Institut français d’Études sur l’asie centrale
Download 18.64 Mb. Pdf ko'rish
|
|
ogohlantirib qo‘ymoq; 5. avans (mehnatga oldindan to‘lanadigan pul, haq, mablag‘); donner une avance avans bermoq; 6. pl faire des avances à qqn o‘ziga og‘dirish uchun biror narsa bilan rag‘batlantirmoq, xursand qilmoq.
avancé, ée adj 1. oldindagi, oldingi, oldingi marradagi, oldinda joylashgan; poste avancé oldingi post; un détachement avancé oldingi marradagi otryad; 2. kech, kechki, o‘ tayotgan, oxirlab qolgan (vaqt); la nuit est déjà bien avancé tun allaqachon oxirlab qolgan edi; 3. progressiv, taraqqiyparvar; aqlan rivojlangan; ilg‘or; opinions, idées avancées progressiv fikrlar, g‘oyalar; 4. oxirlab qolgan, tugayotgan; son ouvrage est déjà très avancé uning ishi allaqachon oxirlab qolgan; 5. buzilayotgan, ayniyotgan, yaroqsiz holga kelayotgan; un fruit avancé pishib o‘tib ketayotgan meva; une viande avancée buzilayotgan go‘sht; 6. qarzga berilgan; les sommes avancées qarzga berilgan pul. avancée
nf turtib chiqqan joy; chiqiq, bo‘rtik, do‘ng. avancement nm 1. oldinga siljitish; rivojlantirish; l’avancement des travaux ishning yurishib ketishi; 2. martabasi oshish, yuqori ko‘tarilish; obtenir de l’avancement xizmatda, mansabda yuqori ko‘ tarilish. avancer
I. vt 1. oldinga siljitmoq, surmoq, surib qo‘ymoq; oldinga uzatmoq; avancer une chaise kursini oldinga surmoq; 2. qo‘ymoq, taklif qilmoq, ko‘tarmoq, ko‘ tarib chiqmoq, o‘rtaga tashlamoq; olg‘a surmoq; avancer une thèse biror tezisni olg‘a surmoq; avancer une idée g‘oyani ko‘tarib chiqmoq; 3. tezlashtirmoq, jadallashtirmoq, yurishtirmoq; avancer son retour qaytishini tezlashtirmoq; 4. rivojlantirmoq, taraqqiy ettirmoq, yuksaltirmoq, tezlashtirmoq; avancer son travail ishini rivojlantirmoq; 5. qarz bermoq; avancer de l’argent pul qarz bermoq; II. vi 1. oldinga, olg‘a yurmoq, siljib bormoq, oldinga surilmoq; avancer lentement asta-sekin oldinga yurmoq; l’armée avance qo‘shin olg‘a siljiyapti; 2. turib, do‘ppayib, bo‘rtib, qappayib chiqib turmoq; 3. ulgurmoq, ilgarilab ketmoq; avancer dans son travail ishida ilgarilab ketmoq; 4. tugamoq, oxirlamoq, oxirlab qolmoq (vaqt); le jour avance kun oxirlab qoldi; l’été avance yoz o‘ tib ketyapti; 5. tugamoq, oxirlamoq, oxirlab qolmoq (narsalar); le travail avance ish oxirlamoqda; 6. tez yurmoq, oldin ketmoq (soat); ma montre avance de dix minutes soatim o‘n minut oldin ketmoqda; II. s’avancer vpr 1. oldinga, olg‘a yurmoq, siljib bormoq, oldinga surilmoq; 2. fig s’avancer trop tavakkal, tavakkalchilik qilmoq, xavfli, qaltis ish qilmoq; 3. yaqinlashmoq; boshlanmoq, kelmoq, kirmoq (vaqt); l’hiver s’avance qish yaqinlashmoqda, boshlanmoqda. avanie nf haqorat, tahqir, so‘kish; kamsitish, xo‘rlash; faire, infliger une avanie à qqn biror kimsani tahqirlamoq, haqoratlamoq. avant
1 I. prép 1. -gacha, -ga qadar, -dan oldin, burun, avval, ilgari (vaqt); avant la guerre urushgacha, urushga qadar, urushdan avval; avant cela il était étudiant bundan avval u talaba edi; avant son départ jo‘nab ketishidan avval; avant qu’il (ne) parte jo‘nashidan oldin; avant de partir jo‘nashidan avval; 2. oldida, oldiga, oldinga; oldinda, -ga yetmasdan, -ga yetmay; (makon, joy); arrêtez-vous avant le carrefour chorrahaga yetmay to‘xtang; passer avant les autres boshqalardan oldinda o‘ting; II. adv 1. -guncha, -gunga qadar; oldin, ilgari, avval; dastlab, dastavval (vaqt); avant il habitait Leningrad avval u Leningradda yashardi; peu de temps avant bundan avval, bunga qadar; trois jours avant uch kun avval; 2. yuqori, yuqorida, yuqoriga; 3. en avant olg‘a (harakatni bildiradi); oldinda (joyni AVAN T
AVENIR
58 bildiradi); en avant, marche! olg‘a! marcher en avant oldinda yurmoq; fig mettre qqch en avant biror narsadan dalil sifatida foydalanmoq; mettre qqn en avant bir kishining panohida, homiyligida bo‘lmoq. avant 2
d’avant avvalgi, o‘tgan; l’année d’avant o‘ tgan yili; 2. sport hujumchi; la ligne des avants hujum chizig‘i; 3. mil oldingi marra, oldingi chizig‘i (frontning); II. adj inv oldingi, oldindagi, oldidagi; la roue avant oldingi g‘ildirak. avantage nm 1. foyda, manfaat; tirer avantage de qqch biror narsadan foyda olmoq; cela s’est terminé à mon avantage bu narsa mening foydamga hal bo‘ldi; vous auriez avantage à vous taire jim bo‘lsangiz foydaliroq; à son avantage o‘z foydasiga; habillé à son avantage o‘ziga munosib kiyingan; 2. ustunlik, afzallik, ortiqlik, ko‘plik; l’avantage du nombre miqdor, son jihatdan ustunlik; l’avantage de la jeunesse yoshlikning afzalligi; avantage naturelle tabiiy ustunlik; 3. qo‘li balandlik, ustunlik, kuchlilik (jang, kurashda); avoir, prendre l’avantage ustunlikka ega bo‘lmoq; perdre l’avantage ustunlikni qo‘ldan bermoq; 4. avantage dedans! yana! (tennisda qo‘lga kiritilgan ochko haqida); 5. pl avantage en nature pul evaziga mol, mahsulot bilan haq to‘lash; 6. j’ai l’avantage de vous connaître men sizni tanish sharafiga muyassar bo‘ldim. avantager vt 1. qulaylik yaratmoq; qulaylik, imkon yaratm oq; testament qui avantage un enfant bolaga qulaylik beradigan vasiyatnoma; 2. chiroyli ko‘rsatmoq; yarashmoq, mos tushmoq; cette robe l’avantage bu ko‘ylak unga yarashib turibdi. avantageusement adv ijobiy, ma’qul, maqbul tarzda, yaxshi, qulay; yaxshi tomondan, yaxshi jihatdan; foydali tomondan; je lui ai parlé de vous avantageusement men siz
haqingizda ijobiy
gapirdim; être
avantageusement connu yaxshi tomondan tanilmoq. avantageux, euse adj 1. foydali, manfaatli; qulay; prix avantageux manfaatli qulay narx; une occasion avantageuse yaxshi, qulay vaziyat; 2. o‘ziga ishongan, o‘zini katta oladigan, boshqalar bilan hisoblashmaydigan, manman, o‘ziga bino qo‘ygan; un air avantageux o‘ziga ishongan qiyofada; un ton avantageux o‘ziga ishonch ruhidagi ohang. avant-bras nm inv anat bilak. avant-coureur I. adj darak beruvchi (oldindan); signes avant-coureurs darak beruvchi belgilar; II. n darakchi, xabarchi, oldindan xabar beruvchi; alomat, nishona. avant-dernier, ière adj oxirgidan oldingi; l’avant-dernier jour bir kun avval.
avant-garde nf 1. mil avangard, ilg‘or (harbiy harakat vaqtida asosiy kuchlarning eng oldida turuvchi yoki boruvchi harbiy qism, bo‘linma); 2. fig avangard, zarbdor (ijtimoiy gruppa yoki sinfning oldingi safida boruvchi yetakchi, ilg‘or qismi); d’avant-garde oldingi, oldindagi; yetakchi, ilg‘or; les techniques d’avant-garde ilg‘or texnika; à l’avant-garde oldingi saflarda. avant-goût nm oldindan sezish. avant-guerre nm ou nf urushdan oldingi, urushdan ilgarigi davr; d’avant- guerre urushdan oldingi, ilgarigi. avant-hier adv kechadan burun, o‘ tgan kuni, avvalgi kun; il est parti avant-hier u o‘ tgan kuni jo‘nab ketdi. avant-poste nm avanpost (qo‘shindan ilgariroqqa qo‘yilgan soqchi post va u egallab turgan joy). avant-première nf eng oxirgi repetitsiya, tayyorgarlik; yashirin qarab chiqish, ko‘zdan kechirish (film, pyesa, ko‘rgazmalarni havola qilishdan avval oxirgi ko‘zdan kechirish). avant-projet nm loyiha (biror hujjatning dastlabki matni, chizmasi). avant-propos nm inv so‘zboshi, muqaddima. avant-scène nf 1. sahna oldi, peshsahna; 2. literli loja (harf bilan ko‘rsatilgan, sahnaning ikki yonida joylashgan, imtiyozli loja). avant-train nm arava, chana kabilarning old qismi; oldingi tomoni; avtomobilning oldingi o‘qi. avant-veille nf ikki kun avval, ilgari. avare
I. adj xasis, ziqna, qattiq, qurumsoq; être avare qizg‘anmoq, ayamoq, qizg‘anchiqlik, qattiqlik, xasislik qilmoq; qurumsoqlik qilmoq; 2. yetarli emas, kam, oz, kuchsiz (narsa); une lumière avare g‘ira-shira yorug‘; 3. fig baxil, so‘zini ham pulga sotadigan; il est assez avare de paroles u juda kam gapiradi, gapini ham ayaydi; être avare de son temps vaqtini ayamoq; II. n xasis, ziqna odam, xasis, qurumsoq; nokas. avarice nf xasislik, ziqnalik, qattiqlik, qurumsoqlik; il est d’une avarice sordide u o‘ta xasis. avaricieux, euse adj xasis, qurumsoq. avarie
nf avariya, halokat; buzilgan, ishdan chiqqan joy; shikast; subir des avaries halokatga uchramoq; réparer des avaries shikastni, buzilgan joyni tuzatmoq; sans avarie shikastsiz; sog‘-omon. avarié, ée adj buzilgan, ishdan chiqqan, shikast yegan, shikastlangan; buzilgan, aynigan; marchandises avariées buzilgan, aynigan tovar, mahsulot; de la viande avariée aynigan go‘sht. avarier
I. vt buzmoq, shikast yetkazmoq, aynitmoq; la pluie a avarié les récoltes yomg‘ir hosilga shikast yetkazdi; II. s’avarier vpr buzilmoq, shikastlanmoq, aynimoq. avatar
nm 1. ko‘ngilsizlik, ko‘ngilsiz voqea; og‘ir, qiyin, mushkul, mashaqqatli ahvol, tashvish; il lui est arrivé une série d’avatars u turli ko‘ngilsizliklarga duchor bo‘ ldi; 2. boshqa narsaga aylanish, o‘zgarish; le projet est passé par bien des avatars loyiha bir necha marta o‘zgarishga uchradi. avec
I. prép 1. bilan, bilan birga; aller se promener avec qqn biror kimsa bilan birga sayr qilishga bormoq; il est sorti avec son parapluie et son chapeau u soyaboni va shlapasi bilan chiqdi; 2. bilan; -dan; faire connaissance avec qqn biror kimsa bilan tanishmoq; être bien, être mal avec qqn biror kimsa bilan yaxshi, yomon munosabatda bo‘lmoq; divorcer d’avec sa femme xotinidan ajrashmoq; 3. bilan; -ga qarshi; se battre avec l’ennemi dushman bilan, dushmanga qarshi urushmoq; 4. bilan; -ganda, -da; -gach; il se lève avec le jour u quyosh bilan birga turadi; avec le mois de juillet arrivent les vacances iyul oyi kelgach kanikul boshlanadi; 5. bilan; tarzda; manger avec lenteur asta-sekin yemoq; étudier avec patience sabr-toqat bilan o‘rganmoq; avec plaisir jon deb, bajonidil, mamnuniyat bilan; avec beaucoup d’esprit juda zukkolik bilan; avec plus de prudence ancha ehtiyotkorlik bilan; avec autant de plaisir o‘shanday mamnuniyat bilan; 6. bilan; yordamida, orqali, -da, -dan; couper le pain avec un couteau nonni pichoq bilan kesmoq; l’eau est montée avec une pompe suv nasos yordamida ko‘tariladi; il est parti avec sa nouvelle voiture u yangi mashinasida jo‘nab ketdi; on fait le pain avec la farine non undan tayyorlanadi; 7. sababli, boisdan, vajdan, natijasida; uchun; deb; bilan; tufayli; avec la grippe il ne peut pas sortir gripp bo‘lganligi tufayli u uydan chiqa olmaydi; avec ce vent on ne peut pas dormir shu shamol sababli uxlab bo‘lmaydi; avec le début de la crise le chômage s’accentua inqiroz boshlanishi munosabati bilan ishsizlik ko‘paydi; 8. -ga qaramay, -ga qaramasdan; garchi; avec toutes ses qualités il a échoué barcha fazilatlariga, ustunliklariga qaramay, u muvaffaqiyatsizlikka uchradi; II. adv fam il faudra bien faire avec boriga baraka qilish kerak, bori bilan bir amallash kerak; tu viens avec? men bilan borasanmi? aveline nf o‘rmon yong‘og‘i. aven nm géol o‘pirilish, chuqurlik, yoriq. avenant 1
adj yoqimli, ko‘ngilli, xush keladigan, yoqadigan; manières avenantes yoqadigan odatlar; un visage avenant yoqim toy chehra. avenant
2
(à l’) loc adv, loc adj tegishincha, tegishlicha, tegishli ravishda, mos ravishda, yarasha, qarab; tout le reste est à l’avenant barcha qolganlari tegishlicha; être à l’avenant de mos bo‘lmoq, muvofiq, munosib, loyiq bo‘lmoq, to‘g‘ri kelmoq; nous allons bien tous les deux et l’humeur est à l’avenant biz ikkimiz ham yaxshi yuribmiz va kayfiyat ham shunga mos, yarasha. avènement nm 1. taxtga o‘ tirish, minish; 2. kelish, boshlanish; hokim iyat tepasiga kelish; l’avènement de la III e République III-Respublikaning e’lon qilinishi; l’avènement d’une ère nouvelle yangi eraning boshlanishi. avenir
nm 1. kelajak, istiqbol; à l’avenir kelajakda; 2. avlod, kelajakdagi kishilar; aux yeux de l’avenir avlodlar nazarida; 3. taqdir, qismat, peshona, tole; kelajak; avoir un brillant avenir kelajagi porloq bo‘lmoq; briser son avenir qismatini, kelajagini buzmoq. AVENTURE
AVION
59 aventure
nf 1. sarguzasht; un roman d’aventures sarguzasht roman; dire la bonne aventure fol ochmoq; 2. xavfli tashabbus, xavfli ish; qaltis yurish-turish, xatarli sarguzasht; esprit d’aventure avanturachilik, avanturaga moyillik; entraîner qqn dans une aventure biror kimsani tavakkal qilib ish tutishga qiziqtirib qo‘ymoq; 3. loc adv à l’aventure tavakkaliga, tusmollab, chamalab, taxminan; je marchais à l’aventure men tavakkal qilib, boshim oqqan tomonga qarab yurardim; d’aventure, par aventure tasodifan, tasodifiy ravishda, kutilmaganda, bexosdan, kutmaganda. aventuré, ée adj xavfli, xatarli, qaltis, tahlikali; hypothèse aventurée qaltis gipoteza, faraz. aventurer I. vt tavakkal, tavakkalchilik qilmoq, qaltis, xavfli ish qilmoq; xavf-xatar ostiga qo‘ymoq; tahlikaga solmoq; aventurer sa fortune dans une affaire biror ishda o‘z boyligini xavf-xatar ostiga qo‘ymoq; II. s’aventurer vpr jur’at, jasorat etmoq, qaror qilmoq, botinmoq; s’aventurer sur un pont branlant chayqalib turgan ko‘prikka qadam qo‘yishga botinmoq; s’aventurer en pleine mer ochiq dengizga chiqishga jur’at etm oq; s’aventurer une route inconnue notanish yo‘ldan yurishga qaror qilmoq. aventureux, euse adj 1. jasur, dadil, botir, qo‘rqmas, dovyurak, jur’atli; homme aventureux dovyurak kishi; 2. sarguzashtga boy, sarguzashtli; vie aventureuse sarguzashtli hayot; 3. xavfli, xatarli, qaltis; une entreprise aventureuse qaltis xatti-harakat; un projet aventureux qaltis, xavfli reja. aventureusement adv jasorat, jasurlik bilan, yurak yutib, jur’at qilib, qo‘rqmasdan, mardonavor, mardlarcha. aventurier, ière n 1. sarguzasht qidiruvchi; 2. péj qallob, muttaham, firibgar, tovlamachi; fitna odam, fitnachi, g‘alamis, qutqu soluvchi. avenu, ue adj nul et non avenu bekorchi, behuda. avenue nf 1. prospekt, shohko‘cha; l’avenue de l’Opéra Opera shohko‘chasi; l’avenue des Champs Elysées Yelisey maydoni; 2. alleya, xiyobon; 3. fig -ga erishish yo‘li, usuli, vositasi; les avenues du pouvoir hokimiyatga olib boruvchi yo‘l. avéré, ée adj to‘g‘ri deb topilgan, to‘g‘ri ekanligi asoslangan; c’est un fait avéré to‘g‘ri deb topilgan fakt. avérer
vpr qandayligi, kimligi ma’lum bo‘lmoq, bilinmoq, bo‘lib chiqmoq; ce médicament s’avère dangereux bu dori xavfli bo‘lib chiqdi; l’affaire s’avéra difficile ish juda qiyin bo‘lib chiqdi; il s’est avéré que bo‘lib chiqdi, bo‘lib qolgan edi, ekan. averse nf jala, sharros yomg‘ir; une violente averse kuchli jala; essuyer, recevoir une averse jalada qolmoq. aversion
nf nafrat, jirkanish; xush ko‘rmaslik; yoqtirmaslik; yomon ko‘rish; avoir, éprouver de l’aversion pour qqn, avoir qqn en aversion biror kimsadan nafratlanmoq; jirkanish; inspirer de l’aversion nafrat uyg‘otmoq; prendre qqn en aversion biror kimsani yomon ko‘rib qolmoq. averti, ie adj ogohlantirilgan, xabardor qilingan; tajribali; yaxshi biladigan, bilimli, ma’lumotli, bilimdon; un critique averti bilimdon tanqidchi; être très averti de qqch biror narsaning bilimdoni bo‘lmoq; tenez-vous pour averti siz ogohlantirilgansiz. avertir
vt ogohlantirmoq, ogohlantirib, bildirib, xabardor qilib qo‘ymoq, xabar bermoq; avertir qqn d’un danger biror kimsani xavf-xatar to‘g‘risida ogohlantirmoq; sans avertir ogohlantirmasdan, ogohlantirmay. avertissement nm 1. ogohlantirish, xabardor qilish; maslahat; suivre un avertissement ogohlantirishga, maslahatga quloq solmoq; avertissement au lecteur so‘z boshi, o‘quvchiga, o‘quvchiga eslatma; 2. tanbeh, ogohlantirish, ogohlantirish chorasi; l’élève a reçu un premier avertissement o‘quvchi birinchi marta ogohlantirish oldi; un avertissement du percepteur soliq nazoratchisining tanbehi, ogohlantirishi. avertisseur, euse I. n signal, signal beruvchi asbob, qurilma; un avertisseur d’automobile avtomobil signali; un avertisseur d’incendie yong‘in-signali; II. adj signal beradigan, signal; ogohlantiruvchi, xabar beradigan; un appareil avertisseur signal beradigan, beruvchi asbob. aveu
nm 1. iqror bo‘lish, bo‘yniga olish; un aveu franc, sincère samimiy, chin ko‘ngildan iqror bo‘lish; faire l’aveu de qqch biror narsani bo‘yniga olmoq; passer aux aveux iqror bo‘ lmoq, bo‘yniga olmoq; 2. de l’aveu de tous barchaning, barcha kishilarning e’tirof qilishicha, aytishlaricha; un homme sans aveu shubhali kishi. aveuglant, ante adj 1. ko‘zni oladigan, ko‘zni qamashtiradigan; un soleil aveuglant ko‘zni oladigan quyosh; 2. fig rad qilib bo‘lmaydigan, e’ tirozga o‘rin qoldirmaydigan, aniq, shak-shubhasiz; une vérité aveuglante aniq; rad qilib bo‘lmaydigan haqiqat. aveugle I. adj ko‘zi ko‘rmaydigan, ko‘zi ojiz, ko‘r, so‘qir; devenir aveugle ko‘r bo‘lib qolmoq; être aveugle de naissance tug‘ma ko‘r bo‘lmoq; 2. fig yaxshi-yomonni ajrata olmaydigan, ko‘zi yo‘q, hech narsani ko‘rmaydigan; la colère rend aveugle g‘azab hech narsani ko‘rmaydigan qilib qo‘yadi; 3. fig ko‘r-ko‘rona, bilmasdan, tushunmasdan qilingan; une obéissance aveugle ko‘r-ko‘rona itoat qilish; 4. litt tasodifiy, sinalmagan; destin aveugle taqdir tasodifi; 5. hamma yog‘i berk, yorug‘lik tushmaydigan; une fenêtre aveugle yorug‘lik tushmaydigan deraza; II. n ko‘r, so‘qir odam; un aveugle de guerre urushda ko‘zidan ajralgan kishi; à l’aveugle, en aveugle ko‘r-ko‘rona, o‘ylamasdan; o‘ylamay-netmay, tushunmasdan; suivre qqn en aveugle biror kimsaga ko‘r-ko‘rona ergashmoq; agir en aveugle o‘ylamasdan ish tutmoq; prov au royaume des aveugles les borgnes sont rois bulbul yo‘q joyda qarqunoq – bulbul, suv yo‘g‘ida – tayammum. aveuglement I. nm aqlni yo‘qotgan holat, jaholat; II. adv o‘ylamay- netmay, o‘ylamasdan, o‘ylamasdan, ko‘r-ko‘rona, tushunmasdan; obéir aveuglement ko‘r-ko‘rona itoat etmoq. aveugler I. vt 1. ko‘r qilmoq; so‘qir qilmoq; ko‘zdan qoldirmoq; 2. ko‘zni olmoq, qamashtirmoq; le soleil m’aveugle quyosh ko‘zimni oldi; 3. aqlini qochirmoq, aqldan ozdirmoq; la colère l’aveugle g‘azab uni aqldan ozdirdi; g‘azabidan uning aqli qochdi; 4. berkitmoq, berkitib tashlamoq, tekislab yubormoq; aveugler une fenêtre derazani berkitib, urib tashlamoq; II. s’aveugler vpr (sur) yanglishmoq, aldanmoq, adashmoq, pand yemoq; il s’aveugle sur ses possibilités u o‘z imkoniyatlarida yanglishyapti. aveuglette
(à l’) loc adv ko‘rmasdan, qaramasdan, tusmol bilan; paypaslab, tusmollab, tavakkaliga; avancer à l’aveuglette dans l’obscurité qorong‘uda tavakkalicha oldinga yurmoq; agir à l’aveuglette tusmollab harakat qilmoq. aviateur, trice n uchuvchi. aviation nf aviatsiya; aviation à réactive reaktiv aviatsiya; aviation de bombardement bombardimonchi aviatsiya; qiruvchi aviatsiya; aviation de renseignement, aviation de reconnaissance razvedkachi aviatsiya; aviation commerciale, aviation civile grajdan aviatsiyasi; école d’aviation aviatsiya bilim yurti; terrain d’aviation aerodrom. aviculteur, trice n parrandachi, parrandaboqar. aviculture nf parrandachilik, qushchilik. avide adj 1. ochko‘z, suq, xasis; 2. fig ishtiyoqmand, hirs qo‘ygan, tashna, qattiq istovchi; avide de sang qonga tashna; avide d’argent pulga hirs qo‘ygan; être avide de gloire shuhratga erishishni qattiq istovchi, shuhratga ishtiyoqmand; être avide de connaître bilimga chanqoq; les yeux avides tashna nigoh, tashna ko‘zlar. avidement adv 1. ochko‘zlik bilan, suqlik bilan; ochko‘zlik qilib; 2. tashnalik bilan, qattiq istak bilan, ishtiyoq bilan. avidité
nf ochko‘zlik, suqlik, hirs; manger avec avidité ochko‘zlik bilan yemoq.
avilir I. vt 1. xo‘rlamoq, kamsitmoq, yerga urmoq, tahqirlamoq; 2. qadr- qimmatini tushirmoq, ketqizmoq, qadrsiz qilib yubormoq, beqadr, xor qilmoq; II. s’avilir vpr o‘zini yerga urmoq, o‘z qadr-qimmatini yo‘qotmoq; xor bo‘lmoq, xo‘rlanmoq; isnodga qolmoq; il s’est avili par ses lâchetés o‘zining Download 18.64 Mb. Do'stlaringiz bilan baham: 
|