Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet21/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   238

qaraganda,  nisbatan; ce service n’est rien auprès de  ce qu’il a fait pour 

moi bu xizmat uning menga qilganlari oldida hech narsa emas. 

auquel

 pron rel voir lequel. 



aura

 nf aura (1. fig kimsa yoki narsani qamrab olgan ruhiy holat, vaziyat; 

2.  méd  tutqanoq  xurujidan  darak  beruvchi  belgi;  3.  okkul’tizmda:  faqat 

xabardor  qilingan  kishilargagina  ko‘rinadigan  tanani  qamrab,  o‘rab  turgan 

gardish). 

auréole


  nf  1.  zarhal  doira,  gardish  (nasroniy  dinida  Iso  Masih,  Bibi 

Maryam  va  boshqa  avliyolarning  suratlarida  ularning  boshlarini  o‘rab 

chizilgan  zarhal  gardish);  2.  biror  narsa  atrofini  o‘rab  turgan  yorug‘lik 

gardishi;  auréole de la Lune Oy gardishi; 3.  fig barq  urish,  balqish; gullash, 

yashnash; avj; 4. dog‘, dog‘ izi (qog‘oz, gazlamalardagi dog‘ tozalangandan 

keyin qolgan doira shaklidagi dog‘ izi). 

auréoler

 vt 1. zarhal doira bilan o‘ramoq; 2. fig shuhratini, dong‘ini, nomini 

olamga yoymoq, ko‘klarga ko‘tarmoq, mashhur qilmoq; auréoler de toutes 

les vertus biror kimsaning barcha yaxshi fazilatlarini ko‘klarga ko‘tarmoq. 

auréomycine

 nf aureomitsin. 

auriculaire

 I. adj quloqqa oid, quloq; pavillon auriculaire quloq suprasi; 

douleur auriculaire quloq og‘rig‘i; II. nm jim jiloq. 

aurifère


 adj oltinga boy, oltinli; sable aurifère oltinga boy, oltinli qum. 

aurochs


 nm zubr. 

aurore


  nf  1.  shafaq,  yog‘du;  se  lever  aux  aurores  tong  otarda,  erta 

tongda  turmoq; aurore boréal shimol yog‘dusi; 2. fig  tong, subh,  boshlanish 

davri; l’aurore de la vie hayotning boshlanish davri. 

auscultation

 nf méd eshitish, eshitib ko‘rish. 

ausculter

  vt méd  eshitib  ko‘rmoq,  quloq  solib  tekshirmoq;  ausculter  un 

malade bemorni eshitib ko‘rmoq. 

auspice

  nm  1.  belgi,  alomat,  nishona  (qadimgi  Rimda  qushlarning 



uchishi, harakati, sayrashi kabilarni kuzatish natijasidagi belgi, alomat); sous 

de  favorables,  d’heureux  auspices  qulay,  baxtli  onlarda;  qulay,  baxtlilik 

alomatlari  ostida;  qulay,  baxtli  vaziyatda;  2.  fig  hom iylik,  himoya;  yoqlash; 

sous les auspices de qqn biror kimsaning himoyasida bo‘lmoq. 

aussi

 I. adj 1. ham;  lui aussi aime la  musique  u ham musiqani sevadi; 



bonne nuit! – vous aussi! xayrli  tun! – sizga ham! 2. shuningdek, shu bilan 

birga,  ham;  yana  tag‘in;  qo‘shimcha  ravishda,  qo‘shimcha  qilib;  il  parle 

anglais et aussi allemand inglizcha gapiradi, shuningdek, nemischa ham; il 

ne suffit pas d’écouter, il faut  aussi parler eshitish yetarli emas, gapirish 

ham  kerak;  3.  aussi  …  que  (qiyoslashda);  xuddi  -day,  -dek;  qancha  … 

bo‘lsa,  shuncha;  bir  xil;  singari,  kabi;  elle  est  aussi  jolie  que  votre  fille  u 

sizning  qizingiz  singari  chiroyli;  il  parle  aussi  bien  le  français  que  son 

camarade  u  o‘rtog‘i  kabi  fransuzchani  yaxshi  gapiradi;  il  est  aussi  habile 

qu’intelligent  u  qancha  epchil  bo‘ lsa,  shuncha  aqllidir;  4.  (qiyoslanayotgan 

ikkinchi  bo‘lak  tushib  qolsa)  shunday,  shunday  ham,  shu  darajada;  shu 

qadar;  shunchalik,  unchalik;  comment  un  homme  aussi  intelligent  a-t-il 

pu agir  ainsi?  qanday  qilib shunchalik aqlli kishi  bunday  qilishi mumkin? II. 

conj  shuning  uchun,  shu  sababli;  nous  avons  déjà  étudié  ce  livre,  aussi 

ne  vous  en  parlerai-je  pas  biz  bu  kitobni  allaqachon  o‘rganib  bo‘ldik, 

shuning uchun men sizga u haqda boshqa gapirmayman. 

aussitôt


  I.  adv  darhol,  darrov,  tez,  tezda,  birpasda,  bir  zumda,  bir 

lahzada, zumda, lahzada; bilanoq; il  est arrivé aussitôt aprés  mon départ 

men  jo‘nab  ketishim  bilanoq  u  keldi;  aussitôt  aprés  avoir  déjeuné  il  est 

parti ovqatlanib bo‘lishi bilanoq, ovqatlangach darhol jo‘nab ketdi; II.  loc conj 

aussitôt  que  bilanoq,  hamonoq;  il  le  reconnut  aussitôt  qu’il  le  vit  uni 

ko‘rishi bilanoq tanidi. 

austère

  adj  1.  talabchan,  qattiq  talab  qiladigan,  qattiqqo‘l;  qahri  qattiq, 



badjahl, berahm, shafqatsiz; une femme austère qattiqqo‘l ayol; 2. fig  og‘ir, 

mashaqqatli,  qattiq,  achchiq;  mener  une  vie  austère  mashaqqatli  hayot 

kechirmoq;  3.  oqartirilmagan,  xom,  dag‘al,  sur;  cette  robe  est  un  peu 

austère bu ko‘ylak biroz dag‘al. 

austèrement

 adv qattiqqo‘llik bilan, qattiq, keskin, g‘azab bilan. 

austérité

  nf  1.  qattiqqo‘ llik,  og‘irlik;  qahri  qattiqlik,  qattiqlik;  berahmlik, 

shafqatsizlik, badjahllik; 2. pl o‘z-o‘zini qiynash, azoblash. 

austral, ale

 adj janubiy; pôle austral janubiy qutb. 

australien, ienne

 I. adj avstraliyacha va avstraliyaliklarga oid, Avstraliya, 

avstraliyalik; II. n avstraliyalik, avstraliyalik kishi, avstraliyalik ayol. 

autant

 adv autant que bir xil miqdorda;  bir xil  darajada; bir xilda,  tarzda; 



-dek,  -day;  -chalik;  qancha,  qanchalik  …  bo‘lsa,  shuncha,  shunchalik, 

qancha,  qanday  …bo‘lsa,  shunday;  qanchalik,  nechog‘lik,  naqadar;  il 

travaille  autant que  moi u ham menchalik  ishlayapti;  autant que je sache 

qanchalik,  nechog‘lik  bilsam;  autant  de  bir  xil  miqdor,  bir  xil  son;  shuncha, 

shu qadar, shunchalar; o‘sha, o‘shanday; pourquoi y a-t-il autant de livres 

sur la table? nega stol ustida shuncha kitob bor? il travaille toujours avec 

autant  d’application  u  doim  o‘shanday  tirishqoqlik  bilan  ishlayapti;  il  y  a 

dans  la  classe  autant  de  garçons  que  de  filles  sinfda  bolalar  qancha 

bo‘lsa,  qizlar  ham  shuncha;  je  ne  pensais  pas  qu’il  aurait  autant  de 

patience  men  u  shunchalar  sabr-toqatli  deb  o‘ylamagan  edim;  autant… 

autant…  qancha,  qanchalik…  bo‘ lsa,  shuncha,  shunchalik  …;  qanday… 

bo‘lsa,  shunday…;  autant  je  l’aime,  lui,  autant  je  déteste  sa  sœur  uni 

qanchalik  sevsam,  singlisini  shunchalik  yomon  ko‘raman;  loc  adv  d’autant 

shuncha,  shunchalik;  cela  augmente  d’autant  mes  difficultés  bu  mening 

qiyinchiliklarimni,  mushkulimni  shunchalik  ko‘paytiradi;  d’autant  (plus)  que 

loc  conj  modomiki,  hamonki,  sababli,  uchun;  j’irai  seule,  d’autant  (plus) 

que  vous  serez  déjà  partis  modomiki  sizlar  avval  jo‘nab  ketarkansizlar, 

men yolg‘iz o‘zim boraman; j’irai d’autant  moins qu’elle ne  m’a pas invité 

u meni  taklif  etmaganligi uchun men bormayman; il  mérite d’autant  moins 

de  reproches  qu’il  a  agi  sur  votre  ordre  u  sizning  buyrug‘ingizga  binoan 

harakat qilganligi tufayli uni ayblash mumkin emas. 

autarcie


 nf avtarkiya (zarur narsalarni chetdan olmasdan o‘zi yetkazishga 

asoslangan milliy xo‘jalik sistemasi). 

autel

  nm  1.  altar,  mehrob  (cherkovning  ibodat  qi linadigan  asosiy  qismi, 



cherkov ibodatxonasi); 2. qurbonlik qilinadigan joy (ibtidoiy xalqlarda). 

auteur


  nm  1.  yaratuvchi,  ijodkor,  bunyodkor,  ijod  etuvchi,  tashkil,  barpo, 

bunyod qiluvchi, tuzuvchi, quruvchi; sababchi, aybdor; 2. avtor, muallif. 

authenticité

  nf  1.  asllik,  chinlik,  to‘g‘rilik,  haqiqiylik;  l’authenticité  d’un 

document  hujjatning  haqiqiyligi;  2.  tabiiylik;  samimiylik,  sofdillik,  ochiq 

ko‘ngillilik. 

authentification

 nf tasdiqlash, tasdiq qilish. 

authentifier

  vt  tasdiqlamoq,  tasdiq  qilmoq,  tasdiqlab  bermoq  (imzo  va 

muhr bilan). 

authentique

 adj 1. asl, chin, haqiqiy; 2.  aniq;  ishonchli, haqiqiy,  inobatli; 

3.  dr  tasdiqlangan,  tasdiqlab  berilgan  (notarius  tomonidan);  4.  tabiiy, 

samimiy, sof, haqiqiy; une personnalité authentique sam imiy shaxs. 

authentiquement

  adv  aniqlik  bilan,  ishonchlilik  bilan;  tabiiylik  bilan, 

samimiylik bilan; aniq tarzda, ishonchli tarzda, tabiiy tarzda, samimiy tarzda. 

authentiquer

 vt vieilli  voir authentifier. 



AUTO

 

AUTOUR



 

 

 



56 

auto


 nf fam avtomashina. 

auto-accusation

 nf o‘z-o‘zini ayblash. 

auto-allumage

 nm o‘z-o‘zidan o‘ t olish, yonish. 

autoberge

 nf sohil bo‘ylab ketgan avtomobil yo‘li. 

autobiographie

 nf avtobiografiya, tarjimai hol. 

autobiographique

 adj avtor biografiyasiga yaqin,  avtor biografiyasini  o‘z 

ichiga olgan; avtobiografik. 

autobus

 nm avtobus. 



autocar

 nm sayyohlar avtobusi. 

autochenille

 nf zanjirli avtomobil. 

autochtone

 I. n 1. yerli, mahalliy kishi,  ayol; 2.  pl yerli  aholi,  tubjoy xalq; 

II. adj yerli, tubjoy, mahalliy. 

autoclave

  nm  avtoklav  (narsalarni  yuqori  bosim  ostida  qizdirib sterillash 

uchun ishlatiladigan germetik qopqonli idish, apparat). 

autocrate

 nm mustabid hokim, yakka hokim. 

autocratie

  nf  mustabid  hokimiyat,  yakka  hokimiyatchilik,  mutlaq 

hokimiyat. 

autocratique

  adj  yakka,  mustabid  hokimiyatchilikka  asoslangan, 

mustabid. 

autocritique

 nf o‘z-o‘zini  tanqid; faire son autocritique o‘z-o‘zini  tanqid 

qilmoq. 

autocuiseur

 nm tezqaynatar qozon, kastrulka. 

autodafé


 nm O‘rta asrlarda shakkoklarni va dinga qarshi kitoblarni xaloyiq 

o‘rtasida gulxan qilib yoqish, o‘ tga tashlash. 

autodéfense

 nf o‘zini o‘zi himoya qilish, o‘z-o‘zini qo‘riqlash. 

autodestruction

 nf o‘zi-o‘zini yoki bir-birini o‘ldirish, yo‘q qilish, qirish. 

autodétermination

 nf o‘z taqdirini o‘zi belgilash. 

autodidacte

  I.  nm  maktab  ko‘rmagan,  o‘zi  mustaqil  o‘rgangan,  o‘ziga 

yetishgan kishi; II. adj un écrivain autodidacte o‘ziga yetishgan yozuvchi. 

autodrome

 nm avtodrom. 

auto-école

 nf haydovchilar tayyorlaydigan maktab. 

autofinancement

  nm  xo‘jalik  hisobi,  o‘z-o‘zini  mablag‘  bilan  ta’minlash 

(davlatdan  yordam  olmasdan,  o‘zidan  chiqqan  daromad  hisobiga  xo‘jalikni 

boshqarish usuli). 

autogestion

 nf o‘z-o‘zini boshqarish, o‘zini o‘zi idora qilish. 

autographe

  I.  adj  o‘z  qo‘li  bilan  qilingan,  o‘zi  qilgan,  o‘z;  une  lettre 

autographe  o‘z  qo‘li  bilan  yozilgan  xat;  II.  nm  dastxat;  une  collection 

d’autographes  dastxatlar  to‘plami;  un  chasseur  d’autographes  dastxat 

yig‘uvchi, ishqibozi. 

automate

 nm avtomat (1. belgilangan ishni ichki mexanizmlar yordamida 

o‘zi  bajaradigan  mashina,  apparat,  asbob;  2.  fig  mashina  singari 

g‘ayriixtiyoriy ish qiluvchi odam). 

automation

 nf voir automatisation. 

automatique

  adj  1.  avtomatik  ravishda  ishlaydigan,  avtomatik,  avtomat; 

la  fermeture  des  portes  est  automatique  eshiklar  o‘zi  yopiladi;  2.  fig 

g‘ayriixtiyoriy  ravishda  sodir  bo‘ladigan,  beixtiyor,  mashinal;  un  geste 

automatique g‘ayriixtiyoriy harakat. 

automatiquement

  adv  g‘ayriixtiyoriy  ravishda,  beixtiyor,  mashinal, 

moshinavori. 

automatisation

  nf  1.  avtomatizatsiya,  avtomatlashtirish;  2.  avtomatik 

mashinalar, mexanizmlar majmui. 

automatiser

 vt avtomatlashtirmoq, avtomatizm darajasiga ko‘ tarilmoq. 

automatisme

  nm  1.  g‘ayriixtiyoriy  ravishda  harakat  qilish;  harakatning 

g‘ayriixtiyoriyligi;  mashinal,  beixtiyor  harakat;  2.  biror  mexanizmning 

avtomatik  ravishda  ishlashi;  3.  ba’zi  organlarning,  masalan,  yurakning  o‘z-

o‘zidan ishlashi. 

automitrailleuse

 nf bronomashina, bronovik. 

automnal, ale

 adj kuzgi, kuzdagi. 

automne

 nm kuz; en automne kuzda. 



automobile

  I.  adj  1.  o‘zi  yurar,  o‘zi  harakatlanadigan,  o‘zi  yuradigan, 

motorli;  voiture  automobile  avtomashina,  mashina;  canot  automobile 

motorli qayiq; 2. avtomobilga oid; avtomobil; parc automobile avtopark; II. nf 

avtomobil,  avtomashina,  mashina;  conduire  une  automobile  mashina 

haydamoq;  aller  en  automobile  mashinada  bormoq;  avoir  un  accident 

d’automobile avtomobil halokatiga yo‘liqmoq. 

automobilisme

  nm  1.  avtomobil  ishi,  avtomobillar  qurish  va  avtomobil 

sanoatini rivojlantirish; 2. avtomobil sporti. 

automobiliste

  n  avtomobilist,  avtomobilchi;  avtomobil  haydovchisi; 

avtomobil sporti bilan shug‘ullanuvchi kishi. 

automoteur,  trice

  I.  adj  o‘ziyurar,  o‘zi  harakatlanadigan;  un  canon 

automoteur  o‘ziyurar  to‘p;  II.  n  avtomotrisa  (mustaqil  motorli  temir  yo‘l 

vagoni). 

autonome


  adj  1.  avtonomiya  huquqiga  ega,  avtonom iyali,  avtonom, 

muxtor,  mustaqil;  un  Etat  autonome  mustaqil  davlat;  un  gouvernement 

autonome muxtor hukumat; 2. erkin, mustaqil; une volonté autonome erkin 

istak. 


autonomie

  nf  1.  avtonomiya,  muxtoriyat;  o‘z-o‘zini  boshqarish, 

mustaqillik;  l’autonomie  des  communes  en  France  Fransiyada 

kommunallarning  o‘z-o‘zini  boshqarishi;  2.  phil  ozodlik;  3.  techn  boshqaruv 

qurilmasining mustaqilligi. 

autonomisme

 nm avtonomizm, muxtoriyatchilik. 

autonomiste

  n  muxtoriyatchi,  avtonomist,  avtonomiya  tarafdori, 

avtonom iyachi. 

autopompe

 nf o‘t o‘chiruvchilar avtomobili. 

autopropulsé,  ée

  adj  techn  reaktiv,  orqaga  tepish  kuchidan 

foydalaniladigan. 

autopsie


 nf murdani yorish; faire l’autopsie voir autopsier. 

autopsier

 vt murdani yormoq. 

autorail


 nm voir automotrice. 

autorisation

  nf  1.  ruxsat,  ijozat;  2.  ruxsatnoma;  montrer  une 

autorisation ruxsatnomani ko‘rsatmoq. 

autorisé,  ée

  adj  1.  ruxsat  etilgan,  ijozat  etilgan,  qo‘ llaniladigan;  une 

association  autorisée  rasmiy  ijozat  berilgan  uyushma;  une  tournure 

autorisée  par  l’usage  tilda  qo‘llaniladigan  ibora;  2.  vakil  qilingan;  vakolat 

berilgan; 3. obro‘li, nufuzli, e’ tiborli;  tanilgan; yaxshi biladigan, xabardor; un 

critique  autorisé obro‘li  tanqidchi; les  milieux  autorisés xabardor doiralar; 

de source autorisée nufuzli manbalar. 

autoriser

  vt  (qqn  à)  biror  kimsaga  huquq,  ruxsat,  ijozat  bermoq; 

autoriser  la  construction  d’un  immeuble  uy  qurishga  ruxsat  bermoq;  on 

l’a autorisé à se présenter aux examens  unga im tihon  topshirishga ruxsat 

berishdi. 

autoritaire

  adj  1.  so‘zini  o‘ tkazishni,  buyruq  berishni,  xo‘jayinlik  qilishni 

yoqtiruvchi, 

boshqalarni 

o‘ziga 

bo‘ysundirishni 



yaxshi 

ko‘ruvchi; 

riyosatparast; homme, caractère autoritaire bo‘ysunuvchi kishi, xarakter; 2. 

o‘tkir, qat’ iy; un ton autoritaire qat’iy ohang. 

autorité

 nf 1. hokimiyat; hukmronlik; hokimlik, saltanat;  autorité légitime 

qonuniy  hokimiyat;  autorité  paternelle  ota-onalar  obro‘si,  ta’siri,  ixtiyori; 

régime  d’autorité  diktatura;  abus  d’autorité  hokimiyatni  suiiste’mol  qilish; 

agir de sa propre autorité o‘zboshimchalik bilan harakat  qilmoq; d’autorité 

zo‘rlik  bilan,  zo‘rlab;  2.  pl  ma’murlar,  boshliqlar;  rahbarlar;  les  autorités 

locales  mahalliy  ma’murlar;  l’autorité  militaire  harbiy  ma’murlar;  3.  ta’sir; 

salmoq, obro‘; autorité  morale avtoritet; obro‘; jouir d’une grande autorité 

katta obro‘ga ega bo‘ lmoq; faire autorité en  matière de biror sohada obro‘-

e’tibor qozonmoq. 

autoroute

 nf avtostrada (avtomobillar  qatnovi uchun maxsus qurilgan va 

uskunalangan katta yo‘l). 

auto-stop

 nm yo‘lovchi mashina  to‘xtatish; faire de l’auto-stop yo‘lovchi 

mashinani to‘xtatib ketm oq. 

auto-stoppeur, euse

 n yo‘lovchi mashinani to‘xtatib ketuvchi kishi. 

autosuggestion

 nf o‘zini o‘zi ishontirish, ixlos qilish; ixlos. 

autour

1

 adv atrof, tevarak-atrof; tout autour rien ne pousse atrofda hech 



narsa o‘smaydi; le Soleil est au  centre et la Terre tourne autour Quyosh 

markazda,  Yer  esa  uning  atrofida  aylanadi;  loc  prép  autour  de  atrofiga, 

atrofida; tevaragidagi; tevaragiga; construire un mur autour d’un parc park 

atrofiga devor qurmoq; parkni  devor  bilan  o‘ramoq;  être autour de atrofida 

bo‘lmoq; il a autour de cinquante ans u ellik yoshlar atrofida. 

autour


2

 nm qirg‘iy, qarchig‘ay. 



AUTRE

 

AVAN T



 

 

 



57 

autre


 I. adj 1. otdan oldin: boshqa, o‘zga, bo‘lak; est-il plus heureux que 

les  autres  hommes?  boshqa  kishilardan  ko‘ra  u  baxtlimi?  une  autre  fois 

boshqa  safar,  bo‘lak  payt;  kelgusi  safar;  c’est  un  tout  autre  écrivain 

butunlay  boshqa  yozuvchi;  c’est  autre  chose,  c’est  tout  autre  chose  bu 

boshqa ish, narsa, masala; loc adv autre part boshqa  joyda; boshqa joyga; 

qayerdadir,  allaqayerda;  j’ai  lu  cela  autre  part  bu  haqida  boshqa  yerda, 

qayerdadir  o‘qidim; d’autre part shu  bilan birga; boshqa  tomondan, boshqa 

tarafdan;  2.  ot  yoki  olmoshdan  keyin:  boshqacha,  bo‘lakcha,  avvalgidan 

boshqacha; il  est devenu  autre u  boshqacha bo‘lib qoldi, o‘zgarib qoldi; II. 

pron  1.  boshqasi;  boshqa  kishi;  un  autre  kimdir  boshqa  birov;  je  l’ai  pris 

pour un autre men uni boshqa kishi deb o‘ylabman; loc d’un bout à l’autre 

bir uchidan boshqasiga; de temps à l’autre vaqti-vaqti bilan; d’une heure à 

l’autre  istalgan  paytda,  har  doim;  entres  autres  ko‘pchilik  ichida,  orasida, 

o‘rtasida;  rien  d’autre  boshqa  hech  narsa;  l’un  est  riche,  l’autre  est 

pauvre  biri  boy,  ikkinchisi  esa  kambag‘al;  ni  l’un,  ni  l’autre  n’ont  rien 

compris  unisi  ham,  bunisi  ham,  ikkalasi  ham  hech  narsa  tushunishmadi; 

s’aider l’un l’autre bir-biriga yordamlashmoq; marcher l’un derrière l’autre 

birin-ketin yurmoq. 

autrefois

 adv ilgari, burungi vaqtlar. 

autrement

  adv  1.  boshqacha,  o‘zgacha;  il  faut  agir  autrement 

boshqacha  harakat  qilish  kerak;  autrement  dit  boshqacha  aytganda;  2. 

bo‘lmasa, aks holda; prenez un taxi, autrement vous serez en retard taksi 

to‘xtating,  aks  holda  kech  qolasiz;  3.  fam  ancha,  anchagina,  xiyla,  ko‘p,  bir 

necha  marta;  elle  est  autrement  plus  jolie  que  sa  sœur  opasidan  ancha 

chiroyli. 

autrichien,  ienne

  I.  adj  Avstraliya  va  avstraliyaliklarga  oid;  II.  n 

avstraliyalik. 

autruche

  nf  tuyaqush;  plumes  d’autruche  tuyaqush  patlari;  loc 

pratiquer  la  politique  de  l’autruche  qiyinchilikdan  qochish,  qo‘rqish 

siyosatini olib bormoq. 

autrui

  pron  boshqa,  boshqalar;  yaqin  kishi,  yaqin  tanish;  qayerdan; 



l’amour d’autrui begona muhabbat,  begona kishi muhabbati; se  mêler des 

affaires d’autrui boshqalarning ishiga aralashmoq. 

auvent

 nm bostirma, ayvon, shiypon; soyabon. 



auxiliaire

  I.  adj  1.  yordamchi,  ko‘makchi,  qo‘shimcha;  des  moyens 

auxiliaires  qo‘shimcha  mablag‘;  un  moteur  auxiliaire  yordamchi  motor; 

verbe  auxiliaire  yordamchi,  ko‘makchi  fe’l;  2.  safdan  tashqaridagi;  un 

soldat  du  service  auxiliaire  safdan  tashqari  xizmatdagi  askar;  II.  n  1. 

yordamchi;  avoir  besoin  d’un  auxiliaire  yordamchiga  muhtoj  bo‘lmoq;  2. 

vaqtincha  ishlayotgan  xodim;  il  est  auxiliaire  et  pas  encore  titulaire  u 

vaqtincha  ishlayapti,  u  hali  shtatga  o‘ tmagan;  3.  nm  gram  yordamchi, 

ko‘makchi fe’l. 

avachi,  ie

  adj  1.  bo‘shashgan,  shalpaygan,  shalviragan;  2.  cho‘zilgan, 

kengaygan. 

avachir

 

(s’)



  vpr  1.  bo‘shashmoq,  shalpaymoq,  shalviramoq;  yalpayib 

o‘tirmoq;  il  s’avachit  dans  un  fauteuil  kresloda  yalpayib  o‘ tirmoq;  2. 

cho‘zilmoq; kiyilib kengaymoq, loyiq bo‘lib qolmoq (oyoq kiyim); g‘ijimlanmoq, 

ezilmoq (kiyim); ces souliers commencent à s’avachir bu tuflilar kiyilaverib 

kengaya boshladilar. 

avachissement

  nm  bo‘shash,  shalpayish,  shalvirash;  bo‘shashganlik, 

shalpayganlik. 

aval

1

  nm  daryoning  quyi  tomoni,  etagi,  oyog‘i;  la  rivière  est  plus  belle 



vers  l’aval  daryoning  quyi  tomoni  chiroyliroq;  en  aval  de  loc  prép  quyida, 

quyi tomonida, pastroqda, etagida; en aval du pont ko‘prik etagida. 

aval

2

 nm fin kafillik, kafolat. 



avalanche

  nf  1.  fig  qor  ko‘chkisi,  ko‘chki;  2.  fig  oqim,  daryo;  shiddatli, 

to‘xtovsiz oqim; une avalanche  d’injures haqorat yomg‘iri; une avalanche 

de  papiers  qog‘ozlarning  shiddatli  oqimi;  une  avalanche  de  lettres 

xatlarning to‘xtovsiz oqimi. 

avaler


 vt 1. yutmoq, yutib yubormoq;  avaler d’un trait bir martadan yutib 

yubormoq,  birdaniga  yutib  yubormoq;  avaler  de  travers  tomog‘iga  biror 

narsa  tiqilib yo‘ talmoq;  tomog‘iga  tiqilmoq,  tiqilib qolmoq; fig avaler un livre 

kitobni  tez  o‘qib  tashlamoq,  tez  o‘qib  chiqmoq;  2.  fam  indamay  tinglamoq, 

qarshi  gapirmaslik;  g‘azabini,  alamini  ichiga  yutmoq;  c’est  une  histoire 

difficile  à  avaler  bu  indamay  ketadigan  voqea  emas,  bu  voqeani  ichga 

yutish qiyin; avaler sa langue churq etmay turmoq; jim turmoq. 

avaleur


 nm avaleur de sabres shpaga, qilich yutuvchi, sirk artisti. 

avaliser


 vt 1. kafil bo‘lmoq, kafilligini olmoq, o‘z ustiga, zimmasiga olmoq; 

2.  ma’qullamoq,  ma’qul  topmoq;  qo‘llamoq,  qo‘llab-quvvatlamoq;  avaliser 

une décision qarorni ma’qullamoq. 

avance


  nf  1.  olg‘a  siljish;  oldinga  yurish;  l’avance  d’une  armée 

armiyaning  olg‘a  siljishi;  2.  quvib  o‘tish,  ilgarilab  ketish,  o‘zib  ketish;  avoir, 

prendre de l’avance sur qqn  birovning oldiga o‘ tmoq,  oldiga  tushib olmoq; 

le  coureur  a  pris  de  l’avance  sur  les  autres  concurrents  poygachi 

boshqa  raqiblaridan  oldinga  o‘ tib  oldi;  3.  boshqalarga  nisbatan  ilgarilab 

ketish  (vaqtga  nisbatan);  avoir  une  heure  d’avance  bir  soat  oldinda 

bo‘lmoq; 4. loc adv à l’avance, d’avance, par avance, en avance, oldindan, 

ilgaridan,  barvaqt,  oldinroq,  prévenir  deux  jours  à  l’avance  ikki  kun  oldin 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling