Kichik maktab yoshidagi bolalar anatom iyasi, fiziologiyasi ya


TA’LIM-TARBIYA  JARAYON1  GIGIYENASI


Download 93.45 Kb.
Pdf ko'rish
bet9/18
Sana05.02.2018
Hajmi93.45 Kb.
#26065
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   18

TA’LIM-TARBIYA  JARAYON1  GIGIYENASI 
Maktab  yoshi  haqida  tushuncha
Bola  o Lqishning  dastlabki  kunlarida  yangi  kun  tartibiga 
moslashishi,  yangi  jam oaga  o ‘rganishi  ancha  qiyin  b o ‘ladi.
Maktab  yoshi  —  bu  morfologik,  ruhiy  va  ijtimoiy  jihatdan 
rivojlanish  b o ‘lib,  o ‘quvchilarning  t a ’lim-tarbiya  talablariga 
javob  berishini  talab  qiladi.
Bolalarning  maktabga  tayyorgarligini  aniqlash  uchun  amalda 
quyidagilarni  q o ‘llash  mumkin:
1.  Tovushni  tallafuz  qilishdagi  nuqsonlar.
2.  Doira  kesishini  kuzatish.
3.  S o ‘z  ta ’siriga  adekvant  javob  hosil  qilish.
4.  3  ta  topshiriq  berish  bilan  ruhiy  yetuklikni  aniqlash.
5.  Odamning  rasmini  chizish,  q o ‘lyozmani  ko‘chirish,  besh 
burchak  shaklda  joylashishi  nuqtalarini  ko‘chirish.
Mana  shu  uchta  topshiriqni  bajargan  bolalarga  3—8  ball 
baho  qo'yiladi  va  o ‘quvchilarning  sog'ligi  va  maktabga  tayyor- 
ligi  aniqlanib,  asosiy  yoki  tayyorlov gruppasiga  belgilanadi.  Gigi-
79

yena  nuqtayi  nazardan  bolani  maktabga  qabul  qilish  o'q uv 
mashg'ulotlarini  boshlanishidagina  emas,  balki  keyingi  t a ’Iim- 
tarbiya  ishlarining  yaxshilanishi,  s h u n in g d e k ,  o ‘quvchilar 
sog'lig'ini  m ustahkam lashda  ham  ahamiyatga  ega.  Maktablar- 
ga  bolalar  7  yoshdan  qabul  qilinadi,  b a ’zi  iqtidorli  bolalar  6 
yoshdan  qabul  qilinadi.
0 ‘quv  yili  gigiyenasi.  O'rta  maktabning  1,  2.  3-sinflarida  bir 
haftalik  nagruzka  24—26  soat,  4-sinfda  26  soat  boiishi  kerak.  Bu 
dars  soatlaridan  ko‘proq  soatlar  ashula,  jismoniy  tarbiya,  rasm, 
mehnat  darslariga  ajratish  kerak.  7  yashar  bolalarni  45  minutlik 
dars  charchatib  qo'yadi,  shuning  uchun  birinchi  sinfda  35  minut 
dars o ‘tib,  qolgan  10 minutida turli  ko'rgazmali  qurollami  ko'rsatish 
tavsiya  etiladi.
Darslar  qiyin  va  oson  bo'lishi  mumkin.  Qiyin  fanlar  oson- 
roq  o ‘zlashtiriladigan  fanlar  bilan  almashtirilib  turilsa  yaxshi 
bo'ladi.
Dars  jadvalidagi  o ‘quv  haftasi,  choragi  va  yiliga 
qo‘yiladigan  gigiyena  talablari
Dars  jadvalida  o'q uv  predmetlarining  navbatlashib  turishi 
bosh  miya  po'stlog'ining  kun  m obaynida  bir  faoliyatdan  ik- 
kinchi  faoliyatga  ko'chishini  t a ’minlaydi.  Bu  esa  charchash  va 
оЧа  charchashning  oldini  oladi.
Fizkultura  va  q o ‘l  mehnati  darslari  bo'lsa,  maktab  o'quv- 
chisining  funksional  holatiga  ijobiy  t a ’sir  etadi.
Bu  darslarni  kunning  qiyin  darslari  orasiga  qo'yish  m u m ­
kin.  Fizkultura  va  m e h n a t  darslaridan  keyin  bolalarda  ish 
qobiliyati  20  %ga  ortadi,  bunday  predmetlarga  uchinchi  dars 
ajratilsa  yanada  yaxshi  bo'ladi.
Dushanba  va  shanba  kunlari  ish  qobiliyati  pastroq  bo'ladi, 
shuning  uchun  bu  kunlarga  kam  soat  va  oson  pre dm e tla r 
qo'yilishi  tavsiya  etilmaydi.
O'quv  yilining  muddati  o'quvchilaming  yoshiga  qarab  belgi­
lanadi.  Kichik maktrab  o'quvchilari  uchun  yozgi  kanikullar boshqa 
yosh  gruppalarga  qaraganda  ancha  uzun  bo'ladi.  O'quvchilar 
kanikulda  dam  olgandan  keyin  ish  qobiliyati  ortadi.
0 ‘qish  darsi.  Boshlang'ich  sinflarda  vaqtning  ko‘p  qismi 
o'qish  darslariga  ajratiladi.  Bu  darslarda  o'quvchilar  bosh  miya
80

po'stlog'i  va  ko'ruv,  eshituv  organlariga  anchagina  z o 'r  benb 
ishlaydilar.  O'qish  darslari  quyidagi  gigiyenik  talablarga  javob 
berishi  lozim:  alifbe  va  darslik  shriftlari  bolaiarning  yoshiga 
mos  keladigan,  harflar aniq bosilgan  bo'lishi  kerak.  Kitob  rasm- 
lar  bilan  yaxshi  bezatilgan  boMishi  kerak.  Kitobga  yaxshi 
yorugMik  tushib  turishi  kerak  va  kitob  o'quvchining  ko'zidan 
30—40  sm  narida  yoriq  holda  boMishi  kerak.  0 ‘quvchi  kitobni 
o'z ida  tovush  bilan  so'zlarni  aniq  talaffuz  etib  o'qishi  kerak. 
O'quvchi  o'qiganda  tovush  boyliklariga  z o ‘r  bermasligi,  qisqa 
vaqt  mobaynida  o'qishi  kerak.
Yozuv  darsi.  Yozuv  darsida  bosh  miya  katta  yarim  shar- 
larning  nutq,  nutq  harakati,  sezish,  ko‘rish  va  nerv  markazlari 
qo'zg'aladi.  Bu  darsda  qoM  panjalari  va  barmoqlarning  mayda 
muskullariga  z o ‘r  keladi.
Kichik  sinf o'quvchilari  yozuv  darslarida  chiziqli  (gorizon- 
tal,  gorizontal  bilan  qiya  chiziqli),  m atem atika  darslarida  esa 
katak  daftaridan  foydalanadilar.  Kichik  yoshdagi  bolalarga 
chiziqsiz  qog'ozga  yoki  shablon  qo'yib  yozishga  ruxsat  be- 
rilmaydi.  Chunki  ko'z va barmoqlarning  muskullari  tez  charchab 
qoladi.
BoshlangMch  sinf  o'quvchilari  uchun  to'xtovsiz  yozish  5 
m inutdan  15  minutgacha  belgilanadi.  O'quvchilarning  yozuv 
qurollari  ruchka,  qalamlari  ularning  yoshiga  mos  boMishi  lozim.
Ashula  darsi.  Ashula  darsini  gigiyenik  talablar  asosida  olib 
borilishi  kerak.  Ashula  darsi  olib  boriladigan  sinf havosi  toza, 
iliq,  yetarlicha  nam   bo'lishi  lozim.
Ashula  aytilganda  o'quvchilar  ovozini  asta-sekin  kuchay- 
tirib  borishlari  talab  etiladi.
O'quvchilar  dam   olm asdan  bor  yo'g'i  4 —5  minut  m obay­
nida  ashula  aytishi  m umkin.
Ashulani  yaxshisi  tik  turib  aytgan  m a ’qul.  O'tirib  aytiladi- 
gan  bo'Isa  ko'krak  qafasi  va  qorin  bo'shlig'idagi  organlar bosilib 
qoladi,  bu  esa  nafas  olish  va  chiqarishni  qiyinlashtiradi.
U zoq  m uddat  tik  turib  ashula  aytish  ham   tavsiya  etilmay- 
di.  Shuning  uchun,  tik  turib  15—20  m inut  ashula  aytilgandan 
so'ng  bolalarga  5—6  m inut  tanaffus  berilib,  o'tqazib  qo'yiladi.
7— 12  yoshli  bolalarni  sovuq  havoda  uzoq  muddat  ashula  aytishi 
q a t’iyan  m an  etiladi,  chunki  bolaning  bu  yoshida  ovoz  parda- 
lari  boylamlari  juda  nozik  bo'lib  rivojlanishda  bo'ladi.
6  — 
Q.  Sodiqov
81

F iz k u l t u r a   m i n u t la r i
Har  bir  darsda  fizkultura  minutlari  o'tkazilishi  lozim.  Bu 
o'quvchilaming aqliy charchashini  oldini  oladi.  Fizkultura  minutida 
fortochkalarni  ochib  qo'yish  kerak.  Fizkultura  minuti  2—3  minut 
bajariladi,  Mashqlarni  barcha  o ’quvchilar  bajarishi  shart.
Fizkultura  minutlari  uchun  gavdaning  orqa  tom onidagi 
muskullar,  q ad-qom atini  k o ‘tarib  turadigan  va  nafas  aktida 
ishtirok  etadigan  muskullarning  mustahkamlanishiga  yordam  
beradigan  mashqlar  talab  etiladi.
Bu  mashqlarda  orqa,  q o i   panjasi  muskullarini  ham   mashq 
qildirish  bolalarning  charchashining  oldini  oladi.
Fizkultura  minutlarmi  o ‘tkazishdan  maqsad,  muskul  va  qon 
aylanish  organlarini  bir  vaziyatda  tutib,  zo 'r  berib  aqliy  ish 
bajarayotgan  o ‘quvchilarni  aktiv  faoliyatga  ko'chirishdir.
Jismoniy  tarbiya  darsi.  Jismoniy  tarbiya  darsi  4  m 2  b o ‘lgan, 
maxsus  xonada  o ‘tkazilishi  kerak.  Bu  xonada  havo  harorati  sinf 
xonalariga  qaraganda  1 — 1,5°C  pastroq  boMishi  kerak.
Bu  darslarda  ishlatiladigan  asbob-uskunalar bolalarning b o £yi 
va  jismoniy  rivojlanishi  darajasiga  to'g'ri  kelishi  lozim.
Jismoniy  tarbiya  darslarida  bolaning  yoshi,  jinsi  va  salo- 
matiigining  holati  e'tiborga  olinishi  kerak.
Salomatligi  yaxshi  boMmagan  nimjon  o ‘quvchilarga  kam- 
roq  nagruzka  berilishi  lozim.  Jismoniy  tarbiya  darslarini  im ko- 
m  boricha  ochiq  havoda  oikazilishi  talab  etiladi.
Uy  vazifalarini  tayyorlash .  Uyda  b aja rila d ig a n   o ‘quv 
mashg'ulotlari  reglamenti  1 -sinf o ‘quvchilari  uchun  30  m inut- 
dan  1  soatgacha,  2 -sin f  o'quvchilari  1,5  soat,  III,  IV  sinf 
o ‘quvchilari  esa  1,5—2  soatgacha  vaqt  sarflaydigan  qilib  tuzi- 
ladi.
Topshiriqlar  haddan  tashqari  og4r  b o ‘lmasligi  kerak.  Uy 
vazifalarini  bajarganda  har  30—35  minutda  10—15  minut tanaffus 
qilinishi  lozim.  0 ‘quvchi  darslarni  tayyorlashi  uchun  uyda  bir 
burchakni  yoki  alohida  darsxona  ajratib  berish  kerak.  0 ‘quvchi 
dars  tayyorlaganda  yorug‘lik  chap  tam ondan  tushishi  kerak.
Bolalar  va  o ‘smirIarning  mehnat  ta’limi  gigiyenasi.  Yosh 
avlodni  jism onan  baquvvat  va  odob-axloqli  qilib  tarbiyalashda 
politexnik  ta ’lim  m uhim   ahamiyatga  ega.  Maktablarda  barcha 
sinflarda  m ehnat  darslari  o ‘tilishi  kerak.
82

Mehnat  ta ’limi  bolalar va  o ‘smirlar organizmining yoshga xos 
xususiyatlari,  gigiyena  talablari  asosida  tashkil  etilganda,  bolalar 
sog'lig'ini  mustahkamlaydi,  jismoniy  rivojlanishini  yaxshilaydi, 
ulami  ongli,  intizomli  qilib  tarbiyalashga  imkon  beradi.
Ilmiy  bo'lim  mudiri  m ehnat  o'qituvchilari  bilan  birgalikda 
m ehnat  darslarini  hafta  o ‘rtasiga  q o ‘yishi  kerak.  M ehnat  dars- 
larida  o'quvchi  tana  holatini  tez-tez  o ‘zgartirib  turishi  kerak.
Maktablarda  va  maktab  internatlarda  o'quvchilar  foydali 
jam oat  va  o'z -o'ziga  xizmat  qilish  ishlariga jalb  etiladi.  M ehnat 
darsi  o'quvchilarning  yoshiga va sog'lig'iga  mos,  xavfsiz  bo'lishi, 
vaqtida  ishlab-vaqtida  dam  olish,  ish  vaqtini  belgilashi  kerak 
va  hokazo.
Ijtimoiy  foydali  ishlarga  sog'lom  bolalar  jalb  etiladi,.
Revmatizm,  yurak  porogi,  qandli  diabeti  bor  bolalar  b u n ­
day  ishlardan,  m ehnat  darslaridan  ozod  qilinadi.
O'quvchilarni  uning  hayoti  uchun  xavfli  bo'lgan  ishlarga 
jalb  etish  mum kin  emas.  I—IV  sinf  o'quvchilari  pol  yuvmas- 
ligi,  og'ir  narsalarni  ko'tarmasligi  kerak.  Ijtimoiy foydali  mehnat 
darslari  2  soatdan  ortmasligi  kerak.  Ish  vaqtida o'quvchilar xalat, 
fartuk  yoki  korjomi  kiyim  kiyib  olishlari  kerak.
Boshlang‘ich  sinf  o ‘quvchilarining  mehnat  gigiyenasi
Boshlang'ich  sinf  o'quvchilarida  m ehnat  darslari  maxsus 
jihozlangan  xonada  o'tiladi.  Bu  yerda  har  bir  o'quvchining  o'z 
ish  stoli  bo'lishi  kerak.  Slesarlik  asboblari  (katta  chizg'ich, 
ruletka,  qaychi,  pichoq,  teshgich,  payvandlagich  va  boshqalar 
maxsus  shkafda  saqlanishi  kerak).  Sanitar  burchagida  70  sm 
balandlikda  qo'l  yuvadigan  umivalnik,  sovun,  sochiq  turishi 
kerak.  Aptechkada  yod,  paxta,  bint,  rezina,  borat  kislotasining 
2  %li  eritmasi,  margansovka eritmasi  va boshqalar bo'lishi  shart.
O'quvchilarning  o'tkir  kesuvchi  asboblar bilan  ishlashi  tavsi­
ya  etilmaydi.  Baxtsiz  hodisa  yuz  berganda  birinchi  yordam 
berishni  tushuntirish  lozim.
Takrorlash  uchun  savollar:
1.  T a ’l i m - t a r b i y a   g i g i y e n a s i n i n g   o ‘q u v c h i l a r   s o g ‘l i g ‘in i  m u s t a h k a m l a s h -  
d a g i   a h a m i y a t i ?
2.  O ' q u v   yili  g i g i y e n a s i d a   n i m a l a r g a   e ’t i b o r   q a r a t i s h   k e r a k ?
83

3.  O ' q u v c h i n i n g   a q l i y   m e h n a t i n i   g i g i y e n i k   j i h a t d a n   l a s h k i l   e t i s h g a   q a n ­
d a y   t a l a b l a r   q o ' y i l a d i ' . ’
4.  C h a r e h a s h   d e b   n i m a g a   a y t i l a d i ?
5.  D a r s n i   t o ' g ' r i   t a s h k i l   e t i s h   u c h u n   m m a l a r g a   e ' t i b o r   q a r a t i l i s h i   kerak'.’
6.  F i z k u l t u r a   m i n u t i   q a n d a y   a h . a m i y a l g a   ega'.’
7.  B o l a n i   m a k t a b   v e t u k l i g i   q a n d a y   a n i q l a n a d i ?
8.  D a r s   j a d v a l i g a   p r e d m e t i a r n i   j o y l a s h t i r i s h d a   n i m a i a r g a   e ’t i b o r   b e r i s h  
kerak'.’
9.  O ' q i s h   va  y o z i s h   d a r s l a r i g a   q a n d a y   g i g i y e n i k   t a l a b l a r g a   e ' t i b o r   b e r i s h  
k e r a k 9
10.  A s h u l a   d a r s i g a   q a n d a y   g i g i y e n i k   t a l a b l a r   q o ' y i l a d i 0
11.  K u n   t a r t i b i   q a n d a y   q i s m l a r g a   b o ' l i n a d i ' . ’
12.  M e h n a t   t a ' l i m i g a   q a n d a y   g i g i y e n i k   t a l a b l a r   q o ' y i l a d i ?
SEZGI  ORGAN LARI  -   ANALIZATORLAR 
Analizatorlarning  ahamiyati
Nerv  sistemasining  faoliyat  holatda  saqlanishi  uchun  butun 
organizmga  minimal  taassurotlar  t a ’sir  etib  turishi  kerak.  K o'p 
sezgi  organlarining  shikastlanishi  sezgi  organlar orqali  ta ’sirotlami 
bosh  miyaga  kam  kelishi  tufayli  odam  aktiv  faolivatini  yo'qotadi. 
Odam  doimo  uxlaydi,  bunday  odamni  saqlanib  qolgan  sezgi 
organlariga  ta ’sir  etish  bilangina  uyg'otish  mumkin.  Tekshirish- 
larning  ko'rsatishicha,  sensor taassurotlarning yo  qolishi,  diqqati- 
ning  to'planishi,  logik  fikrlash,  aqliy  mehnatni  kamaytiradi.
Analizator  yordamida  tashqi  dunyodagi  narsalarning  katta- 
kichikligi,  rangi,  mazasi,  fazoda joylashishi  aniqlanadi.  H ar  bir 
analizator-retseptor,  markazga  o'tkazuvchi  qismi  va  nerv  marka- 
zida  tuzilgan.
Bosh  miya  yarim  sharlar  po'stlog'ida  har  bir  analizator- 
ning  oliy  markazi  joylashgan  bo'ladi.
Periferik  qismi  —  m a ’lum  turdagi  t a ’sirlovchilarni  qabul  qi­
ladi,  o'tkazuvchi  qism  qo'zg'alishlarni  markaziy  nerv sistemasiga 
o'tkazadi.  miya  po'stloq  qismida  esa  qo'zg'alish  taassurotlarini 
nozik  analiz-sintez  jarayonlari  ketadi.
Analizatorlarga:  teri,  sezish,  hidlash,  maz.o  bilish,  eshitish, 
muvozcinat,  ko'rish  organlari  va  ichki  organlardagi  analizator- 
lar  muskullarda  joylashgan  maxsus  retseptorlar  kiradi.
Markaziy  nerv  sistemasiga  analizatorlardan  kelgan  signal 
organizmda  funksiyalarni  boshqarishda  muhim  ahamiyatga  ega. 
Har  bir  analizator  m a ’lum  taassurot  turini  qabul  qilishga  mos-
84

lashgan  b o ia d i.  Sezgi  organlar  orqali  tashqi  m uhitdan  ichki 
organlardan  taassurotlarni  retseptor  orqali  qabul  qilinishi  tu- 
fayli  o r g a n iz m n in g   tashqi  va  m u h i tn i h g   h o la ti  haqidagi 
m a ’lumotlar  bosh  miyaga  olib  boriladi.
Analizatorlar  yordamida  tashqi  dunyo  aniqlanadi.  Retsep- 
torlardan  informatsiyalarni  bosh  miyaga  borishi  natijasida  or- 
ganizm da  o 'z - o ‘zidan  boshqarilishi  vujudga  keladi.  Masalan, 
qonning  tarkibi  o'zgarsa.  Shunga  bog'liq  holda  qontomirlar  de- 
vorida  q o ‘zg‘alish,  tormozlanish  vujudga  keladi.
TERI  ANALIZATORINING  T U Z IL ISH I 
VA  FUNKSIYALARI
Teri  ko‘p  qavatli  epiteliy  to ‘qimasidan  tashkil  topgan  bo'lib, 
organizmni  tashqi  to m o n d a n   o 'rab   turadi.  Teri  organizmni 
tashqi  muhitdagi  termik,  mexanikaviy,  fizikaviy  va  boshqa 
t a ’sirlarni  sezadi.  Bulardan  tashqari  issiqlikni  boshqarishda  va 
m oddalar  almashinuvida  ham  qatnashadi.
Teri  qalin  bo‘lib  tanada  o ‘rtacha  1,6  m  sathga  ega.  U  uch 
qavatdan  ustki  epiteliy  qavat  —  epidermisdan,  o ‘rta  qavat  — 
biriktimvchi to‘qimadan  iborat. Asl  teri  — dermisdan va ichki qavat- 
teri  osti  yog‘  kletchatkasidan  tuzilgan.  Epidermis  ko'p  qavatli 
epitelidan tuzilgan.  Epidermis ko‘p qavatli epitelidan tuzilgan bo‘lib, 
ustki  qavati  yemirilib,  ostki  qavati  epitelidan  tuzilgan  boiib,  ustki 
qavati  yemirilib,  ostki  qavati  yangi  hujayralar  hosil  qilib  turadi. 
Yosh  bolalarda  epirdermis  yupqa  boMadi.  Epidermis  qavat  tekis, 
yaxlit  bo‘lgani  uchun  organizmga  infeksiya  o ‘tkazmaydi.
Haqiqiy  teri  —  derm a  qalin  b o ‘lib  epidermis  tagida  jo y ­
lashgan.
Haqiqiy  terida  ter  bezlari,  soch  va  tuklar  ildizi,  qontom ir- 
lari,  retseptorlar  va  pigment  hujayralari  b o ‘ladi.
Ter  bezlari  terining  h am m a  qismida  tarqalgan  bo'lib,  faqat 
labning  pushti  qismida, jinsiy  olat  boshchasida,  quloq  suprasi- 
da  boMmaydi.  Ular  q o ‘l-oyoq  kaftida,  chot  bo'g'im ida,  qo'ltiq 
ostitda  zich joylashgan  b o ‘ladi.  Odam ning  1  sm 2 terisida  500— 
1000  tagacha  ter  bezlari  bo'ladi.
Ter  bezlarining  naychasi  ingichka  bo'lib,  uzunligi  2  mm  kela­
di,  u  terining  epidermis  qismida  teshik  bilan  tashqariga  ochiladi. 
Ter  bezlarining  faoliyati  tufayli  organizmdagi  ortiqcha  suv,  siydik
85

va turli tuzlar tashqariga chiqarilib,  organizmda energiya almashinuvi 
rostlanib  turadi.  Yosh  bolalarda  ter bezlari  mayda,  yetarlicha  rivoj- 
lanmagan  bo‘ladi.  Terining  ko'p  qismi  soch  va  tuklar  bilan  qop­
langan  bo'lib,  ulaming  ildizi  haqiqiy  terida  joylashgan.
Soch,  tuklar  o'zgargan  epiteliy  hujayralardan  iborat,  pi- 
yozchasi  tirik  b o i a d i ,   ular  ko'payib  turadi.  Soch  ildizida  piy- 
ozchasi  bo‘lib,  u  qontomirlar va  nerv  tolalari  bilan  ta ’minlangan. 
Soch  piyozchasining  ikki  yonida  yog‘  bezlari  bo'lib,  ular sochni 
moylab  turadi.  Soch  va  tuklarning  rangi  tarkibida  pigmentga 
b o g ‘liq.  S o c h ,   t u k l a r   i l d i z i n i n g   y o n i d a   u l a r   h o l a t i n i  
o'zgartiradigan  silliq  muskullar  b o i a d i .  Haqiqiy  terida  q o n ­
tomirlari  juda  ko‘p  b o ‘ladi.  U lar  teri  osti  kletchatkasida  anas- 
tom oz  hosil  qilib,  qontom irlar  turini  vujudga  keltiradi.
Terida  retseptorlar turli  miqdorda  tarqalgan  b o i ib ,  b a ’zilari 
epidermisda  haqiqiy  terining  so‘rg‘ichsimon  qismida  pardalar 
tugaydi.
Terining  turli  qismlarida  sezuvchi  retseptorlari  soni  ham 
30000  taga  yetadi,  tahm inan  1  sm 2  da  3  ta,  sovuqni  sezadigan 
reseptorlar 250000  taga  yaqin  b o iib ,  1  sm 2  da  12— 13  ta  b o ‘ladi.
Terida  og‘riqni  sezuvchi  retseptorlar  o 'rta  hisobda  har  1 
sm 2  da  130  ta  b o ‘ladi.  Terining  sezish  xususiyati  organizm  nerv 
sistemasining  holatiga,  t a ’sir  kuchiga  qarab  o ‘zgaradi.
Tashqi dunyoni bilishda  teri  analizatori  muhim   rol  o ‘ynaydi.
Terida  taktil,  og‘riq  va  harorat  taassurotlarini  qabul  qila 
oluvchi  reseptorlar  joylashgan.  Teri  turli  sezgi  bilan  b o g ‘liq 
b o ‘lgan  afferent  orqali  miyaning  orqa  shoxi  va  bosh  miyaning 
alohida  qismlari  bilan  bog‘langan  bo'ladi.
Teri  analizatorining  nerv  markazi  bosh  miya  yarim  sharlar 
p o ‘stlog‘ining  orqa  markaziy  chuqurligida  joylashgan  b o ‘ladi.
Teri  sezgisi  og‘riq,  sovuq  tegishi  va bosim  turlariga b o ‘linadi.
Taktil  sezgi  tegish  va  bosim  sezgilaridir.  Taktil  retseptorlari 
barmoq  uchlarida,  kaftning  ichki  yuzasida,  oyoq  panjasi  tagi- 
da  tilning  uchida  va  boshqa  qismlarda  ko'proq joylagan.  Orqada 
va  bo'ynida  retseptorlar  kam roq  joylashgan.  Terida  hammasi 
b o ‘lib  500—10000  retseptorlar  bor.
Terida  melanin  pigmenti  b o ‘lib,  u  teriga  rang  beradi.  Bu 
pigm ent  quyosh  nuri  t a ’sirida  D  vitamin  ishtirokida  k o ‘payadi.
Teri  osti  yog‘  kletchatkasi  bevosita  teri  ostida  joylashgan 
bo'lib,  ayollarda  qalin,  erkaklarda  yupqaroq.  Shuning  uchun
86

ayollarning  tashqi  ko'rinishi  silliqroq  bo'ladi.  Erkaklarda  esa 
qontomirlar,  muskul  d o ‘ngliklari  bilinib  turadi.
Terida  taxm inan  500  000  ta  tuyg‘u  retseptori  bo'lib,  ular 
hisobda  1  sm2  da  25  tadan  joylalgan,  qo'l  barm og'ining  uch- 
larida  zichroq  b o ‘ladi.
Teri  analizatori  homilaning  ona  qornida  shakllana  b o sh ­
laydi.  Yangi  tug'ilgan  bola  terisi  retseptor  tuzilmalar  bilan juda 
yaxshi  t a ’minlangan  bo'ladi.  Shu  bilan  birga  bolaning  yoshi 
ortishi  bilan  teridagi  retseptorlar tuzilmalari  morfologik va  funk- 
sional  tom ondan  rivojlanib  boradi.
Bola  yura  boshlashi  oyoq  panja  osti  terisidagi  retseptorlar 
soni  orta  boshlaydi.
Bolaning  bir  yoshida  terining  retseptor  tuzilmalari  katta 
odamnikiga  o ‘xshab  ketadi.
Terida  bosim  sezgisiga  nisbatan  moslanish  hosil  b o £ladi. 
Yangi  tug‘ilgan  bolada  taktil  sezgisi  ancha  yaxshi  rivoljangan. 
Yangi  tug‘ilgan  va  k o ‘krak  yoshidagi  bolalarda  og‘iz,  ko'z,  lab, 
kaftning  ichki  kaft  yuzasi  oyoq  tagi  sezgirroq  boMadi.  Taktil 
sezgisi  odam ning  butun  hayoti  m obaynida  o'zgarib  turadi. 
Odamning  35—40  yoshida  terining  sezgirligi  eng  yuqori  b o ‘lib, 
so‘ng  keksalikda  kamayadi.
TERI  GIGIYENASI
Teri,  teri  yog‘i,  shuningdek,  teriga  tushgan  m oddalar terini 
kir  qiladi.  Teri  ifloslanganda  bakteriyalarni  o ‘ldirish  xususiyati 
kamayadi.
Ifloslangan  teri  t a ’sirchan  boMib  qoladi,  uni  qashiganda 
tirnaladi,  bu  teri  kasalliklari  go‘sh  (ekzema)  va  yiringli  m o d ­
dalar  paydo  boMishiga  olib  keladi.
Toza qo‘l  terisiga  paratif guruhiga  kiradigan  mikroblar tushiril- 
sa,  20  minut  ichida  80  %  o ‘lib  ketadi.  Iflos  terida  esa xuddi  shun­
cha  vaqt  ichida  ular  faqat  5—7  %  ga  kamayadi  xolos.  Shuning 
uchun,  qoMni  tez-tez  yuvib  turish  eslatiladi.  Har kuni  ertalab  kun- 
dalik  ishdan  keyin  yuzni,  qo‘llami  sovunlab  yuvib  toza  sochiq  bi­
lan  artib turish  — terini  gigiyenik jihatdan toza saqlashlilik  asosidir.
Bolalarning yuz-qo‘lini  yuvishini  uyda  ota-onalar,  maktabda 
va  internetda  esa  navbatchi  o'qituvchilar  kuzatib  borishlari 
lozim.  Yuvinganda  uy  haroratidagi  suv  ishlatilishi  kerak.
Teri  orqali  gazlar  yaxshiroq  almashinadi.
87

T E R I  KASALLIKLARI
Q o ‘t i r —  teri  kasalligi  bo'lib,  uni  kanalar paydo  qiladi.  Kana 
teriga  kirib,  o'ziga  yo'l  ochadi  va  badanni  haddan  tashqari  qattiq 
qichishtiradi,  qichinish  issiq  paytda  va  kechasi  kuchayadi.  Teri 
qichinishdan  tirnalib,  o ‘sha  joylarida  b a ’zi  ekzem a  yiringli 
toshm alar  va  chipqonlar  paydo  bo'ladi.
Odamga  q o 'tir  kasali  hayvonlardan,  kasal  kishilarga  yaqin 
b o ‘lganda  yoki  o ‘sha  kishilarning  buyum laridan  yuqadi.
Q o ‘tir bilan  og‘rigan  bolani  batam om   tuzalib  ketm aguncha 
bolalarga  q o ‘shib  b o ‘lmaydi.  H a m m a  buyumlari,  ichki  kiyim- 
lari  maxsus  qayta  k o ‘rikdan  o ‘tkaziladi.
Kal temirotki zambrug‘lar qo‘zg‘atadigan  kasallik  bo‘lib,  teri  va 
sochlami,  gohida  timoqlami  shikastlantiradi.  Bu  kasalliklar  juda 
yuqumli bo‘lib,  uzoq vaqtgacha to ‘xtovsiz davolanishni  talab  etadi.
Kal  va  temirotki  kasalliklarining  qo^g'atuvchilari;  mushuk, 
it,  quyon  va  boshqalarning  tukida  b o ‘ladi.
Kasallar  darhol  kasalxonaga  yotqizilishi  kerak,  tam om ila 
tuzalgandan  keyingina  jam oaga  q o ‘yiladi.
Teri  va  soch  kasalliklarini  oldini  olish  badan  terisi,  ichki 
va  tashqi  kiyimni  ozoda  saqlashga  doir  gigiyena  chora-tadbir- 
lariga  amal  qilishni  talab  etadi.
Boshqa  odam ning  kiyimi,  sochig‘i,  tarog‘i  va  boshqa  bu- 
yumlaridan  foydalanish  mum kin  emas.  Bundan  tashqari,  bolalar 
begona  uy  hayvonlariga  q o ‘l  tekkizmasliklari  kerak.
Epidermofitiya  —  bu  kasallikni  epidermiyasining shox  qavati- 
da  parazitlik  qilib  yashaydigan  va junga  t a ’sir  qilmaydigan  har 
xil  turdagi  zam burug‘lar  keltirib  chiqaradi.
Asosan,  oyoq  panjasi  gumbazlari,  barm oq  aro  burmalar, 
chov  burm alar  terisi  va  boshqa  joylarning  terisi  shikastlanadi.
Kasallik  qichishish  bilan  davom  etadi.
Terlash  kuchayib  shoh  qavati  uvalanib  turadi.  Buning  nati- 
ja s id a   kasallik  q o ‘z g ‘a tu v c h i l a r n in g   c h u q u r r o q   kirishi  va 
kolpayishiga  qulay  sharoit  tug‘iladi.
Badanning  qichishib  turadigan  joylarida  suv  bilan  to'lib, 
bir-biriga  qo‘shilib  ketishga  moil b o ‘ladigan  yaltiroq pufakchalar 
yuzaga  keladi.  Ular  yorilib,  bezillab  turadigan  katta-katta  ero- 
ziyalar  qoldiradi,  bu  eroziyalar  oqargan  k o ‘rinishda  b o la d i.
Teri  shox  qatlami  p o ‘stchalari  bilan  o ‘ralib  turadi.
88

Epidermofitiya  asorat  berib  ekzemaga  aylanishi  mumkin.
Kasallikning  oldini  olish  shaxsiy  gigiyena  qoidalariga  rioya 
qilishdan  iborat,  oyoqlarni  yuvgandan  keyin  barmoqlar oralarini 
obdon  artish,  b a ’zan  yod  eritmasi  yoki  atir  surtish  kerak.  Bi- 
rovning  paypoqlari  va  boshqa  buyumlaridan,  poyabzali,  mo- 
chalkasi,  sochiqlaridan  foydalanish  yaramaydi.
H am m om lar,  dush  qurulmalari,  suzish  basseynlari  ustidan 
sanitariya  nazoratini  kuchaytirish  kerak.
Download 93.45 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling