Odam fiziologiyasi


Download 5.32 Mb.

bet45/70
Sana28.11.2017
Hajmi5.32 Mb.
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   70
5.  Ta’sirlovchi  nima  va  uning  qaysi  turlarini  bilasiz?

www.ziyouz.com kutubxonasi



6.  Kuch  bo‘sa g ‘asi  nima?  B o ‘sa g ‘a  osti  va  b o ‘sag‘a  usti  kuchlar  dcb 

qaysi  kuchlarni  aytish  mumkin.?

7.  Ta’sirot  qonunlari  nima?

8.  Bioelektrik  hodisalar  nima?

9.  Membrana-ion  nazariyasini  aytib  bering.

10.  Membrana  potensialining  hosil  b o ‘lish  sabablari  nimadan  iborat?

11.  Ta’sir  potensiali  nima  va  uni  qanday  qayd  qilish  mumkin?

12.  Ta’sir  potensiali  qanday  hosil  b o ‘ladi?

13.  Ta’sir  potensialining  turli  fazalarida  q o ‘z g ‘aluvchanlik  qanday 

o ‘zgaradi?

14.  Tuzilish  xususiyatlari  b o‘yicha  qaysi  asab  tolalarini  bilasiz?

15.  Asab  tolalarida  q o ‘z g ‘aluvchanlikni  ikki  tomonlama  o ‘tkazishini 

qanday  isbotlash  mumkin?

16.  Asabning 

charchashi 

nisbiydir, 

buni 

qanday 

isbotlab 

berish 

mumkin?

17.  Sinaps  nima,  uning  qaysi  turlarini  bilasiz?

18.  Asab-mushak  sinapsi  orqali  q o ‘z g ‘aluv  jarayoni  qanday  o ‘tadi?

19.  Parabioz  nima?  Uning  qaysi  stadiyalarini  bilasiz?

20.  Parabiozni  birinchi  marta  kim  o ‘rganib  chiqqan?

21.  Hujayra  membranasi  qanday  tuzilgan?

22.  Organizmlarda  biologik  potensiallami  kim  isbot  qilib  bergan?

23.  Qaysi  asab  tiplarini  bilasiz?

24.  Neyron  nima,  qanday  tuzilgan?

25.  Glial  hujayralar  nima?

26.  Ion  kanallari  haqida  nimani  bilasiz?

27.  Natriy-kaliy  nasos  deb  nimani  tushunasiz?

28.  Depolarizatsiya  va  repolarizatsiya  nima?

29.  Dekrementli  va  dekrementsiz  o ‘tkazuvchanlik  nima?

30.  Giperbola  yoki  kuch-vaqt  qonuni  nima?

31.  Reobaza,  xronaksiya  va  foydali  vaqt  nima?

32.  Fiziologik  elektroton  nima?

33.  Anelektroton  va  katelektroton  nima?

34.  Katudik  depressiya  nima  va  uni  kim  o  rganib  chiqqan?

35.  Qaysi  sinaptik  mediatorlarni  bilasiz?

www.ziyouz.com kutubxonasi



Mushaklar  odam  organizmida  asosiy  ish  bajaruvchi  (ishchi)  a’zolar- 

effektorlar  hisoblanadi.  Odamda  ikki  tip  mushaklar: 

ko‘ndalang  larg‘il 



va 

silliq  mushaklarning 



b o ‘lishi  e ’tirof  etiladi.

Ko‘ndaIang-targ‘il  mushaklar 



skeletning 

harakatlanishini, 

k o lzni 

harakatga  keltirishini  va  boshqa  muhim  harakatlarni  amalga  oshirishni 

ta’m inlovchi 

funksional 

tizim lam i 

shakllantiradi. 

K o‘ndalang-targ‘il 

mushaklar  jumlasiga  yurak  mushaklari  ham  kiradi.

Odam 

va 

umurtqali 

hayvonlam ing 

k o ‘ndalang-targ‘il 

mushaklari 

markaziy  asab  tizimi  tomonidan  nazorat  qilinadi.  Ular  avtomatiyadan 

marhumdirlar, 

ya?ni 

markaziy 

asab 

tizimi 

buyrug‘iga 

qarab 

ishlash 

qobiliyatiga  ega  erhas.  Ular  odamning  o ‘z  xohishi  irodasiga  b o ‘ysunganligi 

tufayli 

ixtiyoriy  mushaklar 



deyiladi.

Odamning  silliq  mushaklari 



ichki  a'zolarga  xizmat  qiladi.  Ular 

markaziy  asab  tizimi  tomonidan  kuchsiz  nazorat  qiladi,  hamda  ularga 

avtomatizm  va  xususiy 

intramural 



yoki 

metasimpatik 



asab  turlanishi  xos, 

ou  narsa  ularni  k o‘p  jihatdan  o ‘z -o ‘zini  boshqarishlarini  ta’minlaydi.

Silliq 

mushaklami 

(shuningdek  yurak 

mushaklarini 

ham)  ba’zan 

noixtiyoriy  mushaklar 



dcb  yuritiladi,  bunda  uning  inson  xohishi-irodasi 

bo  yicha  nazorat  qilinmaganligi  e ’tiborga  olinadi.

Odamda  ham  k o ‘ndalang-targ‘il  va  ham  silliq  mushaklar  mavjud,  lekin 

ulaming  xossalari  va  markaziy  asab  tizim iga  munosabati  biroz  boshqacha.

Odam  ko‘ndalang-targ‘il mushaklarini  tuzilmasi 

va  ularning  innervatsiyasi.

Odam  skcletining  k o ‘ndalang-targ‘il  mushaklari  juda  k o ‘p  miqdordagi 

alohida  olingan  mushak  tolalaridan  -  

mioflbrillalardan 



tashkil  topgan,  ular 

umumiy  biriktiruvchi-to‘qimali  qinda  joylashgan  va  skelet  bilan  birikkan 

paylarga  mahkamlangan.

B a’zi  mushaklarda  mushak  tolasini  hammasi  mushak  o ‘qi  uzunligi 

bo‘ylab  parallel-tolasimon  tipli  tarzda  joylashgan  b o ‘ladi.  Boshqa  xillarda 

tolalar  bir  tomondan  markaziy  pay  tuguniga,  boshqa  tomondan  esa  tashqi 

pay  qiniga  birikadi  (mahkamlanadi).  K o‘ndalang  kesimda  bunday  tuzilish 

qush  patini  eslatadi  -  

patsimon tip 



(97-rasm).

Skelet  mushakining  har  bir  tolasi  bu  ingichka  (diametri  10  dan  100 

mkm  gacha)  ancha  uzun  (2-3  sm  gacha),  k o ‘p  yadroli 

yig‘ilma-simplast 



hujayralarning  birikishidan  hosil  b o la d i.

Mushak 

tolasining 

asosiy 

xususiyati 

-  

uning 

protoplazmasida 

(sarkoplazmasida) 



k o ‘p  miqdordagi  ingichka  (diametri 



mkm)  iplar- 

miofibrillalarning 

b o lish i,  ular  tolaning  uzun  o ‘qi  b o ‘ylab  joylashgan 

b o ‘ladi  (98-rasm).

Miofibrillalar  navbatma-navbat  keladigan  yaltiroq  va  t o ‘k  qismlardan 

tashkil 

topadi. 

Bu 

narsa 

mushak 

tolasiga 

doimiy 

ravishda 

ko‘zga

www.ziyouz.com kutubxonasi



tashlanadigan  k o ‘ndalang  tasvirlilik  (k o ‘ndalang-targ‘illik)  ni  ifodalaydi.  Bita 

to ‘k  va  unga  kelib  q o ‘shiladigan  Z  chiziqlari  bilan  ajralib  turadigan  ikkita 

yaltiroq  kompleksini 

sarkomer 



deyiladi.

л 

в



97-rasm.  Parallel-tolasimon  (A)  va patsimon  (B)  mushaklaming 

sitoarxitektonikasl  A-tola  tuguni  y o ‘nalishi  mushakning  uzun  o ‘qiga  mos 

keladi:  B-tolalar  uzun  mushakga  o ‘tkir  burchak  bilan  yo 'nalgan.

Miofibrillar  aniqrog‘i  ularning  sarkomerlari  bu  qisqartiruvchi  apparat 

b o ‘lib,  mushak  tolasining  motoridir.

K o‘ndalang  targ*il  mushak  tolalarining  miofibrillalari  uzunasiga  to ‘g ‘ri 

navbatlanuvchi  qism  (disk)larga  b o ‘lingan,  bular  optik  xossalari  bilan  farq 

qiladi.  Bu  disklardan  ba’zilari  numi 

ikki  m arta  sindiradi, 



ya'ni 

anizotrop 



b o ‘Iadi,  ular  oddiy  yorug‘likda  qaramtir  k o ‘rinadi. 

Diskning  boshqa 

b o‘laklari  odatdagi  yorug‘da  och  k o ‘rinadi, 

y a ’ni 

numi  ikki 

marta 

sindirmaydi, 

izotrop 


bladi.

K o ‘ndalang-targ‘il  mushaklarini  innervatsiyasi  orqa  miya  yoki  miya 

ustuni  motoneyronlari  evaziga  yuz  beradi.  Bitta  neyron  o ‘z  aksonining 

tarmoqlari  orqali  bir  necha  mushak  tolalarini 

innervatsiyalaydi. 

Bir 

motoneyron  va  u  innervatsiyalaydigan  mushak  tolalari  kompleksini 

harakat 


yoki 

motoneyron birligi 



deyiladi.

Mushaklarda 

innervatsiya 

jarayoni 

“nozik” 

harakatlar 

uchun 

moslashgan, 

harakatlami 

amalga 

oshiruvchi 

mushaklar 

(barmoq, 

til, 

k o ‘zning  tashqi  mushaklari)  asab  tolalaridan  muntazam  ravishda  axborot 

olib  turadi.

Mushak 

tolalarining 

yakka 

va 

k o ‘p 

sonli 

innervatsiya 

tiplari 

farqalanadi.  K o‘pincha  uncha-muncha  yakka  tarzdagi  innervatsiyalanish  tipi 

uchraydi.  Odatda  ular  yirik  metoneyronlaming  aksoni  orqali  shakllanadi. 

Motor  innervatsiyali  mushak  tolalari  asab  impulslariga  javoban  tola  b o ‘ylab 

tarqaluvchi  ta’sir  potensialini  yuzaga  keltiradi.  U lam i  ko*pincha 

tez  ta ’sirli 

tolalar 

deb  yuritiladi,  chunki  ular  qisqarishni  tez  keltirib  chiqaradi.

Tolalaming  k o ‘p  sonli  innervatsiya  tipi  odamning  skelet  mushaklarida 

hafnda 

k o ‘zlam i  tashqi  mushaklarida  uchraydi,  bu  mushaklarda  yakka 

tartibda  innervatsiyalangan  tolalar  ham  uchraydi.  K o‘p  sonli  innervatsiyada 

har  bir  mushak  tolasida  bir  yoki  bir  necha  metoneyronlardan  chiqqan 

ko*pdaii-ko‘p  harakat  sinapslar joylashadi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Bu  xildagi  mushak  (funksiyasi  b o ‘yicha  tonik  mushaklar)  tolalari  asab 

impulslariga  faqat 

lokal  (mahalliy)  sinaptik  orqa  potcnsiallari  (SOP) 

qutbsishlanish 

y o ‘li 

bilan 

javob 

qaytaradi. 

Ularning 

membranasida 

potcnsialga  bogMiq  boMgan  Na+  kanallarining  b o ‘lmaganligi  tufayli  ta'sir 

potensiallari  tiklanmaydi.  Shu  bilan  birgalikda  bu  tolalarda  kirish  qarshiligi 

juda  katta,  bu  narsa  q o ‘z g ‘atuvchi  sinaptik  orqa  potensiallari  (KSOP)ning 

kattaligini  ham  baland  b o ‘Iishini,  hamda  qisqarish  jarayonini  yalpi  ishlab 

ketishi  uchun  zarur  b o ‘lgan  qutbsizlanishning  tola  b o‘ylab  elektrotonik 

tarqalishini  ta’minlaydi.



i

----■



  ■л-  



н 

/

/  

н 

/

т

  жж.у:


Miozin

тш-

35

Ж зғЖ .

>Г <*Ж


98-rasm.  Mushak  tolasi  (I)  va  miofibrillaning  (II)  tuzilishi.

A -anizotrop  disklar,  I-izotrop  disklar,  H  va  Z-  plastinkalar.  Mushak  qisqarishi  paytida 

aktin  va  miozin  iplarning  siljish  tasviri:  I  va  II-mushak  b o ‘shaganda,  III-tnushak 

qisqarganda  (Dj.Bendollu,  1970  bo*yicha)

Qisqarish  jarayoni  bu  yerda  yakka  innervatsiyalangan  tolalardagiga 

nisbatan  ancha  sekin  amalga  oshadi,  shuning  uchun  bu  tolalarni 

sekin 


ta’sirli  tolalar 

deyiladi.

Shunday 

qilib, 

mushaklarning  asosiy 

fiziologik  xossalari-ularning 

q o ‘z g ‘aluvchanligi,  o ‘tkazuvchanligi  va  qisqaruvchanligidir.  Bu  xossalar 

mushaklaming  kaltalanishida,  yoki  taranglanishida  namoyon  b o ‘ladi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Miografiya

Mushak  qisqarishini  qayd  qilish  uchun 

miografiya, 

ya’ni  mushakning 

bir  uchiga  birlashtirilgan  richag  yordamida  yozib  olish  usuli  qollaniladi  (99,

100-rasmlar).  Richagning  b o ‘sh  turgan  uchi  kimograf  lentasida  qisqarish 

egri  chizig‘ini  - 

miogrammani 

chizib  turadi.  Mushak 

qisqarishini  #bu 

usulida  qayd 

qilish 

murakkab 

asbob-uskuna 

talab 

qilmaydi, 

ammo 

kamchiligi  ham  bor,  u  ham  b o ‘lsa  shuki,  richag  inersiyali  b o ‘lgani  uchun 

kimograf  lentasiga  ishqalanganda  yozuvni  bir  muncha  buzib  q o ‘yadi.  Bu 

kamchilikning  oldini  olish  uchun  hozirgi  vaqtda  mexanik  o ‘zgarishlami 

elektr 

tokning 

kuch 

tebranishlariga 

aylantiruvchi 

maxsus 

datchik 

qollanilm oqda. 

Elektr 

tokini 

kuch 

tebranishlari 

shleyf 

yoki 

katod 

ossillografi  yordamida  qayd  qilinadi.

99-rasm.  Baqaning  asab-mushak preparati:  1-son  suyagi,  2-quymich  asabi, 

3-boldir  mushagi,  4-axill  payi,  5-elektr  qitiqlagich.

Q o‘z g ‘alishni  vujudga  keltirish  uchun,  binobarin,  mushakni  qisqartirish 

uchun  asabni  ta’sirlash 

vositali  ta’sirlash 



deb,  to ‘g ‘ridan-to‘g'ri  mushakni 

ta’sirlash  esa 

bevosita ta’sirlash 



deb  ataladi  (99-rasm).

100-rasm.  Mushakning  qisqarishini  yozib  olish  va  unda  hosil  bo4adigan

egri  chiziq.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Mushak  qisqarishining  ikki  turi: 

izotonik 



va 

izometrik 



qisqarish 

tafovut  qilinadi.

Izotonik  qisqarish 



mushakning  shunday  qisqarishiki,  unda  tolalari  kalta 

tortadi-yu,  tarangligi  doimiy  b o‘lib  qolaveradi.  Mushakning  bcmalol  yuk 

k o ‘tarishi  izotonik  qisqarishga  misol  b o ‘ladi,  yuk  bunda 

mushakning 

doimiy  tarangligiga  sabab  b o ‘ladi.

Izometrik  qisqarishda  mushak  kaltalana  olm aydi  masalan,  mushakning 

ikki  uchi  qimirlamay  yopishib  turganda  shunday  b o ‘ladi.  Bu  holda  mushak 

tolalarining  uzunligi  o ‘zgarmaydi-yu,  tarangligi  oshadi.  Izometrik  qisqarishni 

qayd  qilish  uchun  mushakga  deyarli  kalatalanish  imkonini  bermaydigan 

qattiq  prujina  biriktirilib,  mushakni  ishlashga  majbur  etiladi.  Bu  holda  har 

xil  kuchaytirgichlardan  foydalanib,  mushakning  juda  oz  (bir  necha  mikron 

chamasi)  kaltalanishni  yozib  oladi.  Bu  kaltalanish  aslida  mushakning 

taranglashini  aks  cttiradi.  Odam 

statikani  saqlab  zo‘r  berganda 



mushaklari 

shu  xilda  faoliyat  k o ‘rsatadi.

Mushakning yakka va  tetanik  qisqarishi



Asab-mushak  preparatining  asabiga  bir  marta  qisqa  vaqt  ta’sir  etilsa, 

mushak  yakka  qisqaradi.  Mushak  asabdan  bir  impuls  olib,  unga  bir  marta 

javob  beradi.  Yakka  qisqarish  uch  fazaga  b o ‘linadi:  qisqarishning 

latent 


(yashirin) davri, qisqarish  fazasi, bo‘shashish  fazasi 

(101-rasm)

Yaxlit  bir  butun  organizmda  normal  sharoitda  mushaklar  yakka 

qisqarmaydi,  chunki  mushaklarga  markaziy  asab  tizimidan  hamisha  bir  talay 

impulslar  kclib  turadi.  Mushakga  k o‘pincha  ketma-ket  keluvchi  bir  qancha 

impulslar  kirganda  mushak  bunga  javoban  uzoq  qisqaradi.  Impulslarning 

tez-tez  kelib  turishi  tufayli  mushakning  shu  tariqa  uzoq  qsiqarishi 

tetanik 


yoki 

tetanus 


deb  ataladi  (101-rasm)

Summasiya 

*

'!  4 . 


...

R  ' 

-

IL«  r


101-rasm.  Yakka  qisqarish  (A),  summatsiya  (B),  tetanus  (V); 

1-birinchi  marta 

ta 'sir  etish  payti,  2-ikkinchi  marta  ta'sir  etish  payti,  3-yashirin  davri,  4-qisqarish fazasi, 

5-ho'shashish fazasi,  6-qisqarish,  7-  tishii  tetanus,  H-silliq  tetanus.

Tetanik  qisqarishni  yuzaga  chiqarmoq  uchun  impulslar  o ‘rtasidagi 

interval  yakka  qisqarish  davriga  qaraganda  kaltaroq  b o ‘lishi  кегак,  aks

www.ziyouz.com kutubxonasi



holda  mushak  ketma-ket  yakka  qisqaradi.  Binobarin,  tetanus  kelib  chiqishi 

uchun  zarur  shart  shundan  iboratki,  avvalgi  ta’sirot  tufayli  paydo  bo  Igan 

qisqarish  hali  tamom  boMmasdan  turib,  navbatdagi  ta’sirotni  berish  kcrak. 

Shu  shartga  rioya  qilganda  ham  ikki  xil  tetanik  qisqarish  ro‘y  beradi  (101- 

rasm):  tishli  tetanus  (7)  va  silliq  tetanus  (8).

Tetanik 

qisqarish 

balandligi 

(amplitudasi) 

yakka 

qisqarishning 

balandligidan  ancha  yuqori  b o ‘ladi,  chunki  ritmik  ta’sirotda  q o ‘z g ‘alishning 

har  bir  yangi  to‘lqini  mushaklaming  q o ‘shimcha  qisqarishini  paydo  qiladi. 

Bu  qisqarish  avvalgi  qisqarishga  q o‘shilib  ketadi 

(summatsiya  hodisasi). 



G.Gelmgols 

(1847) 

navbatdagi 

har  bir 

impulsda  mushak 

shu 

payt 

b o ‘shashib 

turganday 

kaltanaveradi 

deb 

farz 

qilib, 

bu 

jarayonga 

superpozitsiya, 



y a ’ni  qisqarishlaming  taxlanishi  deb  nom  berdi.

Y e.B.Babskiyning  fikricha,  tetanik  qisqarishda  ATF  kislotaning  ajralib 

chiqishi  asos  b o ‘ladi.  Q o‘z g ‘alishning  navbatdagi  to ‘lqini 

boshlaguncha 

ATF  to‘la  parchalanib  ulgurmaydi,  shuning  uchun  ATF  mushakning 

q o ‘z g ‘aluvchanligiga  va  qisqaruvchanligiga  katta  ta’sir  k o ‘rsatadi.  Natijada 

mushakka  kelayotgan  navbatdagi  har  bir  impuls  avvalgilarga  nisbatan 

kattaroq  samara  beradi.

Funksional  motor birliklar



Organizmning 

tabiiy 

faoliyat 

sharoitida 

tetanik 

qisqarishga  asos 

b o ‘ladigan  hodisalaming  umumiy  tasviri  bilan  mukammalroq  tanishmoq 

uchun  skelet  mushaklarining  harakat  asabi  bilan  innervatsiyalanishidagi 

ba’zi  xususiyatlarga  to ‘xtab  o ‘taylik.  Orqa  miyaning  oldingi  shoxlaridagi 

harakatlantiruvchi  hujayra  o ‘sig*i  b o ‘lmish  har  bir  motor  asab  tolasi 

mushakning 

bir 

tolasi 

emas, 

balki 

mushaik 

tolaiarining 

bir 

guruhi 

innervatsiya  qiladi.  Bu  guruh 

motor  birlik 



deb  ataladi  (102-rasm). 

Odamning  turli  mushaklarida  motor  birlik  tarkibiga  kiruvchi  mushak 

tolalarining  soni  10  dan  3000  gacha  boradi.  Aniqroq  harakatlami  bajaruvchi 

ildam  mushaklaming  motor  birliklarida  tolalar  hammadan  kam.  Masalan, 

k o ‘z  mushaklarida  va  q o ‘l  barmoqlarining  mushaklarida  motur  birliklar 

tarkibidagi  mushak  tolalari  10-25  ta,  ulardan  har  biri  bir  necha  asab 

tolasidan  innervatsiya  oladi.  Bunga  qarama-qarshi  o ‘laroq,  gavda  holatini 

to ‘g*rilashda  qatnashadigan  va  aniq  nazoratga  ehtiyoj  sezmaydigan  sust 

mushaklaming  motor  birligida  2000  dan  3000  gacha  tola  bor.  Boldir 

mushaklaming  motor  birliklarida  1500  ga  yaqin  tola  bor.

www.ziyouz.com kutubxonasi



102-rasm.  Motor  birligining  tuzilishi.  I-orqa  miya,  2-tnushak  toialari,  3- 

harakat  birligi,  4-motoneyron.

Mushakning  qisqarish  mexanizmi



Bir  qancha  kim yoviy  o ‘zgarishlar  mushaklarning  ishlashiga 

asos 

b o‘ladi  (103-rasm).  Shu  reaksiyalarda  b o ‘shab  chiqadigan  energiyadan 

mushak  qisqarish 

uchun  foydalanadi.  Binobarin,  mushak  energiyasining 

manbai  kim yoviy  o ‘zgarishlardir.  Bu  kimyoviy  o ‘zgarishlarning  xususiyati 

shuki,  murakkab  moddaning  oddiyroq,  tarkibiy  qismga  b o ‘linish  jarayonni 


Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   70


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling