Kichik maktab yoshidagi bolalar anatom iyasi, fiziologiyasi ya

RETIKULAR  FORMATSIYA
Retikular  formatsiya  miyaning  yirik  nerv  hujayralariga  te- 
gishli  to'rlaridan  iborat  bo'lib.  ko'p  sinapsalarga  ega  bo'lgan 
hujayralardir.  Retikular  farmatsiya  neyronlari  boshqa  neyron- 
lardan  farq  qiladi.  Ularning  dendritlari  sust  tarm oqlangan, 
aksonlari  esa,  aksincha  haddan  tashqari  ko'p  sondagi  nerv 
hujayralari  bilan  aloqa  bog‘laydi.  Retikular  formatsiya  h u ­
jayralari  orqa  miya  bo'vin  qismining  yon  va  orqa  shoxlari  orasi- 
dan  boshlanib,  miya  stvolining  boshidan  oyog'igacha  joylash­
gan.  Retikular  farmatsiya  markaziy  nerv  sistemasining  h am m a 
bo'limlari,  miya  po'stlog'i  bilan  ham  bog'langan.  Bir  talay 
muskullarning  har  xil  tarzda  qo'shilib  ishlashini  talab  qiladi- 
gan  barcha  murakkab  reflektor  aktlar  (tovushlar  aritikullatsi- 
vasi,  nafas,  aks  urish  va  b o s h q .)  t o 'r s i m o n   fo rm atsiyada 
uyg'unlashtiriladi.
Retikular  formatsiya  uxlashda,  uyg'onishda  va  boshqa  his- 
hayajon  jarayonlarida  ishtirok  etadi.  Retikular  formatsiya  bu- 
tun  ichki  organlar  faoliyatini  boshqarib  turadi.  Retikular  for­
matsiya  hujayralari  gumoral  regu/atsiyada  ham   ishtirok  etadi.
B O SH   MIYA  KATTA  YARIM  SHARLARI
Bosh  miya  katta  yarim  sharlari  ikkita  yarirn  shardan  iborat, 
bosh  miyaning  rivojlangan  qismidir.  Ikkita yarim  shar bir-biri bilan 
gorizontal  plastinka,  qadoqsimon  tana  yordamida  birikadi.  Har 
bir yarim sharining miya qopqog'i  (plashi),  hid bilish  miyasi,  asosiy 
markaziy  bo'laklari  va  ikkita  yon  qorinchasi  bo'ladi.  Ikkita  yarim 
shar,  bir-biridan  uzunasiga  ketgan  yoriq  bilan  ajraladi.  Yarim 
sharlarining  ustki  yuzasida  juda  ko'p  pushta  va  egatchalari  bor. 
Bu  egatchalar  hosil  bo'lishi  haqida  har  xil  nazariyalar  mavjud. 
Har  bir  miya  sharining  tashqi,  ichki  va  pastki  yuzasi  bo'ladi.
Miya  yarim  sharlarning  katta  egatchalari  uni  beshta:  pe- 
shana,  tepa  ensa,  chakka  va  orolcha  bo'laklarga  ajratadi.
Silviyev  egatchasi  miya  yarim  sharlarining  asosidan  bo sh ­
lanib,  orqaga  va  biroz  yuqoriga  ko'tariladi,  miya  katta  yarim 
sharlarining  chakka  bo'lagini  boshqalardan  ajratadi.
Roland  yoki  markaziy  egatcha  miya  yarim  sharlarining  yuqo- 
rigi  chetidan  o'rtada  Silviyev  egati  tomon  pastga  qarab  yo'nalgan
60

3- rasm.
 
M iya  yarim  sharlari  ichki  yu zasin in g  e g a t  va  pushtalari:
/   —  p e s h a n a n i n g   y u q o r i g i   p u s h t a s i :  
2
 —  s h at T of  t o ' s i q ;  
3
  —  g u m b a z ;  
4 —
 b e l b o g '  
p u s h t a s i ;  
5
  —  q a d o q s i m o n   t a n a   e g a t ;  
6 —
  q a d o q s i m o n   t a n a ;   7 v a  
25 —
  b e l b o g '  
e g a t i:  
8 —
  m a r k a z i y   e g a t ;  
9 —
  m a r k a z   a t r o f i   p a l l a c h a s i ;  
10
  —  p o n a   o ld i  p u s h ­
ta si ; 
11
  —  e n s a   b i l a n   m i y a   o ‘r t a s i d a g i   e g a t ;  
12
  —  m i y a   o s ti  e g a t i;  
13 —
  p o n a s i -  
m o n   p u s h t a ;  
14  —
  p ix   e g a t i ;  
15  —
  t i l c h a   p u s h t a s i ;   16  —  c h u v a l c h a n g s i m o n  
q i s m   ( k e s i l g a n ) ;  
17 —
  m i y a c h a n i n g   o ' n g   y a r i m   s h a r i ;  
18 —
  k o ‘p r ik ; 
19
  —  t o ' r t  
t e p a l i k ;  
20 —
  g ' u r r a s i m o n   b e z ;  
21
  —  k o ‘z n i  h a r a k a t l a n t i r u v c h i   n e rv ; 
22
  —  s o ' r -  
g ' i c h s i m o n   t a n a ;  
23  —
  v o r o n k a ;  
24  —
  k o ' r i s h   n e r v l a r i   k e s i s h g a n   j o y .
boMib,  katta  yarim  sharlarining  peshana  b o ‘lagidan  ajratadi. 
Shuningdek.  ensa  —  tepa  egatchasi  katta  yarim  sharlarining  orqa 
tomonidan  ko‘ndalang  yo‘nalgan  boMib,  ensa  b o ‘lagini  nerv  im- 
pulslarini  o ‘tkazadi.  Mayda  piramidasimon  hujayralar  2-qavatda 
o ‘mashadi.  Yuldusimon  hujayralar sezuv  organlaridan  impulslar- 
ni  qabul  qilib  oladi.  Bular  sezuvchi  hujayralar  b o ‘lib,  miya 
p o ‘stlogcining  2  va  6  qavatlarida  joylashgan.
Yulduzsimon  hujayralar  esda  olib  qolish  va  nerv  jarayon- 
larining  almashinishida  ishtirok  etadi.  Duksimon  hujayralar 
miya  p o ‘stlog‘ining  7 -q a v atid a  jo ylashgan.  Bu  hujayralar 
p o ‘stloq  ostki  qismlarining  m arkazdan  qochuvchi  sistemalari 
bilan  bog‘langan.  Nerv  hujayralari  bolaning  birinchi  oylarida 
faqat  kul  rarng  qavatdagina  emas  oq  qavatda  ham  boMadi.  3 
yoshlik bolada  miya  p o ‘stlog‘ining  nerv  hujayralari juda  yaxshi 
differensiyalangan  boMadi.  Nerv  hujayralari  40  yoshgacha  mu- 
rakkablashadi  va  o ‘simtalari  o ‘zgaradi.  Bosh  miya  yarim  shar- 
laridagi  egatlar  embrionning  3—5  oyligidan  hosil  b o ‘la  bosh­
laydi.
61

Egat  va  burmalarning  rivojlanishi  bir  mucldatda  bo'lmaydi. 
Bola  tug4ilgandan  so‘ng  yarim  sharlarining  egat  va  burmalari 
kattalarnikiga  o ‘xshashligiga  qaramasdan,  egatlar  uncha  chuqur 
bo'lmaydi  va  miya  boMaklarining  nisbatlari  o ‘zgaradi.  Bolalar 
ilk  yoshligida  miya  yarim  sharlarining  ensa  qismi  kattalarnikiga 
nisbatan  katta  bo iad i.  Bola  tug‘lgandan  solng  peshona  boMagi 
kattalashadi.  Taxminan  bolaning  9— 10  yoshlarida katta odamning 
miya  yarim  sharlaridagi  egat  va  burmalarga 
0
‘xshab  ketadi. 
Bolaning  hayoti  mobaynida  miya  yarim  sharlarining  massasi  va 
sathi  bosh  miyaga  nisbatan  o ‘zgarib  boradi.  Miya  yarim  sharlari­
ning  massasi  sathiga  nisbatan  tez  o'sadi.
Miya  p o ‘stlog‘ida  avval  chuqur  soMig  yuza  qavatlar  rivoj- 
lanadi.  Miya  yarim  sharlari  p o ‘stlog‘idagi  harakat  doirasi  b ola­
ning  12  yoshida  differensiyalashuvi  tugaydi,  ayrim  piramidasi- 
m on  hujayralarning  rivojlanishi  18  yoshgacha  davom  etadi. 
Harakat  analizatorlarining  rivojlanishi  bolaning  muskul  faoli- 
y a ti g a   b o g ‘liq.  H a r a k a t   a n a l i z a t o r i n i n g   r i v o j l a n i s h i d a  
tugMlgandan  so‘ng  birinchi  haftalik,  4  yoshlik,  7  yoshlik  va  12 
yoshlik  etaplar  mavjud.  Teri  analizatorining  miya  p o lstlogMdagi 
nerv  markazlari  bolaning  2  yoshida  kattalarnikidek  boMadi. 
Bolaning  hayoti  mobaynida  miya  yarim  sharlari  turli  qismlari- 
ning  tuzulishi  va  funksiyasi  taraqqiy  etadi.
Bunda  funksiya  asosiy  roM  o'ynaydi.  Shu  bilan  birga  orga­
nizm  rivojlanishi  jarayonida  nerv  tolalari  mielinlashadi.  Avval 
harakat  nervlari,  aralash  nerv  tolalari,  so‘ngra  markazga  intiluv- 
chi  nerv  tolalari  mielinlashadi.  Orqa  miya  nervlarining  mielin- 
lashuvi  3  yoshda  bosh  nervlarniki  esa  1 — 1,5  yoshda  tugaydi.
Kichik  maktab  yoshidagi  bolalar  bosh  miyasining  yarim 
sharlari  doimo  o ‘sib  rivojlanib  boradi.  Bolalar  taxm inan  9— 10 
yoshga  borganida  miya  yarim  sharlarining  egriliklari  bilan  egat- 
lari  xuddi  katta  yoshdagi  kishilarniki  kabi  holatni  oladi.
Miya yarim sharlarining oq  moddasi tolali tuzulishiga ega bo‘lib, 
uch xil  aloqani ta’minlaydi: A)  bosh  miya har xil qismlarining o‘zaro 
bogManishini;  B)  Ikki yarim shardagi  simmetrik qismlarining funk­
sional jihatdan  bog‘lanishini;  V)  Po‘stloqdagi  markazlaming  miya 
stvoli  va  orqa  miyadagi  tuzulmalar  bilan  bog‘lanishini.
Bosh  miya  katta  yarim  sharlari  ham  orqa  miya  pardalari 
kabi  qattiq,  o ‘rgimchak  iniga  o ‘xshash  va  tomirli  parda  bilan 
qoplangan.
62

Bosh  miya  yarim  sharlar  p o ‘stlog'i  funksiyalarini  tekshirish 
metodlari.
Bosh  miya  yarim  sharlarining  funksiyalari  quyidagi  metod- 
larda  tekshiriladi:
1.  Shartli  reflekslar  metodi;  2.  Bosh  miya  biotoklarini  yozib 
olish  metodi;  3.  Bosh  miyada  qon  aylanishi  va  moddalar  al- 
mashinuvini  tekshirish;  4.  Bosh  miyani  bevosita  kuchsiz  elektr 
toki  yoki  kimyoviy  m oddalar  bilan  t a ’sirlash  metodi.
Bu  metodlardan  tashqari  bosh  miyaning  turli  qismlari  ope- 
ratsiya  yo'li  bilan  olib  tashlanib,  organizm ida  kechadigan 
fiziologik  o ‘zgarishlar kuzatiladi.  Shartli  reflekslar  metodida  bosh 
miya  funksiyalari  sog£lom  hayvon  yoki  bolada,  katta  odamda 
o ‘rganiladi.  Tekshiriluvchi  odamga  shartli  t a ’sirlovchi  tovush 
yoki  yorug'lik  berilib,  so'ng  shartsiz  t a ’sirlovchi  (ovqat  yoki 
kuchsiz  elektr  toki,  yoki  terisiga  og‘riqni  hosil  qiluvchi  birorta 
narsa  bilan)  t a ’sir  qilinadi.  Shartli  t a ’sirlovchi  bilan  shartsiz 
t a ’sirlovchi  bir  necha  marta  organizmiga  t a ’sir  ettirilsa,  shu 
odam ning  bosh  miyasida  ikkita  markaz  o'rtasida  vaqtinchalik 
nerv  bog ian ish i  vujudga  keladi.  Bosh  miya  biotoklarini  yozib 
olish  metodida  tekshiriluvchi  bosh  miyasiga  elektroensefalo- 
graf bilan  tutashtirilgan  elektrodlar  o'rnatiladi,  bosh  miya  bio- 
toklari  kuchsiz  200  mkv.  gacha,  o 'rta ch a  40—50  mkv  keladi- 
gan  biotoklar  bo'lgani  uchun  maxsus  asboblarda  bu  biotoklar 
100  000,  b a ’zida  1  mln  marta  orttirib  yozib  olinadi.
Biotoklarni  yozib  olishda  tekshiruvchi  turli  tovushlar,  tashqi 
t a ’sirlar  o ‘tmaydigan  maxsus  kameraga  yotqiziladi.
O lingan  elektroensefa logram m a  maxsus  elektron  asbob 
analizator  hisoblash  mashinalarida  analiz  qilinadi.  Bosh  miya- 
dagi  biotoklarni  yozib  olish  mumkin.  Bular  alfa,  beta,  gamma, 
delta,  tetata  ritmlar  deb  nomlanadi.
M uhim   atamalar:
Elektroensefalograf —  bosh  miya  katta  yarim  sharlaridan 
biotoklarni  yozib  oluvchi  asbob.
Elektroensefalogramma  —  bosh  miya  katta  yarim  sharlari­
dan  yozib  olingan  biotok.
Takrorlash  uchun  savollar:
1.  R e t i k u l a r   f o r m a t s i y a n i n g   t u z i l i s h i   v a   f u n k s i y a s i   q a n d a y ?
2.  B o s h   m i y a   m a s s a s i   b o l a l a r d a   q a n d a y ,   q a y   t a r i q a   o r t i b   b o r a d i ?
63

3.  B o s h   m i y a   y a r i m   s h a r l a r i   q a n d a y   t u z u l g a n ?
4.  B o s h   m i y a   p o ' s t l o g ' i   n i m a . '
5  U n d a   q a n d a y   h u j a y r a l a r   bor'.’
6.  B o s h   m i y a   p a r d a l a r i   n e c h a   q a v a t   va  u l a r   q a n d a y  ’
7.  B o s h   m i y a   k a t t a   y a r i m   s h a r l a r i n i n g   y o s h g a   o i d   o z g a r i s h l a r i   q a n d a v ' . ’
S’  B o s h   m i y a   k a t t a   y a r i m   s h a r l a r i n i   q a n d a y   t c k s h i r i s h   u s u l l a r i   b o r ?
Oliy  nerv  faoliyati 
Shartli  va  shartsiz  reflekslar
T u r l i   t a ’s i r o t l a r g a   j a v o b a n   o r g a n i z m   t o m o n i d a n  
ko'rsatiladigan  xilma-xil  reflektor  reaksivalar  shartsiz  va  sh art­
li  reflekslar  deb,  ikkita  asosiv gunihga  boMinadi.  Shartsiz  refleks­
lar  muayvan  turdagi  organizmlarga  xos  boMib,  nasldan-naslga 
o'tib  boradi.  Ular  har  bir  indvidga  xos  bo'lib.  hayoti  m uhim  
hisoblanadi.  Shartsiz  reflekslar  bosh  miya  katta  yarmi  sharlari 
ishtirokida  ham  hosil  bo'lishi  mumkin.
Shartli  reflekslarning  hosil  bo'iishi  uchun  orqa  m iya—  miya 
soni  bilan  birga  ko'proq  bosh  miya  katta  yarim  sharlari  ishti­
rok  etadi.  Shartsiz  reflekslar  organizm ning  tashqi  m uhitga 
moslashishida  m uhim   ahamiyatga  ega,  shartli  reflekslar  esa 
hayot  mobaynida  tormozlanib.  yangilari  hosil  bo'lib  turadi.
Shartli  reflekslarning  biologik  ahamiyati.
Bola  tug'ilgandayoq  unda  m a'lum   shartsiz  reflekslar bo'ladi. 
Masalan,  so'rish,  vutish,  so‘lak  ajratish.  himoya  reflekslari, 
yurak  qontomirlari  va  hokazo.
Shartli  reflekslar  organizmni  tashqi  muhit  sharoitiga  ancha 
murakkab  moslashtiradi.  Odam  ovqatni  hididan  topadi,  ovqatni 
chamalaydi  va  hokazo.  Ovqatning  hidiga  so'lak,  m e ’da  shirasi 
ajrala  boshlaydi.  Shartli  t a ’sirlovchilar  signallarni  analiz  qilib, 
t a ’sirotga  javob  berishga  tayyorgarlik  ko'radi.
Shartli  reflekslarni  hosil  b o Llishidagi  shart-sharoit.
Shartli  reflekslar  hosil  bo'lishi  uchun  quyidagilar  zarur:
1)  Befarq  (indifferent)  ta'sir,  bu  ta ’sir  shartli  deb  yuritiladi;
2)  Shartli  t a ’sir  shartsiz  t a ’sirdan  oldin  kelishi  va  shartsiz 
ta'sir  ko'rsatib  turishi  kerak;
3)  Shartli  va  shartsiz  t a ’sirlar  shu  tariqa  birga  qo"llanilishi 
kerak.
Shartli  t a ’sir  shartsiz  t a ’sir  bilan  quvvatlanib  turilsa,  shartli 
refleks  bo'lmasligi  mum kin.  Hayot  mobaynida  b a ’zi  shartli
64

reflekslar  so'nib,  yangilari  paydo  bo'lib  turadi.  Shartli  refleks- 
larning  hosil  b o ‘lish  tezligi  odam ning  hayot  tarziga,  yoshiga, 
nerv  sistemasining  funksional  holatiga,  ta ’sirlovchilarning  tabia- 
tiga  bogMiq  b o ‘ladi.
Shartli  reflekslar  hosil  bo ‘lish  mexanizmi.
I.  P.  Pavlovning  fikricha,  shartli  refleks  bosh  miya  katta 
yarim  sharlar  p o ‘stlog‘ini  befarq  (indifferent)  t a ’sirotini  qabul 
qilib  oluvchi  muayyan  sohasida  kuchsiz  q o ‘zg‘alish  vujudga 
kelishi  asosida  hosil  b o ‘ladi.
Shartsiz  ta ’sirlovchini  bir  necha  marta  qaytarilishi  natijasida 
miya po‘stlog‘ida kuchli  qo‘zg‘alish  o ‘chog‘i vujudga keladi.  Shartli 
ta’sirot  bilan  shartsiz  ta’sirot  bir  necha  marta  qoMlanilishi  bilan 
ikkita qo‘zg‘alish to‘qimalari o r a s i d a  vaqtinchalik nerv bog‘lanishi 
yuzaga  keladi.  Bu  ikki  sohaga  ta ’sirotlami  bir  necha  marta  ta’sir 
ettirish  bilan  shartli  refleks  juda  tez  namoyon  b o ‘ladi.  Shartli 
reflekslar shartsiz  reflekslardan  miya po‘stlog‘ining ishtirokida  hosil 
boMishi  bilan  farq  qiladi.  Shartli  refleks  hosil  boMishida  miya 
p o ‘stlog‘ida  ikkita  nerv  markazining  qo‘zg‘alishi  bilan  birga  bosh 
miyaning  ko‘p  faoliyatini  o ‘zida  mujassamlashtiradi.
Shartli  refleks  hosil  qilish  uchun  mavjud  boMgan:  sektor, 
ko‘zni  yumish,  harakat  metodikasi  yoki  nutq  bilan  mustahkam- 
lanadigan  harakat  metodikasidan  foydalaniladi.  Masalan,  bola- 
ga ovqat berilganda ogMz b o £shligMda  retseptorlar q o ‘zg‘alib,  im- 
puls uzunchoq miyaga borib,  soMak ajratish  markazini qo‘zg‘atadi. 
Shu  bilan bir vaqtda  q o ‘zg‘alish  bosh  miya  sopining o ‘tkazuvchi 
yoMlari  b o ‘ylab  miya  p o ‘stlogMning  ovqatlanish  markazi  deb 
ataladigan  qismiga boradi.  Shartsiz refleks yoMi bilan  soMak  ajrali- 
shida  uzunchoq  miyadagi  nerv  markazlari  va  katta  yarim  shar­
lar  p o ‘stlogMning  ovqatlanish  markazi  q o ‘zg‘aladi.  Elektr  lam- 
pochkasining  yonishi  k o ‘zning  t o ‘r  qavatidagi  retseptorlarni 
q o ‘zg‘atadi.  YomgMik  bilan  t a ’sir  etish  ovqat  bilan  bir  vaqtga 
to ‘g‘ri  kelganda  miya p o ‘stlogMda  ham ovqatlanish  markazi,  ham 
ko'rish zonasining  m a’lum  qismi bir vaqtda qo‘zg‘aladi.  YomgMik 
ta ’siroti  bilan  shartsiz  ovqat  t a ’siroti  bir  necha  marta  birgalikda 
t a ’sir  etganda  miya  p o ‘stlogMning  uchastkalari  orasida  vaqtin­
chalik  nerv  bogManishi  vujudga  keladi.  Bu  bogManishni  hosil 
boMishida  ko‘pgina  neyronlar  ishtirok  etadi.  Oldin  lampochka 
yoqilganda  ko‘rish zonasining tegishli  uchastkasida vujudga  kelgan 
q o ‘zg‘alish  ovqatlanish  m arkazida  hosil  boMgan  yoM  orqali
5  — 
Q.  Sodiqov
6'

o'tkaziladi.  Bu  yerdan  qo'zg'alish  uzunchoq  miyaning  so'lak  aj­
ratish  markazi.  u  yerdan  esa  so'lak  bezlariga  o'tadi.  Buning  nati­
jasida  shartli  retieks  yo‘li  bilan  so'lak  ajralish  hodisasi  ro'y  be- 
radi.  Shartli  retie ks  hosil  bo'lishida  nerv  sistemasining  ko'p  tu- 
zilmalari  qatnashadi.  Shumng  uchun,  har bir  shartli  refleks  miya 
po'stlog'ida  va  bosh  miyaning  po'stloq  qismlaridagi  murakkab 
kompleks  reaksivalar  bo'lib  hisoblanadi.
Chamalash  refleksining  ahamiyciti.
Shartli  refleksni  hosil  qilish  m exanizm ida  oriyentirovka 
(chamalash)  refleksining  ahamiyati  m uhim   bo'lib,  bu  refleks 
I.  P.  Pavlov  «nima  degan»  (рефлекс  что  это  такое)  deb  nom - 
langan.
Chamalash  refleksining  namoyon  bo'lishi  turlicha.  Tashqi 
muhitning  ozgma  o'zgarishi  bosh,  ko'z,  quloqlar,  butun  gavdani 
ta’sirot  berilgan  tomonga  qarab,  bir  tomonga  ayLntiruvchi  muskul 
harakatini  vujudga  keltiradi.  Bir vaqtning o'zida  ko'z qorachig'ining 
kengayishi.  yurak,  qontomirlari  sistemasining  o'zgarishlari,  nafas 
sistemasining  o'zgarishi  va  elektrik  aktivliknung  o'zgarishiga  olib 
keladi.  Terining  qarshilik  ko'rsatishi  kamayadi.  Oriyentirovka 
refleksi  faqatgina  ta ’sirlovchi,  ta’sir etuvchi  analizator emas,  balki 
boshqa  analizatorlarni  ham  qo'zg'aluvchanligini  orttiradi.
A n a l i z a t o r l a r   q o ' z g ' a l u v c h a n l i g i n i n g   o r t i s h i   s h a r tli  
bog'lamshlarning  vujudga  kelishiga  sharoit  yaratadi.
Oriyentirovka  refleksi  —  murakkab  reaksiya  bo'lib,  turli  xil 
kom ponentlarni  yagona  bir  sistemaga  birlashtiruvchi  omildir. 
T a ’sirlovchilarni  solishtirish  funksiyasi  gippokamp  va  dumsimon 
tanadagi  maxsus  neyronlar  tom onidan  amalga  oshiriladi.  Shartli 
refleks  hosil  bo'lishida  miya  po'stlog'ida  va  po'stloq  ostki  tuzil- 
malari  funksional  holatining  o'zgarishi.
Shartli  refleks  hosil  qilinganda  miya  po'stloq  hujayralarini 
qozg'aluvchanligi  ortadi.  Elektroensofalogramma  (E E G )  rit- 
mikasi  o'zgaradi.  Tekshirishlarning  ko'rsatishicha,  shartli  ref- 
leksning  hosil  qilinishidan  d om inanta  vujudga  keladi.
Shartli  reflekslarni  hosil  qilishining  dastlabki  davrida  miya 
po'stloq  hujayralarida  bioelektrik  aktivlik  ortadi.
Miya  po'stlog'i  qavatlarining  turli  qismlariga  mikroelektrod- 
larni  o'rnatish  bilan  olib  borilgan  tekshirishlarga  qaraganda  turli 
tovushga  nisbatan  shartli  bog'lanishni  hosil  bo'lishida  dastlab 
eshitish  analizatori  qismining  3  qavat  hujayralar  faoliyatida,
4 i

s o 'n g   c h u q u rro q   joylashgan  hujayralar  q atla m id a   faoliyat 
o'zgaradi.  Miya  po'stlog'ining  yuza  qavatida  joylashgan  hu- 
jayralarida  faoliyat  ortadi.  Shartli  refleks  hosil  bo'lish  jaravo- 
nida  t a ’sirlovchilarga  javob  berish  xarakteri  o kzgaradi.
Esda  olib  qolish  mexanizmi.
Esda  olib  qolish  mexanizmi  ikki  xil:  qisqa  muddatli  va  uzoq 
muddatli  bo'ladi.  Bizni  o krab  turgan  muhit  va  sotsial  sharoit- 
dagi  k o kpgma  voqea  va  hodisalar  bizda  chuqur  va  qoldinb  esi- 
mizda  qoladi.  Nutqdagi  turli  shakllar,  karra jadval,  kokp  nom - 
lar,  adreslar,  bolalikdagi  turli  voqealar  bir  um r  esda  qoladi. 
Shu  bilan  qisqa  m uddat  tezda  esdan  chiqadigan  tasodifiv  h o ­
disalar  bo'lib  turadi,  bular  qisqa  muddatli  esda  olib  qolishdir.
Markaziy  nerv  sistemada  oraliq  neyron  zanjiridan  iborat 
tuzilma  boMib,  q o ‘zg‘alish  bir  neyrondan  boshqa  neyronga  o ktsa, 
zanjiriy  ritmik  qo'zg'alishni  hosil  qiladi.  Hayot  tajribasi  uzoq 
m uddat  esda  olib  qolish  neyroplazmada  chuqur  metobolitik 
o kzgarishlarning  yuz  berishi  bilan  bog'liq  boMadi.  Funksiya- 
lanish  davrida  neyronda  oqsillarning  kuchli  parchalanishi  va 
sintez  jarayonlari  boradi.  Aynan  shu  jara yon  asosida  uzoq 
muddatli  esda  olib  qolish  yotadi.
Uzoq  muddatli  esda  olib  qolishning  molekular  nazariyasi 
ham   mavjud.  Esda  olib  qolish  bir-birini  toMdiradigan  uchta 
jarayon  bilan  bog'liq.
Birinchi,  m em brana  q o kzgkaluvchanlik  polarizatsiyasining 
o kzgarishiga  bog'liq.  Hujayradagi  kimyoviy  o kzgarishlarni  va 
sinapslar  strukturasining  o'zgarishi.
Shunday  qilib,  vaqtinchalik  bog'lanishda  fizikaviy,  kimyoviy 
tuzilmada  qayta  qurish  ketishi  komponentlarini  ajratish  mumkin.
Organizm doimo tashqi  va  ichki  muhitning o ‘zgarishi  ta’sirida 
boMadi.  Muhitning ozgina  o'zgarishi  miya p o ‘stlog'ida q o ‘zg‘alish 
va tormozlanish jarayonlarining nisbatini  o'zgartiradi.  Bu  siljishlar 
a so sid a  miya  p o 's t l o g 'i d a g i   m o z a ik a   y o ta d i,  y a ’ni  miya 
p o ‘stlog'ining  q o kzgkalishning  ikkinchi  punkitida  tormozlanish 
sodir  bo'lib,  bu  jarayonlar  o'zgarib  turadi.  Miya  po'stlogM  mo- 
zaikasining  hosil  boMishida  induksiya  muhim  rol  o kynaydi.
Yuqori  tartibli  shartli  reflekslar.  Shartli  ta ’sirlovchini  shartsiz 
t a ’sirlovchi  bilan  mustahkamlanib  hosil  qilingan  shartli  refleks 
birinchi  tartibli shartli refleks deyiladi.  Shu  shartli  refleks  asosida 
yangi  shartli  refleks  hosil  qilish  mumkin.  Bu  hosil  qilingan shartli
67

refleks  ikkinchi  tartibli shartli refleks deyiladi.  Masalan,  itda  lam- 
pochka  vorug'iga  so'lak  ajralishiga  shartli  refleks  hosil  qilingan 
bo'lsa,  shu  shartli  refleksga  shartli  ta'sirlovchi  sifatida  qo'ng'iroq 
chalib,  yangi  shartli  refleks  hosil  qilish  mumkin.  Itlarda,  agarda 
birinchi  tartibli  shartli  refleks  himoya  refleksi  bo'lsa,  ikkinchi, 
uchinchi  tartibli  shartli  refleksni  ham  hosil  qilish  mumkin.  Yuqori 
tartibli  shartli  reflekslar  asosida  organizm  muhit  sharoitiga  yax- 
shiroq  moslasha  boradi.  Bolalarda  yuqori  tartibli  reflekslami  hosil 
qilish  ularning  yoshiga  bog'liq.  Katta  o d am d a  uchinchi  va 
to  rtinchi  tartibli  shartli  reflekslami  hosil  qilish  mumkin.
Vaqtga  aloqador shartli reflekslar.  Muayyan  vaqt  oralig‘ida  ham 
shartli  ta ’sirot  b o i i b   qolishi  mumkin.  Bolaga  muntazam  ravishda 
har  3—4  soatda  ovqat  berib  turilgan  boisa,  bola  bir  necha  marta 
ovqatlanganidan  so'ng  ovqatlanishning  vaqtiga  aloqador  shartli 
refleks  hosil  bo'ladi.  Shuningdek  qat’iy  kun  rejimiga  muvofiq 
ovqatlanish  ham  vaqtga  aloqador  shartli  refleks  hisoblanadi.
Bolalarda  darsga  qo'n giroq  chalanishiga  1—2  m inut  qolga- 
nida  diqqat  e ’tiborning  biroz  susavishi  vaqtga  aloqador  shartli 
refleksni  vujudga  kelishidandir.
Organizmda  ko'pgina  fiziologik jarayonlar  vaqtga  aloqador 
shartli  reflekslar  hosil  bo'lishi  asosida  funksiyalanadi.  M asa­
lan,  nafas  h a rak atlari,  yurakni  bir  m e ’yorida  qisqarib  va 
bo'shashib  turishi,  tana  temperaturasini  sutka  m obaynida  bir­
oz  o'zgarishi,  m e ’da-ichak  funksiyalari  va  boshqalar  shular 
j u m l a s i d a n d i r .   V a q tg a   a l o q a d o r   s h a r tli  re f l e k s l a r   m iya 
po'stlog'idagi  muayyan  zonalarning  ritm  bilan  qo'zg'alishi 
asosida  vujudga  keladi.  Bosh  miya  yarim  sharlar p o ‘stlog'i  tashqi 
(shartsiz)  va  ichki  (shartli)  tormozlanishi  mumkin.
Shartli  reflekslarning  tormozlanishi.
Tashqi  tormozlanish.  Shartli  refleks  hosil  boMayotgan  davr- 
da  tashqi  muhit  sharoitining  birdan  o'zgarishi,  boshqacha  ayt- 
ganda yangi  chetki  ta’sirlovchi  miya  po'stlog'ida yangi  qo‘zg‘alish 
o'c hog'ini  hosil  qiladi.  Bu  qo'zg'alish  shartli  refleks  markazini 
tormozlaydi.  Boshqacha  aytganda  refleks  hosil  bo'lishi  tormoz- 
lanadi.  Bunday  tashqi  t a ’sirlovchilarga,  turli  tovushlar  xona 
yoritilishidagi  o'zgarish,  shamol  va  boshqalar  kiradi.  Yuzaga 
keltirilgan  shartli  refleks  mustahkam  bo'lmasa  u  tezda  tormoz- 
lanadi.  Tashqi  tormozlanishni  hosil  qiladigan  t a ’sirlovchilarni 
shartsiz  t a ’sirlovchilar  deb  nom lanadi.  Tashqi  torm ozlanish
68

ko'pgina  bolalarda  kuzatiladi.  Masalan,  bolada qizil  lampochkani 
yonishiga  so'lak  ajralish  uchun  shartli  refleks  hosil  qilingan  bo'Isa, 
shu  refleks  hosil  b o ‘layotganda  bolaga  uni  yaxshi  kolradigan 
o ‘yinchog‘ini  ko'rsatilsa,  s o ia k   ajralish  to'xtaydi,  yuzaga  kel- 
tirilgan  shartli  refleks  torm ozlanadi.  M asalan,  dars  vaqtida 
ko‘chadan  avtomobil  signali  eshitilib  qolsa,  bir  necha  o'quv- 
chilarning  diqqati  bo'linadi,  tovush  kelgan  tomonga  qaraydi. 
Tormozlanish  miya  po'stlog'ida  ikkinchi  qo'zg'algan  markazi 
vujudga  kelmasa  ham  sodir  boMishi  mumkin.  Bunday  to rm o z ­
lanish  shartli  t a ’sirot  kuchi  ortganida  vujudga  keladi.
T a ’sirot  kuchi  haddan  tashqari  kuchli  b o ‘lsa  nerv  hujayralari 
yemirilib  nobud  bo'lishi  m umkin.  Miya  po'stlog'i  torm ozlan- 
ishi  bilan  bu  xavf  bartaraf  etiladi.
Shartli  tormozlanish.  Shartli  yoki  ichki  tormozlanish  m arka­
ziy  nerv  sistemasining  yuqori  b o ‘limlariga  xos  bo'lib,  shartli 
t a ’sirlovchini  shartsiz  t a ’sirlovchi  bilan  m ustahkam lanm agan- 
da,  ikkita  qo'zg'alish  o 'c hog'i  vaqtini  bir-biriga  to 'g 'ri  kelmas- 
ligi  natijasida  vujudga  keladi.  Shartli  tormozlanish  hayvon  yoki 
odam ning  individual  hayoti  davomida  asta-sekin  hosil  b o ‘ladi. 
Ichki  tormozlanishni  so‘nuvchi,  differensiallaydigan  va  kechi- 
kuvchi  turlari  ajratiladi.  So‘nuvchi  tormozlanish  shartli  t a ’sirotni 
bir  necha  marta  t a ’sirlab,  shartsiz  t a ’sirot  bilan  m ustahkam - 
lanmaganda  hosil  bo'ladi.
Bir necha  marta  qo'ng'iroq  chalinib,  ovqat  berilmasa,  bolada 
ovqatlanishga  bo'lgan  harakat  refleksi  so‘na  boshlaydi.
Shartli  refleksning  so‘nishi  shartli  t a ’sirlovchini  qayta  berish 
soniga  nerv  sistemasining tipiga,  oldingi  yuzaga  keltirilgan  shartli 
refleksning  mustahkamligiga  va  shartli  t a ’sirot  kuchiga  bog‘liq 
b o ‘ladi.  So'nuvchi  shartli  refleks  qayta  shartsiz  t a ’sirlovchi  bilan 
va  shartli  ta ’sirlovchini  mustahkamlash  orqasida  qaytadan  tik- 
lanishi  mumkin.  Bu  qayta  tiklanish  nerv  sistemasining  tipiga, 
so'nishi  darajasiga  va  bolaning  yoshiga  bog'liq  b o ‘ladi.
Differensirovka  tormozlanishi.  Organizm  retseptorlar  vosi­
tasida  tevarak-atrofdagi  m u h itd a n   k o 'p d a n - k o 'p ,   xilma-xil 
t a ’sirotlar  qabul  qiladi.
Miya  yarim  sharlar  po'stlog'ida  shartli  refleks  faqat  shartli 
t a ’sirotga  hosil  b o ‘lmasdan,  balki  shu  t a ’sirotga  yaqin  bo'lgan 
t a ’sirlovchilarga  ham  hosil  bo'ladi.  Bu  umumlashtirish  yoki 
generalizatsiya  deb  nomlanadi.
69

M uhim  atam alar:
i n d e f e r e n t   —  b e f' a rq   r a ' s i r o t .
D i t t e r e n s i r o v k a   —  t a b a q a l a s h .
Takrorlash  uchun  savollar:
1.  S h a r t s i z   r e t l e k s l a r n i n g   m o h i v a t i   n i m a d a ?
2.  S h a r t l i   r e f l e k s   n i m a ?
3.  S h a r t s i z   r e f l e k s d a n   s h a r t l i   r e f l e k s m n g   fa rq i  n i m a d a ?
4.  S h a r t l i   r e f l e k s   h o s i l   b o ’l g a n   m e x a n i z m i n i   t a ' r i f l a b   b e r i n g .
5.  T a s h q i   s h a r t s i z   t o r m o z l a n i s h   d e b   n i m a g a   a y t i l a d i 1.'
6.  I c h k i   t o r m o z l a n i s h n i   a y t i b   b e r i n g .
7.  S o ’n d i r u v c h i   t o r m o z l a n i s h   n i m a ?
8.  Y u q o r i   t a r t i b l i   s h a r t l i   r e f l e k s l a r   q a n d a y   h o s il   q i l i n a d i ?