Institut français d’Études sur l’asie centrale
Download 18.64 Mb. Pdf ko'rish
|
|
piocher I. vt 1. cho‘kich bilan kovlamoq; il piochait la terre u cho‘kich bilan yer kovlar edi; 2. fam zo‘r berib, astoydil, bosh ko‘ tarmay ishlamoq, o‘qimoq, o‘rganmoq, yod olmoq; je me mettais à piocher mon histoire tarix darsimni bosh ko‘ tarmay o‘rgana boshladim; II. vi 1. kovlashtirmoq, titm oq, titkilamoq; 2. o‘yin. tortmoq, olmoq (qarta, domino); j’ai perdu parce que j’ai dû piocher men qarta tortishga majbur bo‘ldim, shuning uchun ham yutqazib qo‘ydim. piocheur,
euse n fam mehnatkash, zahmatkash, mehnatsevar. piolet
nm muzo‘yar bolta (alpinistlarda). pion
1 ,
pionne n fam arg sinf murabbiysi, nazoratchi; elle est sympa, la pionne! yoqimtoy ekan, bu sinf murabbiysi! pion
2 nm 1. piyoda (shahmat); la ligne des pions piyodalar qatori; 2. shashka; 3. jeton (turli o‘yinlarda). pioncer
vi fam tarashaday qotib uxlamoq. pionnier, ière n 1. pioner (tekshirilmagan biror joyga birinchi bo‘lib kelgan va o‘rnashib qolgan kishi); 2. kashshof, kashfiyotchi, yangilik yaratuvchi, pioner. pioupiou
nm fam vx oddiy askar. pipe
nf trubka; bourrer une pipe trubkaga tamaki to‘ldirmoq; une pipe culottée chekib bo‘lingan trubka; un fumeur de pipe trubka chekuvchi; fumer la, sa pipe trubka chekmoq; 2. loc fam par tête de pipe kalla boshiga; casser sa pipe o‘lmoq; se fendre la pipe kulmoq; nom d’une pipe! so‘kish; 3. fam sigaret. pipeau
nm sibizg‘a, burg‘u; fam du pipeau arzimas ma’lumotlar. pipelet,
ette
n fam konsyerj; il est bavard comme une pipelette u o‘ ta mahmadona. pipe-line nm anglic nefteprovod, truboprovod; des pipe-lines. piper I. vi ne pas piper miq etmaslik, bir so‘z aytmaslik; II. vt piper des dés, des cartes oshiqda, qartada g‘irromlik qilmoq; les dés sont pipés oshiqda g‘irromlik qilingan, imkoniyatlar teng emas. pipérade nf basklarning ko‘pirtirilgan tuxumga pomidor va shirin qalampir qo‘shib tayyorlanadigan ovqati. pipette
nf pipetka, tomizgich. pipi
nm fam enf tish, tishsha, siyish; faire pipi tishsha qilmoq, siymoq; je vais faire pipi men tishsha qilaman; du pipi de chat yomon ichimlik. pipistrelle nf quloqlari kalta kichik ko‘rshapalak. piquage nm ko‘hiyalash, ko‘hiyalab tikish; le piquage d’une veste, kostumni tikayotib ko‘hlash. PIQUANT
PIS
416 piquant
1 ,
ante I. adj 1. sanchiladigan, o‘ tkir, tikanli; 2. achchiq, o‘ tkir, jizillatadigan, achitadigan, jiz-jiz uzib oladigan; l’air était vif et piquant havo sovuq va achitadigan edi; sauce piquante o‘ tkir sous; 3. litt jozibali, yoqimli, dilkash; une petite brune piquante jozibali kichkinagina qorasochli qiz; la rencontre est piquante! uchrashuv yoqimli! II. nm le piquant de l’aventure sarguzashtning mohiyati, qiziq joyi. piquant
2 nm tikan, tikanak, nayza, igna (o‘simlik va hayvonlarda); les piquants des cactus, des oursins kaktusning tikani, dengiz tipratikanining ignasi.
pique 1 nf 1. nayza; les piques des révolutionnaires revolutsiyachilar nayzasi; 2. piching, achchiq, qattiq gap, zaharxanda; envoyer des piques à qqn birovga piching qilmoq; birovni gap bilan o‘yib, chaqib olmoq. pique 2
motka; j’ai encore du pique et du trèfle menda hali qarg‘a va damaning chilligi bor; loc habillé, vêtu comme l’as de pique pala-partish kiyingan. piqué 1
ée adj sanchilgan, tikan kirgan; chaqilgan, talangan (hasharotlarga). piqué
2 nm pike (g‘ijim qilib to‘qilgan bir xil mato); une robe en piqué de coton paxtadan qilingan pike ko‘ylak. piqué
3 nm av sho‘ng‘ish; sho‘ng‘ib uchish; en piqué sho‘ng‘ib, sho‘ng‘ ib uchib; bombardement en piqué sho‘ng‘ib bombardimon qilish. piqué
4 ,
ée adj fam esi past, tentak, jinni, dumbul; il est un peu piqué, complètement piqué u jinniroq, butunlay jinni. pique-assiette n inv tekinxo‘r, yuvindixo‘r; une bande de pique-assiette tekinxo‘rlar to‘dasi. pique-feu nm inv temir kosov. pique-nique nm dala sayri; pl des pique-niques. pique-niquer vi dala sayriga chiqmoq; on a pique-niqué en forêt o‘rmonga sayrga chiqildi. pique-niqueur,
euse
n sayrchi. piquer
1 I. vt 1. sanchmoq, suqmoq, tiqmoq, uchli narsani biror narsaga sanchmoq; piquer la peau, le doigt de qqn birovning terisiga, qo‘liga sanchmoq; il m’a piqué le doigt avec une épingle mening qo‘limga to‘g‘nog‘ich sanchib oldi; loc piquer des deux (éperons) otini choptirib ketmoq, ot qo‘ymoq; 2. ukol qilmoq; fam emlamoq, chekmoq; on l’a piqué contre la variole uni chechakka qarshi emlashdi; 3. chaqmoq (hasharotlar, ilon); un scorpion l’a piqué uni chayon chaqib oldi; il a été piqué, il s’est fait piquer par une guêpe uni chumak ari chaqib oldi; 4. sanchib, ilib olmoq; piquer sa viande avec sa fourchette go‘shtni sanchqi bilan sanchib olmoq; 5. biror narsani osib, ilib, mixlab, yopishtirib qo‘ymoq; 6. uch tomoni bilan sanchib, suqib qo‘ymoq, qadamoq, taqmoq; piquer une fleur dans sa boutonnière petlitsasiga gul taqmoq; fig piquer une tête o‘zini tashlamoq, boshi bilan sho‘ng‘imoq; 7. bahiyalab tikmoq, mashinada bostirib tikmoq; bâtir une robe avant de la piquer mashinada bostirib tikishdan oldin ko‘ylakni ko‘klab olmoq; un couvre-lit piqué sirmali o‘ringa yopiladigan choyshab; 8. ilma-teshik qilib yubormoq, tashlamoq; loc fam ce n’est pas piqué des hannetons ou des vers bu juda pishiq, puxta, mustahkam; cho‘tir, dog‘ tushgan, bosgan; un visage piqué de taches de rousseur sepkil bosgan yuz; glace, miroir piqué dog‘ bosgan oyna, ko‘zgu; 9. achitmoq, achishtirmoq, lovullatmoq; la fumée piquait les yeux, lui piquait les yeux tutun ko‘zni achishtirar edi, uning ko‘zini achishtirar edi; ça me pique bu meni lovullatyapti; fam de l’eau qui pique gazli suv; 10. qo‘zg‘amoq, qo‘zg‘atmoq, keltirmoq, uyg‘otm oq, qichitmoq; son attitude a piqué ma curiosité uning munosabati menda qiziqish uyg‘otdi; loc piquer qqn au vif qaltis, nozik joyidan ushlamoq; qattiq tegmoq, botmoq; cette remarque, cette critique m’a piqué au vif bu tanbeh, bu tanqid menga qattiq botdi; 11. fig tutib olmoq, ushlab olmoq, qo‘lga tushirmoq; urib, ilib, o‘g‘irlab ketmoq; on lui a piqué son portefeuille uning karmonini ilib ketishdi; II. vi yiqilmoq, sanchilib tushmoq, sho‘ng‘imoq; un avion qui pique sanchilib tushayotgan samolyot; il piqua du nez u yuzi bilan yiqildi; botm oq, sho‘ng‘imoq; le navire piquait de l’avant kema old tomoni bilan sho‘ng‘ir edi; III. se piquer vpr 1. sanchib, suqib olmoq (o‘ziga); elle s’est piquée en cousant u tiqayotib o‘ziga sanchib oldi; o‘ziga o‘zi ukol qilmoq; il se pique, il est morphinomane u o‘ziga o‘zi ukol qiladi, u morfiyga o‘rgangan bangi; 2. ilma-teshik bo‘lmoq; dog‘ bilan qoplanmoq; fig vin qui se pique achiyotgan vino; 3. (de) da’vo qilmoq, o‘zini qilib ko‘rsatmoq, maqtanib yurmoq; elle se pique de poésie, d’être poète u shoirlikni davo qiladi. piquer 2
qilishga tushmoq; piquer un cent mètres kutilmaganda oyog‘ini qo‘liga olib yugirmoq; piquer un roupillon uyquni urmoq; piquer un fard qizarib ketmoq; piquer une crise xurujga uchramoq. piquet
1 nm qoziq; piquets de tente chodirning qoziqlari; attacher un cheval à un piquet otni qoziqqa bog‘lamoq; droit, raide, planté comme un piquet qoqqan qoziqday qaqqayib turmoq; 2. loc mettre un élève au piquet o‘quvchini burchakka turg‘azib qo‘ymoq. piquet
2 nm piquet d’incendie yong‘indan muhofaza qiluvchi soqchilar; piquet de grève piket (qo‘riqchi zabastovkachi lar guruhi). piquet
3 vx qarta o‘yinining bir turi; jouer au piquet chillikka, o‘yinga o‘ynamoq. piqueter
vt 1. dog‘, mag‘ar bosib ketmoq; miroir piqueté dog‘ bosib ketgan ko‘zgu. piquette 1 nf taxir, yomon vino. piquette 2 nf fam kaltaklash, do‘pposlash, adabini berish; on leur a flanqué une de ces piquettes! ularni adabini berib qo‘yishdi! piqueur,
euse
I. n 1. ovni otda quvib boruvchi xizmatkor (it solib ov qilishda); 2. tikuvchi; 3. nm cho‘kich yoki otboyka bolg‘asi bilan ishlaydigan ishchi; II. adj 1. insectes piqueurs chaquvchi hasharotlar; 2. marteau piqueur otboyka bolg‘asi. piqûre nf 1. biror narsa kirgan, sanchilgan yoki chaqqan joy; igna to‘g‘nog‘ich kirgan joy; chivin chaqqan joy; qichitqi o‘ tning chaqishini sezmoq; 2. bahiyalash, bostirib tikish; piqûre à la machine mashinada bostirib tikish; 3. dog‘ bosgan, sarg‘aygan, qurt yegan joy; piqûre de ver qurt yegan joy; 4. sanchish, ukol qilish; je viens de lui faire sa piqûre men unga hozirgina ukolini qilib qo‘ydim. piranha
nm Janubiy Amerika daryolarida yashovchi kichik bir baliqning turi.
piratage nm dengizda qaroqchilik qilmoq, qaroqchilik qilmoq. pirate nm 1. dengiz qaroqchisi; bateau pirate qaroqchi kema; 2. o‘g‘ri, talonchi, bosqinchi; 3. birovning ishlarini (kassetta, turli yozuvlarni) ularning roziligisiz o‘ziniki qilib oluvchi kishi; 4. yashirin, g‘ayriqonuniy, bezori; radio pirate, télévision pirate radio bezori, televizor bezori; 5. pirate de l’air havo qaroqchilari (havo kemalarini olib qochuvchilar). pirater vt g‘ayriqonuniy ravishda ko‘chirib olmoq, o‘g‘irlab olmoq, qaroqchilik qilmoq; (magnitofon yozuvlarini); un logiciel piraté o‘g‘irlangan informatik dastur. piraterie nf 1. qaroqchilik, bosqinchilik; 2. firibgarlik, tovlamachilik. pire I. adj 1. yomonroq; devenir pire yomonlashmoq; le remède est pire que le mal kasallikdan ko‘ra dori yomonroq; je ne connais pas de pire désagrément men bundan ko‘ra yomonroq tashvishni ko‘rganim yo‘q; il n’y a rien de pire bundan ko‘ra yomonrog‘i bo‘lmaydi; 2. le pire, la pire, les pires eng yomoni, eng yomonlari; 3. les pires voyous eng yomon xudobezorilar; la meilleure et la pire des choses narsalarning eng yaxshi va eng yomonlari; II. nm eng yomoni; le pire de tout, c’est l’ennui hammadan eng yomoni, zerikishdir; loc époux unis pour le meilleur et pour le pire hayotning eng yaxshi va eng yomon tomonlari uchun qovushgan er-xotinlar; je m’attends au pire men eng yomonini kutyapman; craindre le pire eng yomonidan qo‘rqmoq; la politique du pire eng og‘ir holatdan foydalanib qolish siyosati. pirogue
nf Afrika va Okeaniyada tagi suyri, uzun va tor, eshkak yoki yelkanda harakatlanuvchi qayiq. piroguier nm shu kemaning haydovchisi. pirouette nf 1. bir nuqtada aylanish, charx urish; pirouettes de danseur raqqosning charx urishlari; 2. fig fam to‘g‘ri javobdan qochish, hazil-mutoyiba bilan javob berish, gapni aylantirish, gapni olib qochish; loc fam répondre par des pirouettes gapni aylantirmoq. pirouetter vi bir nuqtada aylanmoq, bir nuqtada charx urmoq. pis
1 nm inv yelin, emchak (hayvonlarda); le pis, les pis de la vache, de la chèvre molning, echkining yelini, yelinlari.
PIS
PIVOTER
417 pis
2 I. adv yomonroq; tant pis battar bo‘lsin; loc aller de mal en pis battarroq bo‘lmoq; II. adj litt battarroq, yomonroq; eng yomon, eng bo‘lmag‘ur; c’est bien pis bu battarroq; loc qui pis est eng yomoni, eng battari; il est paresseux ou, qui pis est, très bête u dangasa yoki eng yomoni, juda ham ahmoq; III. nm bo‘ lmag‘ur, yomon narsa; dire pis que pendre de qqn biror kishi haqida bo‘lmag‘ur narsalarni aytmoq, ig‘vo, tuhmat, bo‘hton tarqatmoq; loc adv au pis aller bundan ham battarroq bo‘ladi deb. pis-aller nm inv yaxshirog‘i bo‘lmaslik. pisciculteur nf baliqchi, baliq yetishtiruvchi. pisciculture nf baliqchilik, baliq yetishtirish. piscine
nf 1. basseyn, sun’iy hovuz; une piscine couverte yopiq basseyn; piscine olympique olimpiya basseyni; aller à la piscine basseynga qatnamoq. pisé
nm paxsa; des maisons en pisé paxsa uylar. pissaladière nf tuzlangan xamirning ustiga pomidor, tuzlangan baliq qo‘shib tayyorlanadigan provansalliklarning ovqati. pisse vulg siydik. pisse-froid nm inv fam sovuq, muz, zerikarli odam. pissement nm siyish; pissement de sang qon siyish. pissenlit nm qoqi o‘ t, momaqaymoq; momaqaymoqli salat; manger les pissenlits par la racine o‘lgan bo‘lmoq. pisser
I. vi vulg siymoq; loc fam il pleut comme vache qui pisse jala yog‘yapti, chelaklab quyyapti; ça l’a pris comme une envie de pisser bu uning miyasiga birdan keldi; laisser pisser le mérinos qo‘yib bermoq, kutmoq; c’est comme si on pissait dans un violon osmonga tupurganday, bekorchi ish qilganday; II. vt fam siydik bilan chiqarib yubormoq, siyib yubormoq; pisser du sang qon siymoq; ce réservoir pisse l’eau de tous les côtés suv bu rezervuarning hamma tomonidan oqib ketyapti. pisseur,
euse
n vulg siyg‘oq. pisseux,
euse
adj 1. fam siydik tekkan, siydikning hidi kelib turgan; 2. sarg‘aygan, sarg‘ayib ketgan, rangi o‘chgan, o‘ngan; des rideaux d’un blanc pisseux rangi o‘ngib ketgan oq pardalar. pissotière nf fam umumiy hojatxona. pistache
I. nf pista; glace à la pistache pistali (pista mag‘zi solingan) muzqaymoq; II. adj inv pista rang, pistaqi; vert pistache ko‘k pistaqi; des vestes pistache pistaqi kostumlar. pistachier nm pista daraxti. piste
nf 1. iz; brouiller les pistes izini chalg‘itmoq; la police est sur sa piste politsiya uning iziga tushdi; 2. yo‘lka, yo‘l; la piste d’un vélodrome velodrom yo‘lkasi; 3. maydoncha; la piste d’un cirque sirk maydonchasi; la piste de danse raqs maydonchasi; 4. so‘qmoq, so‘qmoq yo‘l; après ce village, il n’y a plus de macadam, c’est seulement de la piste bu qishloqdan keyin, tosh yotqizilgan yo‘l yo‘q, faqat so‘qmoq yo‘l bor; 5. yo‘l, yo‘lakcha; piste cyclable velosipedchilar yo‘lakchasi; piste cavalière otliqlar yo‘lakchasi; piste de ski chang‘i yo‘lakchasi; 6. samolyotning uchish, qo‘nish yo‘lakchasi; 7. magnitofon tasmasining yo‘lakchasi; magnétophone à quatre pistes to‘rt yo‘lakchali magnitofon; la piste sonore d’un film filmning ovoz yo‘lakchasi. pister
vt izidan bormoq, iziga tushmoq, iz quvmoq, kuzatmoq; attention, on nous piste! ehtiyot bo‘ ling, bizning izimizga tushishdi! pistil nm bot urug‘chi, onalik. pistole nf Ispaniya, Italiyaning qadimiy oltin tangasi. pistolet 1 nm 1. pistolet, to‘pponcha; une paire de pistolets de duel bir juft duel to‘pponchalari; le chargeur d’un pistolet automatique avtomatik to‘pponchaning oboymasi; le parabellum est un pistolet parabelum pistoletdir; pistolet à bouchon, à air comprimé o‘yinchoq to‘pponcha, qisilgan havoli to‘pponcha; 2. pulverizator, purkagich; peinture au pistolet purkagich bilan bo‘yash. pistolet
2 nm fam un drôle de pistolet g‘alati nusxa, bashara. pistolet-mitrailleur nm pistolet-pulemyot, avtomat; pl des pistolets- mitrailleurs. piston
1 nm 1. porshen; les pistons et les cylindres d’un moteur à explosion ichki yonish matorining porshen va silindrlari; le piston d’une seringue shprisning porsheni; 2. mus piston, tugma (puflab chalinadigan musiqa asboblarining barmoq bilan bosib, ochib-yopib turiladigan tugmasi); cornet à pistons kornet-a-pistone. piston 2
réussir, il faut avoir du piston biror narsaga erishish uchun, qo‘llab- quvvatlashga ega bo‘lish kerak. pistonner vt qo‘llab-qo‘ltiqlamoq, himoya qilmoq, homiylik qilmoq; il s’est fait pistonner par le ministre u vazir tomonidan qo‘llab-quvvatlandi. pistou
nm zaytun yog‘iga ezib qo‘shilgan rayhon va sarimsoqli sous. pitance
nm péj ozgina, nochor ovqat; yemak, tamaddi; on leur servit une maigre pitance ularga o‘lmas ovqatini berishdi; pour toute pitance, des pommes de terre bouillies yemakka, bor-yo‘g‘i qaynatilgan kartoshka. pitchpin
nm yelimli qaragay; une armoire en pitchpin yelimli qarag‘aydan qilingan javon. piteusement adv ayanchli, achinarli ahvolda; il a échoué piteusement u achinarli ahvolda im tihondan yiqildi. piteux,
euse
adj iron nochor, ko‘rimsiz, bir nav, yomon, faqirona, g‘aribona, arzimagan; les résultats sont piteux arzimagan natijalar; en piteux état nochor ahvolda. pithécanthrope nm pitekantrop (eng qadimgi zamonlarda yashagan maymunsimon odamning yer ostidan topilgan qoldig‘i). pithiviers nm inv pirogning bir turi. pitié nf 1. rahm, shafqat; rahmdillik, ko‘ngilchanglik; éprouver de la pitié rahmi kelmoq; inspirer, exciter la pitié, faire pitié rahmdillik qilmoq, rahmini keltirmoq; il me fait pitié unga rahmim keladi; j’ai pitié de lui meni unga rahmim kelyapti; prenez-le en pitié unga shafqat qiling; par pitié, laissez- moi tranquille shafqat qiling, iltimos, meni tinch qo‘ying; pitié! shafqat qiling! sans pitié shafqatsizlik bilan, shafqatsizlarcha; pas de pitié! shafqat qilinmasin! 2. takabburlik, o‘zini katta olish, mensimaslik, kibr-havo; un sourire de pitié takabburona iljayish; quelle pitié! bechora! piton
nm 1. qayrilma qoziq, ilgak, zanjir; cadenas passant dans deux pitons ikkita ilgakka o‘tkazilgan qulf; planter une tente avec des pitons chodirni qayrilma qoziqlar yordamida o‘rnatmoq; 2. cho‘qqi; piton rocheux qoyali cho‘qqi. pitoyable adj 1. ayanchli, achinarli, kishini achintiradigan; nochor, ojiz; après son accident, il était dans un état pitoyable falokatdan keyin, u bir achinarli ahvolda edi; 2. yomon, achinarli, nochor, ojiz; sa réponse a été pitoyable uning javobi nochor edi. pitoyablement adv ayanchli ahvolda, achinarli holatda, ayanchli bir holda; c’est pitoyablement rédigé bu ayanchli bir holda yozilgan. pitre nm qiyshang‘i, maynavoz, masxaraboz; quel pitre! qanday maynavozchilik! arrête de faire le pitre! masxarabozchilik qilishni to‘xtat! pitrerie
nf qiyshang‘ilik, maynavozchilik, masxarabozlik; faire des pitreries masxarabozlik qilmoq. pittoresque I. adj 1. chiroyli, go‘zal, yorqin, ifodali, ajoyib; un quartier pittoresque go‘zal kvartal; un personnage pittoresque ajoyib obraz; 2. obrazli, yorqin, ifodali, rang-barang bo‘yoqlarda ifodalangan, chiroyli, go‘zal; des expressions, des détails pittoresques yorqin iboralar, tafsilotlar; II. nm chiroylilik, yorqinlik, rangdorlik. pittoresquement adv chiroyli, ifodali qilib; yorqin, mazmundor qilib; rang- barang, chiroyli, go‘zal, ajoyib, yorqin. pivert
nm qizilishton. pivoine
nf sallagul, piongul; lavlagiday qizarib ketmoq, lavlagisi chiqib ketmoq; elle devient rouge comme une pivoine u lavlagiday qizarib ketdi. pivot nm 1. sterjen, o‘q; le pivot de la boussole kompasning o‘qi; 2. o‘q, asos, o‘zak, negiz, asosiy, tub mohiyat, mag‘iz; il est le pivot de cette entreprise u bu korxonaning asosiy o‘qi; 3. o‘q, asos; dent montée sur pivot o‘qqa o‘rnatilgan tish. pivotant,
ante
adj buriladigan, aylanadigan, aylanma; fauteuil pivotant aylanadigan kreslo. pivoter vi o‘z o‘qida aylanmoq, aylanmoq, burilmoq; il pivota sur ses talons u tovonida aylandi. PIXEL
PLAGE
418 pixel
nm piksel (ekrandagi har bir elektronik nuqta); la qualité d’une image est proportionnelle au nombre de pixels ekranda ifodalanuvchi narsaning sifati pikselning soniga proporsianal. pizza
nf pitsa (italyancha ovqat). pizzaïolo nm pitsa tayyorlovchi odam. pizzeria
Download 18.64 Mb. Do'stlaringiz bilan baham: 
|