Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet138/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   238

qadimiy  madaniyat  qoldig‘i,  qadim iy  yodgorlik,  qadimiy  asar;  fam  un 

monument d’absurdité juda bema’ni narsa. 

monumental,  ale,  aux

  adj  1.  ulug‘vor,  mahobatli,  buyuk;  l’œuvre 

monumentale  buyuk  asar;  2.  fam  juda  katta,  kattakon,  ulkan,  azim;  une 

horloge  monumentale  ulkan  osma  soat;  erreur  monumentale  gunohi 

azim. 


moquer

 

(se)



  vpr  (de  qqn,  qqch)  1.  ustidan  kulmoq,  masxara,  kalaka 

qilmoq,  mazax,  mayna  qilmoq;  les  enfants  se  moquent  de  lui,  de  son 

allure  bolalar  uning  ustidan  kulishadi,  uning  qiliqlarini  mazax  qilishadi;  2. 

mensimay, nazar-pisand qilmay qaramoq, e’ tibor bermaslik; je  m’en  moque 

men  buni  sariq  chaqaga  ham  olmayman;  se  moquer  du  qu’en  dira-t-on 

fisqi-fosodlarga  e’tibor  bermaslik;  il  se  moque  que  j’aie  raison  mening 

haqligim  uning  uchun  bari  bir;  3.  mazax  qilmoq,  ustidan  kulmoq,  ahmoq 

qilmoq;  elle s’est bien  moquée de  vous  u sizni  boplab ahmoq  qildi;  vous 

vous moquez du monde siz odamlarni mazax qilyapsiz; 4. litt hazillashmoq, 

o‘ynashmoq, tegishmoq; vous vous moquez! hazillashyapsiz! 

moquerie

  nm  ustidan  kulish,  masxara,  kalaka  qilish,  mazax,  mayna 

qilish,  hazil,  tegishish;  être  sensible  aux  moqueries hazilni yoqtirmaydigan 

bo‘lmoq. 

moquette

 nf polga mahkamlanadigan, va xonani to‘la egallaydigan gilam; 

demain, on pose  la  moquette ertaga xonaning  poliga gilam  to‘shashadi; il 

préfère  le  parquet  à  la  moquette  u  polga  to‘shalgan  gilamdan  parketni 

afzal ko‘radi. 

moqueur,  euse

  I.  n  mazaxchi,  masxarachi,  hammaning  ustidan 

kulaveradigan odam; c’est un moqueur bu mazaxchi; II. adj masxaralovchi, 

masxaraomiz, istehzoli; regard, rire moqueur masxaraomiz kulgini ko‘r. 

moraine


  nf  morena  (muzliklar  bilan  birga  ko‘chib  kelgan  tog‘  jinslari 

uyumi). 


MORAL

 

MORT



 

 

 



347 

moral


1

,  ale,  aux

  adj  ruhiy,  ma’naviy;  force  morale  ma’naviy  kuch; 

certitude morale ruhiy ishonch. 

moral

2

  nm  ruh,  kayfiyat;  le  moral  des  troupes  est  bon  qo‘shinlarning 



ruhi baland; fam avoir le  moral à zéro, ne pas avoir le  moral ruhi  tushgan 

bo‘lmoq,  hafsalasi  yo‘q  bo‘lmoq;  elle  m’a  cassé,  sapé  le  moral  u 

hafsalamni pir qildi. 

moral


3

, ale, aux

 adj 1. axloqqa oid;  axloqiy, axloq; attitude, expérience 

morale axloqiy munosabat, malaka; les  valeurs  morales axloqiy  fidokorlik; 

principes  moraux axloq qoidalari; 2.  etikaga, axloqqa, odobga  oid; théorie 

morale  axloq-odob  nazariyasi;  3.  axloq,  odob,  udumga  oid,  ibratli;  une 

histoire morale ibratli voqea. 

morale


  nf  1.  etika,  axloq-odob  (falsafiy  bilim);  morale  stoïcienne, 

chrétienne  stoiklar,  nasroniylar  axloq-odobi;  2.  axloq-odob  normalari; 

conforme  à  la  morale  axloq  normasiga  mos  keladi;  morale  sévère, 

rigoureuse  axloqiy  qoidalarga qattiq yopishib  olish; 3. faire la  moral, de la 

morale qattiq koyimoq,  tanbeh bermoq;  4. xulosa, ma’no, hissa; la  morale 

d’une  fable  qissadan  hissa;  la  morale  de  cette  histoire,  c’est  bu 

rivoyatdan xulosa shulki. 

moralement

1

  adv  1.  aqlan,  ma’naviy  jihatdan;  j’en  suis  moralement 



convaincu men bunga aqlan  ishonganman; 2. ruhan; il  a  été  moralement 

très secoué u ruhan juda ezilgan edi. 

moralement

2

  adv  axloq-odob  qoidasiga  binoan;  axloq-odob  qoidasiga 



nomunosib qiliq. 

moralisateur,  trice

  adj  ibratli,  pand-nasihatli,  ibrat  bo‘ladigan, 

nasihatomuz; influence moralisatrice ibratli ta’sir. 

moralisation

 nf nasihat, o‘git, pand-nasihat. 

moraliste

  n  1.  odob  beruvchi,  odob-axloq  o‘rgatuvchi;  2.  nasihatgo‘y, 

ibrat beruvchi; adj elle a toujours été moraliste u doim nasihatgo‘y edi. 

moralité


  nf  1.  fazilat,  yaxshi  xislat,  afzallik,  yaxshi  tomon;  la  moralité 

d’une action, d’une attitude biror ishning, munosabatning yaxshi tomoni; 2. 

axloqlilik, odoblilik; faire une enquête sur la moralité de qqn biror kishining 

axloqliligi  haqida  so‘rov  o‘ tkazmoq;  témoins,  certificat  de  moralité 

axloqlilikka  guvohlik,  shohidlik;  3.  xulosa,  ma’no,  hissa;  la  moralité  d’une 

fable qissadan hissa. 

moratoire

 ou moratorium nm moratoriy (to‘ lov muddatini uzaytirish). 

morbide

 adj 1. kasallikka oid, kasalmand, dardchil; état morbide dardchil 



holat;  2.  nosog‘lom,  buzuq;  curiosité,  imagination  morbide  nosog‘lom 

qiziqish, tasavvur; une littérature morbide nosog‘lom adabiyot. 

morbleu

 intj vx injur xudo ursin. 



morceau

 nm 1. bo‘lak, parcha, burda, kesik; un petit morceau de ficelle 

bir kichik  bo‘lak  arqon;  couper, déchirer,  mettre  en  morceaux bo‘ laklarga 

kesmoq,  yirtmoq,  bo‘ lmoq;  morceau  de  terre  bir  parcha  yer;  un  bon,  un 

gros  morceau yaxshigina, katta bo‘lak; se casser en  mille  morceaux ming 

bo‘lakka  parchalanib  ketmoq;  un  morceau  de  pain  bir  burda  non;  un 

morceau  de  sucre  bir  chaqmoq  qand;  fig  fam  manger  un  morceau  bir 

burda yeb olmoq; fam manger, casser, lâcher le  morceau bo‘yniga olmoq, 

aytib  qo‘ymoq;  2.  parcha,  bo‘lak;  morceaux  choisis  saylanma;  3.  kichik 

muzika  asari,  parcha,  pyesa;  un  morceau  de  piano  pianino  uchun  pyesa; 

exécuter un morceau muzika asaridan bir parcha ijro etmoq. 

morceler


  vt  bo‘laklarga,  parchalarga,  qismlarga  bo‘lmoq;  morceler  un 

terrain en lots yerni bo‘lib tashlamoq. 

morcellement

  nm  bo‘lish,  parchalash,  maydalash;  le  morcellement  de 

la propriété, de la terre mulkni, yerni bo‘lish. 

mordant, ante

 I. adj achchiq, zaharli, zaharxandali, istehzoli; répondre à 

qqn  d’une  manière  mordante  biror  kishiga  zaharxandalik  bilan  javob 

bermoq;  ironie  mordante  istehzoli  qochiriq;  II.  nm  shiddat,  g‘ayrat,  shijoat; 

armée, troupe, équipe  sportive qui a du  mordant  g‘ayratga  to‘la armiya, 

jangovor qism, sport jamoasi; œuvre qui a du mordant jonli asar. 

mordicus


  adv  fam  o‘jarlik,  qaysarlik  bilan;  affirmer,  soutenir  qqch 

mordicus biror narsani o‘jarlik bilan ta’kidlamoq, himoya qilmoq. 

mordiller

 vt yengilgina tishlab-tishlab qo‘ymoq. 

mordoré, ée

 adj tillarang tovlanuvchi qizg‘ish-jigarrang. 

mordre

 I. vt 1. tishlamoq, qopmoq (hayvonlarga nisbatan);  mon chien l’a 



mordu  mening  itim  uni  qopib  oldi;  elle  s’est  fait  mordre  u  o‘zini  tishlatib 

qo‘ydi;  2.  qopmoq,  tishlamoq;  mettre  une  muselière  à  un  chien  pour 

l’empêcher  de  mordre  itni  tishlamasin  deb  tumshuqbog‘  taqmoq;  3. 

cho‘qimoq,  chaqmoq;  insecte  qui  mord  chaqadigan  hasharot;  oiseau  qui 

mord  cho‘qiydigan  qush;  être  mordu  par  un  serpent  ilon  chaqib  olgan 

bo‘lmoq;  4.  yemoq,  yemirmoq,  kemirmoq;  l’acide  mord  le  métal  kislota 

temirni yemiradi; 5.  mordre  à  tortmoq (baliq); poisson qui  mord à l’appât 

xo‘rakni  tortayotgan baliq;  ça  mord  baliq qarmoqni  tortyapti;  II. vi 1. (dans) 

tishlab uzib olmoq; il mordait à belles dents dans le gâteau u ishtaha bilan 

pirogdan  tishlab  olardi;  2.  (sur)  ustiga  qo‘yilmoq,  chegaradan  o‘ tib  ketmoq; 

disqualifié pour avoir  mordu  sur la ligne de départ start chizig‘idan  o‘tib 

ketganligi uchun chetlashtirilgan. 

mordu,  ue

  I.  adj  1.  tishlangan;  2.  oshiq;  il  est  mordu,  bien  mordu  u 

oshiq,  juda oshiq; II. n fam  ishqiboz,  jinni; c’est un  mordu de football, de 

jazz bu futbol, jaz ishqibozi, jinnisi. 

more

 nf, adj vx voir maure. 



moresque

 nf, adj voir mauresque. 

morfal, ale, als

 adj, n fam ochofat, yeb  to‘ymas, badnafs; quelle bande 

de morfals! qanday ochofatlar to‘dasi! 

morfil


 nm g‘udur (metallda). 

morfondre

 

(se)


  vpr  intizor  bo‘lmoq,  kutib  tinkasi  qurimoq;  nous  nous 

sommes  morfondus  sous  la  pluie  pendant  une  heure  biz  yomg‘irda  bir 

soat  kutib  tinkamiz  quridi;  un  amoureux  morfondu  hafsalasi  pir  bo‘lgan 

oshiq. 


morganatique

  adj  dr  hist  tengsiz,  kelin-kuyov  bir-biriga  ijtimoiy  jihatdan 

teng bo‘lmagan (nikoh); mariage morganatique tengsiz nikoh. 

morgue


1

 

nf 



manmanlik, 

dimog‘dorlik, 

takabburlik, 

mag‘rurlik, 

kekkayganlik. 

morgue


2

 nf morg, o‘likxona. 

moribond, onde

 adj o‘layotgan, jon berayotgan, o‘lim to‘shagida yotgan; 

n être au chevet d’un moribond jon berayotganning boshida bo‘lmoq. 

moricaud,  aude

  adj,  n  fam  qoracha,  qorachadan  kelgan,  qoramag‘iz, 

qorato‘riq. 

morigéner

 vt litt pand-nasihat o‘qimoq, o‘git qilmoq (viqor bilan). 

morille

  nf  qo‘ziqorin,  smorchok;  poulet  aux  morilles  qo‘ziqorinli  jo‘ ja 



go‘shti. 

morion


 nm dubulg‘a. 

mormon, one

 n, adj mormon (Amerikadagi shu diniy mazhab a’zosi); la 

secte mormone marmon mazhabi. 

morne

1

  adj  1.  g‘amgin,  ma’yus,  xafa,  xomush;  un  air  morne  et  buté 



g‘amgin  va  qaysar  ko‘rinish;  2.  g‘amgin  (narsa);  un  temps  morne  bulutli, 

aynigan havo; la conversation resta morne suhbat qiziqarsiz edi. 

morne

2

 nm yolg‘iz tepalik (Antil orollarida). 



morose

 adj qayg‘uli, g‘amgin, ma’yus, xafa, noxush, xo‘mraygan. 

morosité

 nf g‘amginlik, ma’yuslik, xafalik, noxushlik, xo‘mrayish. 

morphème

 nm ling morfema. 

morphine

  nf  morfiy  (ko‘knor  shirasidan  olinadigan  narkotik  modda);  la 

morphine est un stupéfiant morfiy mast qiladigan modda. 

morphinomane

 adj, n morfiyga o‘rgangan bangi, giyohvand. 

morphologie

 biol gram morfologiya. 

morphologique

  adj  morfologiyaga  oid,  morfologik,  morfologiya;  types 

morphologiques morfologik turlar. 

morpion

  nm  1.  fam  bit;  2.  ona  suti  og‘zidan  ketmagan,  go‘dak;  3. 



o‘yinning bir turi. 

mors


 nm inv 1. suvluq (yuganning ot og‘zidagi temir qismi); 2. loc prendre 

le mors aux dents haddan oshmoq, bilgan noma’qulchilikni qilmoq. 

morse

1

 nm morj. 



morse

2

  nm  morze  telegraf  aloqa  sistemasi;  signaux  en  morse  morze 



signallari; alphabet morse morze alifbosi. 

morsure


 nf 1. tishlash, qopish, chaqish, cho‘qish; la morsure d’un chien 

itning  tishlashi;  2.  tishlangan,  chaqilgan,  cho‘qilgan  joy;  la  morsure  était 

profonde tishlangan joy chuqur edi. 

mort


1

  nf  1.  o‘lim,  vafot,  qazo,  ajal;  o‘lish,  jon  berish,  jon  uzilish,  halok 

bo‘lish;  voir  la  mort  de  près  ajal  bilan  yuzma-yuz  bo‘lmoq;  la  mort 


MORT

 

MOTEUR



 

 

 



348 

n’épargne  personne  ajal  hech  kimni  ayamaydi;  mort  clinique  suivie  de 

réanimation keyinchalik qayta  jonlangan klinik o‘lim; 2. o‘lish,  jon berish, jon 

uzilish,  jon  taslim qilish, ajali yetish;  mort naturelle  tabiiy  o‘lish,  tabiiy o‘lim, 

o‘z  ajali  bilan  o‘lish;  mort  accidentelle  baxtsiz  hodisa  tufayli  o‘lish;  mort 

subite  to‘satdan  o‘lish;  loc  mourir  de  sa  belle  mort  oshini  oshab,  yoshini 

yashab o‘lish, o‘z ajali bilan o‘lish; être à l’article de la mort o‘lim to‘shagida 

yotmoq; c’est une question de vie ou de mort bu hayot-mamot masalasi; à 

mort o‘ladigan  qilib, qattiq; être frappé, blessé à  mort qattiq kaltaklanmoq, 

yaralanmoq;  depuis  sa  mort  uning  vafotidan  buyon;  loc  à  la  vie  (et)  à  la 

mort  o‘la-o‘lguncha,  to  o‘lguncha,  to  abad,  bir  umr,  umrining  oxirigacha, 

umrbod;  3.  o‘ lim,  qatl;  donner  la  mort  qatl  qilmoq;  engin  de  mort  o‘lim 

quroli; peine de mort o‘ lim jazosi; mettre qqn à mort qatl qilmoq, o‘ldirmoq; 

à mort! o‘ lim! 4. fig o‘lim, inqiroz; c’est la mort du petit commerce bu kichik 

tijoratlarning o‘limi; loc souffrir mille morts ming bir azob chekmoq; avoir la 

mort dans l’âme umidini uzmoq. 

mort

2

,  morte



  adj  1.  o‘lgan,  vafot  qilgan,  qazo  qilgan,  olamdan  o‘ tgan, 

halok  bo‘lgan;  il  est  mort  depuis  longtemps  uning  vafot  qilganiga  ko‘p 

bo‘ldi; il est mort et enterré u o‘lgan va dafn qilingan; elle est tombée raide 

morte u  til tortmay o‘ldi; arbre  mort qurigan daraxt; feuilles mortes qurigan 

barglar,  xazon;  2.  o‘lguday,  o‘lguncha;  ivre  mort  o‘lguday  mast;  mort  de 

fatigue ulguday charchagan;  mort de peur qo‘rquvdan o‘lay degan; 3.  o‘lik, 

jonsiz (narsa); eau  morte ko‘lmak suv;  loc poids  mort pasangi yuk; temps 

mort  bekor  turish,  bo‘sh  turish,  bekor  turilgan  vaqt;  4.  o‘lik  (hozirda 

ishlatilmaydigan);  langue  morte  o‘lik  til;  5.  fam  o‘lgan,  ishlatib  bo‘lingan;  la 

bagnole  est  morte  mashina  o‘ldi,  ishdan  chiqdi;  les  piles  sont  mortes 

batareyalar o‘ldi. 

mort


3

,  morte


  n  1.  o‘lik,  jasad,  murda,  mayyit;  ensevelir,  incinérer  les 

morts  o‘liklarni  ko‘mish,  kuydirish;  être  pâle  comme  un  mort  murdaday 

oqarib  ketmoq;  2.  o‘lik,  marhum,  o‘ tganlar;  culte,  religion  des  morts 

o‘tganlarning  sig‘inishi,  dini;  3.  o‘lik,  qurbon;  l’accident  a  fait  un  mort  et 

trois  blessés  ko‘ngilsiz  hodisa  tufayli  bir  kishi  o‘ldi  va  uch  kishi  yaralandi; 

les  morts  de  la  guerre  urush  qurbonlari;  la  place  du  mort  haydovchining 

yonidagi oldingi o‘rindiq; loc faire le mort o‘zini o‘likka solmoq. 

mortadelle

 nf cho‘chqa va mol go‘shtidan qilingan yo‘g‘on kolbasa. 

mortaise


 nf uya, chuqurcha, tirqish. 

mortalité

 nf 1. o‘lat, ofat; 2. taux de mortalité ou abrév la mortalité o‘lim  

darajasi; mortalité infantile bolalar o‘limi. 

mort-aux-rats

 nf sing kalamush o‘ldiradigan dori, margimush. 

mortel, elle

 I. adj 1. o‘ladigan, o‘lishi muqarrar bo‘lgan, o‘limga mahkum; 

tous  les  hommes  sont  mortels  insonning  o‘lishi  muqarrar;  2.  o‘ ladigan, 

o‘tkinchi,  abadiy  emas  (narsa);  3.  o‘limga,  halokatga  olib  boradigan, 

o‘ldiradigan,  halok  qiladigan;  maladie  mortelle  halokatli  kasallik;  poison 

mortel  o‘ tkir  zahar;  ennemi  mortel  ashaddiy  dushman;  péché  mortel 

kechirilmas  gunoh;  4.  o‘lguday,  juda  qattiq,  kuchli,  zo‘r;  un  froid  mortel 

o‘lguday sovuq; un ennui, un silence  mortel o‘lguday zerikish, jim jitlik; fam 

une  soirée  mortelle  o‘lguday  zerikarli  kecha;  II.  n  banda;  les  mortels 

bandalar; un heureux mortel baxtli banda. 

mortellement

 adv 1. o‘lar darajada, o‘lar holatda halokatli;  mortellement 

blessé  qattiq  yaralangan  (yarasi  halokatli);  2.  o‘lguday,  juda  qattiq;  il  était 

mortellement  pâle  u  o‘lguday  rangi  o‘chib  ketgan  edi;  réunion 

mortellement ennuyeuse o‘lguday zerikarli majlis. 

morte-saison

  nf  savdo-sotiq  o‘lgan,  to‘xtagan  davr;  pl  les  mortes-

saisons. 

mortier

1

  nm  hovoncha;  mortier  de  pharmacien,  de  cuisine  dorixona, 



oshxona hovonchasi. 

mortier


2

 nm minomyot. 

mortier

3

 nm ohakli qorishma, loy. 



mortifiant,  ante

  adj  xo‘rlaydigan,  kamsitadigan,  yerga  uradigan, 

haqoratlaydigan, tahqirlaydigan. 

mortification

  nf  1.  kamsitish,  xo‘rlash,  yerga  urish,  tahqirlash;  2.  relig 

kaforat (gunohkorlarga cherkov tomonidan beriladigan jazo uzoq toat-ibodat 

qildirish, ro‘za tuttirish va boshqalar). 

mortifier

  vt  haqoratlamoq,  tahqirlamoq,  xo‘rlamoq;  votre  mépris  l’a 

mortifié sizning nafratli muomalangiz uni haqoratladi; 2. relig kaforat  tutmoq 

(o‘z gunohlarini so‘rab o‘zini qiynoqlarga solmoq). 

mort-né, mort-née

 adj 1. o‘lik tug‘ilgan; enfants  mort-nés o‘lik tug‘ilgan 

bolalar;  un  mort-né  o‘lik  tugilgan  bola;  2.  o‘lik,  bekoraki,  behuda,  amalga 

oshmaydigan; une entreprise mort-né bekoraki korxona. 

mortuaire

 adj dafn, ko‘mishga oid; cérémonie  mortuaire dafn marosimi; 

couronne mortuaire gulchambar. 

morue

  nf  1.  treska  (baliqning  bir  turi);  morue  fraîche,  séchée  yangi 



tutilgan,  qurutilgan  treska;  huile  de  foie  de  morue  treska  jigaridan  olingan 

yog‘;  2.  injur  fohisha,  buzuq,  g‘ar;  elle  s’est  fait  traiter  de  morue  unga 

huddi fohishaday muomala qilishdi. 

morutier


 nm treska ovlovchi (odam yoki kema). 

morve


  nf  vet.  1.  manqa  (otlarda  bo‘ladigan  yuqumli  kasallik);  2.  mishiq, 

mishiriq. 

morveux,  euse

  I.  adj  mishiqi,  m ishig‘ini  eplay  olmaydigan;  enfant 

malpropre et  morveux isqirt va mishiqi bola;  II. n fam injur mishiqi; tu n’es 

qu’un morveux sen hali mishiqisan; sale morveuse yaramas mishiqi. 

mosaïque

 nf 1. mozaika, qadama,  terma naqsh, koshin; les  mosaïques 

de  Ravenne  Raven  mozaikasi;  parquet  mosaïque  koshinli  parket  pol;  2. 

qurama. 


mosaïqué,  ée

  adj  mozaikaga  o‘xshash,  koshinli,  koshinkor;  reliure 

mosaïquée mozaikaga o‘xshatib ishlangan muqova. 

mosaïste


  n  mozaikachi,  naqshchi,  koshinkor;  les  grands  mosaïstes 

byzantins Vizantiyaning mashhur mozaikachilari. 

mosquée

 nf masjid, machit; le minaret d’une mosquée masjid minorasi. 



mot

 nm 1. so‘z; phrase de six, de dix  mots olti, o‘n so‘zli gap; articuler, 

manger ses  mots so‘zlarni  talaffuz qilmoq, yamlamoq; ne pas dire un seul 

mot  biror  og‘iz  ham  so‘z  aytmaslik;  mot  nouveau,  courant,  rare  yangi, 

iste’moldagi,  noyob  so‘z;  mot  mal  écrit,  illisible  yomon  yozilgan,  o‘qib 

bo‘lmaydigan so‘z; loc les grands mots balandparvoz so‘z; gros mot qo‘pol 

so‘z;  se  donner  le  mot  bir  biriga  so‘z  bermoq;  rapporter  un  propos  mot 

pour  mot  ma’lumotni  so‘zma-so‘z  yetkazmoq;  mot  à  mot  so‘zma-so‘z, 

aynan;  2.  so‘z,  gap  (ma’nodan  xoli);  ce  ne  sont  que  des  mots  bu  quruq 

so‘zlar xolos; les mots et les actes so‘z va ish; 3. gap, ibora; je lui en dirai, 

toucherai  un  mot  men  unga  bir  og‘iz  gap  aytib  qo‘yaman;  en  un  mot  bir 

gap bilan; avoir son mot à dire gapirishga huquqi bo‘lmoq; je m’en vais lui 

dire deux  mots men unga ikki og‘iz gap aytib qo‘yaman; c’est  mon dernier 

mot  bu mening oxirgi, qat’ iy gapim;  avoir le dernier  mot boshqa gap yo‘q; 

prendre qqn au  mot birovni  tilidan  tutmoq;  4.  ikki enlik xat,  noma;  je lui ai 

glissé  un  mot  sous  sa  porte  men  uning  eshigining  ostiga  ikki  enlik  xat 

qistirib  qo‘ydim; écrire un  mot  à qqn birovga  ikki enlik xat yozmoq; 5. so‘z, 

ibora;  mots  célèbres,  historiques  mashhur,  tarixiy  iboralar;  mot  d’enfant 

yosh  bolaning  so‘zi,  gapi;  mot  d’auteur  muallif  so‘zi;  loc  le  mot  de  la  fin 

xulosaviy so‘z; bon mot, mot d’esprit qizziq so‘z; il a toujours le mot pour 

rire u doim qizziq so‘zlar topib yuradi. 

motard,  arde

  nm mototsiklchi;  les  motards  de  la  police  routière  yo‘l 

harakati politsiyasining mototsiklchilari. 

motel

 nm anglic motel (avtomobi listlar mehmonxonasi). 



motet

 nm motet (cherkovda, ko‘p ovozli ashula). 

moteur

1

,  trice



  I.  adj  harakatga  keltiruvchi,  soluvchi,  harakatlantiruvchi; 

nerfs  sensitifs  et  nerfs  moteurs  sezgi,  harakatlantiruvchi  nervlar;  force 

motrice  harakatlantiruvchi  kuch;  voiture  à  quatre  roues  motrices  to‘rt 

g‘ildiragi  ham  harakatlantiruvchi  avtomobil;  II.  nm  harakatlantiruvchi  kuch, 

manba, asos; le moteur de la guerre urushning asosiy manbasi; elle est le 

moteur de l’entreprise u korxonaning fitnachisi. 

moteur

2

  nm  1.  motor,  dvigatel;  moteurs  hydrauliques,  thermiques 



gidravlik,  issiqlik  dvigatellari;  moteurs  à  combustion  interne  ichki  yonuv 

dvigatellari;  moteurs  électriques  elektrodvigatellar;  véhicules  à  moteur 

motorli  harakat  vositalari;  2.  motor,  dvigatel;  moteur  à  4,  6  cylindres  4,  6 

silindrli  motor;  moteur  de  750  cm  750  sm  li  motor;  3.  inform  moteur  de 

recherche  qidiruv  dvigateli  (dunyoning  turli  burchaklarida  joylashgan  va 

internetda  ma’lumot  qidirishga  mo‘ljallangan  maxsus  ixtisoslashgan 

dasturlar). 


MOTIF

 

MOUILLEUR



 

 

 



349 

motif


 nm 1. sabab,  bois, vaj; quel est le  motif de votre  visite? sizning 

tashrifingizning  boisi  nima?  je  cherche  les  motifs  de  sa  conduite  men 

uning yurish-turishlarining sabablarini qidiryapman; un motif valable arziguli 

vaj;  loc  vieilli  pour  le  bon  motif  yaxshi  niyatda  (uylanish  maqsadida);  2. 

tema, mavzu (san’at asarida); travailler sur le motif mavzu ustida ishlamoq; 

tissu imprimé à grands motifs de fleurs katta gullar bosilgan mato. 

motion

  nf  taklif;  faire,  rédiger  une  motion  taklif  qilmoq,  taklif  kiritmoq; 



motion de censure ishonchsizlik bildirish. 

motivation

  vt  asoslar,  dalillar,  vaj-sabablar;  il  faudrait  connaître  ses 

motivation profondes uning chuqur asoslarini bilish kerak edi. 

motivé,  ée

  adj  asosli;  un  refus  motivé  asosli  rad  qilish;  des  plaintes 

motivées asosli shikoyat; être  motivé haqli bo‘lmoq, asosi bo‘lmoq; elle est 

très motivée dans son travail u o‘z ishida juda haqli. 

motiver

 vt 1. asoslamoq, dalil keltirmoq; sabab ko‘rsatmoq; pouvez-vous 



motiver  votre  action,  cette  démarche?  xatti-harakatlaringizni,  bu  qiliqni 

asoslay olasizmi? 2. asos, dalil, sabab bo‘lmoq; voilà ce qui a motivé notre 

décision mana bizning qarorimizga nima sabab bo‘ldi. 

moto


  nf  (abrév  motocyclette)  mototsikl;  être  à,  en  moto  mototsiklli, 

mototsiklda bo‘lmoq; course de moto mototsikl poygasi. 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling