Органик кимё фанидан Ўқув-услубий мажмуа


Download 29.83 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/110
Sana07.07.2020
Hajmi29.83 Mb.
#102390
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   110

 

Arilgidrazinlar bo‘yoqlar hamda tibbiy dori-darmonlar olishda ishlatiladilar. 

Diazobirikmalarning  oksidlanishi.  Diazotatlar  vodorod  peroksidi  bilan  oksidlanganda 

nitroaminlar va nitrozogidroksilaminlar hosil bo‘ladilar: 



C

6

H

5

N

2

OK 

C

6

H



– N  =  N  – OK 

+

O



C

6

H



– N  =  N  – OH

+

O



C

6

H



– NH  – NO

2

N-nitroanilin

C

6

H



– N  =  N  – OK 

+

O



C

6

H



– N  =  N  – OH

+

O



C

6

H



– N  – N  =  O

OH

fenilnitrozagidroksiamin

 

Azoqo‘shish  reaksiyalari.  Diazoniy  tuzlari  fenollar,  naftollar  aromatik  aminobirikmalar  bilan 

azoqo‘shish reaksiyalariga kirishadilar. Bu reaksiya kuchsiz ishqoriy muhitda boradi: 


 

375


+   

– OH  +  NaOH

– N

2

Cl

– N  =  N  –

– OH  +  NaCl +  H

2

O

p-oksiazobenzol

 

+   



– N(CH

3

)

2

– N

2

Cl

– N  =  N  –

– N(CH

3

)

2

+  HCl

p-(N,N-dimetilamino)-azobenzol

 

Azoqo‘shish  elektrofil  almashinish  reaksiyasiga  mansub  bo‘lib,  elektrofil  agent  sifatida 



diazokation ishtirok etadi.  

Agar dastlabki modda sifatida birlamchi va ikkilamchi aminlar olinsa, bunda diazoaminlar hosil 

bo‘ladi. Reaksiya neytral yoki kuchsiz kislotali muhitda boradi: 

C

6

H

5

N

2

Cl  +  C

6

H

5

NH

2

+  CH

3

COONa

C

6

H



– N  =  N  – C

6

H

5

+  NaCl + CH

3

COOH

azobenzol

 

Hosil bo‘lgan diazoamin birikma kislota ishtirokida qizdirilganda aminoazobirikmaga aylanadi: 



– N  =  N  – NH –

– N  =  N  –

– NH

2

 

 



Bu reaksiyada oraliq modda sifatida diazoniy tuzlari hosil bo‘ladi.  

Azobirikmalarni  tuzilishida  xromofor  guruh 



– N=N-

  bo‘lib,  ular  nurning  ko‘z  bilan  ko‘rish 

mumkin  bo‘lgan  spektrini  yutganligi  sababli  rangli  bo‘ladilar.  Oksi-  va  aminoazobirikmalar  bo‘yoq 

sifatida ishlatiladilar. Oksi- va aminoguruhlar rangni kuchaytiruvchi (auksoxrom) lar hisoblanadilar. 

Agar bo‘yoqlarning tuzilishida 

–SO

3

H

 sulfoguruh bo‘lsa, bunday bo‘yoqlar suvda eriydilar. 

 

Takrorlash uchun savol va topshiriqlar 

1-tоpshiriq.  Қуйидаги  бирикмаларнинг  структура  формулаларини  ёзинг,  номланг  ва  синфланг 

(бирламчи, иккиламчи ва учламчи аминлар бўйича): 

а) 

C

4

H

11

N

 таркиби саккизта изомер аминлар,  

б) бензол халқаси сақловчи 

C

7

H

9

N

 таркиби бешта изомер аминлар. 



2-tоpshiriq.  Қуйидаги бирикмаларнинг структура формулаларини ёзинг: 

а) иккиламчи-бутиламин,    

и) N,N-диметиланилин, 

б) о-толуидин 

 

 

 



к) этаноламин (2-аминоэтанол) 

в) анилиний хлорид   

 

л) β-фенилэтиламин 



г) диэтиламин 

 

 



 

м) N,N-диметиламиноциклогексан 

д) n-аминобензой кислота    

н) дифениламин 

е) бензиламин 

 

 



 

о) 2,4-диметиланилин 

ж) изопропиламмоний бензоат 

п) тетра-н-бутиламмоний йодид 

з) о-фенилендиамин  

 

р) п-анизидин 



3-tоpshiriq. Қуйидаги бирикмалардан н-пропиламин синтез қилиш йўлларини кўрсатинг: 

а) н-пропилбромид   

д) пропионитрил 

 

б) н-пропил спирти 



е) н-бутирамид 

 

 



в) пропион альдегид ж) н-бутилспирти 

г) 1-нитропропан    

 

з) этил спирти  



4-tоpshiriq.  Бензол,  толуол  ва  углерод  атомлари  тўрттадан  кўп  бўлмаган  спиртлардан  ҳам 

зарурий  ноорганик  реагентлардан  фойдалиб  қуйидаги  аминларни  лаборатория  шароитларида 

синтез қилиш усулларини барча босқичларини кўрсатинг.   

а) изопропиламин,    

и) 3-аминогептан, 

б) n-пентиламин 

 

 

к) N-этиланилин 



 

 

376


в) n-толуидин  

 

 



л) 2,4-динитроанилин 

г) м-нитроанилин   

 

м) бензедрин (2-амино-1-фенилпропан) 



д) α-фенилэтиламин  

 

н) п-нитробензиламин 



е) м-хлоранилин 

 

 



о) 2амино-1-фенилэтинол 

з) р-аминобензой кислота 



5-tоpshiriq.  Лаборатория  шароитларида  пальметин  кислотадан  н-C

15

H



31

COOH  қуйидаги 

моддаларни синтез қилишнинг барча босқичларини кўрсатинг: 

а) н-C

16

H

33

NH

2

,  

 

 

в) н-C

15

H

31

NH

2

 

б) н-C

17

H

35

NH

2

 

 

 

г) н-C

15

H

31

(NH

2

)-н-C

16

H

33

 

6-tоpshiriq.  н-Бутиламинни  қуйидаги  реганетлар  билан  реакция  тенгламаларини  ёзинг.  Ҳосил 

бўлувчи органик бирикмаларни номланг.  

а) суюл. HCl,  

  

 

к) этил бромид 



б) суюл. H

2

SO



4

 

 



 

 

л) бромбензол 



в) сирка кислота  

 

 



 

м) мўл метилйоди, сўнгра Ag

2



г) (в) модда + қиздириш 



 

н) (м) модда + кучли қиздириш 

д) суюл.NaOH 

  

 



 

o) CH



3

COCH

3

 + H

2

 + Ni 

е) сирка ангидриди    

 

п) HONO (NaNO





+ HCl) 

ж) изобутилхлорид   

 

р) фтал ангидриди  



з) п-нитробензоилхлорид+   

с) натрий хлорацетат  

    + пиридин   

 

 



т) 2,4,6-тринитрохлорбензол 

 

и) бензолсульфохлорид + KOH(сув)  



7-tоpshiriq. Қуйидаги бирикмаларни асос хусусиятлари ортиб бориш тартибида жойлаштиринг: 

а) аммиак, анилин, циклогексиламин; 

б) этиламин, 2-аминоэтанол, 3-аминопропанол-1; 

в) анилин, п-метоксианилин, п-нитроанилин; 

г) бензиламин, м-хлорбензиламин, м-этилбензиламин; 

д) п-хлор-N-метиланилин, 2,4-дихлор-N-метиланилин, 2,4,6-трихлор-N-метиланилин. 



8-tоpshiriq.  Учта  амин    анилин,  N-метиланилин  ва  N,N-диметиланилин  қуйидаги  реагентлар 

таъсиридаги кимёвий ўзгаришларни таққосланг: 

а) суюл. HCl,  

  

 



д) сирка ангидриди 

б) NaNO





+ HCl(сув.эр.) 

 

е) бензоил хлорид+пиридин 



в) метил йодид  

 

 



 

ж) бромли сув 

г) бензоилсульфохлорид + KOH (cув) 

9-tоpshiriq. Аввалги топшириқдаги саволга этиламин, диэтиламин ва триэтиламинлар учун жавоб 

беринг. 


10-tоpshiriq. Азот кислотасини қуйидаги бирикмалар билан реакцияларини ёзинг. Ҳосил бўлувчи 

асосий органик бирикмаларни номланг: 

а) п-толуидин 

 

  



е) N-метиланилин 

б) N,N-диэтиланилин 

 

ж) 2-амино-3-метилбутан 



в) н-пропиламин  

 

 



з) бензидин (4,4’-диаминобифенил) 

г) метил-н-бутиламин 

 

и) бензиламин 



в) сульфанил кислота 

 

к) метилбензиламин 



11-tоpshiriq.  Қуйидаги  реакция  тенгламаларни  ёзинг  ва  ҳосил  бўлувчи  органик  бирикмаларни 

номланг: 

а) н-бутирилхлорид + метиламин 

б) сирка ангидрид + N-метиланилин 

в) тетра-н-пропиламмоний гидроксид + қиздириш 

г) изовалерилхлорид+диэтиламин 

д) тетраметиламмоний гидроксид + қиздириш 

е) триметиламин + сирка кислоат 

ж) N,N-диметилацетамид + суюл. HCl 

з) бензанилид + NaOH (сув.эр.)  



 

377


и) метилформиат + анилин 

к) мўл метиламин + фосген (COCl

2



л) m-O



2

NC

6



H

4

NHCH



3

 + NaNO


2

 + H


2

SO

4



 

м) анилин + мўл Br

2

 (сув) 


н) м-толуидин + мўл Br

2

 (сув) 



о) м-толуидин + мўл Br

2

 (сув) 



п) п-толуидин + NaNO

2

 + H



2

SO



р) C

6

H



5

NHCOCH


3

 + HNO


3

 + H


2

SO

4



  

c) п-CH


3

C

6



H

4

NHCOCH



3

 + HNO


3

 + H


2

SO



т) п-CH

3

C



6

H

4



NH

2

 + мўл СH



3

у) бензанилид + Br



2

 + Fe 


ф) N,N-диметил-н-бутиламин + H

2

O



2

 

x) (ф) реакция маҳсулоти + қиздириш  



12-tоpshiriq. Қуйидаги бирикмаларнинг структура формулаларини ёзинг: 

а) фенилдиазоний нитрат   

 

д) п-(фенилазо)анилин 



б) п-нитрофенилдиазоний сульфат 

 

е) бензидин 



в) азобензол  ж) 2,4-диокси-4’-(N,N-диметиламино)-азобензол 

г) р-аминоазобензол 



13-tоpshiriq. Қуйидаги биркмаларни номланг: 

H

3

C –

– N = N –

– N(CH

3

)

2

O

2

N –

– N = N –

– OH 

H

2

N –

– N  =  N  –

– NO

2

CH

3



– N



Cl



+

Na O

3

S –

– N  =  N  –

– N



+

CH

3

CH

3

 

14-tоpshiriq. п-Толилдиазонийхлориддан қуйидаги бирикмаларга ўтиш реакцияларини ёзинг:   

а) толуол 

 

 

 



 

е) п-фтортолуол 

б) п-крезол (п-CH

3

C



6

H

4



OH)  

 

ж) п-толунитрил (п-CH



3

C

6



H

4

CN) 



в) п-хлортолуол 

 

з) 4-метил-4’-(N,N-диметиламин-азобензол) 



г) п-бромтолуол 

 

и) 2,4-диокси-4’-метилазобензол 



д) п-йодтолуол 

15-tоpshiriq.  Бензол,  толуол  ва  бошқа  зарурий  реагентлардан  фойдаланиб  қуйидаги 

бирикмаларни лаборатория шароитида синтез қилишнинг реакцияларини ёзинг.   

а) олтита изомер дибромтолуоллар 

    б) учта изомер хлорбензой кислоталар 

б) учта изомер хлорбромбензоллар  в) учта изомер йодфеноллар 

16-tоpshiriq.  Бензол,  толуол  ва  бошқа  зарурий  реагентлардан  фойдаланиб  қуйидаги 

бирикмаларнинг қайсиларини лаборатория шароитида синтез қилиш мумкинлигини кўрсатинг.  

а) п-фтортолуол 

б) м-фтортолуол 

в) п-йодбензой кислота 

г) м-нитрофенол 

д) м-фторфенол 

е) м-броманилин 

ж) 3-бром-4-метилбензой кислота 

з) 2-бром-4-метилбензой кислота 

и) м-этилфенол 

к) 3,5-диброманилин 

л) 3-бром-4-йодтолуол 

м) 2-амино-4-метилфенол 

н) 2,6-дибромйодбензол 

о) 4-йод-3-нитротолуол 

п) п-оксифенилсирка кислота 

р) 2-бром-4-хлортолуол 

с) 4,4’-диоксибифенил 

т) 4,4’-дифторбифенил 

  

  


 

378


 

AROMATIK SULFOKISLOTALAR 

Aromatik  halqada  SO

3

H  –  sulfo  guruhi  tutgan  birikmalarga  aromatik  sulfokislotalar  deyiladi. 



Benzol halqasida bitta, ikkita yoki uchta sulfoguruh bo‘lishi mumkin. Masalan: 

SO

3

H

SO

3

H

benzosulfokislota

sulfobenzol

CH

3

p-toluol sulfokislota

SO

3

H

SO

3

H

m-benzoldisulfokislota

SO

3

H

SO

3

H

simm-benzoltrisulfokislota

HO

3

S

SO

3

H



-sulfonaftalin

 

Sulfokislotalarning tuzilishini quyidagi formula bilan ifodalash mumkin.  



Ar – S – O 



OH

O



++

 

Olinish  usullari.  Sulfokislotalar  aromatik  uglevodorodlar  va  ularning  hosilalarini  bevosita 

sulfolab olinadilar. 

Benzol sulfokislota benzolga sovuqda konsentrlangan sulfat kislota ta’sir ettirib olinadi: 



C

6

H

6

+  HOSO

3

H

C

6

H

5

SO

3

H  +  H

2

O

 


 

379


Agar sulfat kislotaning konsentratsiyasi 65% dan kam bo‘lsa, sulfolash jarayoni bormaydi. Sulfat 

kislotadan  to‘liq  foydalanish  maqsadida  reaksiya  issiqlikda  ortiqcha  benzol  ishtirokida  olib  boriladi. 

Hosil bo‘layotgan suv ortiqcha benzol bilan xaydaladi. 

Sulfokislotalarni  sulfat  kislotadan  ajratish  uchun  ular  tuzlarining  eruvchiligidagi  farqdan 

foydalaniladi.  Sulfokislotalarning  kaliyli  yoki  bariyli  tuzlari  kalsiy  yoki  bariy  –  sulfatga  qaraganda 

suvda  yaxshi  eriydi.  Ayrim  hollarda  sulfokislotalar  ularning  natriyli  tuzlari  ko‘rinishida  ajratib 

olinadilar. 

1947  yildan  boshlab  aromatik  sulfokislotalar  aromatik  uglevodorodlarga  sulfat  angidridi  ta’sir 

ettirib olina boshlandi.  

C

6

H

5

SO

3

H  +  C

6

H



+ SO

3

C

6

H

5

SO

2

C

6

H

5

+  H

2

SO

4

 

Di-  va  trisulfokislotalar  aromatik  uglevodorodlarga  katalizatorlar  ishtirokida  tutovchi  sulfat 



kislota ta’sir ettirib olinadi. 

Fizik  xossalari.  Sulfokislotalar  kristall  moddalar  bo‘lib,  suvda  yaxshi  eriydi.  Gigroskopik 

hususiyatga ega. Kislotalik kuchi katta. 

Sulfokislotalar  aromatik  birikmalar  kimyosida  katta  ahamiyatga  ega.  Ular  yordamida  aromatik 

uglevodorodlarning turli hosilalarini olish mumkin. 



Kimyoviy  xossalari.  Sulfokislotalarning  reaksiyalarini  uch  turga  bo‘lish  mumkin: 

sulfoguruhning reaksiyalari, sulfoguruh almashinadigan reaksiyalar ва benzol halqasining reaksiyalari. 

Sulfoguruhning reaksiyalariga quyidagilar misol bo‘la oladi: 

Tuz hosil qilish: 



C

6

H

5

SO

3

H  + NaOH

C

6

H

5

SO

3

Na  +  H

2

O

 

Xlorangidridlar hosil qilish: 



C

6

H

5

SO

2

OH  + PCl

5

C

6

H

5

SO

2

Cl  +  POCl

3

+  HCl

benzolsulfoxlorid

 

Sulfoxloridlarni aromatik uglevodorodlarga xlorsulfokislota bilan bevosita ta’sir ettirib ham hosil 



qilish mumkin: 

C

6

H

6

+  2HOSO

2

Cl

C

6

H

5

SO

2

Cl  +  H

2

SO

4

+ HCl

 

Sulfokislota  xlorgidridlaridan foydalanib sulfokislota bilan bevosita ta’sir ettirib ham hosil qilish 



mumkin: 

C

6

H

5

SO

2

Cl  +  NaOC

2

H

5

C

6

H

5

SO

2

OC

2

H

5

+  NaCl

benzol sulfokislotaning etil efiri

 

C



6

H

5

SO

2

Cl  +  2NH

3

C

6

H

5

SO

2

NH

2

+  NH

4

Cl

benzolsulfamid

 

Sulfokislota efirlari yaxshi alkillovchi vosita hisoblanadilar. 



Sulfokislota  amidlari  kristall  moddalar  bo‘lib,  ishqorda  eriydilar.  Gipoxloridlar  bilan  ta’sir 

etilganda vodorod galogenga almashinadi: 



C

6

H

5

SO

2

NH

2

+  2HOCl

C

6

H

5

SO

2

N

Cl

Cl

+  2H

2

O

benzolsulfodixloramid (dixloramin-B)

 

Dixloramin-B  va  xloramid-T 



(p–CH

3

–C

6

H

4

–SO

2

HClNa

.

2H

2

O)

  dezinfek-siyalovchi  vosita 

(bakteritsid) sifatida keng qo‘llaniladi. 

Sulfokislotalarni  rux  kukuni  va  sulfat  kislota  aralashmasi  bilan  qaytarilganda  tiofenollar  hosil 

bo‘ladi: 

C

6

H

5

SO

3

H

Zn  +  H

2

SO

4

C

6

H

5

SH

 

Sulfoguruh almashinadigan reaksiyalarga quyidagilar misol bo‘ladi. 



Sulfokislotalarning gidrolizi. 

 

380


Sulfokislotalarga kislotali muhitda suv bug‘i bilan ta’sir etilganda gidrolizlanadilar: 

C

6

H

5

SO

3

H  +  H

2

O

H

+

C

6

H

6

+  H

2

SO

4

 

Sulfokislotalarning tuzlariga ishqorlar qo‘shib qizdirilganda fenolyatlar hosil bo‘ladi: 



C

6

H

5

SO

3

Na  +  2NaOH

320ºS

C

6

H

5

ONa  +  Na

2

SO

4

+  H

2

O

 

C



6

H

5

ONa  +  CO

2

+  H

2

O

C

6

H

5

OH  +  NaHCO

3

 

 Sulfokislotalar tuzlarissianid kislota tuzlari bilan qo‘shib qizdirilganda nitrillar hosil bo‘ladi: 



C

6

H

5

SO

3

Na  +  NaCN

C

6

H

5

CN  +  Na

2

SO

4

 

Hosil qilingan nitrillarni gidrolizlab karbonkislotalar olish  mumkin. 



Benzol  halqasining  reaksiyalariga  sulfokislotalarni  galogenlash  va  nitrolash  jarayonlari  misol 

bo‘la oladi. Sulfoguruh ikkinchi tur yo‘naltiruvchi bo‘lganligi tufayli ta’sir etayotgan reagentlarni faqat 

m-holatga yo‘naltiradi: 

SO

3

H

+  Br

2

SO

3

H

SO

3

H

+  HBr

 


Download 29.83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   110




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling