Биология йўналиши учун “Иммунология” фанидан орал назорат иши саволлари


Download 52.71 Kb.
bet1/10
Sana16.06.2023
Hajmi52.71 Kb.
#1516474
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
ОРАЛИҚ саволлар ИММУНОЛОГИЯ


5140100 – Биология йўналиши учун “Иммунология” фанидан орал назорат иши саволлари.
1. Фан ривожланишининг қисқача тарихи. Ривожланиш учун ҳисса қўшган Э. Дженнера,
Л. Пастера, Р. Коха, Э. Беринга, П. Эрлиха, И.И. ва бошқа олимлар.


Immunologiya- (lotincha immunis - ozod, ozod, biror narsadan ozod + yunoncha lgpt - bilim) - organizmning begona tuzilmalarga (antigenlarga) reaktsiyalarini, bu reaktsiyalarning mexanizmlarini, ularning namoyon bo'lishini, rivojlanishi va natijalarini o'rganadigan tibbiy-biologiya fanidir. norma va patologiya, bu reaktsiyalar asosida tadqiqot va davolash usullarini ishlab chiqish.
Иммунология келиб чиқиши бўйича 2000 йилдан кўпроқ вақт тўғри келади. Дастлабки иммунология фани юқумли касалликлар билан касалланган инсон тўғрисида маълумотларга асосланган. Милоддан аввалги 1000 йил олдин Хитой императори меросхўрини чечак вабосидан сақлаши тўғрисида ёзиб қолдирган. Европада бу касалликни варлоляция “чечак” деган ном билан атаган. XVIII аср бошларида Костантлашган буюк Британия элчиси рафиқасини ёзишича дастлабки эмлаш ишлари қайд қилингани кўрсатилган.
XVIII аср 90 йилларида илнглиз врачи Э.Дженнер чечак касали бўйича дастлабки вакцинани яратди. У касалланган қорамол сигиридан олди. Дастлаб Дженнер тажрибани 8 ёшли Жеймс Флисинда синаб кўрди. Натижа ижобий бўлди. Қон зардобида вакцина вок деб номлади.
Л.Пастер микробиология фанига асос солди. 1980 йилда Л.Пастер товуқ вабосига қарши суюлтирилган вакцинани яратди. Товуқлада бўладиган бу жараённи Л.Пастер касалланган товуқлар зардобида тикловчи хужайралар хусусияти борлигини айтди ва биринчи бор иммунитетни фанга киритди.
1885 йилга келиб Л.Пастер ўз шогирти билан бирга қутириш вакцинасини яратди.
Илья Ильич Мечников
Ўзини тажрибалари асосида 1 бўлиб хужайравий иммунитетни очиб берган олим хар бир организм ташқи ёд моддаларга қарши дастлабки маълум бир хужайралар орқали кураш олиб боради олимни кўрсатмаси бўйича захарли моддалар маълум бир хужайралар орқали парчалайди.
П.Эрлих. немис врачи узини гуморал назариясини яратади ва Эрлих фикрича организмдаги ёд моддалар гуморал йўл билан ишлаб чиқарилган гармонлар орқали парчаланади ва 1890 йили Эрлих фанга антитана атамасини киритди. Хар бир ёд модда организмда ишлаб чиқарилган маълум бир гармонлар натижасида хужайралар орқали амалга оширилади. 1908 йили бу иккала олимга Нобел мукофоти берилди.
Иммунология фанини ривожланишида бундан ташқари кўп олимлар иштирок этган. 1903 йилда Л.Дейч антиген атамасини киритади. XIX-XX асрга келиб Нобел мукофотига сазовор бўлган олимлар Э.Бейрин 1902, антитоксинлар бўйича мукофот олган.
1905 йили Р.Кох сил касаллигига вакцина яратган.
1908 йили Мечников Фогацитоз Эрлих лимфоцитлар бўйича
1913 йили Ч.Риччер анафилакция бўйича
1919 йили Ж.Бордер юқумли касалликлар диагностикаси комплименти.
К.Лаштейнер 1930 йилда қон гурухларини аниқлаган.
1951 йили М.Тейлер сариқ иситмага қарши вакцина яратган.
1957 йили Д.Бавве аллергик касалликлар бўйича
2. Иммунитет тушунчаси ва унинг физиологик функцияси.
Immunitet so'zi lotincha immunitas so'zidan kelib chiqqan. Immunitet tananing turli kasalliklarga chidamliligi sifatida belgilanadi. Uning to'g'ri ishlashi tanani parazitlar, viruslar, bakteriyalar, zamburug'lar, shuningdek allergen, kantserogen va atrofiyaga uchragan hujayralardan himoya qiladi. Immun tizimi juda murakkab mexanizmga ega, uning vazifasi ichki organizmning muvozanatini saqlash va yuqorida aytib o'tilgan zararli moddalar va ta'sirlardan himoya qilishdir. Immun tizimi tanani begona mikroorganizmlardan himoya qilish uchun o`zaro uzviy bog'langan hujayralar va organlarning murakkab majmuasidan iborat. Immun hujayralari butun vujudda, asab, yurak, harakat va ovqat hazm qilish tizimlari bilan birgalikda butun organizmning uyg'un harakatini ta'minlaydi. Immun tizimining asosiy vazifasi – murakkab va dinamik aloqa tarmog'ini bog'lashdir. Immun hujayralari begona hujayralar bilan uchrashganda, ular turli kimyoviy moddalar ishlab chiqarishni boshlaydilar. Ushbu moddalar hujayralarga ularning o'sishini tartibga solish va boshqa hujayralarni tashishda yordam beradi, shu bilan ularni muammoli va zaif joylarga yo'naltiradi. Immunitet pasayganda yoki zaiflashganda, biz turli kasalliklarga ko'proq moyil bo'lamiz. Immuniteti zaif insonlarda shamollash, qayta infektsiya, shuningdek gripp, allergiya, artrit, ayrim hollarda esa saraton kasalligi kuzatiladi.
Tug`ma va orttirilgan immunitet
Bizning immunitetimiz tug'ma va orttirilgan bo`ladi. Tug'ma immunitet genetik jihatdan aniqlangan. Tug'ilgan paytdan boshlab tanani tashqi tomondan zararli moddalardan va turli patologik jismlardan himoya qiladi. Tug'ma immunitet, shuningdek, bosqin joyida begona mikroorganizmlarga qarshi kurashadigan qon hujayralarini ham o'z ichiga oladi. Teri va shilliq qavat qo'shimcha muhim himoya to'siqlari hisoblanadi. Orttirilgan immunitet hayot davomida tug'ma immunitet bilan yo'q qilinmagan begona mikroorganizmlar (masalan, bakteriyalar) bilan aloqa qilish natijasida shakllanadi. Orttirilgan immunitetning ishlashini antitanalar deb ham ataladigan hujayralar va oqsillar kompleksi ta'minlaydi. Orttirilgan immunitet immun tizimi bilan antigen uchrashgandan bir muncha vaqt o'tgach shakllanadi. Aynan shuning uchun birinchi bosqich hujayralarning bo'linishi va farqlanishi va antitanalarning paydo bo`lishi uchun muhim ahamiyatga ega.
Табиий иммунитет 2 га бўлинади.

  1. Табиий актив

  2. Табиий пассив (грипп)

Сунъий иммунитет 2 га бўлинади:

  1. Сунъий актив (АКДС)

  2. Сунъий пассив (тайёр зардоблар)

Антибактериал иммунитет – химоя механизми сифатида микроблар ёки бактерияларга қарши бўлган иммунитет



  1. Иммунитетнинг махсус ва махсус бўлмаган механизмлари, уларнинг ўзаро боғлиқлиги.

Иммунитет сўзи озодлик деган маънони билдиради. Организмнинг генетик маълумотларини олиб юрадиган антигенларга нисбатан химоя қобилиятига айтиади. Л.Пастер бу сўзни фанга киритди. Яъни организмнинг юқумли касалликлардан инфекциялардан озод бўлиши деб номлаган. Келиб чиқиши бўйича иммунитет 2 турга бўлинади

  1. Ортирилган

  2. Туғма

Туғма иммунитет бу ўзига хос ирсий бўлиб, хужайрплпр геномига киритилган юқумли моддаларга қарши бўлган иммунитет хисобланади. Асосан хужайралараро алоқага деярли мухтож бўлмаган фагоцитлар томонидан амалга оширилади. Янги туғилган чақалоқларда эмбрион даврида она қорнида туғилганидан сўнг сут орқали ўтади.
Ортирилган – ўзига хос бўлмаган ташқи махсус таъсирлари натижасида турли патоген таъсирловчилар орқали вужудга келади. Ўз навбатида 2 га булинади. Табиий ортирилган иммунитет ва ортирилган сунъий иммунитет. Табиий бу – касалликлардан сўнг вужудга келади. Сунъий эса иммун даволовчи зардоблар орқали вужудга келади.
Табиий иммунитет 2 га бўлинади.

  1. Табиий актив

  2. Табиий пассив (грипп)

Сунъий иммунитет 2 га бўлинади:

  1. Сунъий актив (АКДС)

  2. Сунъий пассив (тайёр зардоблар)

Антибактериал иммунитет – химоя механизми сифатида микроблар ёки бактерияларга қарши бўлган иммунитет

Антивирусли иммунитет – маълум бир вирусларга қарши хосил бўладиган иммунитет


Антитоксин иммунитет – маълум бир захарли токсинларга нисбатан вужудга келади.
Иммун тизим аъзолари – организмда лимфоид органлар дейилади. Тана массасининг 1 кг дан 2.5 кг гача ни ташкил қилади. Асосий иммун тизимининг хужайралари бу лимфоцитлар хисобланади. Иммун тизими аъзоларига суяк кўмиги, талоқ, тимус, лимфа тугунлари, лимфа фалекулалари киради. Асосий ишлаб чиқарадиган хужайралари Т ва В лимфоцитлар хисобланади.
Марказий органларга:

  1. Суяк кўмиги

  2. Тимус

Переферик

  1. Талоқ

  2. Лимфа тугунлари

  3. Лимфа фалекулалари

Умумий холатда 2 та хужайралар ишлаб чиқаради: Т ва В
Т лимфоцитлар – тимусга бориб 3 та шаклланган хужайралар сақлайди

  1. Т хелперлар

  2. Т супрессорлар

  3. Т киллерлар

В лимфоцитлар – асосан гуморал иммунитет хосил қилади. Плазматик хужайралар орқали антитана ишлаб чиқаради. Асосий антигенга қарши курашадиган хужайра бу В лимфоцит хисобланади. В лимфоцитлар функционал холатда организмда мухим хисобланади.

  1. Махсус бўлмаган ҳимоя омиллар ҳақида тушунча.

Ортирилган – ўзига хос бўлмаган ташқи махсус таъсирлари натижасида турли патоген таъсирловчилар орқали вужудга келади. Ўз навбатида 2 га булинади. Табиий ортирилган иммунитет ва ортирилган сунъий иммунитет. Табиий бу – касалликлардан сўнг вужудга келади. Сунъий эса иммун даволовчи зардоблар орқали вужудга келади.


Табиий иммунитет 2 га бўлинади.

  1. Табиий актив

  2. Табиий пассив (грипп)

Сунъий иммунитет 2 га бўлинади:

  1. Сунъий актив (АКДС)

  2. Сунъий пассив (тайёр зардоблар)

Антибактериал иммунитет – химоя механизми сифатида микроблар ёки бактерияларга қарши бўлган иммунитет

Антивирусли иммунитет – маълум бир вирусларга қарши хосил бўладиган иммунитет


Антитоксин иммунитет – маълум бир захарли токсинларга нисбатан вужудга келади.
Иммун тизим аъзолари – организмда лимфоид органлар дейилади. Тана массасининг 1 кг дан 2.5 кг гача ни ташкил қилади. Асосий иммун тизимининг хужайралари бу лимфоцитлар хисобланади. Иммун тизими аъзоларига суяк кўмиги, талоқ, тимус, лимфа тугунлари, лимфа фалекулалари киради. Асосий ишлаб чиқарадиган хужайралари Т ва В лимфоцитлар хисобланади.
Марказий органларга:

  1. Суяк кўмиги

  2. Тимус

Переферик

  1. Талоқ

  2. Лимфа тугунлари

  3. Лимфа фалекулалари

Умумий холатда 2 та хужайралар ишлаб чиқаради: Т ва В
Т лимфоцитлар – тимусга бориб 3 та шаклланган хужайралар сақлайди

  1. Т хелперлар

  2. Т супрессорлар

  3. Т киллерлар

В лимфоцитлар – асосан гуморал иммунитет хосил қилади. Плазматик хужайралар орқали антитана ишлаб чиқаради. Асосий антигенга қарши курашадиган хужайра бу В лимфоцит хисобланади. В лимфоцитлар функционал холатда организмда мухим хисобланади.

5. Комплементнинг фаоллашув механизми, комплемент оқсилларининг иммунитетдаги


иштироки реакциялари.

6. Фагоцитоз механизмлари ҳақида замонавий фикрлар. Фагоцитларнинг қўзғатилишдаги


ва роли ўзига хос иммунитет реакциялари.



Download 52.71 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling