urmoq, mast, kayf  qilmoq; 5. ko‘tarilmoq, 

yuqorilab  bormoq;  bottes  qui  montent  à,  jusqu’à  mi-cuisse  songacha 

ko‘tariladigan  etik;  6.  ko‘ tarilmoq,  ortib  bormoq;  le  tas,  le  niveau  monte 

uyum, daraja  ortib boryapti; 7. ko‘ tarilmoq,  toshmoq (suyuqlik); la rivière, la 

mer  a  monté  daryo,  dengiz  ko‘ tarildi;  le  lait  monte  sut  toshyapti;  8. 

ko‘tarilmoq,  oshmoq  (tovush);  le  ton  monte  tovush  ko‘ tarilyapti  (janjalga 

aylanyapti);  9. ko‘ tarilmoq,  oshmoq (narx); les prix, les  loyers ne  cessent 

de  monter  baholar,  ijara  haqlari  ko‘ tarilishdan  to‘xtamayapti;  à  combien 

montera  la  dépense?  xarajat  qanchaga  yetar  ekan?  II.  vt  1.  ko‘tarilmoq, 

chiqmoq;  monter une côte qirg‘oqqa chiqmoq; 2. ustida o‘ tirmoq, minmoq; 

ce  cheval  n’a  jamais  été  monté  bu  ot  hech  qachon  minilgan  emas  edi; 

mindirmoq; police  montée  otliq  politsiya (Kanadada). 3. oshmoq, chopmoq, 

qochirmoq; l’étalon  monte  la  jument  ayg‘ir  biyaga chopdi; 4. olib chiqmoq 

(yuqoriga);  monter  une  malle  au  grenier  jomadonni  cherdakka  olib 

chiqmoq;  5.  ko‘tarmoq;  monter  l’étagère  d’un  cran  etajerkani  bir  belgi 

ko‘tarmoq;  loc  monter  la  tête  à  qqn,  monter  qqn  qarshi  qilib  qo‘ymoq, 

qayrab qo‘ymoq; se monter la tête asabiylashmoq, hayajonlanmoq, bezovta 

bo‘lmoq; III. se monter vpr 1. ko‘ tarilinmoq; cette côte se monte facilement 

bu  qirg‘oqdan  oson  ko‘tarilinadi;  2.  ko‘tarilmoq,  yetmoq;  les  dépenses  se 

sont montées à mille francs xarajatlar ming frankka yetdi. 

monter

2

  vt  1.  yig‘moq,  tuzatmoq,  montaj  qilmoq;  monter  une  armoire 



livrée  en  éléments  qismlardan  tashkil  topgan  jovonni  yig‘moq;  monter  la 

tente  chodir  tikmoq;  monter  un  film  filmni  montaj  qilmoq;  2. 

sahnalashtirmoq, sahnaga qo‘ymoq;  monter une pièce de théâtre pyesani 

sahnalashtirmoq;  monter une affaire, une société biror ish, biror  jamiyatga 

asos solmoq; monter un coup biror kishiga qarshi zarba tayyorlamoq; coup 

monté  biror  kishiga  qarshi  tayyorlangan  ish;  3.  ta’minlamoq,  jihozlamoq, 

tuzatmoq;  monter  son  ménage  xo‘jaligini  tuzatm oq;  o‘zl.  n.  se  monter 

g‘amlamoq, g‘amlab,  hozirlab olmoq; je suis  mal  montée  en vaisselle men 

idish-tovoqni  yomon  hozirlabman;  4.  o‘rnatmoq,  qo‘ymoq;  monter  un 

diamant sur une bague olmos ko‘zni uzukka qo‘ymoq. 

monteur

  n  1.  yig‘uvchi,  montajchi;  monteur  électricien  elektromontyor; 



2. kinomantajchi; chef monteur bosh kinomantajchi. 

montgolfière

 nf mongolfer (havo shari). 

monticule

 nm tepalik, uyum; monticule de pierre toshlar uyumi. 

montre


1

  nf  vx  ko‘rgazma,  namoyish;  pour  la  montre  ko‘rgazmaga;  loc 

faire montre de ko‘rsatmoq; namoyish, namoyon qilmoq; il a fait montre de 

compréhension  u  zehnini  namoyish  qildi;  en  montre  ko‘rgazmada, 

peshtaxtada. 

montre


2

  nf  1.  soat;  montre  de  précision  xronometr;  montre-bracelet 

qo‘l  soati;  montre  à  quartz  kvars  soati;  montre  de  plongée  suv 

o‘tkazmaydigan  soat;  ta  montre  avance,  retarde  soating  oldinlab  ketyapti, 

orqada  qolyapti;  mettre  sa  montre  à  l’heure  soatini  to‘g‘rilamoq;  2.  loc 

montre  en  main  vaqtni  aniq  hisob-kitob  qilib;  course  contre  la  montre 

ma’lum vaqt tashlab yugurish. 

montrer


  I.  vt  1.  ko‘rsatmoq,  namoyish  qilmoq;  montrer  un  objet  à  qqn 

biror  narsani  birovga  ko‘rsatmoq;  montrer  ses  richesses  o‘z  boyliklarini 

namoyish  qilmoq;  montrer  du  doigt  les  étoiles  barmog‘i  bilan  yulduzlarni 

ko‘rsatmoq;  montrer le chemin, la voie yo‘lni ko‘rsatmoq; film qui  montre 

des  scènes  de  violence  zo‘ravonlik  voqealarini  namoyish  qiluvchi  film;  2. 

ko‘rinib  turmoq; robe qui  montre les bras, le  cou qo‘llar va  bo‘yin ko‘rinib 

turadigan ko‘ylak;  ce tapis  montre la corde gilamning  ipi ko‘rinib  turibdi; 3. 

ko‘rsatmoq,  ta’riflamoq;  l’auteur  montre  dans  ses  livres  un  pays,  une 

société muallif o‘z kitoblarida bir yurtni, bir jamiyatni ta’riflaydi; 4. ko‘rsatmoq, 

ta’kidlamoq, ayon qilmoq, bildirmoq;  montrer à qqn ses torts, lui  montrer 

qu’il  a  tort  birovga  o‘z  xatosini  ko‘rsatmoq,  unga  xato  qilayotganini 

ta’kidlamoq; signes qui  montrent la présence, l’imminence de qqch biror 

narsaning  borligi, muqarrarligini  bildiruvchi  ishoralar;  5. ko‘rsatib  qo‘ymoq; je 

vais  lui  montrer  qui  je  suis  men  unga  kimligimni  ko‘rsatib  qo‘yaman; 

montrer ce qu’on sait faire nima qila olishligini ko‘rsatib  qo‘ymoq;  montre 

l’exemple!  namuna ko‘rsat! 6. ko‘rsatmoq, oshkor qilmoq, namoyon  qilmoq, 

bildirmoq;  montrer  son  étonnement,  son  émotion  o‘z  hayratini,  his-

tuyg‘ularini  bildirmoq;  montrer  de  l’humeur  kayfiyat  ko‘rsatmoq;  7. 

ko‘rsatmoq,  tushuntirmoq;  montre-moi  comment  ça  marche  menga  buni 

qanday ishlashini ko‘rsat; II.  se  montrer vpr 1. ko‘rinmoq,  paydo  bo‘lmoq; il 

n’a qu’à se montrer pour être applaudi u olqishlanishi uchun uning paydo 

bo‘lishigina yetarli; il n’ose plus se  montrer u ko‘rinishga butunlay jur’at eta 

olmayapti;  se  montrer  sous  un  jour  favorable,  tel  qu’on  est  omadi 

kelmoq,  o‘zini  qanday  bo‘lsa  shundayligicha  ko‘rsatmoq;  2.  o‘zining  -ligini 

ko‘rsatmoq,  namoyish  qilmoq;  se  montrer  courageux,  habile  o‘zining 

jasurligini, uddaburoligini ko‘rsatmoq; il s’est montré d’une avarice sordide 

u o‘zining jirkanch xasisligini ko‘rsatdi. 

montreur,  euse

  n  ko‘rsatuvchi  (tomoshabinlar  orasida),  o‘ynatuvchi; 

montreur d’ours, d’animaux ayiq, hayvon o‘ynatuvchi. 

montueux, euse

 adj tog‘li, adirli; pays montueux tog‘li o‘lkalar. 

monture

1

  nf  salt,  miniladigan  hayvon,  ulov;  un  cavalier  et  sa  monture 



suvoriy va uning ulovi. 

monture


2

 nf gardish, niginxona, oprava;  monture de lunettes ko‘zoynak 

gardishi. 

monument


  nm  1.  haykal,  qabr  toshi,  yodgorlik;  monument  funéraire 

qabr  toshi;  monument  aux  morts  marhumlarga  qo‘yilgan  yodgorlik;  2. 

imorat, saroy, yodgorlik; monument historique tarixiy yodgorlik; monument 

public  davlat muhofazasidagi yodgorlik; fam  beso‘naqay katta narsa;  cette 

armoire est un véritable monument bu shkaf haqiqiy beso‘naqay narsa; 3. 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   133   134   135   136   137   138   139   140   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling