O. K. Iminov iqtisod fanlari doktori, professor


Download 24 Kb.

bet16/34
Sana09.02.2017
Hajmi24 Kb.
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   34

  M ahsulot  sotishdan,  ishlarni  bajarishdan  va  xizm at 
k o ‘rsatishdan  kelgan  tushumning  taqsim lanishi.
U shbu  fondlar  korxonalarning  x o ‘jalik-m oliya  faoliyati  natijalariga 
asosan  tashkil  etiladi.
Biz korxonaning moliyaviy natijalarini quyidagi jadvalda k o ‘rishimiz 
mumkin.
3-jadval.
M oliyaviy natijalar t o ‘g ‘risidagi  h isobot 
(m ing  s o ‘m da)
T /r
Ko‘rsatqichIar  nomi
Daromadlar
Xarajatlar
1.
M a h su lo t  tovar,  ish  va x izm atlam i 
sotishdan  s o f  tushum
137750


2.
Sotilgan  mahsulot  (ish,  xizm at)  tannarxi

134376
3.
M ah su lot  (ish,  xizmat)larni  sotishda yalpi 
foyda
3374

4.
D avr  xarajatlari jami 
shu jumladan:
a)  sotish  xarajatlari
b)  m a ’muriy xarajatlari
d)  boshqa  operatsion  xarajatlar

79800
12573
39719
27508
5.
A sosiy  faoliyatning  boshqa  daromadi
10214

6.
A sosiy faoliyatining  zarari

6 6212
7.
M o liy a v iy  faoliyat  daromadlari 
Shu jumladan:
a)  valuta  kursidan olingan  daromad
b)  m oliyaviy  faoliyatining  boshqa 
daromadlari
91816
14763
8.
M oliy a v iy   faoliyat  bo'yicha  xarajatlar 
Shu jumladan:
a)  valuta  kursidan  farqlangan  zararlar
b)  m oliyaviy  faoliyat  bo'yicha  boshqa 
xarajatlar
1437
90379
14338
9.
U m um xo'jalikfaoliyatining  foydasi

425
10.
D a rom ad   (foyda)  solig'i
10841

11.
H isobot  davrining  s o f foydasi

43 5 0
Manba:
  Tanlangan  korxonaning  balansi.
iacivai  m a ’lumotlarining rahlili shuni  ko‘rsatmoqdaki, biz tanlangan 
korxonaning  moliya  natijalari  tarkibida  mahsulot  (tcvar,  ish,  xizmat) 
larni sotishning yalpi  foydasi  3374,0  ming so 'm n i tashkil  etgan b o ‘lsa, 
moüyaviy  faoliyatning  darom adi  91816,0  ming  so ‘m ni  tashkil  etgan. 
4-jadvalda  korxonaning  pul  oqim larini  tahlil  etiladi.
Korxonaning  pul  oqimla  i  t o ‘g ‘risidagi  hisobotning  tahlili  shuni 
k o ‘rsatmoqdaki, vil moliyaviy natijasiga asosan korxonaning operatsion 
faoliyatidan  sof pul  kirimi  Í0 ‘.'  ¡,0  ming  so‘mni  tashkil  etgan.  Natijada 
k orxona  o ‘zining  m oliya  faoliyatini  olib  borish  m aq sad id a  tijorat 
banklarida  10000,0  ming  so ‘mlik  kredit  oigan.  Quyida  korxonaning 
davlat  budjeti  bilan  m unosabatlari  tahlil  etiladi.

Pul  oqimlari  to ‘g ‘risidagi hisobot(ming so ‘mda)
T /r
K o‘rsatqichlar nomi
Kirim
Chiqim
1.
2.
3.
4.
5.
Operatsion  faoliyat:
M ahsulot  (ish  va  xizmat)larni  sotishdan  pul 
mablagMari
Tovar  va  m ahsulot yetkazib  beruvchilarga 
to ia n g a n   pul  mablagMari 
Ishchi  -xod im larga toMangan  pul  mablagMari 
Operatsion faoliyatning  boshqa  tushumlari 
Operatsion  faoliyatdan  s o f  pul  kirimi
171963
5 2 2 0
1099
1 5 4 1 5 2
16631
5301
6.
Investitsion  faoliyat
A sosiy vositalarni  sotish  va  sotib  olish

