O„zbekiston respublikasi oliy va o„rta maxsus ta‟lim vazirligi toshkent davlat sharqshunoslik instituti

5.6. XVII-XVIII asrlardagi tarjimalar 
Buxoro xonligi XVII asr boshida astraxanli o„zbek Boqi Muham-
mad qo„liga o„tgach, bu sulola astraxanlilar, ba‟zan ashtarxoniylar deb 
atala boshlandi. Boqi Muhammad olti yil xonlik qildi (1599-1605), u 
vafot etgach, ukasi Vali Muhammad taxtga o„tirdi (1605-1611). Ko„p 
o„tmay  yirik  feodallar  fitna  chiqarib,  uning  o„rniga  Imomqulini  xon 
qilib  ko„tarishdi.  U  o„ttiz  yil  xonlik  kilgach  (1611-1642),  Imomquli 
o„rniga  ukasi  Nodir  Muhammad  xon  bo„ldi  (1642-1645).  Ammo 
janglarning birida uning ukasi o„zini xon deb e‟lon qildi. Mamlakatda 
o„zaro  janglar  qizib  ketdi,  o„lka  parchalana  bordi.  Buxoroda 
Abdulaziz (1645-1680), Balxda Nodir taxtga o„tirdi. 
Xorazmda  1602-yilda  o„zbek  xoni  Arab  Muhammadxon  taxtga 
o„tirib, 21 yil xon bo„ldi. Uning o„g„yllari taxt uchun kurashib, otasi-
ning ko„zini o„yib oldilar. Shundan so„ng katta o„g„li Ilbars xon bo„l-
di, ko„p o„tmay, ukasi Asfandiyor uni taxtdan ag„dardi.  
Abulg„oziyning o„g„li Anusha (1663-1686-yillargacha xonlik qil-
gan) bir necha bor Buxoroga hujum qiladi. Saroy fitna-fasodlari, xon-

---

 
63 
lik talashlari, o„zaro urushlar, chet el bosqinchilarining qonli yurishlari 
bechora xalq boshiga bitmas-tuganmas kulfat keltirar edi. 
Buxoroga  Subxonqulixon  bo„lgach  (1680-1702),  bu  xonlik  meh-
natkashlari  yana  battar  qashshoklandi,  jabr-zulm  tortdi.  XVII  asrning 
eng kuchli shoiri Turdi (uning “Farog„iy” taxallusi ham bor) Subxon-
qulining zulmiga qarshi o„z she‟rlari bilan kurashdi.  
XVII  asrning  tarixiy  yozma  yodgorliklaridan  eng  muhimlari 
Abulg„oziyning  “Shajarai  turk”  (inv.  №851)  va  “Shajarai  tarokima” 
(inv. №1223) asarlaridir.  
XVII asrda o„zbek tilidan tojik tiliga tarjima qilingan asar “Iskan-
darnoma”  bo„lib  (inv.  №1510),  tarjimon  unga  o„zbeklar  tarixini  - 
Abulxayrxon va shayboniylarning kelib chiqishini o„z yonidan qo„sh-
gan. Bu asar “Tarixi G„ozoniy” bo„lib, Ubaydullaxon (Ubaydiy) dav-
rigacha bo„lgan voqealarni o„z ichiga oladi.