Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet141/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   238
MUSQUÉ

 

MYTHIQUE



 

 

 



354 

de  jazz  jaz  kuyi;  musique  de  variétés  varete  kuyi;  musique  classique 

(grande  musique) klassik kuy; musique  militaire, musique d’un régiment 

harbiy  musiqa  (orkestr),  polk  orkestri;  régiment  qui  marche  musique  en 

tête  boshida  orkestr  bilan  ketayotgan  polk;  école,  conservatoire  de 

musique  musiqa  maktabi,  konservatoriya;  dîner,  travailler  en  musique 

musiqa  ostida,  eshitib  ovqatlanmoq,  ishlamoq;  2.  musiqa  yozuvi,  musiqa 

asari;  marchant  de  musique  musiqa  asarlari  sotuvchisi;  3.  fam  nag‘ma, 

ashula,  qiliq,  ish (nutq  haqida); c’est toujours la  même  musique  doim  bir 

xil  nag‘ma;  fam  connaître  la  musique  bu  nag‘mani  bilmoq;  4.  kuyni 

eslatuvchi  ohang,  nag‘ma;  la  musique  des  oiseaux,  des  cigales 

qushlarning,  ninachining  nag‘masi;  5.  ohangdorlik,  uyg‘unlik;  la  musique 

d’un poème poemaning ohangdorligi, uyg‘unligi. 

musqué,  ée

  adj  1.  mushk  sepilgan;  2.  mushk  hidli;  rat  musqué  mushk 

hidli kalamush; bœuf musqué mushk hidli ho‘kiz. 

mustang

 nm yovvoyilashgan ot. 



musulman,  ane

  I.  n  musulmon;  II.  adj  islom  diniga  va  musulmonlarga 

oid; islom, musulmon, islom iy. 

mutant, ante

 adj, n biol mutant. 

mutation


1

 nf biol mutatsiya. 

mutation

2

  nf  1.  o‘zgarish;  il  est  en  plein  mutation  u  ayni  o‘zgarish 



paytida;  2.  o‘ tish  (bir  mansabdan  boshqa  bir  mansabga,  bir  sport  klubidan 

boshqa bir sport klubiga); 3. dr mulkni birovga o‘ tkazish; droits de  mutation 

egalik solig‘i (mulkni birovga o‘tkazganda solinadigan soliq). 

muter


  vt  boshqa  mansabga,  ishga  o‘ tkazmoq;  muter  un  fonctionnaire 

par  mesure  de  sanction  rozilikka  binoan  xizmatchini  boshqa  ishga 

o‘tkazmoq; il a été muté en province u qishloqqa ishga jo‘natilgan edi. 

mutilation

  nf  1.  cho‘loq,  nogiron  qilib  qo‘ymoq;  2.  buzib  ko‘rsatmoq; 

mutilation  de  statues,  de  tableaux  haykalchalarni,  rasmlarni  buzib 

ko‘rsatmoq; 3. kesib, qirqib, olib tashlamoq (matnning bir qismini). 

mutilé,  ée

  n  cho‘loq  odam,  mayib,  majruh,  nogiron,  invalid;  mutilé  de 

guerre urush nogironi; les  mutilés de la face urushda yuzidan yaralangan 

nogironlar. 

mutin


1

,  ine


  adj  litt  hazilkash,  xushchaqchaq  odam;  fillette  mutine 

xushchaqchaq qiz. 

mutin

2

 nm isyonchi, g‘alayonchi. 



mutiné, ée

 adj, n isyonchi, g‘alayonchi; des  marins  mutinés g‘alayonchi 

dengizchilar. 

mutiner


 

(se)


 vpr isyon, g‘alayon qilmoq, bosh ko‘ tarmoq; prisonniers qui 

se mutinent contre leurs gardiens o‘z qo‘riqchilariga qarshi bosh ko‘ targan 

mahbuslar. 

mutinerie

 nf isyon, g‘alayon, bosh ko‘ tarish; mutinerie de troupes harbiy 

qismlarning g‘alayonlari. 

mutisme

 nm 1. gunglik, soqovlik,  tilsizlik; 2. indamaslik, gapirmaslik,  jim  



turish,  sukunat,  sukut;  s’enfermer  dans  un  mutisme  opiniâtre  qaysarona 

sukunatga berilmoq. 

mutité

 nf gunglik, soqovlik, tilsizlik. 



mutualisme

 nm o‘zaro iqtisodiy yordam. 

mutualiste

  I.  adj  o‘zaro,  ikki  taraflama;  assurances  mutualistes  o‘zaro 

ishonch; II. n o‘zaro hamkorlik tashkiloti a’zosi. 

mutualité

  nf  o‘zaro  ishonch,  hamkorlik,  ikki  tomonlilik;  il  faut  cotiser 

pour bénéficier de la mutualité o‘zaro ishonchni ta’minlash uchun taqsimot 

nisbatini qilish kerak. 

mutuel, elle

 I. adj o‘zaro, ikki tomonlama; complaisance, responsabilité 

mutuelle  o‘zaro  iltifot,  majburiyat;  se  faire  des  concessions  mutuelles 

o‘zaro  yon  berishmoq;  établissement,  société  d’assurance  mutuelle 

o‘zaro  xavfsizlikni  ta’minlovchi  idora,  tashkilot;  II.  nf  o‘zaro  hamkorlik 

tashkiloti; une  mutuelle de fonctionnaires  amaldorlarning o‘zaro hamkorlik 

tashkiloti. 

mutuellement

  adv  o‘zaro,  ikki  tomonlama;  aidons-nous  mutuellement 

bir-birimizga o‘zaro yordam beraylik. 

mycénien, ienne

 adj mitsen va uning svilizatsiyasiga oid. 

mygale


 nf qushxo‘r o‘rgimchak. 

myocarde


 nm anat miokard; infarctus du myocarde miokard infarkti. 

myopathie

 nf méd miopatiya. 

myope


  I.  n  uzoqdan  ko‘rolmaydigan,  yaqindan  ko‘radigan  odam;  II.  adj  

uzoqni ko‘rolmaydigan, yaqindan ko‘radigan; fam il, elle est  myope comme 

une  taupe  u  ko‘rkalamushday  uzoqni  ko‘rolmaydi;  fig  kaltabin,  uzoqni 

ko‘rolmaydigan. 

myopie

 nf uzoqni ko‘rmaslik; fig myopie intellectuelle aqliy kaltabinlik. 



myosotis

 nm inv bo‘tako‘z. 

myriade

 nf son-sanoqsiz, behisob, juda ko‘p, tumonot. 



myriapodes

 nm pl zool ko‘poyoq, mingoyoq. 

myrrhe

  nf  mirra  (xushbo‘y  smola  turi  va  shunday  smola  beradigan 



daraxt). 

myrte


  nm  1.  mirt,  mirta  (doim  yashil,  xushbo‘y  buta);  2.  mirta  barglari; 

couronne de myrte mirtadan qilingan chambarak. 

myrtille

 nf chernika (mevasi va butasi); tarte aux myrtilles chernikali tort. 

mystère

1

  nm  1.  sirli  ibodat;  le  mystère  de  la  trinité  troitsaning  sirli 



ibodati;  2.  sir;  le  mystère  de  la  nature  tabiat  sirlari;  maison  pleine  de 

mystère siru-asrorga  to‘la  uy; 3. sir, maxfiy narsa, yashirin  ish; cela  cache, 

couvre  un  mystère  bu  sirni  yashiradi,  bekitadi;  voilà  la  solution  du 

mystère mana sirning yechimi; 4. sirlilik, maxfiylik, ajablik;  cela n’a plus du 

mystère  pour  lui  buning  unga  butunlay  ajab  joyi  yo‘q;  s’envelopper, 

s’entourer  de  mystère  maxfiylikka  o‘ralmoq;  chute!  mystère  jim!  sir;  5. 

muzqaymoqli  pirojnoye;  6.  Mystère  ovozdan  tez  uchuvchi  fransuz  harbiy 

samolyoti. 

mystère

2

 nm litt misteriya (O‘rta asrlarda diniy mavzulardagi drama). 



mystérieusement

 adv sirli, maxfiy, ajabli. 

mystérieux, euse

 adj 1. sirli, maxfiy, ajib; le hasard est  mystérieux  bu 

tasodif  sirli;  sentiments  mystérieux  maxfiy  tuyg‘ular;  lieu,  monde 

mystérieux  ajib  joy,  odamlar;  2.  sirli,  ajib,  g‘alati;  cette  histoire  est  bien 

mystérieuse bu voqea juda  g‘alati; 3. yashirin, maxfiy; dossier  mystérieux 

maxfiy  hujjatlar;  un  mystérieux  personnage  bir  maxfiy  kimsa;  4.  sirli, 

yashirin; un homme mystérieux sirli odam; n tu fais le mystérieux sen sirli 

bo‘lib ketyapsan. 

mysticisme

  nm  1.  mistika,  tasavvuf;  mysticisme  chrétien,  islamique 

nasroniy, islom tasavvufi; 2. mistitsizm. 

mystifiant,  iante

  adj  aldoqchi,  laqillatuvchi,  firibgar;  propagande 

mystifiante aldoqchi siyosat. 

mystificateur,  trice

  n  aldashga,  laqillatishga  usta  odam,  alodoqchi, 

firibgar;  mystificateur  littéraire  adabiy  aldoqchi;  adj  intentions 

mystificatrices aldoqchi g‘oya. 

mystification

 nf 1. aldash, laqillatish, aldamchilik,  firibgarlik; elle a été le 

jouet  d’une  mystification  u  bir  firibgarlikning  o‘yinchog‘i  bo‘ldi;  2. 

ko‘pchilikni aldash, laqillatish. 

mystifier

 vt 1. laqillatmoq, firib bermoq; les naïfs qu’on mystifie laqillatib 

ketishadigan soddalar; 2. ko‘pchilikni laqillatm oq; mystifier un peuple par la 

propagande tashviqot yo‘li bilan bir xalqni laqillatib kelmoq. 

mystique

  I.  adj  1.  sirli,  g‘aroyib,  aqlga  to‘g‘ri  kelmaydigan;  extase, 

expérience  mystique  g‘aroyib  jazava,  tajriba;  2.  mutasavvif,  tasavvufchi, 

so‘fiy;  3.  butun  dildan,  cheksiz;  amour,  patriotisme  mystique  cheksiz 

muhabbat, vatanparvarlik; II. n 1. mistik, mutasavvif,  tasavvufchi, so‘fiy; les 

grands  mystiques  chrétiens  ulug‘  nasroniy  tasavvufchilari;  2.  nf  mistika, 

tasavvuf; la mystique de la force, de la paix kuch, tinchlik mistikasi. 

mythe


  nm  afsona,  mif,  rivoyat,  asotir;  og‘izlarda  daston  bo‘lgan  voqea, 

hodisa;  2.  xayoliy,  yo‘q  narsa,  afsona;  fam  son  oncle  à  héritage  voris 

tog‘asi? c’est un  mythe bu afsona! 3. utopiya, xomxayol; le  mythe de l’âge 

d’or  oltin  asr  haqidagi  xomxayol;  afsona,  o‘rnashib  qolgan  tasavvur;  le 

mythe  du  flegme  britannique,  de  la  galanterie  française 

britaniyaliklarning  sovuqqonligi,  fransuzlarning  nazokati  haqidagi  o‘rnashib 

qolgan tasavvur. 

mythifier

  vt  afsonalashtirmoq,  bo‘rttirib,  orttirib  yubormoq;  mythifier  le 

rôle du professeur o‘qituvchining rolini bo‘rttirib yubormoq. 

mythique

  adj  afsonaviy,  afsonadan  kelib  chiqadigan;  inspiration, 

tradition  mythique  afsonadan  kelib  chiqadigan  ishonch,  an’ana;  héros 

mythique afsonaviy qaxramon. 



MYTHOLOGIE

 

NARRER



 

 

 



355 

mythologie

  nf  1.  mifologiya,  miflar,  afsonalar;  mythologie  hindoue, 

grecque  hind,  yunon  mifologiyasi,  afsonalari;  2.  afsonalar,  rivoyatlar;  la 

mythologie de la vedette kino yulduzi haqidagi afsonalar. 

mythologique

  adj  mifologiyaga  oid;  mifologik;  mifologiya,  afsonaviy; 

divinités mythologiques afsonaviy xudolar. 

mythomane

 adj, n xayolparast. 

mythomanie

 nf xayolparastlik. 

myxomatose

 nf miksomatoz (quyonlar kasalligi). 

 

 

 



 

n



 nm 1.  fransuz alifbosining o‘n  to‘rtinchi  harfi; 2. math biror,  istalgan bir, 

qandaydir  bir,  muayyan,  ma’lum  bir;  nombre  à  la  puissance  n  sonning  n-

darajasi. 

n’

 adv bo‘lishsiz ne ning unli oldidan ko‘rinishi. 



na

 intj fam (inkor yoki ta’kidni kuchaytirib keladi) c’est bien fait, na! vo, bu 

zo‘r qilinibdi! 

nabab


 nm 1. vx nabob (Hindistonda qishloq hokimi); 2. o‘ ta boy odam. 

nabot,


 

ote


 n, adj péj pakana, mitti. 

nacelle


  nm  gondola,  kajava  (havo  shari,  dirijabl  va  kabilarning  odam  

o‘tiradigan yoki motor o‘rnatiladigan kajavasi). 

nacre

 nf sadaf; boutons de nacre sadaf tugmalar. 



nacré,

 

ée



  adj  sadafga  oid;  sadaf;  vernis  à  ongles  nacré  sadaf  rangli 

tirnoq laki. 

nage

  nf  suzish;  sa  nage  favorite,  c’est  la  brasse  uning  yaxshi  ko‘rgan 



usuli, bu brass; nage  sous-marine suv ostida suzish; à la nage suzib;  être 

à la nage terga botgan bo‘lmoq. 

nageoire

  nf  suzgich;  nageoires  dorsales,  ventrales  yelka,  qorin 

suzgichlari. 

nager


 I. vi 1. suzmoq; il nage comme un poisson u baliqday suzadi; loc 

fam savoir nager yo‘lini  bilmoq, ilojini  topmoq; nager  entre deux  eaux har 

ikki  tomonni  kelishtirmoq,  har  ikki  tomonga  xizmat  qilmoq;  nager  dans 

botmoq,  suzmoq,  cho‘mmoq  (biror  holatga);  2.  fam  ust-boshi  keng,  katta 

bo‘lmoq;  il  nage  dans  son  costume  u  o‘ziga  katta  kelgan  ust-boshda;  3. 

dovdiramoq;  je  ne  comprends  pas,  je  nage  complètement  men 

tushunmayapman, men butunlay dovdirab qoldim; II. vt biror usulda suzmoq; 

nager  la  brasse,  le  crawl  brass,  krol  usulida  suzmoq;  nager  un  cent 

mètres yuz metrga suzmoq. 

nageur,


 

euse


 n suzuvchi; c’est un bon nageur bu mohir suzuvchi. 

naguère


 adv litt yaqinda, yaqinginada, oldin, ilgari. 

naïade


 nf suv parisi. 

naïf,


 

naïve


  adj  1.  sodda,  soddadil,  anoyi;  une  question  naïve  oddiy 

savol;  2.  go‘l,  do‘lvor;  vous  me  prenez  pour  un  naïf  siz  meni  go‘l  deb 

o‘ylayapsizmi?  3.  oddiy,  sodda,  soddadil;  une  joie  naïve  soddadil 

xursandchilik. 

nain,

 

naine



  I.  n  1.  pakana,  mitti,  qo‘qil  odam;  2.  afsonaviy  mitti  odam, 

gnom;  blanche-neige  et  les  sept  nains  Oppog‘oy  va  yetti  pakana;  II.  adj 

pakana, mitti, qo‘qil (odam, o‘simlik, hayvon); arbre nain mitti daraxt;  rosier 

nain mitti atirgul. 

naissance

  nf  1.  tug‘ ilish,  tavallud  topish;  donner  naissance  à  dunyoga 

keltirmoq,  tug‘moq;  de  naissance  tug‘ma,  tug‘ilishdan;  aveugle  de 

naissance  tug‘ma  ko‘r;  2.  tug‘ish,  tug‘ilish;  le  nombre  des  naissances  a 

augmenté  tug‘ilish  soni  ortdi;  contrôle  des  naissances  tug‘ilishni  nazorat 

qilish; 3. tug‘ilish, boshlanish; la naissance d’une science  fanning  tug‘ilishi; 

4.  tug‘ilish,  boshlanish  joyi;  naissance  d’un  fleuve  daryoning  boshlanish 

joyi. 


naissant,

 

ante



  adj  tug‘ ilayotgan,  paydo  bo‘layotgan;  barbe  naissante 

chiqib kelayotgan soqol; jour naissant boshlanayotgan kun. 

naître

 vi 1.  tug‘ilmoq, dunyoga kelmoq; un  enfant vient de naître yangi 



bola dunyoga keldi; il est  né aveugle u ko‘r  tug‘ilgan;  il naît plus de filles 

que des garçons o‘g‘il bolalarga qaraganda qizlar ko‘proq tug‘iladi; 2. naître 

à  litt  uyg‘onmoq,  birinchi  bor  paydo  bo‘lmoq;  naître  à  l’amour  qalbida 

muhabbat  uyg‘onmoq;  3.  tug‘ilmoq,  paydo  bo‘lmoq,  dunyoga  kelmoq, 

bunyod  bo‘lmoq;  de  nouvelles  industries  sont  nées  yangi  sanoat 

korxonalari  bunyod  bo‘ldi;  ce  problème  fait  naître  d’autres  questions  bu 

masala  boshqa  masalalarni  tug‘diradi,  keltirib  chiqaradi;  4.  naître  de 

tug‘ilmoq,  kelib  chiqmoq;  le  bien  parfois  naît  de  l’excès  du  mal  yaxshilik 

gohida ortiqcha yomonlikdan tug‘iladi, kelib chiqadi. 

naïvement

 adv soddalik, soddadillik, ko‘ngilchanglik bilan. 

naïveté


  nf  1.  litt  soddalik,  sofdillik;  2.  soddalik,  go‘llik,  soddaligiga  borib 

aytilgan gap; la naïveté d’une réponse soddaligiga borib berilgan  javob; 3. 

soddadillik,  ishonuvchanlik,  ochiq  ko‘ngillilik;  une  incroyable  naïveté 

o‘taketgan soddadillik. 

naja

 nm ko‘zoynakli ilon, kobra. 



nana

  nf  fam  yengiltak  qiz,  yengiltak  xotin,  jonon;  ma  nana  mening 

jononim. 

nanisme


 nm pakanalik, mittilik. 

nantir


 vt péj plais  taqamoq,  bermoq; on l’a nanti d’un titre unga unvon 

taqashdi; des gens bien nantis boy-badavlat odamlar. 

nantissement

 nm garov orqali kafolatlash. 

napalm

 nm napalm; bombes au napalm napalm bombalari. 



naphtaline

 nf naftalin. 

naphte

 nm neft; nappe de naphte neft qoplami. 



napoléon

 nm 20 frankli qadim iy oltin tanga. 

napoléonien,

 

ienne



  adj  Napoleonga  oid,  Napoleon  davridagi, 

Napoleoncha. 

napolitain,

 

aine



  I.  adj  1.  Neaplga  oid;  2.  tranche  napolitaine  turli  hidli 

qat-qat muzqaymoq; II. n neapllik. 

nappe

1

  nf  dasturxon;  nappe  et  les  serviettes  dasturxon  va  sochiqlar; 



nappe à thé choy dasturxon. 

nappe


2

 nf keng qatlam, qoplam; une nappe de brouillard tuman qatlami; 

suv, neft, gaz qatlam i. 

napper


  vt  ustiga  solmoq,  ustiga  yoymoq,  ustiga  qo‘ymoq  (qayla,  jele 

kabilarni). 

napperon

 nm taglama sochiq (chashka, tarelkalarning ostiga qo‘yiladigan 

moslama mato). 

narcisse


 nm nargis. 

narcissique

  adj,  n  o‘ziga  bino  qo‘ygan,  o‘zini  yaxshi  ko‘radigan;  o‘zini 

hammadan  yuqori  qo‘yadigan;  un  comportement  narcissique  o‘ziga  bino 

qo‘yib yurish. 

narcissisme

 nm o‘ziga bino  qo‘yganlik; o‘ziga bino qo‘yish, o‘zini yaxshi 

ko‘rish. 

narcotique

 nm giyohvand, narkotik modda; le haschisch, la  morphine, 

l’opium  sont  des  narcotiques  nasha,  qoradori,  ko‘knori  narkotik 

moddalardir. 

narghilé

 nm voir narguilé. 

narguer

  vt  tegajog‘lik  qilmoq,  g‘ashiga  tegmoq,  o‘ynashmoq;  il  nargue 



ses professeurs u o‘qituvchilariga tegajog‘lik qiladi; narguer le danger xavf 

bilan o‘ynashmoq. 

narguilé

 ou narghilé nm chilim. 

narine

 nf burun katagi, burun  teshigi; pincer, dilater ses narines burun 



kataklarini qismoq, kermoq. 

narquois,

 

oise


 adj masxaraomiz, istehzoli; un sourire narquois istehzoli 

jilmayish. 

narquoisement

 adv masxaraomiz, istehzo bilan. 

narrateur,

 

trice



 n hikoyachi, aytib beruvchi, oqin. 

narratif,

 

ive


 adj hikoyaga,  qissaga  oid, hikoya, qissa,  hikoya uslubidagi; 

élément narratif d’un poème dostonning hikoya ko‘rinishlari. 

narration

 nf 1. hikoya,  qissa; présent de narration hikoyaning hozirligi; 

2. insho, yozma ish. 

narrer


 vt litt hikoya qilib bermoq. 

NARTHEX

 

NAVAJA



 

 

 



356 

narthex


 nm inv cherkov vestibuli. 

narval,


 

als


  nm  yakkashox,  narval  (tumshug‘ida  shoxsimon  tishi  bo‘lgan 

kitsimon dengiz hayvoni). 

nasal,

 

ale,



 

aux


 I. adj 1. burunga  oid; fosses nasales burun  bo‘shlig‘i;  2. 

burun (tovushlar haqida); voyelles nasales unli burun tovushlari; II. nf burun 

tovushi. 

nase


  ou  naze  adj  fam  1.  charchagan,  holsiz,  tinka-madori  qurigan 

so‘ppaygan; 2.  buzilgan,  tamom bo‘lgan, dabdala bo‘lgan, eskirgan, shalog‘i 

chiqqan, ishdan chiqqan. 

naseau


 nm burun  teshigi, kovagi (ba’zi yirik sut emizivchilarda, xususan, 

otda). 


nasillard,

 

arde



  adj  dimog‘ida  gapiradigan,  ping‘illagan,  manqa;  voix 

nasillarde ping‘illagan tovush. 

nasiller

 vi 1. manqalanib gapirmoq,  dimog‘ ida gapirmoq,  ping‘illamoq;  2. 

ping‘illamoq; micro qui nasille ping‘illagan m ikrofon. 

nasse


  nf  chetan,  qirtil,  chov,  dudang  (baliqlar  ichiga  kirib  qaytib  chiqa 

olmaydigan qilib yasalgan maxsus baliqchilar savati). 

natal,

 

ale,



 

als


 adj o‘z, jonajon, qadrdon, aziz, o‘zi tug‘ilib o‘sgan; le pays 

natal  ona  vatan;  maison  natale  o‘zi  tug‘ilib  o‘sgan  uy;  langue  natale  ona 

tili. 

natalité


  nf  tug‘ilish  miqdori,  tug‘ilish;  pays  à  forte,  à  faible  natalité 

tug‘ilish m iqdori ko‘p, oz davlatlar. 

natation

  nf  suzish  sporti;  pratiquer  la  natation  suzish  bilan 

shug‘ullanmoq; épreuves de natation suzish sinovlari. 

natif,


 

ive


 I. adj natif de asli,  tug‘ilgan  joyi;  elle  est native de Marseille u 

asli M arsellik; II. n mahalliy odam, shu yerlik odam. 

nation

 nf 1. millat; 2. davlat, mamlakat; Organisation des Nations Unies 



(O.N.U.) Birlashgan M illatlar Tashkiloti (BM T). 

national,

 

ale,


 

aux


  adj  1.  millatga,  millatlarga  oid;  milliy;  fête  nationale 

milliy  bayram;  2.  davlatga,  mamlakatga  oid;  davlatga  qarashli;  milliy; 

défense  nationale  davlat  mudofaasi;  Assemblée  Nationale  M illiy 

Assambleya;  route  nationale  ou  nf  une  nationale  davlat  ahamiyatiga  ega 

bo‘lgan yo‘l; 3. milliy, xalq; poète national xalq shoiri. 

nationalisation

  nf  natsionalizatsiya,  natsionalizatsiya  qilish,  davlat 

ixtiyoriga o‘ tkazish. 

nationaliser

  vt  natsionalizatsiya  qilmoq;  entreprises  nationalisées 

davlat ixtiyoriga o‘tkazilgan korxonalar. 

nationalisme

 nf millatchilik. 

nationaliste

  adj,  n  millatchi;  une  politique  nationaliste  millatchilik 

siyosati. 

nationalité

 nf 1. millat; 2.  biror millatga mansublik; nationalité d’origine 

asl  millati;  nationalité  acquise  qabul  qilgan  millati;  il  est  de  nationalité 

allemande u nemis millatiga mansub. 

national-socialisme

 nm natsional-sotsializm, natsizm. 

national-socialiste

  I.  adj  natsional-sotsializmga,  natsizmga  oid;  la 

doctrine  national-socialiste  natsional-sotsializm  ta’limoti;  II.  n  natsional-

sotsialist. 

nativité

  nf  rojdestvo,  milod  (Iso  payg‘ambarning  tug‘ilgan  kuniga 

bag‘ishlangan nasroniylar bayrami). 

natte


 nf 1.  bo‘yra; natte de paille poxol bo‘yra;  2. kokil, soch o‘rimi; elle 

s’est fait une natte u bitta kokil o‘rdirib oldi. 

natter

 vt o‘rmoq; natter ses cheveux sochlarini o‘rmoq. 



naturalisation

1

 nf naturalizatsiya (boshqa davlat fuqaroligini qabul qilish); 



demande de naturalisation boshqa davlat fuqaroligiga o‘ tishni so‘rash. 

naturalisation

2

 nf tulum tayyorlash. 



naturaliser

1

  vt  naturalizatsiya  (boshqa  davlat  fuqaroligiga  o‘tkazmoq, 



qabul qilmoq). 

naturaliser

2

 vt tulum qilmoq; antilope naturalisée antilopa tulumi. 



naturalisme

 nm naturalizm (san’at oqimi). 

naturaliste

1

  adj  naturalizmga  oid;  écrivain,  école  naturaliste  naturalist 



yozuvchi, naturalistlar maktabi. 

naturaliste

2

 n tabiatshunos, naturalist. 



nature

  I.  nf  1.  asosiy  xususiyat,  hislat,  mohiyat,  tabiat;  la  nature  d’une 

substance  biror  moddaning  asosiy  xususiyati;  loc  de  nature  à  qodir,  qila 

oladigan,  qilib  yubora  oladigan;  une  découverte  de  nature  à  bouleverser 

la science  fanni ostin-ustin qilib yubora oladigan kashfiyot; 2. biror kishining 

tabiati,  xarakteri;  elle  est  d’une  nature  douce  u  yumshoq  tabiatli;  il  est 

travailleur  par  nature  u  tabiatan  mehnatkash;  loc  l’habitude  est  une 

seconde  nature  tarki  odat  –  amri  mahol;  3.  tabiatli,  xarakterli  odam;  une 

nature  violente  darg‘azab  tabiatli  olam;  c’est  une  heureuse  nature  u 

ko‘ngli  to‘q  tabiatli  odam;  c’est  une  nature  bu  tabiati  kuchli  odam;  4. 

mohiyat,  tub,  asosiy  ma’no,  mazmun,  mag‘iz;  les  liens  de  la  nature  qon-

qardoshlik; vices contre nature shahvoniy buzuqlik; 5.  tabiat; les forces de 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling