Institut français d’Études sur l’asie centrale
Download 18.64 Mb. Pdf ko'rish
|
|
d’un argument dalilning asosliligi; un homme de poids nufuzli odam. poids lourd nm og‘ir yuk tashuvchi transport vositasi; fig salmoqli, ta’sirli, nufuzli, e’ tiborli odam. poignant,
ante adj mashaqqatli, og‘ir, azob beradigan, qiynaydigan; yurakka xanjarday sanchiladigan, yurakni ezadigan; un souvenir poignant og‘ir xotira. poignard
nm xanjar, dudama; frapper d’un coup de poignard, à coups de poignard xanjar solmoq. poignarder vt xanjar solmoq, pichoqlamoq, chavoqlamoq. poigne nf 1. ushlash, tutish, ushlab qolish; avoir de la poigne qattiq ushlamoq; 2. epchillik, ishbilarmonlik, chaqqonlik; un homme à poigne ushlaganini kesib oladigan odam; un gouvernement à poigne ishbilarmon hukumat. poignée
nf 1. siqim; une poignée de sel bir siqim tuz; à poignée, par poignée hovuchlab, ochiqqo‘llilik bilan; 2. bir siqim, bir hovuch, ozgina; une poignée de mécontents bir hovuch norozilar; 3. tutqich, dasta, sop; poignée d’épée shpaganing dastasi; une poignée de porte; la poignée d’une porte eshikning tutqichi; 4. poignée de main qo‘l berib, qo‘l siqib ko‘rishish, qo‘l siqishuv. poignet nm 1. bilak; loc à la force du poignet o‘z bilak kuchiga tayanib, o‘z kuchi bilan; fortune acquise à la force du poignet o‘z bilak kuchi bilan orttirilgan boylik; 2. yeng qaytarmasi, yeng manjeti. poil nm 1. jun, yung; un chat qui perd ses poils tulayotgan mushuk; les poils d’une fourrure mo‘ynaning juni; les poils d’une brosse cho‘tkaning juni; gibier à poil ov hayvonlari; loc fam caresser qqn dans le sens du poil ko‘ngliga qaramoq, aytganini qilmoq; bonnet à poil paxmoq telpak; 2. soch- soqol, tuk; les poils du visage soqol-mo‘ylab, yuzdagi tuklar; fam ne plus avoir un poil sur le caillou boshida bir tuki ham bo‘lmaslik, g‘irt kal bo‘lmoq; ne plus avoir un poil de sec shalabbo bo‘ lmoq, ivib ketm oq; le poil, du poil jun, tuk; avoir du poil sur le corps tanasini jun bosgan bo‘lmoq; 3. loc fam avoir un poil dans la main juda ham dangasa bo‘lmoq; tomber sur le poil de qqn biron kishining ustiga tashlanmoq; reprendre du poil de la bête kuch-g‘ayratini tiklamoq; de tout poil (de tous poils) turli toifadagi; ils reçoivent des gens de tout poil ular turli toifadagi odamlarni qabul qilishadi; fam à poil qip-yalang‘och; se mettre à poil qip-yalang‘och bo‘lib yechinmoq; être de bon, de mauvais poil yaxshi, yomon kayfiyatda bo‘lmoq; 4. bot poil à gratter tukcha, tuk; 5. tuk, pat; les poils d’un tapis gilamning tuklari; 6. fam zarracha, zig‘irday, tirnoqcha; il n’a pas un poil de bon sens unda zarracha ham aql yo‘q; à un poil près arzimagan, ozgina narsani hisobga olmaganda; loc adv fam au poil haqiqatdan ham; ça marche au poil! haqiqatdan ham yuryapti! au quart de poil to‘ppa-to‘g‘ri; adj fam elle est au poil, ta copine sening o‘rtog‘ing juda zo‘r ekan; intj au poil! zo‘r! poilant,
ante adj fam juda qiziq. poiler
(se)
vpr fam xoxolab, qahqaha urib, qotib-qotib kulmoq. poilu
1 ,
ue adj jun bosgan; il est poilu comme un singe u maymunday jun bosgan. poilu
2 nm 1914-1918-yillar urushi jangchisi. poinçon nm 1. bigiz; poinçon de sellier sarroj bigizi; 2. shtempel, muhr, tamg‘a, belgi. poinçonnage nm 1. tamg‘a, muhr, belgi qo‘yish; poinçonnage de l’or tilloni tamg‘alash; 2. shtempellash, shtempel qo‘yish; le poinçonnage des tickets biletlarni shtempellash. poinçonner vt 1. tamg‘a, muhr, belgi qo‘ymoq; 2. komposterlamoq, teshik-teshik belgi qo‘ymoq. poinçonneur,
euse n 1. kontrolyor, tekshiruvchi, nazoratchi; 2. komposter. poinçonneuse nf teshik teshadigan, kesib oladigan press. poindre litt I. vt 1. vx chaqmoq; 2. yaralamoq, azob bermoq, qiynamoq; l’angoisse le poignait xavotir uni azoblayapti; II. vi paydo bo‘lmoq, ko‘rinmoq; l’aube commence à poindre tong otaboshladi. poing nm musht; revolver au poing revolverni qo‘lida qisib; serrer le poing mushtini qismoq, tugmoq; donner des coups de poing à qqn birovga musht tushirmoq, musht bilan urmoq, mushtlamoq; dormir à poings fermés dong qotib uxlamoq; montrer le poing musht ko‘rsatmoq, musht do‘laymoq; faire le coup de poing mushtlashmoq. point 1
joydan ikkinchi joyga, bir nuqtadan ikkinchi nuqtaga bormoq; point de chute tushish nuqtasi; point de mire mo‘ljal, nishon; mo‘ljalga olish nuqtasi; point de repère orientir; point de départ boshlanish, jo‘nash nuqtasi; point de non-retour qaytmaslik nuqtasi; les quatre points cardinaux dunyo mamlakatlari; point d’attache d’un bateau kema qayd qilingan port; c’est son point d’attache bu uning muqim yashaydigan joyi; point d’eau suv manbai (buloq, quduq); point culminant eng yuqori, kulminatsion nuqta; point de vue ko‘rinish, manzara; point chaud qizg‘in jang ketayotgan, yoki muhim voqealar bo‘layotgan joy; c’est son point faible bu uning bo‘sh joyi; point de côté biqindagi sanchiq; 2. géom nuqta, punkt; les points A, B, C A, B, C nuqtalari; 3. kemaning turgan joyi, joylashgan nuqtasi; faire, relever le point avec le sextant kemaning joylashgan nuqtasini sekstant bilan aniqlamoq; loc faire le point o‘z holatiga, sharoitga baho bermoq, hisob- kitob qilmoq; 4. point mort turgan joyida, bir nuqtada; bir tarzda, o‘zgarmasdan; 5. mettre au point tuzatmoq, sozlamoq; machine bien, mal mise au point yaxshi, yomon sozlangan stanok; mise au point fotoapparatning rezkostini aniq to‘g‘rilash, moslash; yakun, xulosa yasash; umumiy miqdorini hisoblab chiqish; ce projet demande une mise au point bu reja aniqlik kiritishni talab qiladi; être au point meyorida sozlangan, tuzatilgan bo‘lmoq; cette machine n’est pas au point bu stanok meyorida sozlangan emas; 6. davom iylik; à point, à point nommé ayni paytida, juda vaqtida, zarur paytida; sur le point de tayyor turgan paytida, deb turgan paytida; être sur le point de partir jo‘nashga tayyor turgan bo‘lmoq; le point du jour tong yorisha boshlagan paytda; 7. belgi, hisob belgisi; 8. nuqta, xol, dog‘; un point lumineux à horizon gorizontdagi yorug‘ nuqta; 9. sport ochko; compter les points ochkolarni hisoblamoq; marquer des points contre, sur qqn ustun kelmoq; victoire aux points bokschining ochkolar hisobida g‘alabasi; 10. baho (o‘quvchiga beriladigan); douze points sur vingt yigirmadan o‘n ikki baho; bon point maqtov yorlig‘i; c’est un bon point en sa faveur bu uning foydasiga; 11. nuqta; les points et les virgules vergul va nuqtalar; points de suspension uch nuqta (…); le(s) deux-point(s) ikki nuqta (:); point-virgule nuqta vergul (;); point d’exclamation undov belgisi (!); point d’interrogation so‘roq belgisi (?); 12. harflarning ustidagi nuqta; loc mettre les points sur les i hech bir noaniq joyini qoldirmay to‘la izohlamoq, gapni oxiriga yetkazmoq. point
2 nm 1. à point, au point holda, holatda, ahvolda; au point où nous en sommes bizning ahvolda; loc adv à point yetarli darajada, maqbul holatda; loc adj inv mal en point ahvoli yomon, yomon holatda, bir ahvolda, ahvoli og‘ ir, kasal; elle est très mal en point uning ahvoli juda og‘ir; vx être en bon point to‘la, to‘ladan kelgan bo‘lmoq; 2. le plus haut point eng yuqorisi, cho‘qqisi, uchi; au plus haut point eng yuqori, astoydil, juda ham, o‘ta darajada; à ce point bu darajada, bunchalik; à quel point qanchalar, qay darajada; à tel point shunchalar, ko‘p; à un certain point, jusqu’à un certain point ma’lum darajada, ma’lum darajagacha; au point de bu darajada; à ce point, au point, à tel point que shunchalar darajadaki; 3. point d’ébullition de l’eau suvning qaynash nuqtasi, darajasi. point 3
qonunning turli bandlari; 2. masala; un point litigieux tortishuvli masala; sur ce point je ne suis pas d’accord bu masalada men rozi emasman; en tout point butunlay; de point en point aynan, so‘zma-so‘z; exécuter des ordres de point en point buyruqni so‘zma-so‘z bajarmoq. point 4
points katta chok bilan tikmoq; 2. chokni, baxiyani tikish uslubi. point
5 adv vx litt ou plais ne… point, ne… pas… hech ham, sira ham, aslo, mutlaqo; je n’irai point men hech ham bormayman; point du tout sira, zinhor.
pointage nm 1. belgilash; le pointage du personnel à l’entrée d’une usine xodimlarni zavodga kirishda belgilash; 2. to‘g‘rilash, mo‘ljalga olish; le pointage d’un canon to‘pni to‘g‘rilash, nishonga olish. POINT
POLAIRE
426 point de vue nm 1. o‘tirib tomosha qiladigan joy; 2. manzara, go‘zal ko‘rinish; 3. nuqtai-nazar, fikr, munosabat; je partage votre point de vue men sizning fikringizga qo‘shilaman; loc prép au (du) point de vue de nuqtai nazardan; du point de vue social ijtimoiy nuqtai nazardan. pointe nf 1. o‘tkir uch, uch; la pointe d’un aiguille ignaning uchi; 2. uchliroq yoki yupqaroq chet, uch; la pointe d’un paratonnerre yashin qaytargichning uchi; les pointes d’un col de chemise ko‘ylak yoqasining burchaklari; en pointe uchli, uchi o‘ tkir; 3. oldingi qator, ilg‘or; la pointe d’une armée armiyaning oldingi qatori; loc être à la pointe du combat kurashning oldingi qatorlarida bo‘ lmoq; 4. la pointe des pieds oyoqning uchi; marcher sans bruit, sur la pointe des pieds shovqin qilmay oyog‘ining uchida yurmoq; 5. puant (raqs); faire des pointes puantda yurmoq (oyoq uchida); 6. uchli narsa; casque à pointe uchli dubulg‘a; les pointes de fer d’une grille temir panjaraning uchi; 7. mix; 8. pointe sèche ou pointe gravyura qalami; 9. méd pointe de feu kuydirilgan joy (davolash uslubi); 10. sanchib, chaqib oladigan so‘z, gap; 11. bir chimdim, ozgina, qittay, jinday miqdor; une pointe d’ail bir chimdim sarmsoq; une pointe d’ironie qittay kesatish; 12. maksimal tezlik, biror narsaning avjiga chiqqan payti, tig‘iz payt; la vitesse de pointe d’une automobile avtomobilning eng katta tezligi; heures de pointe transportda tig‘izlik payti; le métro est insupportable aux heures de pointe tig‘izlik paytida metroda yurish juda qiyin bo‘lib ketadi. pointé,
ée adj 1. nuqta qo‘yilgan, belgi qo‘yilgan, belgilangan; 2. mus note pointée nuqta bilan belgilangan, mohiyati yarim barobar orttirilgan nota.
pointer 1 I. vt 1. nuqta qo‘ymoq, belgi qo‘ymoq, belgilamoq; 2. nazorat qilmoq, ishga kelib-ketishni belgilamoq; II. vi ro‘yxatdan o‘tmoq, qayd qildirmoq, yozilmoq. pointer 2
qulog‘ini ding qilgan ot; 2. o‘timsiz yuqoriga qarab o‘smoq, bo‘y cho‘zmoq; des cyprès qui pointent vers le ciel osmonga bo‘y cho‘zgan sarvlar; 3. chiqmoq, chiqarmoq, ko‘rinmoq; les asperges pointent la tête hors de terre sarsabil yerdan bosh ko‘ tarib qoldi; 4. yo‘naltirmoq, qaratm oq; il pointait son index vers moi u bosh barmog‘ini menga qaratdi; 5. qaratm oq, mo‘ljalga to‘g‘rilamoq; pointer un canon vers un objectif to‘pni mo‘ljalga to‘g‘rilamoq; 6. iloji boricha o‘z soqqalarini mo‘ljalga yaqinroq joylamoq; II. se pointer vpr fam kelmoq, qadam ranjida qilmoq, paydo bo‘lmoq; elle s’est pointée à trois heures u soat uchda qadam ranjida qildi. pointer
3 nm poynter (ov itining bir turi). pointeur 1 , euse
I. n belgilovchi, tabelchi; II. adj horloge pointeuse ishchi yoki xodimning ishga kelgan, ketgan vaqtini belgilovchi avtomat mexanizm. pointeur
2 ,
euse n 1. mo‘ljalga, nishonga oluvchi; 2. mo‘ljalga olayotgan o‘yinchi. pointillé nm 1. nuqtali chiziqlar yordamida chizilgan rasm, gravyura; 2. nuqtali chiziq, punktir; détacher suivant le pointillé nuqtali chiziqdan yirtmoq. pointilleux,
euse
adj injiq, serzarda, maydakash. pointillisme nm puantilizm. pointilliste n ma adj puantilist, puantilizmga oid, puantilizm. point
mort
nm techn salt, quruq aylanish, yurğazish mexanizmi qo‘shilmagan holat; loc l’affaire est au point mort ish o‘rnidan quzg‘almayapti, ish yurishmayapti. pointu,
ue adj 1. uchli, uchi o‘ tkir; clou pointu o‘tkir mix; menton pointu uchli iyak; un caractère pointu tegmanozik, jizzaki xarakter; 2. o‘ tkir, chiyillagan, chiyildoq (ovoz, tovush); parler sur un ton pointu chiyillagan ohangda gapirmoq; 3. murakkab, chigal; une expérience très pointue chigal tajriba. pointure nf razmer, o‘lchov; quelle pointure chaussez-vous? nechanchi oyoq kiyimi kiyasiz? poire
nf 1. nok, nashvati, olmurut; nokdan qilingan spirtli ichim lik; loc garder une poire pour la soif qora kunga olib, saqlab qo‘ymoq; loc couper la poire en deux foydayu zararni teng bo‘lishmoq; o‘zaro kelishmoq; 2. noksimon, nok shaklidagi narsa; 3. fam bet, bashara, turq; fam pishmagan oshqovoq; tu es aussi poire que moi sen ham menga o‘xshagan pishmagan oshqovoq ekansan. poiré nm nok sidri, nok vinosi. poireau nm 1. porey piyozi, porey piyoz; soupe aux poireaux porey piyoz sho‘rva; 2. loc fam rester planté comme un poireau, faire le poireau bir joyda qaqqayib kutmoq. poireauter vi fam qaqqayib kutib turmoq. poirier nm 1. nok daraxti; 2. nok yog‘ochi; meubles en poirier nok yog‘ochidan qilingan mebellar; 3. loc faire le poirier boshida va qo‘lida tik turmoq.
pois nm 1. no‘xat (o‘simligi va doni); pois à écosser qo‘zoqli no‘xat; petit pois no‘xat; pois cassés ikkiga bo‘lingan no‘xat; pois chiche no‘xat; pois de senteur no‘xatgul; loc purée de pois juda qalin tuman; 2. mayda xol-xol gul (gazmolda). poison
nm 1. zahar, og‘u; assassiner qqn par le poison biror kishini zaharlab o‘ldirmoq; 2. litt zahri; le poison de la calomnie tuhmatning zahri; 3. fam badhazm odam; aziyatli, ozorli narsa; quel poison de retourner là- bas! u yoqqa qaytib borish muncha ozorli! poissard,
arde I. adj litt dag‘al, qo‘pol, beadab, kurakda turmaydigan; un argot poissard beadab argo; II. nf péj manjalaqi. poisse nf fam omadsizlik, ishi o‘ngidan kelmaslik; quelle poisse! qanday omadsizlik! porter la poisse omadsizlik keltirmoq. poisser
vt 1. kir, iflos qilmoq, bulg‘amoq (yopishqoq narsa bilan); se poisser les mains de confiture qo‘ lini qiyomga bulg‘amoq; 2. fam qo‘lga tushirmoq, qo‘lga olmoq, ushlab olmoq; on risque de se faire poisser qo‘lga tushib qolish mumkin. poisseux,
euse adj yopishqoq, yelimshak; des papiers de bonbons poisseux yopishqoq konfetning qog‘ozi. poisson nm baliq; loc petit poisson deviendra grand bo‘ladigan, kelajagi bor narsa; l’élevage des poissons baliqchilik; prendre, attraper des poissons baliq tutmoq; poisson volant uchar baliq; être heureux comme un poisson dans l’eau o‘z muhitida bo‘ lmoq; fam engueuler qqn comme du poisson pourri birovni haqorat qilmoq, so‘kmoq; finir en queue de poisson natijasiz tugamoq; faire une queue de poisson lip etib oldingi avtomobildan o‘ tib olmoq. poissonnerie nf baliq va dengiz mahsulotlari savdosi. poissonneux,
euse adj baliqqa boy, balig‘i ko‘p; une rivière poissonneuse baliqqa boy daryo. poissonnier,
ière n baliq va dengiz mahsulotlarini sotuvchi. poitrail,
ails
nm 1. ko‘krak, to‘sh (otda); 2. plais to‘sh, ko‘krak (odamga nisbatan). poitrinaire n vx o‘pka kasal; sil kasal, sil kasaliga uchragan odam. poitrine nf 1. ko‘krak, siyna, to‘sh; tour de poitrine ko‘krak kengligi; respirer à pleine poitrine chuqur nafas olmoq, ko‘kragini to‘ldirib nafas olmoq; gonfler sa poitrine ko‘kragini to‘ldirmoq; fluxion de poitrine pnevmoniya, o‘pka shamollashi; bomber la poitrine ko‘krak kermoq; 2. ko‘krak, siyna (ayollarda); une poitrine forte bo‘liq ko‘krak. poivre nm 1. murch; poivre en grains tuyilmagan murch; poivre de Cayenne achchiq qalampir qo‘shilgan ziravor; poivre d’âne jambil; loc adj poivre et sel mosh-guruch, moshkichiri (soch). poivré,
adj 1. murch qo‘shilgan, murch solingan, murchli, achchiq; 2. betakalluf, qo‘pol, achchiq; une plaisanterie poivrée qo‘pol hazil. poivrer I. vt murch solmoq, murch qo‘shmoq, murchlamoq, qalampir solmoq, qalampir qo‘shmoq, qalampirlamoq; II. se poivrer vpr fam kayf bo‘lmoq, mast bo‘ lmoq. poivrier nm 1. murch o‘simligi; 2. murchdon, qalampirdon. poivrière nf burchaklardagi m inora; toit en poivrière konussifat tom. poivron nm bulg‘or qalampiri. poivrot,
ote n fam aroqxo‘r, ichkilikboz. poix
nf inv vx yelim, qatron, smola, shira. poker
nm poker; jouer au poker poker o‘ynamoq; loc un coup de poker qaltis, xavfli, aldamchi harakat. polaire adj 1. qutbga oid, qutb; l’étoile Polaire ou nf la Polaire Qutb yulduzi; cercle polaire qutb doirasi; climat polaire qutb ob-havosi; ours POLAQUE
POLYCOPIEUR
427 polaire oq ayiq; expédition polaire qutb ekspeditsiyasi; 2. qarama-qarshi, bir-biriga zid; coordonnées polaires qarama-qarshi koordinatlar; 3. phys musbat va manfiy zaryadlari bo‘lgan. polaque n fam péj polyak. polar nm fam detektiv roman yoki film. polarisation nf phys 1. polyarizatsiya, qutublanish, qutublashish; 2. bor kuchini, bor fikri-zikrini bir nuqtaga yig‘ ish. polariser vt 1. polyarizatsiya qilmoq, qutublamoq; qutblarga ajratmoq; lumière polarisée qutblangan yorug‘lik nurlari; fig bir yerga, bir nuqtaga to‘plamoq, bir narsaga qaratmoq, jalb etmoq, bermoq; ces problèmes polarisent toutes leurs activités bu masalalar ularning faoliyatlarini bir nuqtaga to‘playapti. polarité
nf qarama-qarshi qutblarga egalik, ikki qutblilik; la polarité d’un aimant magnitning ikki qutbliligi. polder nm batqog‘i qochirilgan qirg‘oq. pôle nm 1. qutb; pôle arctique (pôle nord); antarctique, austral (pôle sud) shimoliy, Janubiy qutb; 2. pôle céleste olam qutblari; 3. magnit qutblari; 4. elektrod; pôle positif, pôle négatif musbat elektrod (anod), manfiy elektrod (katod); 5. qarama-qarshi tomonlardan yoki hodisalardan har biri; les deux pôles de l’opinion fikrning har ikki qarama-qarshi tomonlari. polémique I. adj munozarali, bahsli, tortishuvli; un style polémique munozarali uslub; II. nf munozara, bahs, tortishuv; une polémique avec les journalistes jurnalistlar bilan bahs. polémiquer vi bahslashmoq, munozara qilmoq, masala talashmoq. polémiste n munozarachi, bahschi. poli 1
ie adj 1. odobli, tarbiya ko‘rgan, xushmuomala, nazokatli; loc il est trop poli pour être honnête andishali odam uchun u negadir ortiqcha xushmuomala; 2. muloyim, silliq (narsa); un refus poli silliq rad javobi. poli 2
ie I. adj silliq, sayqallangan, silliqlangan, yaraqlatilgan; un caillou poli silliq tosh; II. nm silliqlash, sayqallash, yaraqlatish; donner un beau poli à un marbre marmarni yaxshilab sayqallamoq. police 1
politsiyasi; police secrète maxfiy politsiya; polices parallèles maxfiy politsiya xizmati; inspecteur de police politsiya inspektori; agent de police politsiya agenti; police secours navbatchi politsiya bo‘limi (Fransiyada); commissariat de police politsiya komissariyati; dénoncer qqn à la police biror kishini politsiyaga topshirmoq, sotmoq; se faire arrêter par la police politsiya tomonidan qo‘lga olinmoq; la police de la circulation yo‘l nazorati politsiyasi. police
2 nf polis; souscrire à une police d’assurances sug‘urta polisiga yozilmoq. policer
vt litt madaniylashtirmoq, madaniyatli qilmoq, madaniyatga, sivilizatsiyaga erishtirmoq; les sociétés les plus policiées eng yuqori Download 18.64 Mb. Do'stlaringiz bilan baham: 
|