Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf просмотр
bet22/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   238

ogohlantirib  qo‘ymoq;  5.  avans  (mehnatga  oldindan  to‘lanadigan  pul,  haq, 

mablag‘);  donner  une  avance  avans  bermoq;  6.  pl  faire  des  avances  à 

qqn  o‘ziga  og‘dirish  uchun  biror  narsa  bilan  rag‘batlantirmoq,  xursand 

qilmoq. 


avancé,  ée

  adj  1.  oldindagi,  oldingi,  oldingi  marradagi,  oldinda 

joylashgan;  poste  avancé  oldingi  post;  un  détachement  avancé  oldingi 

marradagi otryad; 2. kech, kechki, o‘ tayotgan,  oxirlab  qolgan (vaqt); la nuit 

est  déjà  bien  avancé  tun  allaqachon  oxirlab  qolgan  edi;  3.  progressiv, 

taraqqiyparvar;  aqlan  rivojlangan;  ilg‘or;  opinions,  idées  avancées 

progressiv  fikrlar,  g‘oyalar;  4.  oxirlab  qolgan,  tugayotgan;  son  ouvrage  est 

déjà  très  avancé  uning  ishi  allaqachon  oxirlab  qolgan;  5.  buzilayotgan, 

ayniyotgan,  yaroqsiz  holga  kelayotgan;  un  fruit  avancé  pishib  o‘tib 

ketayotgan  meva;  une  viande  avancée  buzilayotgan  go‘sht;  6.  qarzga 

berilgan; les sommes avancées qarzga berilgan pul. 

avancée


 nf turtib chiqqan joy; chiqiq, bo‘rtik, do‘ng. 

avancement

  nm  1.  oldinga  siljitish;  rivojlantirish;  l’avancement  des 

travaux  ishning  yurishib  ketishi;  2.  martabasi  oshish,  yuqori  ko‘tarilish; 

obtenir de l’avancement xizmatda, mansabda yuqori ko‘ tarilish. 

avancer


  I.  vt  1.  oldinga  siljitmoq,  surmoq,  surib  qo‘ymoq;  oldinga 

uzatmoq;  avancer  une  chaise  kursini  oldinga  surmoq;  2.  qo‘ymoq,  taklif 

qilmoq,  ko‘tarmoq,  ko‘ tarib  chiqmoq,  o‘rtaga  tashlamoq;  olg‘a  surmoq; 

avancer  une  thèse  biror  tezisni  olg‘a  surmoq;  avancer  une  idée  g‘oyani 

ko‘tarib  chiqmoq;  3.  tezlashtirmoq,  jadallashtirmoq,  yurishtirmoq;  avancer 

son  retour  qaytishini  tezlashtirmoq;  4.  rivojlantirmoq,  taraqqiy  ettirmoq, 

yuksaltirmoq,  tezlashtirmoq;  avancer  son  travail  ishini  rivojlantirmoq;  5. 

qarz  bermoq;  avancer  de  l’argent  pul  qarz  bermoq;  II.  vi  1.  oldinga,  olg‘a 

yurmoq,  siljib  bormoq,  oldinga  surilmoq;  avancer  lentement  asta-sekin 

oldinga  yurmoq;  l’armée  avance  qo‘shin  olg‘a  siljiyapti;  2.  turib,  do‘ppayib, 

bo‘rtib, qappayib chiqib turmoq; 3. ulgurmoq, ilgarilab ketmoq; avancer dans 

son  travail  ishida  ilgarilab  ketmoq;  4.  tugamoq,  oxirlamoq,  oxirlab  qolmoq 

(vaqt);  le  jour  avance  kun  oxirlab  qoldi;  l’été  avance  yoz  o‘ tib  ketyapti;  5. 

tugamoq,  oxirlamoq,  oxirlab  qolmoq  (narsalar);  le  travail  avance  ish 

oxirlamoqda; 6.  tez yurmoq, oldin ketmoq (soat);  ma  montre avance de dix 

minutes soatim o‘n minut oldin ketmoqda; II. s’avancer vpr 1. oldinga, olg‘a 

yurmoq,  siljib  bormoq,  oldinga  surilmoq;  2.  fig  s’avancer  trop  tavakkal, 

tavakkalchilik qilmoq, xavfli, qaltis ish qilmoq; 3. yaqinlashmoq; boshlanmoq, 

kelmoq,  kirmoq  (vaqt);  l’hiver  s’avance  qish  yaqinlashmoqda, 

boshlanmoqda. 

avanie

 nf haqorat,  tahqir, so‘kish; kamsitish, xo‘rlash; faire, infliger  une 



avanie à qqn biror kimsani tahqirlamoq, haqoratlamoq. 

avant


1

 I. prép 1. -gacha, -ga qadar, -dan oldin, burun,  avval,  ilgari (vaqt); 

avant la guerre urushgacha,  urushga qadar, urushdan avval; avant  cela il 

était  étudiant  bundan  avval  u  talaba  edi;  avant  son  départ  jo‘nab 

ketishidan  avval;  avant  qu’il  (ne)  parte  jo‘nashidan  oldin;  avant  de  partir 

jo‘nashidan  avval;  2.  oldida,  oldiga,  oldinga;  oldinda,  -ga  yetmasdan,  -ga 

yetmay; (makon, joy);  arrêtez-vous avant le carrefour chorrahaga yetmay 

to‘xtang;  passer  avant  les  autres  boshqalardan  oldinda  o‘ting;  II.  adv  1. 

-guncha, -gunga qadar; oldin, ilgari, avval; dastlab, dastavval (vaqt); avant il 

habitait  Leningrad  avval  u  Leningradda  yashardi;  peu  de  temps  avant 

bundan  avval,  bunga  qadar;  trois  jours  avant  uch  kun  avval;  2.  yuqori, 

yuqorida,  yuqoriga;  3.  en  avant  olg‘a  (harakatni  bildiradi);  oldinda  (joyni 



AVAN T

 

AVENIR



 

 

 



58 

bildiradi);  en  avant,  marche!  olg‘a!  marcher  en  avant  oldinda  yurmoq;  fig 

mettre qqch en avant biror narsadan dalil sifatida foydalanmoq; mettre qqn 

en avant bir kishining panohida, homiyligida bo‘lmoq. 

avant

2

 I. nm 1. old, old  tomon; l’avant d’un bateau kemaning old tomoni; 



d’avant  avvalgi,  o‘tgan;  l’année  d’avant  o‘ tgan  yili;  2.  sport  hujumchi;  la 

ligne  des  avants  hujum  chizig‘i;  3.  mil  oldingi  marra,  oldingi  chizig‘i 

(frontning);  II.  adj  inv  oldingi,  oldindagi,  oldidagi;  la  roue  avant  oldingi 

g‘ildirak. 

avantage

 nm 1. foyda, manfaat; tirer avantage de qqch biror narsadan 

foyda  olmoq;  cela  s’est  terminé  à  mon  avantage  bu  narsa  mening 

foydamga  hal  bo‘ldi;  vous  auriez  avantage  à  vous  taire  jim  bo‘lsangiz 

foydaliroq;  à  son  avantage  o‘z  foydasiga;  habillé  à  son  avantage  o‘ziga 

munosib kiyingan; 2. ustunlik, afzallik, ortiqlik, ko‘plik; l’avantage du nombre 

miqdor,  son  jihatdan  ustunlik;  l’avantage  de  la  jeunesse  yoshlikning 

afzalligi;  avantage  naturelle  tabiiy  ustunlik;  3.  qo‘li  balandlik,  ustunlik, 

kuchlilik  (jang,  kurashda);  avoir,  prendre  l’avantage  ustunlikka  ega 

bo‘lmoq; perdre l’avantage ustunlikni qo‘ldan bermoq; 4. avantage dedans! 

yana! (tennisda qo‘lga kiritilgan ochko haqida); 5. pl avantage en nature pul 

evaziga  mol,  mahsulot  bilan  haq  to‘lash;  6.  j’ai  l’avantage  de  vous 

connaître men sizni tanish sharafiga muyassar bo‘ldim. 

avantager

 vt  1.  qulaylik  yaratmoq;  qulaylik,  imkon  yaratm oq;  testament 

qui avantage un enfant bolaga qulaylik  beradigan vasiyatnoma; 2. chiroyli 

ko‘rsatmoq;  yarashmoq,  mos  tushmoq;  cette  robe  l’avantage  bu  ko‘ylak 

unga yarashib turibdi. 

avantageusement

  adv  ijobiy,  ma’qul,  maqbul  tarzda,  yaxshi,  qulay; 

yaxshi tomondan, yaxshi jihatdan;  foydali  tomondan; je lui ai parlé de vous 

avantageusement 

men 

siz 


haqingizda 

ijobiy 


gapirdim; 

être 


avantageusement connu yaxshi tomondan tanilmoq. 

avantageux,  euse

  adj  1.  foydali,  manfaatli;  qulay;  prix  avantageux 

manfaatli qulay narx; une occasion avantageuse yaxshi,  qulay vaziyat; 2. 

o‘ziga  ishongan,  o‘zini  katta  oladigan,  boshqalar  bilan  hisoblashmaydigan, 

manman, o‘ziga bino qo‘ygan; un air avantageux o‘ziga  ishongan qiyofada; 

un ton avantageux o‘ziga ishonch ruhidagi ohang. 

avant-bras

 nm inv anat bilak. 

avant-coureur

 I. adj darak beruvchi (oldindan);  signes avant-coureurs 

darak  beruvchi  belgilar;  II.  n  darakchi,  xabarchi,  oldindan  xabar  beruvchi; 

alomat, nishona. 

avant-dernier,  ière

  adj  oxirgidan  oldingi;  l’avant-dernier  jour  bir  kun 

avval. 


avant-garde

  nf  1.  mil  avangard,  ilg‘or  (harbiy  harakat  vaqtida  asosiy 

kuchlarning  eng  oldida  turuvchi  yoki  boruvchi  harbiy  qism,  bo‘linma);  2.  fig 

avangard,  zarbdor  (ijtimoiy  gruppa  yoki  sinfning  oldingi  safida  boruvchi 

yetakchi,  ilg‘or  qismi);  d’avant-garde  oldingi,  oldindagi;  yetakchi,  ilg‘or;  les 

techniques d’avant-garde ilg‘or texnika; à l’avant-garde oldingi saflarda. 

avant-goût

 nm oldindan sezish. 

avant-guerre

 nm ou nf urushdan oldingi, urushdan  ilgarigi davr; d’avant-

guerre urushdan oldingi, ilgarigi. 

avant-hier

  adv  kechadan  burun,  o‘ tgan  kuni,  avvalgi  kun;  il  est  parti 

avant-hier u o‘ tgan kuni jo‘nab ketdi. 

avant-poste

  nm  avanpost  (qo‘shindan  ilgariroqqa  qo‘yilgan  soqchi  post 

va u egallab turgan joy). 

avant-première

  nf  eng  oxirgi  repetitsiya,  tayyorgarlik;  yashirin  qarab 

chiqish, ko‘zdan kechirish (film, pyesa, ko‘rgazmalarni havola qilishdan avval 

oxirgi ko‘zdan kechirish). 

avant-projet

 nm loyiha (biror hujjatning dastlabki matni, chizmasi). 

avant-propos

 nm inv so‘zboshi, muqaddima. 

avant-scène

  nf  1.  sahna  oldi,  peshsahna;  2.  literli  loja  (harf  bilan 

ko‘rsatilgan, sahnaning ikki yonida joylashgan, imtiyozli loja). 

avant-train

  nm  arava,  chana  kabilarning  old  qismi;  oldingi  tomoni; 

avtomobilning oldingi o‘qi. 

avant-veille

 nf ikki kun avval, ilgari. 

avare


  I.  adj  xasis,  ziqna,  qattiq,  qurumsoq;  être  avare  qizg‘anmoq, 

ayamoq,  qizg‘anchiqlik,  qattiqlik,  xasislik  qilmoq;  qurumsoqlik  qilmoq;  2. 

yetarli emas, kam, oz, kuchsiz (narsa); une lumière avare g‘ira-shira yorug‘; 

3.  fig  baxil,  so‘zini  ham  pulga  sotadigan;  il  est  assez  avare  de  paroles  u 

juda  kam  gapiradi,  gapini  ham  ayaydi;  être  avare  de  son  temps  vaqtini 

ayamoq; II. n xasis, ziqna odam, xasis, qurumsoq; nokas. 

avarice

  nf  xasislik,  ziqnalik,  qattiqlik,  qurumsoqlik;  il  est  d’une  avarice 



sordide u o‘ta xasis. 

avaricieux, euse

 adj xasis, qurumsoq. 

avarie


  nf  avariya,  halokat;  buzilgan,  ishdan  chiqqan  joy;  shikast;  subir 

des  avaries  halokatga  uchramoq;  réparer  des  avaries  shikastni,  buzilgan 

joyni tuzatmoq; sans avarie shikastsiz; sog‘-omon. 

avarié,  ée

  adj  buzilgan,  ishdan  chiqqan,  shikast  yegan,  shikastlangan; 

buzilgan,  aynigan;  marchandises  avariées  buzilgan,  aynigan  tovar, 

mahsulot; de la viande avariée aynigan go‘sht. 

avarier


 I. vt buzmoq, shikast yetkazmoq,  aynitmoq; la pluie  a avarié les 

récoltes  yomg‘ir  hosilga  shikast  yetkazdi;  II.  s’avarier  vpr  buzilmoq, 

shikastlanmoq, aynimoq. 

avatar


  nm  1.  ko‘ngilsizlik,  ko‘ngilsiz  voqea;  og‘ir,  qiyin,  mushkul, 

mashaqqatli  ahvol,  tashvish;  il  lui  est  arrivé  une  série  d’avatars  u  turli 

ko‘ngilsizliklarga  duchor  bo‘ ldi;  2.  boshqa  narsaga  aylanish,  o‘zgarish;  le 

projet  est passé par bien des avatars  loyiha  bir  necha marta  o‘zgarishga 

uchradi. 

avec


 I. prép 1. bilan, bilan birga; aller se promener avec qqn biror kimsa 

bilan  birga  sayr  qilishga  bormoq;  il  est  sorti  avec  son  parapluie  et  son 

chapeau  u  soyaboni  va  shlapasi  bilan  chiqdi;  2.  bilan;  -dan;  faire 

connaissance  avec  qqn  biror  kimsa  bilan  tanishmoq;  être  bien,  être  mal 

avec qqn  biror kimsa bilan yaxshi, yomon munosabatda  bo‘lmoq; divorcer 

d’avec sa femme xotinidan ajrashmoq; 3.  bilan; -ga  qarshi; se battre avec 

l’ennemi  dushman  bilan,  dushmanga  qarshi  urushmoq;  4.  bilan;  -ganda, 

-da; -gach; il se lève avec le jour u quyosh bilan birga  turadi; avec le  mois 

de  juillet  arrivent  les  vacances  iyul  oyi  kelgach  kanikul  boshlanadi;  5. 

bilan;  tarzda;  manger  avec  lenteur  asta-sekin  yemoq;  étudier  avec 

patience  sabr-toqat  bilan  o‘rganmoq;  avec  plaisir  jon  deb,  bajonidil, 

mamnuniyat  bilan;  avec  beaucoup  d’esprit  juda  zukkolik  bilan;  avec  plus 

de  prudence  ancha  ehtiyotkorlik  bilan;  avec  autant  de  plaisir  o‘shanday 

mamnuniyat  bilan;  6.  bilan;  yordamida,  orqali,  -da,  -dan;  couper  le  pain 

avec un  couteau nonni  pichoq bilan kesmoq; l’eau est  montée avec une 

pompe  suv  nasos  yordamida  ko‘tariladi;  il  est  parti  avec  sa  nouvelle 

voiture u yangi mashinasida jo‘nab ketdi; on fait le pain avec la farine non 

undan  tayyorlanadi;  7.  sababli,  boisdan,  vajdan,  natijasida;  uchun;  deb; 

bilan;  tufayli; avec la grippe il ne peut pas  sortir gripp  bo‘lganligi  tufayli u 

uydan  chiqa  olmaydi;  avec  ce  vent  on  ne  peut  pas  dormir  shu  shamol 

sababli uxlab  bo‘lmaydi; avec le début de la crise le chômage s’accentua 

inqiroz  boshlanishi  munosabati  bilan  ishsizlik  ko‘paydi;  8.  -ga  qaramay,  -ga 

qaramasdan;  garchi;  avec  toutes  ses  qualités  il  a  échoué  barcha 

fazilatlariga,  ustunliklariga  qaramay,  u  muvaffaqiyatsizlikka  uchradi;  II.  adv 

fam  il  faudra  bien  faire  avec  boriga  baraka  qilish  kerak,  bori  bilan  bir 

amallash kerak; tu viens avec? men bilan borasanmi? 

aveline

 nf o‘rmon yong‘og‘i. 



aven

 nm géol o‘pirilish, chuqurlik, yoriq. 

avenant

1

,  ante



  adj  yoqimli,  ko‘ngilli,  xush  keladigan,  yoqadigan; 

manières  avenantes  yoqadigan  odatlar;  un  visage  avenant  yoqim toy 

chehra. 

avenant


2

 

(à l’)



 loc adv,  loc adj tegishincha,  tegishlicha,  tegishli ravishda, 

mos  ravishda,  yarasha,  qarab;  tout  le  reste  est  à  l’avenant  barcha 

qolganlari  tegishlicha; être à l’avenant de mos  bo‘lmoq, muvofiq, munosib, 

loyiq bo‘lmoq,  to‘g‘ri kelmoq; nous  allons bien tous les deux  et l’humeur 

est  à  l’avenant  biz  ikkimiz  ham  yaxshi  yuribmiz  va  kayfiyat  ham  shunga 

mos, yarasha. 

avènement

 nm 1. taxtga o‘ tirish, minish; 2. kelish,  boshlanish;  hokim iyat 

tepasiga kelish;  l’avènement de la III

e

 République III-Respublikaning e’lon 



qilinishi; l’avènement d’une ère nouvelle yangi eraning boshlanishi. 

avenir


 nm 1. kelajak,  istiqbol; à l’avenir kelajakda;  2.  avlod, kelajakdagi 

kishilar; aux yeux de l’avenir  avlodlar nazarida; 3.  taqdir, qismat, peshona, 

tole;  kelajak;  avoir  un  brillant  avenir  kelajagi  porloq  bo‘lmoq;  briser  son 

avenir qismatini, kelajagini buzmoq. 



AVENTURE

 

AVION



 

 

 



59 

aventure


  nf  1.  sarguzasht;  un  roman  d’aventures  sarguzasht  roman; 

dire  la  bonne  aventure  fol  ochmoq;  2.  xavfli  tashabbus,  xavfli  ish;  qaltis 

yurish-turish,  xatarli  sarguzasht;  esprit  d’aventure  avanturachilik, 

avanturaga  moyillik;  entraîner  qqn  dans  une  aventure  biror  kimsani 

tavakkal  qilib  ish  tutishga  qiziqtirib  qo‘ymoq;  3.  loc  adv  à  l’aventure 

tavakkaliga,  tusmollab, chamalab,  taxminan; je  marchais à l’aventure men 

tavakkal  qilib,  boshim  oqqan  tomonga  qarab  yurardim;  d’aventure,  par 

aventure 

tasodifan, 

tasodifiy  ravishda,  kutilmaganda, 

bexosdan, 

kutmaganda. 

aventuré,  ée

  adj  xavfli,  xatarli,  qaltis,  tahlikali;  hypothèse  aventurée 

qaltis gipoteza, faraz. 

aventurer

  I.  vt  tavakkal,  tavakkalchilik  qilmoq,  qaltis,  xavfli  ish  qilmoq; 

xavf-xatar  ostiga  qo‘ymoq;  tahlikaga  solmoq;  aventurer  sa  fortune  dans 

une  affaire  biror  ishda  o‘z  boyligini  xavf-xatar  ostiga  qo‘ymoq;  II. 

s’aventurer  vpr  jur’at,  jasorat  etmoq,  qaror  qilmoq,  botinmoq;  s’aventurer 

sur un pont branlant chayqalib turgan ko‘prikka qadam qo‘yishga botinmoq; 

s’aventurer  en  pleine  mer  ochiq  dengizga  chiqishga  jur’at  etm oq; 

s’aventurer une route inconnue notanish yo‘ldan yurishga qaror qilmoq. 

aventureux,  euse

  adj  1.  jasur,  dadil,  botir,  qo‘rqmas,  dovyurak,  jur’atli; 

homme  aventureux dovyurak kishi; 2. sarguzashtga  boy, sarguzashtli;  vie 

aventureuse  sarguzashtli  hayot;  3.  xavfli,  xatarli,  qaltis;  une  entreprise 

aventureuse qaltis xatti-harakat; un projet aventureux qaltis, xavfli reja. 

aventureusement

  adv  jasorat,  jasurlik  bilan,  yurak  yutib,  jur’at  qilib, 

qo‘rqmasdan, mardonavor, mardlarcha. 

aventurier,  ière

  n  1.  sarguzasht  qidiruvchi;  2.  péj  qallob,  muttaham, 

firibgar, tovlamachi; fitna odam, fitnachi, g‘alamis, qutqu soluvchi. 

avenu, ue

 adj nul et non avenu bekorchi, behuda. 

avenue

  nf  1.  prospekt,  shohko‘cha;  l’avenue  de  l’Opéra  Opera 



shohko‘chasi;  l’avenue  des  Champs  Elysées  Yelisey  maydoni;  2.  alleya, 

xiyobon;  3.  fig  -ga  erishish  yo‘li,  usuli,  vositasi;  les  avenues  du  pouvoir 

hokimiyatga olib boruvchi yo‘l. 

avéré, ée

 adj to‘g‘ri deb topilgan, to‘g‘ri ekanligi asoslangan; c’est un fait 

avéré to‘g‘ri deb topilgan fakt. 

avérer

 

(s’)



  vpr  qandayligi,  kimligi  ma’lum  bo‘lmoq,  bilinmoq,  bo‘lib 

chiqmoq;  ce  médicament  s’avère  dangereux  bu  dori  xavfli  bo‘lib  chiqdi; 

l’affaire s’avéra difficile ish juda qiyin bo‘lib chiqdi; il s’est avéré que bo‘lib 

chiqdi, bo‘lib qolgan edi, ekan. 

averse

 nf jala, sharros yomg‘ir; une violente averse kuchli jala; essuyer, 



recevoir une averse jalada qolmoq. 

aversion


 nf nafrat, jirkanish; xush ko‘rmaslik; yoqtirmaslik; yomon ko‘rish; 

avoir,  éprouver  de  l’aversion  pour  qqn,  avoir  qqn  en  aversion  biror 

kimsadan  nafratlanmoq;  jirkanish;  inspirer  de  l’aversion  nafrat  uyg‘otmoq; 

prendre qqn en aversion biror kimsani yomon ko‘rib qolmoq. 

averti, ie

 adj ogohlantirilgan, xabardor qilingan;  tajribali; yaxshi biladigan, 

bilimli, ma’lumotli,  bilimdon;  un critique averti  bilimdon  tanqidchi; être très 

averti  de  qqch  biror  narsaning  bilimdoni  bo‘lmoq;  tenez-vous  pour  averti 

siz ogohlantirilgansiz. 

avertir


  vt  ogohlantirmoq,  ogohlantirib,  bildirib,  xabardor  qilib  qo‘ymoq, 

xabar  bermoq;  avertir  qqn  d’un  danger  biror  kimsani  xavf-xatar  to‘g‘risida 

ogohlantirmoq; sans avertir ogohlantirmasdan, ogohlantirmay. 

avertissement

 nm 1. ogohlantirish, xabardor qilish; maslahat;  suivre un 

avertissement  ogohlantirishga,  maslahatga  quloq  solmoq;  avertissement 

au  lecteur  so‘z  boshi,  o‘quvchiga,  o‘quvchiga  eslatma;  2.  tanbeh, 

ogohlantirish,  ogohlantirish  chorasi;  l’élève  a  reçu  un  premier 

avertissement  o‘quvchi birinchi marta  ogohlantirish oldi; un avertissement 

du percepteur soliq nazoratchisining tanbehi, ogohlantirishi. 

avertisseur,  euse

  I.  n  signal,  signal  beruvchi  asbob,  qurilma;  un 

avertisseur  d’automobile  avtomobil  signali;  un  avertisseur  d’incendie 

yong‘in-signali;  II.  adj  signal  beradigan,  signal;  ogohlantiruvchi,  xabar 

beradigan; un appareil avertisseur signal beradigan, beruvchi asbob. 

aveu


 nm 1. iqror bo‘lish, bo‘yniga olish; un aveu franc, sincère samimiy, 

chin  ko‘ngildan  iqror  bo‘lish;  faire  l’aveu  de  qqch  biror  narsani  bo‘yniga 

olmoq;  passer  aux  aveux  iqror  bo‘ lmoq,  bo‘yniga  olmoq;  2.  de  l’aveu  de 

tous  barchaning,  barcha  kishilarning  e’tirof  qilishicha,  aytishlaricha;  un 

homme sans aveu shubhali kishi. 

aveuglant, ante

 adj 1. ko‘zni oladigan, ko‘zni qamashtiradigan; un soleil 

aveuglant  ko‘zni  oladigan  quyosh;  2.  fig  rad  qilib  bo‘lmaydigan,  e’ tirozga 

o‘rin qoldirmaydigan, aniq, shak-shubhasiz; une vérité aveuglante aniq; rad 

qilib bo‘lmaydigan haqiqat. 

aveugle

 I. adj ko‘zi ko‘rmaydigan, ko‘zi ojiz, ko‘r, so‘qir; devenir  aveugle 



ko‘r  bo‘lib  qolmoq;  être  aveugle  de  naissance  tug‘ma  ko‘r  bo‘lmoq;  2.  fig 

yaxshi-yomonni ajrata olmaydigan, ko‘zi yo‘q, hech narsani ko‘rmaydigan; la 

colère  rend  aveugle  g‘azab hech narsani ko‘rmaydigan  qilib  qo‘yadi;  3. fig 

ko‘r-ko‘rona,  bilmasdan,  tushunmasdan  qilingan;  une  obéissance  aveugle 

ko‘r-ko‘rona  itoat  qilish;  4.  litt  tasodifiy,  sinalmagan;  destin  aveugle  taqdir 

tasodifi; 5.  hamma yog‘i  berk, yorug‘lik  tushmaydigan; une fenêtre  aveugle 

yorug‘lik tushmaydigan deraza; II. n ko‘r, so‘qir odam; un aveugle de guerre 

urushda  ko‘zidan  ajralgan  kishi;  à  l’aveugle,  en  aveugle  ko‘r-ko‘rona, 

o‘ylamasdan;  o‘ylamay-netmay,  tushunmasdan;  suivre  qqn  en  aveugle 

biror  kimsaga  ko‘r-ko‘rona  ergashmoq;  agir  en  aveugle  o‘ylamasdan  ish 

tutmoq;  prov au royaume des aveugles les borgnes sont rois bulbul yo‘q 

joyda qarqunoq – bulbul, suv yo‘g‘ida – tayammum. 

aveuglement

  I.  nm  aqlni  yo‘qotgan  holat,  jaholat;  II.  adv  o‘ylamay-

netmay,  o‘ylamasdan,  o‘ylamasdan,  ko‘r-ko‘rona,  tushunmasdan;  obéir 

aveuglement ko‘r-ko‘rona itoat etmoq. 

aveugler

  I.  vt  1.  ko‘r  qilmoq;  so‘qir  qilmoq;  ko‘zdan  qoldirmoq;  2.  ko‘zni 

olmoq,  qamashtirmoq;  le  soleil  m’aveugle  quyosh  ko‘zimni  oldi;  3.  aqlini 

qochirmoq, aqldan  ozdirmoq; la  colère l’aveugle  g‘azab  uni aqldan  ozdirdi; 

g‘azabidan  uning  aqli  qochdi;  4.  berkitmoq,  berkitib  tashlamoq,  tekislab 

yubormoq;  aveugler  une  fenêtre  derazani  berkitib,  urib  tashlamoq;  II. 

s’aveugler  vpr  (sur)  yanglishmoq,  aldanmoq,  adashmoq,  pand  yemoq;  il 

s’aveugle sur ses possibilités u o‘z imkoniyatlarida yanglishyapti. 

aveuglette

 

(à  l’)



  loc  adv  ko‘rmasdan,  qaramasdan,  tusmol  bilan; 

paypaslab, tusmollab,  tavakkaliga; avancer à l’aveuglette dans l’obscurité 

qorong‘uda  tavakkalicha  oldinga  yurmoq;  agir  à  l’aveuglette  tusmollab 

harakat qilmoq. 

aviateur, trice

 n uchuvchi. 

aviation

  nf  aviatsiya;  aviation  à  réactive  reaktiv  aviatsiya;  aviation  de 

bombardement  bombardimonchi  aviatsiya;  qiruvchi  aviatsiya;  aviation  de 

renseignement,  aviation  de  reconnaissance  razvedkachi  aviatsiya; 

aviation commerciale, aviation civile grajdan aviatsiyasi; école d’aviation 

aviatsiya bilim yurti; terrain d’aviation aerodrom. 

aviculteur, trice

 n parrandachi, parrandaboqar. 

aviculture

 nf parrandachilik, qushchilik. 

avide

 adj 1. ochko‘z, suq, xasis; 2. fig ishtiyoqmand, hirs qo‘ygan, tashna, 



qattiq  istovchi;  avide  de  sang  qonga  tashna;  avide  d’argent  pulga  hirs 

qo‘ygan; être avide de gloire shuhratga erishishni qattiq  istovchi, shuhratga 

ishtiyoqmand;  être  avide  de  connaître  bilimga  chanqoq;  les  yeux  avides 

tashna nigoh, tashna ko‘zlar. 

avidement

  adv  1.  ochko‘zlik  bilan,  suqlik  bilan;  ochko‘zlik  qilib;  2. 

tashnalik bilan, qattiq istak bilan, ishtiyoq bilan. 

avidité


  nf  ochko‘zlik,  suqlik,  hirs;  manger  avec  avidité  ochko‘zlik  bilan 

yemoq. 


avilir

  I.  vt  1.  xo‘rlamoq,  kamsitmoq,  yerga  urmoq,  tahqirlamoq;  2.  qadr-

qimmatini  tushirmoq, ketqizmoq, qadrsiz qilib yubormoq, beqadr, xor qilmoq; 

II. s’avilir vpr o‘zini yerga urmoq, o‘z qadr-qimmatini yo‘qotmoq; xor bo‘lmoq, 

xo‘rlanmoq;  isnodga  qolmoq;  il  s’est  avili  par  ses  lâchetés  o‘zining 




Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling