‘zbekiston respublikasi oliy va 0 ‘rta maxsus ta’lim vazirligi

bet20/36
Sana15.02.2017
Hajmi
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   36
X I bob.  X V III  A SR   YEVROPA JURNALISTIKASI
Angliya.  Angliya  jurnalistikasi  nemis jurnalistikasidan  kechroq • paydo 
boMganligiga  qaram asdan,  keyinchalik  undan  o ‘zib  ketdi.  Buni  h atto  1702- 
yili  Londonda  birinchi  kundalik  gazeta  «Daily  Courant*  (Deyli  kurant)- 
ning  chiqishidan  ham   bilsa  bo'ladi.  Birinchi  kundalik  gazeta  Gemianiyada 
1730-yilda,  Fransiyada  esa  1777-yilda  chiqa  boshladi.  Lekin  bu  ingliz 
m atbuoti  m uam m olardan  xo!i  edi,  degan  m a’noni  bildirmaydi.  Albatta, 
XVIII  asrda  ingliz  m atbuoti  nem is  yoki  fransuz  matbuotiga  nisbatan 
erkinroq  boiganligi  m a’lum   haqiqat.  Biroq  u  ham  o ‘ziga  yarasha  muam- 
m olari  bilan  kurash  olib  bordi.  Bu  muammolar  ko‘proq  matbuotning 
iqtisodiy asoslari  bilan  bog‘liq  edi.
Buyuk  Britaniyada  qirolicha  A nna  hukmronlik qilgan  paytlarda,  1712- 
yili  gazetalarga  shtem pel  solig‘i  joriy  qilindi.  Ya’ni,  gazetaning  har  Dir 
varag'idan  yarim  penni  soliq  olinadigan  bo‘ldi.  Uning  adadi  qancha  ko‘p 
b o ‘Isa,  davlatga  shuncha  k o ‘p   soliq  to la sh   tartibi joriy  etildi.  Bu  esa  ingliz 
m atbuotini  ancha  tang  moliyaviy  ahvolga  solib  qo‘ydi.  Ammo  tez  orada 
gazetalar  mazkur  qonunni  chetlab  o ‘tish  yoki  hech  b olm aganda  soliqning 
og*irligini  yengillashtirish  yo'llarini  izlab  topishdi.  M atbuotda  reklama 
kuchaytirildi.  Yangi gazetalar chiqishi  davom  etaverdi.
XVIII  asr  boshida  m am lakatda  ko‘plab  kundalik  gazetalar  paydo 
b o ld i.  Xususan,  1715-yili  poytaxtda  «London  Post*  (L ondon  post)  kun­
dalik  gazetasi  chiqa  boshladi.  D aniel  Defoning  «Robinzon  Kruzo*  asari 
birinchi  marta  shu  gazetada  ch o p   etildi.  Shundan  so‘ng  «London  post* 
misli  ko'rilmagan  darajada  m ashhur  b o iib   ketdi.  1726-yili  Nikolay 
Anxerstning  hammaga  taniqli  «Craftsma*  (Kraftsmen)  gazetasi  chiqa 
boshladi.  Ushbu  gazeta  o ‘sha  paytlarda  katta  tortishuv  va  bahslarga  sabab 
bo  lgan  masala  —  Britaniyada  davlat  boshqaruvining  shakllari  haqidagi 
chiqishlari  bilan  o'quvchilar  e ’tiborini  qozondi.  Bir  yil  ichida  «Krafts- 
men*ning  kundalik  adadi 
10
  m ing  nusxaga  yetdi.
XVIII  asming  ikkinchi  yarm ida  siyosiy-ijtimoiy  yo‘nalishdagi  bir 
q ato r  boshqa  kundalik  gazetalarga  asos  solindi.  Ulardan  1760-yili  chiqqan 
«Middlesex  Journal*  (M iddlseks  Jornal)  muxolif  gazetasi  va  Mister 
Vudfelning  «Public  Advertiser*  (Pablik  Edvertayzer)  gazetalari  tadqiqot- 
chilar  tom onidan  alohida  ta ’kidlanadi.  «Middlseks  Jornal*  saylov  huquqi 
barcha  uchun  kafolatlanishini  yoqlab  chiqqan  bo'lsa,  «Pablik  Edvertayzer* 
1769-yildan  1772-yiIga q ad ar shov-shuvga aylanib  ketgan  m ashhur «Yunius 
maktublari*  turkum ini  tashkil  qilgan  maqolalaming  69  tasini  chop  etdi. 
M aktublar  muallifi  qirol  G eorg  II  kirdikorlarini  fosh  etib,  uning  ustidan 
ayovsiz  kuldi.
Ingliz  matbuoti  tarixida  shu  paytga  qadar  hali  hech  kim  amaldagi 
hukum at  va  davlat  rahbarini  bunchalik  ochiq-oydin  tanqid  qilmagan  edi. 
G archand  hukumat  gazeta  rahbariyatidan  maktublar  muallifini  oshkor 
etishni  talab  qilsa-da,  u  sirligicha  qolaverdi.  Ushbu  erkinlik  kuychisi  asli

kim  ekanligi  haqidagi  tortishuvlar  tarixchilar  o 'rt asida  uzoq  yillar  davom  
etdi.  Ko‘pchilikning  fikricha,  piaktublar  muallifi  ser  Filipp  Fransis  ( 1740— 
1778)  b o ig a n 1.  «Yunius  maktublari»ning  chop  e tilish i‘«Pablik  Edver- 
tayzer»ga  ham  siyosiy,  ham  iqtisodiy  dividendlar  olib  keldi.  U ning  tiraji 
ikki  baravar oshdi.
Siyosiy  gazetalardan  tashqari,  XVI [I  asr  boshida  ingliz  jum alisii- 
kasining  yana  bir  tarmog'i  — «axloqiy  haftaliklar*  paydo  b o id i.  Bu  yo‘n a - 
tish  keyinchalik  nemis  va  rus  jum alistikasiga  ham  ta ’sir  qildi.  «Axloqiy 
jumalistika»  dastlab  madaniy  va  axloqiy  masalalar,  yaratuvchi  haqidagi 
falsafiy  qarashlar  hamda  mhning  abadiyligi  muammolaríga  keng  e ’tib o r 
qaratdi.  U shbu  haftalik  nashrlar  keyinchalik  parlament  majlislari  haqidagi 
hisobotlami  ham  bera  boshlagach,  ingliz  pariamenti  matbuotga  o 'z  
eshiklarini  ochishga  majbur bo'ldi.
1709-yilda  chiqqan  «The  Tatler»  (T atler  —  Hamsuhbat)  jurnali 
«axloqiy  haftaliklar»ning  dastlabkisi  edi. 
0
‘z  sahifalarida  ishqiy  hikoyalar, 
gersog  M alboroning  harbiy  sarguzashtlari,  xonim  Jenni  Distafning  otashin 
qalb  sirlari,  Nyutonning  dunyoqarashlari  va  hokazolami  chop  etish  bilan 
ushbu  haftalik  ingliz  jumalistikasida  o'ziga  xos  yangi  yo‘nalishni  boshlab 
berdi  va  mamlakatda  eng ommabop  nashrga  aylandi.
«Tatler»ning  noshirlari  Ricliard  Stil  va  Edison  tez  orada  axloqiy 

haftalik  yo‘nalishidagi  yana  bir  jum al  —  «The  Spectator»ga  (Spekteytor— 
Tomoshabin)  asos  solishdi.  Shu  bilan  «Tatler»  chiqishdan  to'xtadi.
0
‘z  salafiga  o'xshab  tezda  ommaviylashib  ketgan  yangi  nashr  saviyasi 
va  sifat  darajasi  ancha  yuksakligi  bilan  farq  qiiardi.  Endi  uning 
qahramonlari  oddiy  kishilar emas,  balki  oliy  m a’lumotli,  ma’rifatli  shaxslar 
edi.  Jum alchilik  sohasidagi  faoliyatlari  muvaffaqiyatidan  sarxush  bo'lgan 
noshirlar  1712-yil  dekabrda  «Spekteytom ii  chiqarishdan  to ‘xtatib,  1713-yil 
mart  oyida  «The  Guardian»  (G ardian  —  Q o'riqchi)  haftalik  jurnalm ing 
nashrini  yo'lga  qo'yishdi.  Biroq  ko‘p  o 'tm a y   u  siyosiy  tus  ola  boshladi  va 
mamlakatdagi  eng  yirík siyosiy  kuch-viglar  partiyasining  iarafiga  o ‘tib  olib, 
ulaming  raqibi  bo'lgan  tori  paitiyasi  bilan  kurashga  kirishdi.  Haftalik  bu 
safar  Richard  Stil  va  Edison  kutganchalik  muvaffaqiyat  keltirmadi.  0 ‘sha 
yilning  kuzida  «Gardian» omadsizlikka  uchrab,  chiqishdan  to‘xtadi.
Shundan  keyin  ham  London  va  boshqa  shaharlarda  «axloqiy  haftalik­
lar»  chiqib  turdi,  biroq  ular  ingliz jum alistikasi  tarixida  sezilarli  iz  qoldira 
olmadi.  Faqatgina  1731 -yilda  asos  soli/îgan  «G sntelm en’s  M agazine» 
(Jentelmens  megezin)  haftalik  jurnali  ancha  obro‘  qozonishga  muvaffaq 
bo'ldi.  Biroq  parlament  majlislari  asosida  tayyorlangan  hisobotlarini  c h o p  
eta  boshlagach,  1733-yilda  ushbu  haftalik  ham   taqiqlab qo'yildi.
Qizig'i  shundaki,  jumal  parlam entdagi  munozaralami  real  hayotda 
emas,  balki  afsonaviy  liliputiya  davlatida  yuz  berayotgan  voqealar  sifatida 
tasvirlab,  deputatlam ing  ismlarim  o'zgartirib  bergan  edi.  Biroq  bunday 
uslub  jurnalning  noshiri  va  muharriri  Kaveni  ma’muriy  javobgarlikdan

saqlab  qololmadi.  Kave  parlam ent  va  deputatlam i  masxara  qilganiikda 
ayblandi.  Sliunga qaram ay,  Kave  parlament  majlislari  haqidagi  hisobotlami 
c h o p   etishni  davom  etdi.  Bu  esa  oxir-oqibatda jum alning  yopilishiga  olib 
keldi.
Garchand  jngliz  jurnalistikasi  haqiqatgo‘y  nashrdan  ayrilib  qolgan 
bo'lsa-da,  u  m amlakat  m atbuotining  keyingi  rivojiga  katta  ta ’sir  ko‘r- 
satishga  ulgurgan  edi.  Ko*p  o ‘tm ay  Angliya  parlam enti  o ‘zining  asrlar 
davomida  bahramand  b o ‘lib  kelgan  imtiyozi  -   o ‘z majlislarini  yopiq eshik- 
lar  ortida  o'tkazish  a n ’anasidan  voz  kechdi.  Shunday  qilib,  «Jentelmens 
megezin*  ingliz m atbuotiga  parlam ent  haqtda  ochiq  va  erkin  axborotga ega 
b o iis h   huquqini olib  berdi.
XVIII  asrning  ikkinchi  yarm ida  ingliz  milliy  jurnalistikasi  yanada 
yuqori  sur’atlar bilan  rivojlandi.  Londonda  o'nlab  umummilliy xarakterdagi 
nashrlar  paydo  bo‘ldi.  Jum alistika  katta  kuchga  aylanib,  mamlakatning 
ijtimoiy-siyosiy  va  m a’naviy  hayotiga  ta’sir  eta  olish  qudratiga  erishdi.  Bu 
davrda  ingliz  m atbuotining  q a t’iy  uslubi,  shakli  va  o ‘ziga  xos  xususiyatlari 
shakllandi.  Shu  paytda  tu g ‘ilgan  dastlabki  kundalik  gazetalaidan  «Morning 
Chronicle»  (M orning  kronikl)  parlamentning  har  ikki  palatasi  majlislari 
haqidagi  keng  hisobotlam i  berib  bordi.  Gazeta  stenografistlarining  bevosita 
parlam entda  ishlashlari  m am lakat  qonun  chiqaruvchi  hokimiyatining 
faoliyati  haqidagi  eng  batafsil  m a’lumotlarni  e ’lon  qilib  borish  imkonini 
berardi.  «Morning  kronikl»  tezda  ommaviylashib,  hatto  daro.mad  man- 
bayiga  ham  aylandi.  XIX  asr  boshiga  kelib  u  o ‘z  egalariga  yiliga  200  ming 
fiint  sterling  atrofida  foyda  keltira  boshladi.
XVIII  asming  ikkinchi  yarm ida  siyosiy  nashrlar  bilan  bir  qa.orda 
ingliz  liberal  jurnalistikasi  ham   dunyoga  keldi.  Bunday  nashdarning  eng 
ko‘zga  ko‘rinarlisi  kundalik  «M orning  Post»  (M orning  post)  gazetasi  edi. 
Bir  necha  marta  q o ‘ld a n -q o ‘lga  o ‘tganligiga  qaramay,  gazeta  o ‘zining 
yo'nalishi  va  o'quvchilari  doirasini  saqlab  qola  oldi.  Biroq,  asr  nihoyasida 
gazeta  faoliyatida  konservatorlar tom on  birmuncha og‘ish  yuz berdi.
1785-yili  unga  raqobatchi  sifatida  «Daily  Universal  Register»  (Deyli 
yuniversal  rejister)  gazetasi  m atbuot  olamiga  kirib  keldi.  Ikki  yil  ichida  bu 
gazeta  o'quvchilarining  soni  «Morning  post»nikidan  ham  oshib  ketdi. 
«Deyli  yuniversal  rejister*ning  nom i  1788-yili  «Times»  (Tayms)  deb  o ‘z- 
gartirildi.  Tashkii  etilganiga  ikki  asrdan  oshgan  ushbu  gazeta  bugungi 
kunda  ham  nafaqat  ingliz,  balki  jahon  jumalistikasida  peshqadam  nashr- 
lardan  hisoblanadi.
Xullas,  XVIII  asrda  G erm aniya  va  Fransiya  gazetalari  erkinlik  uchun 
kurash  olib  borayotgan  b ir  paytda  Angliyada  gazetachilik  va  umuman, 
m atbuotning  siyosiy,  ijtim oiy  va  iqtisodiy  asoslari  mustahkamlana  bordi. 
M atbuot  mamlakatdagi  ijtim oiy  va  siyosiy  jarayonlarga  ta ’sir  qilish  qud­
ratiga  ega  bo'libgina  qolm ay,  shu  bilan  birga  darom ad  keltiradigan  to'la- 
qonli  ishläb  chiqarish  soiiasiga  aylandi.  Shunday qilib,  XVIII  asrda  Angliyada 
matbuot  nafaqat siyosiy,  balki  iqtisodiy mustaqillikka liam erislidi.

Germaniya.  XVIII  asming  birinchi  yarmida  butun  G erm aniya  davlati 
singari  nepiis  matbuoti  ham turg'unlik  davriui  boshidan  kechirpyotgan  edi. 
0
‘itiz  yillik  urushning*  yaralari  ham on  bitmagan  va  m amlakat  uning 
oqibatlarini  katta  qiyinchiliklar  bilan  tugatayotgan  edi.  U rush  m am lakatni 
ham  iqtisodiy,  ham  hududiy jihatdan  parokanda  holatga  keltirib  q o ‘ygandi. 
K o'plab  nemis  erlari  Prussiya  tarkibidagi  mustaqil  hududlarga  aylangan, 
fan  va  madaniyatning  rivojlanishi  esa  sustiashgan  edi.  Xalqning  moddiy 
farovonligi  pasayib,  millatning  siyosiy  birdamlik  tuyg'usi  ancha  so‘ngandi. 
Bunday  sharoitda,  tabiiyki,  m atbuotning  shahdam  qadam lar  bilan  rivoj- 
lanishini  kutish  xomxayol  hisoblanardi.  Shuning  uchun  ham  bu  davrda 
nemis  matbuotining  yutuqlari unchalik  katta bo‘lmadi.
XVIII  asming  birinchi  choragida  mamtakatda  m atbuotning  umumiy 
rivojlanishi  kuzatilar  ekan,  Berlindagi  m uhit  birm uncha  d iqqat-e’tibom i 
tortadi.  Asming  dastlabki  ikki  o ‘n   yilligi  davomida  shaharda  kitob 
savdogari  Iogann  Lorensning  «Берлинисче  Привелигиерте  Зеитунг» 
gazetasi  yagona  siyosiy-ijtimoiy  nashr  sifatida  faoliyat  ko‘rsatdi.  Shunga 
qaramay,  u  nihoyatda  chegaralangan  auditoriyaga  yetib  borar  va  deyarli 
ta ’sir  kuchiga ega emas edi.
1721-yili  Iogann  Andreas  Ryudiger  «Berlinische  Priveligierte  Zeitung» 
gazetasiga  asos  solgandan  keyin  shaharda  ikkita  raqobatchi  nashr  paydo 
bo‘ldi.  Keyinchalik,  gazetaning  egasi  o ‘zgargach,  ikkinchi  gazetaning  nomi 
«Vossische  Zeitung*  deb  o‘zgartirildi.  1730-yildan  shaharda  yana  bir 
gazeta-«Berlinische  Nachrichten  von  Staats  und  Gelehrtensachen*  chop 
etila  boshladi.  Noshiri  Ambrozio  G aude  bo'lgan  ushbu  gazeta  ham 
keyinchalik  o ‘z  nomini  «Сперенече  Зеитунг*  qilib o'zgartirdi.
1730-yildan  keyin  viloyatlarda  q ato r  gazetalar  chiqa  boshladi.  Ular 
orasida  Hamburg  matbuot  muhiti  alohida  o ‘rin  tutar  edi.  1710-yili  H am ­
burg  yaqinidagi  Shifbek  qishlog'ida  «Schiftbeeker  Posthorn*  gazetasiga 
asos  sotindi.  1731-yUi  gazeta  tahririyati  savdo  va  siyosiy  jihatdan  ancha 
faollashib,  Hamburg  shahriga  ko‘chgandan  keyin  u  «Хамбургиче  унпар- 
теиче  корреспондент»  nomi  bilan  chiqishda  davom  etdi.  Kundalik 
nashrga  aylangan  gazeta  tezda  ham burgliklar  e ’tiborini  qozondi.  Uning 
adadi o ‘z davri  uchun  rekord  ko‘rsatkich  —  30  ming  nusxaga  etdi.
Ko‘rinib  turganidek,  XVIII  asm ing  ikkinchi  choragida  G erm aniya 
m atbuotida  ancha jonlanish  yuz  berdi.  30-yillarda  nafaqat  Berlinda,  balki 
boshqa  shaharlarda  ham  yangi  gazetalar  ta ’sis  etildi.  Biroq  ulam ing  soni 
ozchilikni 
tashkil 
etishi 
barobarida, 
hali 
mamlakatdagi 
siyosiy 
uyg‘onishdan  darak  bermasdi.  Bunday  uyg'onish  bir  o z  keyinroq,  qirol 
Fridrix  II  (1740—1786)  hukmronligi  davrida  amalga oshdi.

« 0 ‘ttiz  yillik  urush*  1618-yildan  1648-yilgacha  davom  etdi  va  Vestfaliya 
shartnomasining  imzolatiishi  bilan  yakun  topdi. 
Urushda  Yevropadagi  qator 
mamlakatlar,  jumladan,  Prussiya,  Fransiya,  Niderlandiya  va  Shvetsiya  ¡фйгок  etdi. 
janglaming  asosiy qismi  Germaniya  (Prussiya)  hududida olib  borilganligi  uchun  ushbu 
mamalakat  hammadan  ham  ko'proq  zarar  ko‘rdi.  buning  ustiga  Prussiya  urushda 
g‘oIib chiqmadi va hatto aytim hududlaridan  ayrildi.

Fridrix  II  davlat  tepasiga  kelganidan  keyin  nemis  xalqining  o ‘zini  o ‘zi 
milliy  anglashi  asta-sekinlik  bilan  namoyon  bo‘la  bordi.  Milliy  ongning 
yuksalishi  tez  orada  davriy  m atbuotning  mazmuni  va  xarakterida  ham  o ‘z 
ifodasini  topa  boshladi.  Bu  jarayon  dastlab  jum allar  faoliyatida  ko‘zga 
tashlandi.  Ularda  milliy  ruh  bilan  yo‘g‘rilgan  tahliliy,  ¡lmiy-ommabop 
m aqolalar  ko‘paydi.  Biroq  gazetalam i  erkinlashtirish  masalasi  oson  kech- 
m adi.  Chunki  mamlakatda  huquqiy  jihatdan  hamon  senzura  amal  qilishi 
bilan  birga  har  bir  hudud  m atbuot  sohasida  o ‘zining  mustaqil  siyosatini 
yurgizar  edi.  Shuning  uchun  gazetalardagi  erkin  fikr  ancha  chegara- 
langandi.
M avjud  vaziyatni  yaxshi  tushungan  Buyuk  Fridrix  matbuotning 
m am lakat  hayotidagi  aham iyatini  darrov  anglab  etdi.  Qirol  tashqi  va  ichki 
siyosatini  o ‘zi  xohlagan  ko’rinishda  xalqqa  yetkazish  borasida  matbuotning 
oldiga  tushadigan  boshqa  biror  vosita  yo'qLigini  yaxshi  his  qila  bildi.  Shu 
bois  taxtga  o ‘tirgan  yili  u  eng  ishongan  vaziri  Podevils  orqali  mamlakat 
harbiy  vaziri  fon  Tulemeyerga  «Berlindagi  gazetalarga  chegaralanmagan 
darajada  erkinlik  berishni»1,  shuningdek,  ulaming  materiallarini  oldindan 
senzura  qilmaslikni  buyurdi.  C hunki  o ‘sha  paytlarda  senzura  ¡shlari  asosan 
harbiy  vazirlik  tom onidan  am alga  oshirilardi.  Podevilsning  harbiy  vazir 
nom íga  yo‘llagan  m aktubida,  jum ladan,  «Hazrati  oliylari  blindan  buyon 
qiziqarli  gazetalar  uchun  su n ’iy  to ‘siqlar  qo'yilmasligini  xohlaydilar»2, 
degan  so‘zlar  bitilgan  edi.  Shundan  so‘ng  Berlin  va  boshqa  hududlardagi 
gazetalarga  tom   m a’nodagi  erkinlik  berildi.  Ammo  bunday  chegara­
lanm agan  hur fikrlik  ko‘pga  cho'zilm adi.
Fridrix  II  mamlakatni  birlashtirish  va  o ‘ttiz  yillik  urush  oqibatida  boy 
berilgan  yerlarni  qaytarib  clish  maqsadida  qator  urushlar  olib  bordi.  Ana 
sh u   harbiy  harakatíar  davom ida  qirol  qator  xatoliklarga  yo
‘1
  qo‘ydi  va 
omadsizliklarga  uchradi.  Xalq  bulam ing  barchasidan  xabar  topishi  esa 
hukm dorning  obro‘siga  putur  yetkazish  aniq  edi.  Shuning  uchun  1749-yili 
senzura  yana  qaytadan joriy  qilindi.  Matbuot  nazorat  ostiga  olinib,  sekinlik 
bilan  Buyuk  Fridrixning  dastyoriga  aylantira  borildi.
Shunga  qaramay,  boshqa  yerlardan  farqli  o ‘laroq,  Berlin  gazetalarida 
ham on  o 'tk ir  siyosiy  maqolalar  va  harbiy  yurishlarning  ikir-chikirlarini  aks 
ettiruvchi  tahliliy  m ateriallar  e ’lon  qilib  borilardi.  Qizíg‘i  shundaki,  bu 
gazetalardagi  o ‘nlab  xabarlar va  korrespondensiyalar shaxsan  qirol  qalamiga 
m ansub  edi.  U  o ‘zi  vazirlari  va  saroy  amaldorlaridan  ham  tez-tez 
m atbuotda  qatnashib  turishni  talab  qilardi.  Aslida,  qirol  devonxonasidan 
chiqqan  materiallar  gazetalarda  go'yoki  viloyatlardan  olingan  yangiliklar 
singan  chop  etilardi.
Berlin  gazetalariga  qirol  saroyidan  olingan  maqolalarni  o'quvchilarga 
rasmiy  ohangda  taqdim  etm aslik  haqida  berilgan  ko‘rsatma  ham  shunga 
un d a r  edi.  Bundan  oddiy  va  norasmiy  maqolalar  orqali  xalqqa  yaqin 
bo‘lish  va  pirovardida  jam oatchilik  ongini  shakllantirish  ham da  harbiy
1  Salom on  L.  0 ‘sha  manba,  82-bet.
2  0 ‘shajoyda,  82-bct.

yurishlarni  oqlash  maqsadi  ko'zlanardi.  Qirolning  korrespondensiyalari 
asosan  «Shohidning  maktublari*  rukni  ostida  chop  etilardi.  Tabiiyki, 
maqolalar  ostida  boshqa  imzo  turardi.  Faqatgina  oradan  yuz  yil  o ‘tib 
nemis  tadqiqotchisi  Droyzen  ushbu  korrespondensiyalar  Fridrix  II  qala- 
miga  matisub  ekanligini aniqladi1.
Dastlab  matbuotning  qudratidan 
o 'z   hokimiyatini  kuchaytirish 
maqsadida  foydalangan  Buyuk  Fridrix  vaqt  o ‘tgani  sayin  undan  hayiqa 
boshladi.  1761-yili  mamlakat  ichkarisidagi  kelishmovchiliklar  sababli  qirol 
hokimiyatiga  ancha  darz  yetdi.  Turli  mish-mishiar  oqibatida  Berlin 
ahoiisining  kayfiyati  keskin  tushib  ketgan  bir  paytda,  kutilmaganda, 
qirolning  matbuot  erkinligiga  qarshi  yo‘naItirilgan  farmoni  chiqdi.  U nga 
binoan,  «soxta  xabarlar  va  m ish-m ishlarni  tarqatuvchilar*  Shpandaus 
qal’asiga  qam ab  qo‘yiladigan  bo'ldi. 
0
‘z  mohiyatiga  ko‘ra,  farm on 
m atbuotning  siyosiy jihatdan erkinlashuviniiig  oldini  olishga  qaratilgan  edi.
Fridrix  II  ning  vorisi  qirol  Fridrix  Vilgelm  II  (1786—1797)  zam onida  ’ 
matbuotga  nisbatan  tazyiqlar  yanada  kuchaydi.  1788-yil  19-dekabrda 
hukumatning  senzurani  kuchaytirish  haqidagi  qarori  chiqdi.  M azkur  qaror 
nafaqat  siyosiy  matbuotga,  balki  ilmiy  adabiyotlarga  ham  qarshi  qaratilgan 
edi.
Shunday  qilib,  XVIII  asrning  uchinchi  choragida  nemis  m atbuoti, 
birinchi  navbatda,  Berlin  gazetalari  bahram and  bo‘lgan  erkinlikka  uzil- 
kesil  nuqta  q o ‘yildi.  Matbuot  ustidan  nazorat  Buyuk  fransuz  inqilobidan 
keyin  yanada  kuchaytirildl.  M atbuotning  obro‘si  va  ommaviyligi  keskin 
pasayib  ketdi.  Shu  paytdan  boshlab  nem is  ziyolilari,  hurfikrii  kishilar  va 
oddiy  fuqarolar  asosiy  axborotnt  Hollandiya  matbuotidan  ola  boshladilar. 
Bu  paytga  kelib  holland  matbuoti  nafaqat  Germaniya,  balki  butun 
Yevropaning  katta  axborot  manbayiga  aylandi.  Shuning  uchun  ham  XVIII 
asr  oxiri-XIX  asr  boshida  Hollandiya  gazetalari  Yevropadagi  eng  ko‘p 
tarqaladigan  nashrlar edi.
Germ aniya  matbuoti  haqida  so‘z  ketar  ekan,  ushbu  mam lakatning 
jumalchiligi  tarixiga  ham  to'xtalib  o ‘tish  foydadan  xoli  bo‘!maydi.  Xristian 
Tom aniyaning  1685—1689-yillar  oralig‘ida  chiqqan  «Monabgesprache* 
jurnali  nemis  tilidagi  ilk  jurnal  bo‘lib,  u  insonlarni  «tabiiy*,  ya’ni  azaliy 
insoniy  qadriyatlar  asosida  yashash  to m o n   yuz  burishga  chaqirar  va  ongni 
«sog'lomlashtirishni*  targ‘ib  qilar  edi.  M a'naviyat  va  axloq  masalalariga 
ko‘proq  e ’tib o r  beruvchi  ushbu  nashr  keyinchalik  «axloqiy  haftaliklar» 
nomini  oigan jum allarning  paydo  bo'lishi  uchun  zamin  hozirladi.
Nem is  «axloqiy  xaflaltk* jum allari  «Tatler»,  «Spekteytor*  kabi  ingliz 
jum allaridan  andaza  olib  shaldlandi.  Bu  yo‘nalishdagi  birinchi  haflalik- 
1713-yilda  dunyoga  kelgan  «Der  Vernunitler»ga  omad  yor  boMmadi.  1718- 
yili  Hamburg  shahrida  «Die  Lustige  Fanta*  jurnalining  chiqishi  m azkur 
sohadagi  adabiy  jumalchilikning  jonlanishiga  turtki  bo‘ldi.  «Axloqiy 
haftaliklar»  o'sm irlam i  (arbiyalashdagt  kamchiliklami  m uhokam a  etish 
bilan  birga,  katta  yoshdagilaming  xulq-atvoriga  ham jiddiy  e ’tibor  qaratdi.

U la r  o ‘z   sahifalarida  m an-m anlikka  berilish,  dabdababozlik  va  ko  n- 
gilxushükka  moyillik  singari  insoniy  zaifliklami,  m a d a n i^ s iz l^   adash 
turli  ko‘chalarga  kirib  qolish  va  turli  xatolarga  yo 
1
  qo  yish  kabi  kam 
chiliklam i fosh etishardi.  B unday jum allam i  Germ am yam ng deyarli barcha
hududlarida uchratish  m um kin  edi.
Turli  tanaffuslar  bilan  butun  XVIII  asr  davomida  chiqib  turgan 
Syurixning  «Die  discourse  d e r  m ahlem *  (
1
721-1723),  Hamburgmng  «Der 
Patriot*  (1724-1726),  Leypsigning  «Die  v^ n u n f t > g e n M t e n n c »   (1725 
1 7 2 6 \  Venaning  «Der  M a n n   ohne  Vorurteil*  (1765 
176
7).  Ber mning 
«Berlinische  Monatsschrift*  (1783-1811)  jum allan
ning eng yorqin  nam unalari  b o ‘ldi.  Ushbu 
j u m
a l l a m
i n g  
ko  pchiligi  atrofida
o ‘z  zamonasining  taniqli  yozuvchilari  birlashuvidan  turli  yodiy  to garakl 
va  muayyan yo‘nalishdagi  adabiy  maktablar vujudga  ke di. 
.
«Axloqiy  haftaliklam iing  m a ’naviy  hayotm  yaxslulash  borasidagi  dadil 
chiaishlari  nemis  jurnalistikasini  sifat  jihatdan  yangi  bosqichga  ko tardi. 
Ijtimoiy-ijodty  faoliyatning  m azkur  sohasi  oilaviy  mojarolar  va  axloqiy 
m asalalar  kabi  to r  doiradagi  mavzular  qobig'mi  yonb  chiqib,  dunyo 
tam adduni  yutuqlariga  m urojaat  qildi.  Jam oatchihknm g  qiziqishiU»  on 
adabivotiea  birinchi  navbatda,  fransuz  va  mgliz  adabiyotiga  qaratildi. 
Ispan  ham da  Sharq  xalqlari  adabiyotini o ‘rganishga  ham   e tibor  kuc*>fydi- 
M am lakat  shimolida  fransuz  adabiyotining  ixlosmandlan  ko proq  bo  lsa,
janubda  ingliz adabiyotining  ishqibozlari talaygma edi. 
rw c h e d
Fransuz  yozuvchilarining  muxlislari  leypsighk  professor  Gotshed 
atrofida  uyushdilar,  ingliz  adabiyotining  shinavandalan  esa  professor 
Ä
  Ä
g »   o 'tib d is h d i.  Natijada,
aarehi  ikki  oqim  paydo  b o ‘!di.  Buning  hosilasi  o  laroq  1741 
bäte 
m unozara  xarakteridagi  ikki  ju m al  tashkil  topdL  G otshedj  ^ a r i i g i d a g .  
auruh  Levpsigda  «Belustigungen  des  Verstandes  und  Witzes*,  bodm er 
tarafdorlari esa  Syurixda  «Sammlung  krittischer  Schriften  zur Verbesserung 
des  Urteils  und  des Witzes» jurnallarini chop etishdi.
Adabiy-ommabop  ju m allardan  tashqari,  sekinük  bilan  bo  Isa-da, 
S i y o s i  
i m a l S i k a   ham   rivoj.anib  bordi.  Agar  X V II:  a m u , .  b m n d u  
varm ida  mamlakatda  fransuz  m a’rifatparvarhk  adabiyoti  va  dunyo 
adabiyotiga  qiziqish  ustunlik  qilgan  bo‘lsa, 
1770
-yildan  keyin  badny 
iumalistikadan  siyosiy  jum alistikaga  o ‘tish  jarayoni  boshlandi.  Bunga 
ko'proq  Shimoliy  Amerika  xalqlarining  ozodlik  uchun  kurashi,  fransuz
veym arda  dastlab  adabiy  nashr  sifatida  tashkil  etll^ 1t* 
«Deutscher  Merkur*  jurnali  tez  orada  siyosiy  tus  oldi  I^
I®bnir® 
2
‘ovalari  haqidagi  m ateriallari  bilan  u  qisqa  vaqt  ichida  o  quvchilar 
e ’tiborini  qozom f oldi.  Shuningdek,  1770-1780-yillar  orahg  .da  ommavi 
o ‘quvchiga  mo'ljallangan  «D eutsche  Chronik*,  «Shronologen*,  «Di*;  grane 
UnRehener*  va  «Hyperboreische  Briefe* jum allan  eng  ommaviy  nashrlarga 
aylandi.  Biroq  m am lakatda  matbuotga,  eng  aw alo,  siyosiy  Jul nal!St^
 
nisbatan  tazyiq  boshlangach,  ko‘pgina jurnallar  katta  qiymchihklarga  duch 
S
  aksariyati  esa  yopib  qo'yildi.  1777-yili  «Deutscher  Chronik* jurnah-

ning  bosh  muharriri  turkum  maqolalari  uchun  Vyurtemberg  gersogi  Karl 
g‘azabiga  uchrab,  umrining  o ‘n  yilini  Gogenasperg  qal’asining  sovuq 
panjaralari ortida  o'tkazdi.
Xulosa  qilib  aylish  mumkinki,  XVIII  asr G erm aniya  m atbuoti  tarixida 
adabiy,  ilmiy-ommabop  va  ijtimoiy-siyosiy jurnalistikaning  uyg‘onish  davri 
bo‘ldi.  Jumalistika  katta  qiyinchiliklar,  quvg'in  va  siquvlar  sharoitida  ham 
rivojlaiiishdan  to ‘xtamadi.  U  o ‘z  o ‘quvchilarini  qoiiiqtiradigan  shakllami 
topishga  intilarkan,  erkinlik  uchun  kurashdan toymadi.
Fransiya.  XVIII  asr  boshiga  kelib  mamlakatda  matbuotga  oid  keng 
qoiam dagi  avtoritar  qonunchilik  shakllanib  ulgurgan  edi.  Lyudovik  XIV 
zam onida  (1643—1715)  m atbuotni  nazorat  qilish  borasida  boshlangan 
siyosat  Lyudovik  XV  (1715-1774)  davrida o'zining  eng  yuqori  cho'qqisiga 
chiqdi. 
0
‘nlab  maxsus  qonunlar,  farmon,  reglament  va  ko'rsatm alar  qabul 
qilinib,  matbuot  va  matbaachilik  faoliyati  qattiq  nazorat  ostiga  olindi. 
Bosma  so‘z  ustidan  nazorat  shu  darajaga  borib  etdiki,  hatto  1723-yil 
28-fevralda  Fransiyada  birinchi  m arta  senzura  kodeksi  —  «Reglement  pour 
la  Librarie  et  rimprimerie  de  Paris»  qabul  qilindi.  M azkur  kodeksning 
ta ’sir  doirasi  dastlab  Parij  shahri  hududini  qam rab  oigan  bo‘lsa,  o ‘sha 
yilning  mart  oyidan  e ’tiboran  umummilliy  qonun  aham iyatini  kasb  etib, 
butun  mamlakatda  amal qila boshladi.
Kitob  va  gazeta  chiqarishdan  tortib  ulam ing  savdosi  va  hatto 
matbaachilikda  qanday  harflaming  qo'llanilishigacha  b o ‘lgan  tkir-chikirlar 
123-moddadan  iborat  ushbu  qonunga  asosan  muvofiqlashtirilar  edi.  Unga 
ko‘ra,  barcha  nashriyotlar  universitetlar  hududida  joylashib,  matbaa 
korporatsiyalari  tasarrufida  b o iish i  lozim  edi.  Yakshanba  ham da  bayram 
kunlari  har  qanday  bosmaxonaning  ishlashi  va  bosm a  mahsulotlarning 
tarqatilishi  mutlaqo  taqiqlab  qo'yildi.  Nashriyot  va  bosmaxonalaming 
barcha  ishchilari  (ulaming  soni  ham  qonunan  chegaralangan  edi),  kitob 
savdogarlari  va  gazeta  tarqatuvchilarning  ismi  va  yashash  manzili  mahalliy 
polislyada  ro‘yxatdan  o ‘tkazilishi  shartligi  q a t’iy  belgilandi.  Bundan 
tashqari,  bosmaxona  va  nashriyotlar  ishi  har  uch  oyda  bir  marta 
qirollikmng  bosma  ishlari  bo‘yicha  maxsus  xizmati  —  Sindik  tomonidan 
taftish  qilinardi.  Suiiste’molchilikning  oldini  olish  maqsadida  Sindik 
a ’zolarining o ‘z mansablariga  h ar yili  qaytadan  saylanishlari joriy etildi.
Hammadan  ham  og‘iri  —  politsiya  leytenanti  va  senzom ing  ruxsatisiz 
birorta  kitob  yoki  bosma  mahsulot  chop  etilmas  edi.  Oddiy  bir  kitobni 
chiqarish  uchun  oylab  ijozat  kutishga  to ‘g‘ri  kelardi.  D in,  davlat  va 
qirolga,  ma’naviyatga  nisbatan  tanqidiy  ruhdagi  asarlar,  shaxsning  obro'si 
va  qadr-qimmatiga  putur  yetkazadigan  kitoblarning  c h o p   etilishi  hamda 
tarqatilishi 
qattiq  jazolashga 
sabab  bo‘lardi. 
H a r 
qanday  bosma 
mahsulotning  asl  dasxatlari  Sindikda  saqlash  uchun  topshirilar  va  ular 
o ‘zlarining bosma variantlari  bilan  to ia   mos  kelishi  lozim  edi.
Lyudovik  XV  matbaachilikni,  shu  jum ladan,  gazetalar  faoliyatini 
nazorat  qilish  borasida  faqatgina  senzura  kodeksi  va  boshqa  o'nlab  huquqiy 
hujjatlami  chiqarish  bilangina  kifoyalanib  qolmadi.  Bularning  bari  kamlik 
qilganday,  qirol  nashriyotlaming  eshiklari  ish  paytida  hech  qachon  yopib

qo'yilmasligi,  ulam ing  orqadan  chiqadigan  yo‘llari  bo‘lmasligi,  eshik  va 
pynalarga  esa  pardalar  osilmasligi  to ‘g ‘risidagi  farmoyishni  imzoladi. 
Blindan  ko'zlangan  maqsad  —  bosm axonalar  faoliyatini  yattada  kengroq 
nazorat  qilish,  istalgan  vaqtda  ulam i  tekshirish  imkoniyatiga  ega  b o iish  
edi.  U shbu  qoidalam ing  buzilishi  esa  500  livr  miqdoridagi  jarim a  va  olti 
oyga  bosm axonani  yopib  q o ‘yish  bilan  jazolanardi.  Qoidabuzarlik  qayta 
takrorlangan  taqdirda  esa,  bosm axonaning  lisenziyasi  bir  umrga  bekor 
qilinardi.  U m um an,  matbaachilik  sohasidagi  qonunbuzarlik  uchun  o iim  
jazosi  Fransiyada  1728-yilga qadar saqlanib  keldi.
M am lakatda  m atbuot  va  matbaachilik  shu  qadar  siquvga  ohngan 
bo'lishiga  qaram ay,  Lyudovik XV xalqaro  hamjamiyat oldida odil  hukm dor 
sifatida  ko‘rinishga  intilar  edi.  U   «Bosmaxonalar  faoliyatini  yanada 
takom illashtirish  va  sohani  rivojlantirish  maqsadida»  1739-yili  yana  bir 
reglamentga  im zo  chekib,  butun  mamlakatdagi  bosmaxonalar  soni  250 
tadan oshm asligini buyurdi.  Unga  ko‘ra,  Parijda  36 ta,  Rúan  va  Lionda  24, 
Bordo  va  T uluzada  10,  Strasburg va  Lilda 
6
  tadan,  qolgan shaharlar uchun 
esa  bittadan  bosmaxonaga  ega  bo'lish  me’yori  belgilandi.  Qolgan  barcha
bosm axonalar  yopib qo'yildi.
N ashriyot  va  bosmaxonalar  ustidan  nazorat  kuchaytinlgam  saym 
qirollik  senzorlarining  soni  liam  oshib  bordi,  agar  1742-yilÍ  ular  79  ki- 
shidan  iborat  b o ‘lsa,  1774-yilga  kelib  119  kishiga  yetdi.  Mavjud  qonun- 
qoidalarning  aksariyati  m atbuotning  rivojiga  to ‘sqinlik  qilar  edi.  Qirolnmg 
1773-yilgi  buyrug'i  esa  matbuotga  qaratilgan  eng  og‘ir-  moliyaviy  zarba 
bo‘ldi.  Shu  paytdan  e’tiboran  matbuot  nashri  yold  kitobni  tarqatishga 
imtiyoz  beradigan  oltin  m uhm i  olish  uchun  40  livr  va  gazetaning  har 
sonini  chiqarishga  beriladigan  ruxsat  uchun  esa 
12
  livr  to ‘lash  majburiyati 
belgihndi.  Buning  natijasida  moliyaviy jihatdan  kuchsizroq  gazetalar  sindi 
yoki  o ‘z-o ‘zidan  yopilib  ketdi.
M atbuotga  tazyiq  Lyudovik  XVI  (1774-1793)  hukmronhgi  davnda 
ham  kamaymadi.  Qirol  matbuot  haqidagi  oldingi  huquqiy  hujjatlaming 
aksariyatini  saqlab  qolish  bilan  birga,  qator  yangi  qonunlarni  jo n y   etdi. 
Butun  m am lakat  hududida  matbaa  faoliyatini  to ‘g‘ndan-to‘g‘n   nazorat 
qiluvchi  20  ta  maxsus-  sindikal  kamera  joriy  qilindi.  Barcha  bosmaxo- 
nalarning  ish  soatlari  qat’iy  belgilab  qo‘yiidi  va  ishchilarning  har  qanday 
uyushma  va  birlashmalarga  a ’zo  boMishlari  qat’iyan  taqjqlandi.  Biroq, 
shunga  qaram ay,  aynan  shu  asrda  va  aynan  Lyudovik  XVI  zamonida 
fransuz  burjua  inqilobi  amalga  oshdi.  Inqilob  davrida  fransuz  matbuoti 
qanchalik jo n lan ib   ketgani  haqida  maxsus bobda alohida to'xtalamiz.
Fransiyaning  inqilobgacha  bo‘lgan  matbuoti  XVIII  asrda  mintaqadagi 
boshqa  davlatlarga  nisbatan  ancha  sekinlik  bilan  rivojlandi.  Buning  qator 
sabablari  b o r  edi.  Lekin  ulardan  eng  asosiysi-xalqning  umumiy  savod- 
xonligi  darajasining  pastligi  va  mam lakatda  joriy  qilingan  o ‘ta  qattiqo
‘1
q o n u n - q o i d a la r   e d i.
’  M am lakat  poytaxti  Parijda  chop  etiladigan  sanoqh gazetalarni  hisobga 
olmaganda,  viloyatlarda  chiqadigan  gazetalar  o ‘ta  «nursiz»  edi.  U lar 
ko‘proq  varaqalam i  eslatardi.  Parijdan  boshqa  yirikroq shaharlarda bir  yoki

ikkita  gazera  cbiqsa,  kjchikroqlarida  umuman  davriy  nashm ing  o ‘zi  yo‘q 
edi.  Bosma  nashrlarni  chiqarish  tannarxining  qimmatligi  va  ularni  chop 
etishga  ruxsat  olish  jarayonining  murakkabligi  gazetalam ing  davriyligiga 
ta ’sir  qilmay  qolmadi.  Shu  bois  ular  ahyon-ahyonda  chiqar,  ayrim 
sonlarining  orasi  hatto  15—20  kunga  ch o ‘zilib  ketardi.  N ihoyat,  1777-yilga 
kelib  Fransiyada  tom  ma’nodagi  birinchi  kundalik  nashr  —  «Journal  de 
Paris»  gazetasi  chiqa  boshladi.  Bu  mamlakat jumalistikasining  o'sha  davrda 
erishgan  katta  yutug'i edi.
JtaJiya.  XIX  asrga  qadar  Italiya  matbuoti  mamlakat  tarixida  ingliz, 
fransuz  yoki  nemis  matbuoti  singari  hech  qachon  ulkan  ahamiyat  kasb 
etgan  emas.  Butun  XVIII  asr  davomida  Italiyada  bor-yo‘g ‘i  bir  nechta 
gazeta  chiqqan,  xolos.  Buuga,  birinchidan,  mamlakatning  o 'ta   tarqoqligi 
sabab  b o isa,  ikkinchidan,  aholining  asosiy  ko'pchiligi  savodsiz  ekanligi 
zamin  bo'lib  xizmat  qildi.  Hatto,  XX  asr  boshida  ham  Italiyaning  50  foiz 
aholisi  o'qish  va  yozishni  bilmas e d i1.
Garchand  Italiya  hududida  yangiliklami  bosma  davriy  nashr  orqali 
tarqatishga  J604-yilda  birinchi  urinish
2
  bo'lgan  bo‘lsa-da,  Rimning  ilk 
haftalik  gazetasi  «Cracas»  faqatgina  1716-yilga  kelib  chiqa  boshladi. 
G azeta  kichik  o'lcham da  bo'lib,  unda  asosan  arxeologiyaga  oid  xabarlar, 
Rim  axloqi  va  udumlarining  xronikasi  chop  etilardi.  Ikkinchi  gazeta 
oradan  o 'ttiz  yildan  ko'proq  vaqt  o'tib ,  1750-yilda  G enuyada  chiqarildi.  U 
dastlab  oyda  ikki  marotaba,  keyinchalik  esa  haftasiga  ikki  gal  —  chor- 
shanba  va  shanba  kunlari  chiqib  turdi.  Chorshanba  kungi  sonlari  xorijiy 
yangiliklarga.  shanbalik  soni  esa  mamlakat  hayotiga  oid  ichki  xabarlarga 
bag'ishlanardi.  Chet  el  yangiliklariga  qiziqish  kuchli  bo'Iganligidan 
gazetaning  chorshanbalik  sonlarining  narxi  ikki  barobar qim m at  turardi.
Italiyadagi  navbatdagi  gazeta  «Gazetta  di  Geneva»  qariyb  yarim  asrlik 
tanafTusdan  so‘ng-1798-yildan  chiqarila  boshlandi.  Shu  bilan,  nihoyat, 
Italiya  o'zining  ilk  kundalik  siyosiy  gazetasiga  ega  bo'ldi.  A m m o  «Gazetta 
di  Geneva*  va  undan  keyin  Venesiya,  Turin  va  Florensiyada  chiqqan 
gazetalaming  ko'pchiligi  nihoyatda  kam  sonli  bo'lib,  q a t’iy  nazorat  ostida 
edi.  Italiyada  senzura  qatag'oni  va  matbuotning  erksizligi  XIX  asrning  3 0 - 
40-yillarigacha-mamJakatda  miJJiy  uyg‘onish  davri  boshiangunga  qadar 
davom  etdi.
Hollandiya.  XVIII  asr  Hollandiya  gazetalari  uchun  misli  ko'rilmagan 
o ‘sish  va  gullash  davri  bo'ldi.  Bu  holat  ko'proq  o'sha  davrda  Yevropadagi 
davlatlar  o'rtasida  o'ziga  xos  siyosiy  va  huquqiy  munosabatlarning 
shakllanganligi  bilan  bog'liq  bo'lib,  Hollandiya  bu  paytga  kelib  qit’ada  o'z 
ovozi,  so'zi  va o'm iga ega edi.
Yuqorida  ko'rib  o ‘tganimizdek,  Yevropadagi  ko'pgina  davlatlar, 
xususan,  Fransiya  va  Germaniyada  katolik  reaksiya  va  absolut  monarxiya 
oqibatida  matbuotning  faoliyati  to r  doiraga  solib  qo'yildi.  Bu  davlatlardagi
1  Salomon  L.  O'sha joyda  149-bet.


Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   36


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling