Nemis adabiyoti tarixi to sh k en t m u m to z so

Vulgarizm 
(lotin 
vulgaris 
-   dag’al  so ’zidan)  -   ad ab if  tilda 
ishlatilm aydigan  d ag ’al  so 'zlar va noto’g ’ri  tuzilgan jum lalar.
Y ozuvchilar o ’z  asarlaridagi  ayrim  qahram onlam ing  madaniyatsizligi 
va  d ag’alligini  b o ’rttirib  ko’rsatish  uchun  ba’zan  ularning  nutqida 
v u l g a r i z m d a n   foydalanadilar.
231

Grotesk 
(fransuz 
grotesque
  -   kulgili,  g'ay ri  tabiiy  so ’zidan)  -   san’at 
va  adabiyotda  kishilarni  yoki  ular  hayotidagi  m anzaralam i  ataylab 
haddan  tashqari  kuchaytirib  yoki  kichraytirib,  kulgili  tarzda  buzib 
k o ’rsatish,  hayotdagi  haqiqiy  holatni  fantaziya  bilan  q o ’shib,  vahimali 
ravishda b o ’rttirib,  kulgili  qilib tasvirlashdan  iborat  badiiy  usul.
Gumanizm 
(lotin  humanus
 
-   insoniy)  —  insonga  m uhabbat. 
odam garchilik,  kishiga  g ’am xo’rlik  qiiish  va  yordam ga  muhtoj 
odam lam i  q o ’llab-qo’ltiqlash  -   insonparvarlik.  G um anizm   uyg’onish 
davri  (X IV -X V I  asrlar)  dagi  burjuaziyaning  feodalizm ga  qarshi 
kurashida  ilg ’or  ijtimoiy  fikrni  ifodalagan  oqim   sifatida  yuzaga  kelib, 
feodal  istibdodi  va  cherkov  tassublariga  qarshi  shaxs  erkinligi  uchun 
b o ’lgan  kurashni  kuchaytirdi  va  ilg’or  burjua  adabiyoti  va  san’atning 
asosiy  xususiyatlaridan biri  b o 'lib  qoldi.
M odem izm ning  vujudga  kclishiga  Shopengauyer  va  N itsshening 
irratsional  falsafasi,  Bergson  intuitivizm i,  E.G usselning  fenom eno- 
ogiyasi,  Freyd  va  Yung  psixoanalizi,  Xaydegger,  keyinroq  Sartr  va 
Kam yu  ekzistensializm i,  Frankfurt  m aktabi  ijtimoiy  falsafasi  g ’oyalari 
asos  b o ’lib  xizm at  qildi.  M odem izm   m a’lum  ijtim oiy  davr  mahsuli  edi,
XIX  asr  oxiri  -   XX  asr  boshlarida jam iyat  hayotida  yuz  bergan  ijtim oiy 
va  m a'naviy  tushkunlik  (bu  dekadentlik  atamasi  bilan  nom lanadi) 
adabiyot  va  san’atga  o ’z  ta ’sirini  ko ’rsatdi.  M odem izm ning  paydo 
bo ’lishi  bir  tom ondan  jam iyatdagi  ijtim oiy  jarayonlarga  norozilik 
ifodasi  edi,  zero  ular  ijtim oiy  o ’zgarishlar,  inqilob-u  to ’natrishlar  bilan 
insonni baxtli  qilib  b o ’lm asligini  anglab  yetdilar;  m odernizm   oqim ining 
g ’oyaviy  asosini  tashkil  qiluvchi  falsafa  insonning  ijtim oiy  tom oniga 
em as,  ruhi,  qalbiga asosiy e ’tibom i  qaratdilar.
M odem izm ga  tushkunlik  mafkurasini  ifodalovchi  hodisa  sifatida 
salbiy  baho  berib  kelindi.  Biroq  uning  buyuk  nam oyandalari  bu  fikm ing 
biryoqlam aligi,  adolatsizligini  isbotladilar.  Frans  Kafka,  Jeym s  Joys, 
A lber  Kamyu  asarlarida  chirigan jam iyatning  inson  shaxsiga  ta ’siri,  uni 
mahv  etishi  o ’zining  yorqin  ifodasini  topsa-da,  insonga,  uning 
kelajagiga  ishonch  tuyg’usi  ham  ufirib  turadi.  M odem istlik  ijod 
m ahsullarida  fojiaviy  taqdirga  mahkum  inson  fojiaviylik  zam irida  ham 
baxtg ain tilad i,  najot axtaradi.
Detektiv  adabiyot 
(lotin 
detectio
  -   ochish  so’zidan)  -sa rg u zash t 
adabiyotining  bir  turi.  Bu  adabiyot  ayg’oqchilam ing  m urakkab 
sarguzashtlarini  hikoya  qiluvchi  rom anlar,  qissalar  va  hikoyalardan 
iboratdir.
232

Didaktik  poeziya 
(yunon 
didacticos  -
  ibratli 
so'zidan)  -  
kitobxonning  osongina  eslab  qolishini  nazarda  tutib,  ilmiy  va  axloqiy 
qoidalarni,  pedagogic  fikr  va  nasihatlam i  she’riy  form ada  bayon  etgan 
asarlar.
Drama 
(yunon 
drama  -
  harakat  so ’zidan)  -   badiiy  adabiyotning 
asosiy  turlaridan  biri.  D ram atik  asarlar  dialoglarga  asoslanadi.  Roman, 
povest,  hikoya,  ocherk  mualliflari  asarda  tasvirlangan  voqealam ing 
o ’mi  ,  kishilarning  xarakteri  va  qilm ishlari  haqida  hikoya  qilib  berish 
bilan  birga,  ularni  o ’zaro gapirtiradilar.  D ram ada esa m uallifning  hikoya 
qilishi  ham  personajlam ing  gaplari  orqali  yuzaga  keladi.  Lirik  asarlarda 
esa  kishining  ichki  kechinm alari,  flkri,  his-tuyg’usi  ifoda  etiladi. 
Dram atik  asar  muallifi  o ’z  ahram onlarining  lirik  kayfiyatlarini  ham 
ularning  nutqi  va  xatti-harakati  orqali  jonlantiradi.  Dram atik  asar, 
odatda,  teatrga,  sahnaga m o’ljallanadi.
Dunyoviy  adabiyot 
-   diniy-m istik  adabiyotga  qaram a-qarshi 
o ’laroq,  hayotga  m uhabbat  bilan  qarab,  dunyoning  nozu  n e’m atlaridan 
bahram and  bo ’lishga,  yashashga  ehaqiruvchi,  inson  va  hayot  ishqini 
kuylovchi  adabiyot.
Ekzistensializm  (existence  -   mavjudlik) 
-   XX  asrdagi  ana  shu 
nomdagi  falsafa  asosida  vujudga  kelgan  m odernistik  oqim.  Ushbu 
falsafa  m arkazida  inson  hayotining  m a’nosi,  shaxs  erki  va  m as’uliyati 
m uam m olari  turadi.  Adabiy  oqim   sifatida  ekzistensializm   borliq  va 
insonning  g ’aroyib  sirli-sehrli  jihatlari  xususida  bahs  yuritadi.  Ushbu 
adabiyot  nam unalarida  insonning  jam iyatga  begonaligi,  yolg’izligi, 
m ahkum ligi  muam m osi  k o ’tariladi.
Jangnoma 
-  harbiy-tarixiy  voqealarni  bayon  qiluvchi  qadim iy  qissa, 
epik  m asnaviy  shaklidagi  yirik  badiiy  polotno.  Sharq  adabiyotida 
Firdavsiyning 
“Shohnom a’si, 
qadim gi 
rus 
adabiyotida 
“Igor 
jangnom asi”  kabilar shunday  asarlardir.
Janr 
(fransuz 
genre  -
  tur,  xil  so ’zidan)  -   b a’zan  adabiy  turlar 
shunday deb yuritiladi:  e p i k   j a n r l a r   -  (roman,  qissa,  hikoya,  ocherk); 
l i r i k   j a n r l a r   (lirik  she’rlar,  ashulalar);  l i r o - e p i k   j a n r l a r   (poema, 
ballada);  d r a m a   j a n r l a r i   (tragediya,  kom ediya,  drama)  kabilar. 
Demak,  biz  ja n r  termini  orqali  badiiy  asarlar  orasidagi  farqni  nazarda 
tutamiz.  B a ’zan  sarguzasht  rom anni,  tarixiy  va  oilaviy-m aishiy 
rom anlam i  ham r o m a n   j a n r l a r i   yoki  turlari deb yuritishadi.
Xullas,  adabiy  turlarni j a n r   deyish to ’g ’riroq b o ’ladi.
233

Jargon
  (fransuz 
jargon
  -   sodda  til.  buzilgan  til  so ’zidan)  m a’lum 
sotsial  tabaqa  yoki  kishilar  guruhi  tomonidan  ishlatiladigan  shartli 
og ’zaki  nutq  yoki  so ’z  va  ta ’birlar  yig ’indisi.  J a r g o n   o 'zb ek   tilida 
a b d a l  
t i l i   deb  ham  yuritilgan.  Savdogarlarning,  o ’g ’rilarning, 
qim orbozlarning  va  boshqa  guruhlarning  jargoni  b o ’lgan.  Bular  o ’zaro 
so’zlashuvda  boshqalardan  sir  tutish  uchun  sun’iy  so ’z  va  iboralar 
yasaganlar,  m avjud so ’zlarni  k o c h m a  m a’noda ishlatganlar.
Badiiy  adabiyotda,  xususan  fel’etonlarda,  b a’zi  personajlarning  tilini 
individuallashtirish,  tipiklashtirish  uchun j a r g o n d a n   foydalaniladi.
Impressionizm 
(fransuz 
impression  -
  tassurot  so ’zidan)  - s a n ’at  va 
adabiyot  va  m usiqada XIX  asm ing  ikkinchi  yarm ida,  dastlab Fransiyada 
paydo  b o ’lgan  oqim.  I m p r e s s i o n i s t l a r  
san’atning  vazifasini, 
yozuvchi  va  rassom ning  bevosita  o ’7.  tor  shaxsiy  tassurotlarini,  ruhiy 
kechinm alari,  hissoyot  va  kayfiyatlarini  ifodalashdan  iborat  deb 
bilganlar.
Improvizatsiya 
(lotin 
improvise  -
  tayyorliksiz,  kutilm aganda 
so’zidan) 
-  biror  m unosabat  tufayli  m a’lum  m avzuda  hoziijavoblik 
bilan  sher’iy  asar  yaratish  va  qalam ga  olingan  m avzuni  m ohirlik  bilan 
yoritish  usuli.
Intim  lirika 
-   yurakdan  aytilgan  sam im iy  d o ’stlik  va  m uhabbat 
so ’zlari.
Intriga 
(lotin 
intrigare  -
  chigallashtirish,  ch alg ’itish  so’zidan)  -  
badiiy  asarda  ishtirok  etuvchilam ing  o ’zaro  jiddiy  knrashlarini  ochib 
beruvchi  murakkab, chigal  hodisalar tizmasi.
Ironiya 
(yunon 
eironeia
  -   zimdan  kulish,  kesatish  so’zidan)  -  
zohiran jiddiy  aslda esa m asxaraom iz,  y a’ni  7imdan  kulish  bilan,  kesatib 
aytilgan  piching  so
’ 7
  va  iboralar.  I r o n i y a   hajvning  yoki  ha7il- 
m utoyiba  -   yum orning  bir  k o ’rinishidir.  Ayni  zamonda,  ironiya  o ’z 
m a’nosidan  k o ’chirilgan  so ’zlarning  ham  bir  turi  b o ’lib,  bunda  so’z  va 
ibora  teskari  m a’noda,  y a’ni  sirtqi  m ohiyatiga  nisbatan  qaram a-qarshi 
m a’noda  keladi.  Yozuvchi  personaj  yo  uning  biror  harakati  to ’g ’risida 
bir xil  gapirib boshqacha hukm ehiqaradi.
I r o n i y a   afsuslanib,  g ’azablanib  aytilishi  yo  boshqacha  m a’noni 
anglatishi  mumkin  bo ’lgan  poetik  iboradir.  I r o n i y a   ko'proq  majoziy 
obrazlarga ega bo ’lgan  masal  kabi  asarlarda ishlatiladi.
Istoriografiya 
-   adabiyotshunoslikning  yordamchi  soxalaridan  biri. 
A dabiyotshunoslik  tarkibiga  kirgan  adabiyot  tarixi,  adabiyot  nazariyasi 
va adabiy  tanqidning  i s t o r i o g r a f i y a s i   bor.
234

Klassik  adabiyot 
-   o ’tm ishning  va  hozirgi  g ’oyaviy-badiiy jihatdan 
yuksak,  nam una  b o ’la  oluvchi  adabiyoti.  Klassik  yozuvchi  deganda  o ’z 
davri  ilg’or  g ’oyalarini  yuksak  san’atkorlik  bilan  m ujassam lashtirgan, 
um um xalq tom onidan e ’tirof etilib,  asarlari  xalq  m adaniyati  xazinasidan 
m ustahkam  o ’rin  olgan yozuvchilar tushuniladi.
Klassisizm 
— XV1I-XVI1I  asrlarda  G ’arbiy  Yevropa  ham da  R ossiya 
san’ati  va adabiyotida  vijudga kelgan oqim.
K la s s is iz m   sirtidan  antik  (klassik)  san'at  nam unalariga  taqlid 
qilgan,  k la s s is iz m   nomi  ham  shundan  kelib  chiqqan.  Aslida  esa 
G ’arbiy  Yevropa  va  Rossiyadagi  k la s s is iz m   nam oyandalari  o ’z 
asarlarida k o ’p jihatdan o ’z davri hayotini  aks ettirdilar,  bit qator muhim 
hayotiy  m asalalam i  ilgari  surdilar  ba  m a’lum  darajada  realizm ning 
o ’sishiga zam in ham  tayyorladilar.
Fransuz  adabiyoti  nazariyachisi  Bualo  o ’zining  “Poetik  san’at” 
(“Jartpoetique”  1674  -   “Поэтические  искусство”,  М.,  1957)”  nomli 
she’riy  risolasida  k l a s s i s i z m n i n g   xarakter  va  hodisalam i  tanlash  va 
tasvirlash  prinsiplarini 
m a’lum  bir  tartibga  slogan  edi.  Klassisizm  
prinsipi  tabiatga  (inson  turmushi  m a’nosida)  taqlid  etishni,  aql-idrokka 
muvofiq  harakat  qilishni,  antik  adabiyot  va  san’at  asarlarini  nam una 
qilib  olib.  uning  traditsion  qoidalariga  tayanishni  taqozo  qiladi. 
Kl a s s i s i z m 
vakillari. 
o ’rta  asr  idealistik  sxolastikasi  va  diniy 
dogm atikasiga  qaram a-qarshi  o ’laroq,  real  turm ush  va  real  odam lam i 
tasvirlashni  san’at va adabiyotning asosi,  deb hisobladilar.
Komediya 
-   (yunon 
komodia
  -   quvnoq  tomosha,  q o ’shiq  so’zidan) 
dram atik  asam ing  bir turi  b o ’lib,  unda  hayotdagi  kulgili  hodisalar  tasvir 
etiladi,  ijtimoiy  yoki  oilaviy  mojarolar,  kishilar  xarakteridagi  bem a’ni, 
kulgili  xususiyatlar masxara qilinadi.
Kom ediya  dramatik  asarning  bir  turi  sifatida  qadimgi  Y unonistonda 
quvnoq  xalq  tom oshalari  zaminida  vujudga  keldi.  Qadim gi  yunonlar 
sharob  va shodlik m a’budi  Dionis  (yoki  Vakxa)  sharafiga  atab,  kam aval 
yurishlari  qilib,  bu  yurushlarda q o ’shiq  aytganlar, raqsga tushganlar.
Kompositsiya 
(lotin 
composition  -
  tuzib  chiqish,  tartibga  solish 
so ’zidan)  -   asarning  tuzilishi,  qism larining  joylanishi,  voqealar 
bayonining  tartibi.  K o m p o s its iy a   asosiy  badiiy  vositalardan  bin  
bo’lib,  u  kishilar  va  hayot  hodisalarini  (yozuvchining  g ’oyaviy  niyatiga 
muvofiq) ta 'r if va tavsif etishga xizm at qiladi.

Kulminatsiya 
(lotin 
culmen 
-   co ’qqi  so ’zidan)  -   badiiy  asardagi 
voqealar  rivojining  avj  olgan  nuqtasi,  ish-harakat  va  kurashning 
keskinlashgan  o ’mi.
Lakonizm 
(yunon 
lakonismos  -
  qisqa,  ixcham   so’zidan)  -   keng 
fikm i  kam  so ’z  ishlatib,  m uxtasar,  lo’nda  va  ixcham  ifodalash;  asarda 
xarakterlam i  va  yorqin  m anzaralam i  tasvirlashda  badiiy  vositalardan 
ratsional  foydalanish.  Xalq  m aqollari,  shiorlar  l a k o n i k   ifodaning 
yorqin nam unasidir.
Leytmotiv 
(nem is 
leitmotiv -
 bosh  motiv,  yetakchi  g ’oya so ’zidan) -  
butun  asar  b o ’у lab  avtor  tom onidan  ilgari  surilgan,  qayta-qayta 
uqtirilgan  va ta ’kidlangan  asosiy  fikr,  yetakchi g ’oya.
Lirika 
(yunon 
lyra -
 qadim gi  yunonlarda  rubobga o ’xshagan  m uzika 
asbobi  b o ’lib,  ular  shu  asbobni  chalib  q o ’shiq-she’r  aytganlar;  ana  shu 
q o ’shiq  va  she’rlar  lirika  deyilgan)  -   badiiy  adabiyotning  epos,  l i r i ka,  
dram a deb nom langan  uch asosiy  turidan  biri.
Litota 
(yunon 
litotes  -
  soddalik  so ’zidan)  -   majoziy  iboralardan  biri 
b o ’lib,  m ubolag’a  va  uning  o ’ta  formasi  ifrotga  qaram a-qarshi  tarzda 
biror narsa yoki  hodisani  atayin kichraytirib,  zaiflashtirib tasviriash.
Masai 
-   axloqiy,  satirik  va  kesatiq  m azm unni  kinoyaviy  obrazlarda 
aks ettirgan aksariyat kichik  sher’iy  b a’zan  nasriy  asar.
Inson  xarakteriga  xos  xususiyatlar  m asalda  kinoyaviy  obrazlar orqali 
ifodalanadi:  odam lar  o ’rtasidagi  voqealar  hayvonlar,  jonivorlar  va 
o ’sim liklar  dunyosiga  k o ’chiriladi.  O brazlarning  kinoyaviy  xarakterda 
b o ’lishidan  tashqari,  kulgili  savol-javob  ham   masal  tili  va  uslubi  uchun 
xarakterlidir.  K o’pincha  m asalning  kirish  qism ida.  b a'zan   pirovardida 
qissadan  hissa -  ibratli  xulosa chiqariladi.
Mahalliy  kolorit 
-   badiiy  asarda  tasvirlangan  voqea  qayerda  sodir 
b o ’lgan  b o ’lsa,  o ’sha  joining  o 'z ig a  xos  m ahalliy  turm ush  sharoiti, 
tabiat  m anzaralari,  til  va  sheva  xususiyatlari,  urf-odat  va  qiliqlaridan 
iborat. 
Yozuvchi 
tasvim ing 
tarixiy 
konkret 
va 
xaqqoniyligini 
ta ’m inlashga  intilib,  ma h a l l i y   k o lo r itg a   xos  barcha  xususiyatlam i 
chuqur o'rganadi  va uni rostgo’ylik bilan tasvirlaydi.
M emuarlar 
(fransuz 
memoires 
-   xotiralar  so ’zidan)  -   xotiralar, 
esdalikJar,  yodnom alar.  Odatda,  yozuvchining  o ’z  k o ’zi  bilan  k o ’rgan 
yoki 
o ’zi 
qatnashgan 
o ’tm ish 
voqealar 
to ’g ’risida 
yozganlari 
m e m u a r l a r n i n g   mazm unini  tashkil  etadi.
Metafora 
(yunon 
metaphora 
-   kochim ,  istiora  so’zidan)  -   asosiy 
poetic  k o ’chim   (trop)lardan  biri.  K o’chim   ikki  xil  b o ’ladi:  o ’xshashli 
k o ’chim  -  m e ta f o ra ,  o ’xshashsiz  k o ’chim -  m e t o n o m i y a .
236

Metod 
(yunon 
methodos
  -   tadqiq  qilish,  tekshirish  so’zidan)  -  
turm ush  hodisalarini  tanlash,  o ’rganish  va tasvirlashning  asosiy  vositasi 
va  tamoyili.  S an 'a t  va  adabiyotda  m e to d   (oqim)  yozuvchining  hayotiy 
faktiarni  tanlash,  um um lashtirish,  baholash  va  badiiy  obrazlarda  aks 
ettirishda  q o ’llangan  asosiy  tam oyillardan  iboratdir.  O ’tm ish  adabiyoti 
va realizm ,  rom antizm  an shunday ijodiy  m e t o d l a r d a n d i r .
M if 
(yunon 
mythos  -
  afsona,  rivoya  so ’zidan)  -   ju d a  qadim  
zam onlardagi  kishilam ing  koinot  va  hayotning  paydo  b o ’lishi,  tabiat 
hodisalari,  xudolar  va  afsonaviy  qahram onlar  to ’g ’risidagi  aqida  va 
xayollarini bayon qilgan rivoyat va afsonalar.  M if Sharq m am lakatlarida 
asotir
 nomi bilan ham yuritiladi.
Modernizm  Dekadentlik 
(fransuz 
decadent  -
  tushkunlik  so ’zidan) 
yoki 
Modernizm 
(fransuzcha 
moderne  -
  zam onaviy  so’zidan)  -   XIX 
asm ing oxirida Fransiya adabiyotida paydo b o ’lgan oqim.
Moralite 
(lotin 
moralis
 
-  axloqiy  so’zidan)  -   o ’rta  asr  G ’arbiy 
Y evropasida  axloq-odob  o ’rgatadigan,  qatnashuvchilari  kinoyaviy 
xarakterda  b o ’lib,  aql,  adolat,  haqiqat,  tavba,  ishonch,  um id  kabi 
m avhum   fikr  va  tuyg’ulam i  jonlantiradigan  dram alar  shu  nom   bilan 
ataladi.
Motiv 
(fransuzcha 
m o tif -
  ohang,  kuy,  maqom   so ’zidan)  -   m uzika 
asarining  asosiy  elem enti.  Adabiy  asarda  mo t i v   asam ing  asosiy 
tem asidan  farqli  ravishda  uning  q o ’shimcha,  ikkinchi  darajali  temalari 
bo’lib,  u  asosiy  tem a bilan  birgalikda badiiy jihatdan  tugal  tarkib topgan 
bir butun  narsa  sifatida yuzaga keladi.
Naturalizm 
(lotin 
natura
  -   tabiiy  so ’zidan)  -   adabiyot  tarixidagi 
ijodiy  m etodlardan biri.
Keng  m a’noda,  n a t u r a l i z m   turm ushni  san ’at  va  adabiyotda ikkinchi 
darajadagi,  uncha  muhim  va  zarur  b o ’lm agan  narsalam i,  tasodifiy 
hodisalam i,  ro ’yxat  qilish,  nusxa  k o ’chirish  orqali  k o ’rsatishdir;  bunda 
qalam ga  olingan  narsalar,  tasvir  etilgan  voqealar,  garchi  tabiiy,  tashqi 
ko’rinishlari jihatidan  o ’sha narsa va hodisalam ing  asliga o ’xshab ketsa- 
da,  ular  um um lashtirilm agani  uchun  haqiqiy  san ’at  asari  darajasiga 
ko’tarila olmaydi.
N a t u r a l i z m   ahamiyatsiz,  tipik  b o ’lmagan  xarakterlam i  tasvirlashda, 
tasodifiy  m aishiy  lavhalam i  chizishda,  personajlar  nutqini  chalkash, 
q o ’pol  so’z  va iboralar bilan berishda ravshan  k o ’rinadi.
Neologizm 
(yunon 
neos  -
  yangi, 
logos  -
  so’z  so’zlaridan)  -   hayot 
yangiliklarini  ifodalovchi  yangi  so’zlar.  Bunday  so’zlar  sanoat  va 
qishloq  xo ’jaligi,  savdo  va transport,  texnika  va  fanning  to ’xtovsiz o ’sib
237

turishi  tufayli  bunyodga  keladi  va  turm ushda  ro ’y  bergan  o ’zgarishlam i 
aks ettiradi.
Obraz 
-   san’at  va  adabiyotda  turm ushni  o ’ziga  xos  badiiy  shaklda 
aks  ettiruvchi  yorqin m anzara  va xarakterlar.
Narsa,  hodisa  va  insonning  muayyan  vaziyatdagi  xarakterli  holati, 
xatti-harakati,  kayfiyati  va  o ’ziga  xos  xususiyatim   o ’zida  yaqqol 
gavdalantiruvchi  obrazlar  xilma-xildir:  kishi  o b r a z la r i,  personajlar, 
tiplar,  tabiat o b r a z la r i  (peyzaj)  va so ’z obrazlari  kabilar.
O brazlilik 
san’atning 
o ’ziga 
xos 
xususiyati, 
turm ushni 
aks 
ettirishning  m axsus  shaklidir.  S an’at,  jum ladan,  adabiyot  bu  xususiyati 
bilan  ilm-fandan  katta farq qiladi.  U kishilam ing  ongigagina em as,  balki 
h is-tuyg’usiga ham  ta ’sir etadi.
Oda 
(yunon 
ode
  -   q o ’shiq  so ’zidan)  -   lirik  poeziya janrlaridan  biri 
b o 'lib ,  biror  kishi  sha’niga  yoki  muhim  voqea  m unosabati  bilan 
yaratilgan  tantanali  sh ’er.  Qadimgi  yunon  adabiyotida  dastlab  turli 
tem alarda  yaratilgan har qanday  xor -  q o ’shiq o d a  deb yuritilgan.
Oq she’r 
-  qofiyasiz  sh e’r.  Lekin  oq  she’rda vaznning  m ukam m al  va 
ohangdor  b o ’lishi  shart.  Vazn,  m isralardagi  turoqlarning  rang-barang 
ritm ik  qurilishi  oq  s h e ' r n i n g   ohangdorligini  -   m usiqiyligini  ta ’min 
etadi.
Pamflet 
-   (yunon 
pan
  yoki 
pam   -
  ham m asi, 
phlego
  -   yondiram an, 
kulini  k o ’kka  sovuram an  so ’zlaridan)  -   m a’lum  ijtim oiy  tartibni,  ayrim 
shaxslam ing  nojo’ya  xatti-harakatlarini  keng  kitobxonlar  om m asiga 
tushunarli  uslubda fosh etib tashlaydigan kichik  satirik adabiy  asar.
Parodiya 
(y u n o n
para
  -   qarshi,  zid  va 
ode  -
  q o ’shiq  so ’zlaridan)  -  
satiril  ijodning 
bir  turi  b o ’lib,  odatda,  biror  yozuvchi  ijodiy  yoki 
alohida  asarning  kulgili  yoki  yaram as  tom onlarini  k o ’rsatuvchi  she’riy 
yuxud  nasriy  asar.  P a r o d i y a   biror yozuvchi  ijodi yoki  asarning yaram as 
tom onlaridan  kulish,  kesatish  yoki  m asxaralash  m aqsadida  o ’sha  asarga 
(aksar  uni ng  shakli  va  ohangini  saqlagan  holda)  o ’xshatib  yozilgan 
asardir.
Perifraza 
yoki 
perifraz 
(yunon 
peri  -
  atrof, 
phraso  -
  so ’zlaym an 
so ’zlaridan)  -   m ajoziy  ifodalardan  biri  b o'lib ,  narsa  va  hodisaning 
nom ini  uning  m a’nosini  tasvirlovchi  va  ta ’riflovchi  boshqa  so ’z  yoki 
ibora bilan alm ashtirish.
Proobraz  yoki  prototip 
-   badiiy,  um um lashtirilgan  obraz,  tip 
yaratishga asos,  m anba  bo’lgan,  hayoti  va  xarakteri  yozuvchi tom onidan
238

asar  qahram oni  qiyofasida  mujassam lashtirilgan  real  hayotdagi  kishi, 
konkret  shaxs.
Publitsistika 
(lotin 
publicus
  -   ijtimoiy  so’zidan)  -   keng  m a’noda 
ijtim oiy-siyosiy  hayot  masalalarini  yoritadigan  barcha  turdagi  asarlar. 
Tor  m a'n o d a  esa  p u b l i t s i s t i k a   davlat  va  jam iyat  hayoti  m asalalariga 
b ag’ishlangan ijtim oiy-siyosiy  va ilmiy adabiyotni  o ’z  ichiga oladi.
Remarka 
(fransuz 
remarque)
  -   dram atik  asarda  m uallif  tomonidan 
beriladigan  izohlar.
Bu  izohlar  pyesani 
sahnaga  qo ’yadigan 
rejissyorga,  rollarni 
bajaruvchi  aktyorlar  va  kitobxonlarga  qaratilgan  b o ’ladi.  Chunki 
r e m a r k a d a   asar  ishtirokchilarining  tashqi  qiyofasi,  yoshi,  xulqi,  xatti- 
harakati,  qiliqlari, 
intonatsiyasi,  sahna  m anzarasi 
va  hokazolar 
yoritiladi.  Demak,  m uallif remarkasi  pyesani  tushunish,  sahnaga q o ’yish 
va rollarni yaxshi  tushunib o ’ynash  uchun  zarurdir.
Roman 
(fransuz 
rom an
) -  epik,  naqliy  adabiyotning  bir turi  bo ’lib,  u 
m urakkab  turm ush  protsessini,  keng  hayotiy  hodisalar  doirasini  qam rab 
oladi  va  buni  o ’sish-o’zgarishda  tasvirlaydi.  R o m a n d a   insonning  har 
tom onlam a  hayoti  butun  m urakkabligida  yorqin  tasvirlanadi.  Povest  va 
hikoyadan  farqli  o ’laroq,  rom anda  qalam ga  olingan  hodisalarda  ko ’p 
kishiu  qatnashadi, 
ularning  hayoti 
va  kurashi  bir-birlari  bilan 
bog'lanadi,  to ’qnashadi.  R o m a n d a   kishining  hayot  y o ’li  va  xarakteri 
uning  turli  davrlari  va xilma-xil  ko’rinishlarida yoritiladi.