150
7.
M oliyaviy  faoliyat 
Qisqa  muddatli  bankkrediti
10000

8.
9.
Soliqqa  tortish
ToMangan  darom ad  (foyda)  s o lig ‘i  t o ‘langan 
boshqa  soliqlar
6032
5 0 1 4  
11243
Jami  m oliyaviy-xo‘jalik  faoliyatining  s o f  pul 
kirimi
722

10.
11.
Yil  boshidagi  pul  mablag'lari 
Yil  oxiridagi  pul  mablagMari

1012 
i 7 34
Manba:
  Tanlangan  korxona  balansi.
5-jadval.
Budjetga  toMovlar  t o ‘g ‘risida  m a’Iumot 
(millg 
SO‘mT /r
Ko'rsatqichlar  nomi
Hi.iob 
00
‘yirha 
t o ‘ianadi
Hatóqsldan
t o ‘îangaii
1.
2.
3.
4.
D arom ad  (foyda)  so lig ‘i 
Jismoniy  shaxslardan  daromad  soiig'i 
Yalpi  daromad  so lig ‘i 
M o l-m u lk   s o lig ‘i
3 6 3 6
4 3 5 0
281
¿ 6 3 6  
3 6 1 7  
»S3
Jami  budjetga  t o ‘lovlar
82 6 7
7538
Manba:
  Tanlangan  korxona  balansi.

Yuqoridagi  jadval  m a ’lumotlari  tahlili  shuni  k o ‘rsatmoqdaki,  biz 
tanlagan  korxona  o ‘zining  faoliyati  asosida  budjetga  yalpi  darom ad 
to'laydi.  U shbu  soliq  b o ‘yicha  yil  natijalariga  asosan  4350,0  ming 
so‘mlik yalpi daro m ad  solig‘i hisoblangan.  Amaida esa budjetga  3617,0 
ming  so‘m  o'tkazgan  va buning  natijasida  budjetdan  733,0  m ing  so ‘m 
qarz bo'lib qolgan.  Ishchi-xodim lardan  3636,0  ming so'mlik darom ad 
solig‘i  hisoblangan  va  u   to'liq  budjetga  o'tkazilgan.  Korxona  o ‘zining 
m ol-mulki uchu n  281,0 ming so‘mlik soliq hisoblangan holda budjetga
285,0  ming  so ‘m   o ‘tkazib  bergan.
4 .6 .  Korxonalarda  moliya  ishlarini  tashkil  etishning 
xususiyatlari
Bozor  m u nosab atlarin in g   rivojlanishiga  bevosita  bog‘liq  holda 
k o rx o n ala rd a   m o liy a  ishlari  sifat  jih a td a n   yangi  m az m u n g a   ega 
bo'lmoqda.  Iqtisodiyotda bozor munosabatlarining takomillashib borishi 
bilan  korxonalar  moliya  xizmatining  m uhim   vazifasi  bo'lib  nafaqat 
davlat  budjeti,  tijorat  banklari,  xaridorlar,  mol  yetkazib  beruvchilar, 
boshqa xo‘jalik  yurituvchi  subyektlar va o ‘zlarining  xodimlari  oldidagi 
majburiyatlarini  bajarishni  amalga  oshirish  bilan  bir qatorda  o ‘zlarida 
moliyaviy m enejm entni  oqilona tashkil  etish  ham   hisoblanadi.  Moliya 
m enejm enti  o ‘z  m o h iyatig a  asosan  o linadigan  foyda  k o ‘paytirish 
m aqsadida  korxonaning  m oliya-xo‘jalik  faoliyati  jarayonida  yuzaga 
keladigan  pul  oqim larini  oqilona  va  samaradorlik  bilan  boshqarishni 
anglatadi.
Moliya m enejm entida boshqaruvning obyekti  b o iib  korxonalarning 
pul  aylanmalari  hisoblanadi.  Moliya menejmenti  moliyaviy hisobotlarni 
c h u q u r   tahlil  e tish ,  x o ‘ja lik n in g   aktivlari  va  passivlari  ta rk ib in i 
o'zgarishiga asosan  pul  oqimlarining (tushum lar va to ‘lovlar)  istiqbolini 
belgilash asosida korxonaning moliyaviy strategiya va taktikasini  ishlab 
chiqadi.
U shbu  om illar  m a ’lum   korxonaning  u m um iy  boshqaruvi  tizim ida 
moliya xizmatining tarkibi va uning ahamiyati t o ‘g ‘risidagi tushunchaga 
o ‘zgartirishlar  kiritadi.  Moliya  xizmatining  aniq  tarkibiy  tuzilmasi  va 
bajaradigan  vazifalari  aniq  olingan  korxonaning  xo'jalik  yuiitishdagi 
tashkiliy-huquqiy  shakliga,  korxonaning  ishlab  chiqarish  hajmi,  pul 
aylanmasining m iqdori va ishchi xodimlarining soniga bevosita b o g ‘liq.
Xalqaro  am aliyotda korxonalarning moliya xizmati quvidagi  asosiy 
vazifalarini  bajaradi:

—  korxona biznes-rejasini  ishlab  chiqish va uni  bajarishda  ishtirok 
etish;
— asosiy,  moliya va investitsiya faoliyati natijasida yuzaga keladigan 
pul  oqimlarini  boshqarish;
—  korxonani  rivojlantirishning  moliyaviy  dasturini  ishlab  chiqish;
—  oqilona  kredit  siyosatini  ishlab  chiqish;
—  moliyaviy  rejalashtirish;
—  mol  yetkazib  beruvchilar,  xaridorlar,  budjet,  tijorat  banklari 
va  boshqa  xo'jalik  subyektlari  hisob-kitoblarni  amalga  oshirish;
—  m oliyaviy  va  boshqa  q altisliklardan  (risklar)  sug‘u rta lash n i 
t a ’minlash;
—  korxonaning  m oliya-xo‘jalik  faoliyatini  doimiy  ravishda  ch u q u r 
tahlil  etish,
—  pul  m ablag'laridan  maqsadli  va  sam arador foydalanishni  q a t’iy 
nazorat  qilish  va  boshqalar.
K orxonalarning  m iqdori,  x o d im lar  soni,  tarm o q   sohasi,  ishlab 
chiqarishda  oldinga  qo'yUgan  m aqsadlar  asosida  yuqorida  t a ’kidlab 
o ‘tgan  vazifalari  kengaytirilishi  va  yanada  aniqlashtirilishi  m um kin.
Korxonalarda moliyaviy qarorlam i  qabul  qilishda  ko‘plab xodim lar 
ishtirok etadilar.  Eng m uhim  moliyaviy qarorlar faqatgina korxonaning 
yuqori  boshqaruvi  rahbarlari  to m o n id a n   qabul  qilinadi.
Shuni ta ’kidlash lozimki,  korxonalarda m uhim  moliyaviy qarorlarni 
ishlab  chiqish  va ularni  qabul  qilishda  eng  faol  xodim lar b o 'lib   moliya 
xizmati boshlig‘i va bosh  hisobchi  hisoblanadi.  Korxona moliya-xo'jalik 
faoliyatini  yuritishda  moliya  xizmati  boshlig‘i  va  bosh  hisobchi  o ‘z 
vakolatlari  doirasida vazifalarni o ‘zaro taqsimlab oladilar.  Korxonalarda 
ular o'rtasidagi vazifalar taqsimotidan umumlashtirgan  holda guruhlarga 
ajratish  m um kin.
Biz  buni  quyidagi jadvalda  keltiramiz:
6-jadval.
M oliya  xizmati  boshlig‘i  va  bosh  hisobchi 
majburiyatlarining taqsimoti

M oliya xizmati boshlig‘i
Bosh hisobchi
1.
Tijorat banklari  bilan  ishni  tashkil 
etish
Buxgalteriya  hisobi  va  h iso b o tin i  olib 
borish
2.
Pul  m ablag‘lari  hisob  raqamlarini 
boshqarish
M o liy a v iy   hisobotlarni  tayyorlash

3.
M oliyalashtirish  manbalarini 
jalb  qilish
Ichki  auditni  am alga  oshirish
4.
Kredit  va valuta siyosatini  olib 
borish
Ish  haqini  berishni  am alga  oshirish
5.
D iv id e n d   siyosatini  olib  borish
Smetalarni  tuzish
6.
S u g ‘urtani  amalga  oshirish
Hisobotlarni  tartibga  solish 
va  saqlash
7.
Soiiq larn i  rejalashtirish
Soiiqlarni  toMash
Yuqorida  t a ’kidlab  o ‘tilgan  taqsimot  ishlab  chiqarish  hajmi  yirik 
korxonalarda uchraydi.  Bunday korxonalarda o ‘z xizmat  majbui iyatini 
am alga  oshirishda  bosh  hisobchi  moliya  xizmati  boshlig'iga  bevosita 
bo 'y su n a d i.
A m aliyotda  ishlab  chiqarish  hajmi  kichik,  xodim lar  soni  kam 
bo'lgan  kichik  biznes  subyektlarida  moliya  xizmati  tashkil  etilmaydi. 
M oliya-xo'jalik  faoliyatini  yuritishdagi  barcha  moiiyaviy  vazifalarni 
bajarish  bosh  hisobchi  zimmasiga  yuklatilgan.
Q isqacha  xulosalar
K o rx o n a   moliyasi  o ‘z  m ohiyatiga  k o 'r a   k o rx o n a n in g   tadbir- 
korlik   faoliyati  natijasida  xususiy  kapital,  m aq sad li  m ark azlash g an  
va  m arkazlashm agan  pul  fondlarini  shakllanishi,  ularni  taqsimlanish 
h a m d a   s a r f la n is h i  b ila n   b o g 'l iq   m o iiy av iy   y o k i  pul  m u n o s a -  
b a tla r id a n   iborat.
K orxonalar  moliyasi  taqsimlash  va  nazorat  funksiyasini  bajaradi. 
Korxonalar moliyasini  tashkil etishning xo'jalik yuritish faoliyatidagi 
m ustaqillik,  o ‘z - o ‘zini  m oliyalashtirish,  m o d d iy   m anfaatdorlik  va 
moiiyaviy  zaxiralar  bilan  t a ’minlanganlik  tamoyillari  mavjud.
Tayanch  so‘zlar
Pul,  korxonalar  m oliyasi,  taqsimlash  va  n azorat  funksiyasi,  xo'jalik 
yu ritish   fa o liy a tid a   m u staqillik,  o ‘z - o ‘zin i  m oliyalashtirish,  m oddiy 
manfaatdorlik,  moiiyaviy  zaxiralar,  pul  resurslari,  xususiy  kapital,  jalb 
etilgan  mablag'lar,  m oiiyaviy  hisobot,  buxgalteriya  balansi,  moiiyaviy 
menejment.
Nazorat  uchun  savollar
1.  Korxonalar  moliyasining  mohiyati  nima?

2.  Konconalar  moliyasi  qanday funksiyalarni  bajaradi?
3.  Korxonalar  moliyasini  tashkil  etishning  qanday  tam oyillari  mavjud?
4.  Korxonalar  moliyaviy  resurslari  tarkibi  nimalardan  iborat?
5.  Korxonalarni  moliyaviy  t a ’minlashning  qanday  shakllari  mavjud?
6.  Korxonalar buxgalteriya  balansining  aktiv  qismining  tarkibi  nimalardan 
iborat?
7.  Korxonalar  buxgalteriya  balansining passiv  qismini  tarkibi  nimalardan 
iborat?
8.  Korxonaning  mahsulot  sotishdan  kelgan  p u l  m a b la g 'la ri  qan day 
taqsim lanadi?
9.  Korxonada  moliyaviy  menejmentning  mohiyati  nim a?

V  bob.
  B A N K L A R   V A   U L A R N IN G   O P E R A T SIY A L A R I
5 .1 .  B anklam ing  mohiyati  va  asosiy  funksiyalari
Kredit 
—  bank  tizim ining  shakllanishi  va  rivojlanishi  —  iqtisodiy 
islohotlarni  amalga  oshirilishining  ajralmas  belgilaridan  (xususiyat- 
laridan)  biridir.  Bu  sliu  bilan  ta ’kidlanadiki,  bank  tizimi  har  qanday 
turdagi  iqtisodiyotning m arkaziy tizimini tashkil  qiluvchi unsurlaridan 
hisoblanadi.
Bank  tizimi  vaqtinchalik  b o ‘sh  turgan  pul  m ablag‘larini  akku- 
m u la ts iy a   qilish  fu n k siy a sin i  am alga  o sh ira d i.  B ank  tiz im in in g  
m uvaffaqiyatli  ish id an  iq tiso d iy o tn i  sam arali  faoliyat  k o 'rsatish i, 
u m u m a n   olganda  m am lakatdagi  iqtisodiy  o ‘sish  bog'liq  boMadi.
«Bank  tizimi»  tushunchasi  birinchi  navbatda  «Bank va  tizim»  kabi 
tashkiliy  tuzilm ani  tashkil  qiluvchi  tushunchalarni  aniqlashni  talab 
etadi.
Bank  nima?  — degan savol  oldindan  qaralganda oddiy hisoblanadi, 
birok  u  oddiy  tush u n c h a d a n   iborat  emas.  Xalq  orasida  bank  bu  — 
pul  om bori  degan  tu sh u n c h a   bilan  yuradi.
H a q iq a td a   esa  b a n k n i  bu  tu s h u n c h a   b ilan   m o h iy a tin i  ochib 
b o 'lm a y d i  va  ban k n in g   xalq  x o ‘jaligidagi  t o ‘liq  o 'rn in i  k o ‘rsatish 
m u m k in  emas.
Biroq  yanada  kengroq  m a ’noda  bank  m ohiyatini  bilish  uchun 
bank  tushunchasining  turli  qarashlarini  o'rganishni  talab  qiladi.
0 ‘zb e k isto n   R espublikasi  q o n u n larig a   asosan  bank  —  tijorat 
muassasasi  bo'lib, jism oniy   va  huquqiy  shaxslarning  b o ‘sh  turgan  pul 
m ablag'larini jalb qilish va ularni  o ‘z nom idan,  t o ‘lovlilik,  muddatlilik, 
qaytib  berish  sharti  asosida  joylashtirish  operatsiyalarini  va  boshqa 
bank  operatsiyalarini  bajaradi.
B a ’zi  adabiyotlarda  «bank  —  b u  korxona»,  deb  h a m   izoh beriladi. 
M a ’lu m k i,  b a n k   yaxlit  o lin g a n   k o rxona  sifatida  ishlab  chiqarish 
jarayonini  amalga  oshirmaydi.
Tijorat  banklarining  faoliyatini  korxona  faoliyatiga  shu  jihatdan 
o ‘xshatish  m um k in k i,  tijo rat  banklari  h am   k o rxonalar  singari  o ‘z 
faoliyatini,  o ‘z  daro m adin i  k o ‘paytirishga  va  shu  asosda  birinchidan,

o ‘z  asoschilari  —  aksiyadorlarining  m anfaatlarini,  ikkinchidan,  o ‘z 
mijozlarining  manfaatlarini  him oya  qilishni  t a ’m in lash d a n   iborat.
Tijorat banklarini fikrimizcha shunchaki «korxona»  emas,  «maxsus 
korxona»  deb  qarash  zarur.  C h u n k i  tijorat  banklari  ssuda  kapitali 
harakatini  amalga  oshiradi  va  shu  asosda  bank  o ‘z  aksiyadorlariga, 
paychilariga  foyda  olishni  t a ’minlaydi.
T ijorat  banklari  bank  tizim ining  m u h im   b o ‘g ‘ini  b o'lib,  kredit 
resurslaming asosiy qismi shu banklarda yig'iladi va bu banklar huquqiy
jism oniy  shaxslarga  o ‘z  xizmatlarini  ko'rsatadi.
Banklar  —  tovar-pul  xo'jaligining  ajralmas  atributidir.  Tarixan 
b u lar  y o n m a-y o n   rivojlanib  kelgan.  Shuning  u c h u n   q iym atning  pul 
shaklining  m uom alasining  boshlanishi  bank  ishining  boshlanishi  deb 
hisoblash  ham d a  bank  faoliyatining  rivojlanishidagi  yetukligi  doim o 
iqtisodiyotdagi  tovar-pul  alo q a larin in g   rivojlanish  darajasiga  m os 
kelgan.
Banklar-m oliyaviy  b o z o rn in g   tashkiliy  tu zilish in in g   bir  qismi 
b o 'lg a n   kredit  tashkiloti  b o 'lib ,  jism o n iy   va  y u rid ik   shaxslarning 
vaqtinchalik b o ‘sh turgan  pul  mablag'larini ja m g ‘arish, yig‘ish, jam lan- 
gan  (akkum ulatsiya  qilingan)  m ab la g 'la rn i  o ‘z  n o m id a n   qaytarib 
berishliiik,  muddatlilik asosida berish  ham da mijozlarning topshirig'iga 
ko‘ra  t o ‘lovlarning  amalga  oshirish  vazifalarini  bajaradi.
Bu  «bankning  ilk»  belgilari  b o ‘lib,  ular  aslida  tarixan  banklarning 
shakllanishidagi  3  asosiy  yo'nalishni  o 'z id a   aks  ettiradi.  M a ’lum  bir 
s h a r t la r   a s o sid a   u s h b u   y o ‘n a lis h la r g a   c h e r k o v l a r n i n g   o ‘z larig a 
topshirilgan  pul  mablag'larini  saqlab  berishni  t a ’m inlash  faoliyatini, 
sudxo‘rlik kreditlarini,  keyinchalik ularning tijorat kreditiga aylanishini, 
alm ashtiruv  (menyali)  «stollarining»  idoralarining  «hisob-kitob»  va 
valuta  bilan  faoliyatlarini  m um kin.  H aqiqatda  esa  oxirgi  yo'nalish  bu 
tashkilotlarga  n om   berish  uch u n   asos  bo'lib  xizmat  qildi.
K o ‘pgina mamlakatlarning q o n u n iy  aktlarida  (hujjatlarida)  «bank» 
tushunchasi-jam g'arm alarni  qabul  qiluvchi,  hisob-kitoblarni  amalga 
oshirish  va  qisqa  m udd atli  k red itla r  b eruv ch i  tash k ilo td ir.  Biroq 
bankning  yagona  um um iy  qabul  qilingan  tushunchasi  m avjud  emas. 
M asalan,  Fransiyada  1984-yildan  boshlab  kredit  tashkilotlari  orasida 
farqlar  kiritilgan  bo ‘lib,  ular  quyidagilardan  iboratdir.  Kredit  tashki­
lotlari  ikki guruhga bo'lingan,  birinchi toifa kredit tashkilotlariga talab 
qilib  olguncha  depozitlarni  va  ikki  yilgacha  m u d d atli  depozitlarni 
qabul  qilish  huquqiga ega bo'lgan  h a m d a  bu  h u q u q d a n   m a h ru m  kredit 
tashkilotlaridir.
11  — O.Yu. Rashidov  va  bosh.
161

Buyuk Britaniya hukumati esa  1979-yildan banklarva boshqa kredit 
tashkilotlari,  h a m d a   «litsenziyali  depozit  tashkilotlari»ni  farqlashga 
ya’ni  ularni  o ‘zaro  ajratishga  harakat  qildilar.  A m m o  eng  a w a lid a n  
boshlab institutlam i tasniflashda barcha mumkin bo'lgan cheklashlarni 
amalga  oshirishga  harakat  qildilar.
1986-yildan  esa  bu  tizim dan  haqiqatda  voz  kechishlariga  t o ‘g ‘ri 
keldi,  chunki bu tizim  nafaqat samarasiz,  balki  kredit tizimi va  moliya- 
viy  b o z o rla r  ustidan  M arkaziy  bank  nazoratini  am alga  oshirishda 
ishonchsiz,  asossiz  ham da  noqulayliklarga  olib  keldi.
0 ‘zbekistonda  tijorat  banklarini  yaratish  va  faoliyat  ko'rsatishi 
0 ‘zbekiston  Respublikasining  1996-yil  25-aprelida  qabul  qilishcha 
«Banklar va bank faoliyati t o ‘g ‘risida»gi  Qonunga binoan olib boriladi. 
U shbu  qonunga asosan  bank-  bu tijorat tashkiloti  bo‘lib,  bank faoliyati 
deb  hisoblanadigan  quyidagi  faoliyat  turlari  majmuyini  amalga  oshi- 
radigan  yuridik  shaxsdir:
—  yuridik  va jism oniy  shaxslardan  om onatlar  qabul  qilish  ham da 
qabul  q ilin g a n   m a b la g 'la r d a n   tavakkal  qilib  k red it  b e rish   yoki 
investitsiyaiash  uchu n  foydalanish;
—  t o ‘lovlarni  amalga  oshirish.
Bankning  tarixan  aniq  paydo  b o ‘lgan  sanasi  yo‘q.  Bank  faoliyati 
unsurlarining  u  yoki  bu  m iqdorda  rivojlanishi  Italiyada,  Gretsiyada, 
Misrda  va  boshqa  m am lakatlarda  yangi  davrga  qadar  qayd  qilingan. 
Birlamchi  banklar tangalarni  sotish,  sotib olish,  almashtirish,  muddatli 
kelgun cha  m ajburiyatlarni  hisobga  olish,  m ijozlarning  m ulklarini 
(moliyasini)  boshqarish,  kreditlarni  berish,  ipoteka  va  lombard  ope- 
ratsiyalarni,  dalolatnom alarni  tuzish  ham d a  boshqa  operatsiyalarni 
amalga  oshirganlar.  Keyinchalik  esa  o ‘z  mijozlarining  farmoishiga 
asosan  kreditorlar  hisob-kitoblar  va  boshqa  operatsiyalarni  amalga 
oshirishni  boshladilar.
Ishlab chiqarish va muomalaning o ‘sishi  munosabatda barcha m am ­
lakatlarda  banklarning  aham iyati  ko'tarildi.  Yuqorida  k o‘rib  o'tilgan 
funksiyalarga yangilar,  m asalan,  foiz  keltiradigan  kapitalni  boshqarish 
funksiyalari  q o ‘shildi.
S h u n d a y   qilib  b an k lar  —  bu  kreditning  rivojlanishi  natijasidir. 
Shuning  u c h u n   kredit  bankga  nisbatan  asos  bo ‘lib  hisoblanadi.
T a ’kidlash  m u m k in k i  —  b ank   bu  kredit  ishining  sh u n d a y   rivo- 
jolanish  bosqichiki,  u n d a   kredit,  pul  va  hisob-kitob  operatsiyalari 
m ajm u asida  bir  m arkazd a  yig'iladi.  U m u m a n   olganda  yak u n   qilib 
aytish  m um k in ki:

B an k   —  bu   pul  m ablag‘larini  ja m la s h   va  ularn i  o ‘z  n o m id a n  
qaytarib  berishlik,  t o ‘lovlilik  va  m uddatlilik  asosida  tarqatish  u c h u n  
yaratilgan  tashkilotdir.
Banklarning  asosiy  maqsadi  pul  m ablag‘larini  kreditorlardan  qarz 
oluvchilarga  va  sotuvchilardan  xaridorlarga  o ‘tkazishda  vositachilik 
qilishdir.  Banklar  bilan  bir  q a to rd a ,  b o z o rla rd a   pul  m a b la g ‘larni 
o ‘tkazishni  b oshqa  m oliyaviy  va  kredit  —  m oliyaviy  tashkilotlar: 
investitsion fondlar,  sug'urta kom paniyalari, brokerlar,  d em ir firmalari 
va  hokazolar  bajarilishlari  m um kin.  Biroq  banklar,  moliyaviy  b o zo r 
subyekti  sifatida  boshqa  subyektlardan  quyidagi  belgilari  bilan  ajralib 
turad i.
Birinchidan, banklar uchun qarz majburiyatlarining  ikki to m o n lam a  
a lm ashtirish  xarakterli  (xos)dir:  u la r  o 'z la r in in g   m a jb u riy a tla rin i 
(depozit)  shakllantiradilar  va  jalb  qilingan  m a b la g ia rn i  qarz  m aj- 
buriyatlariga,  qimm atli  qog'ozlarga  (boshqalarning  chiqargan  qog‘oz- 
lariga)  joylashtiradi;
Ikkin ch id an   b a n k la r  o 'z la rig a   yu rid ik   va  jis m o n iy   sh ax slar  ol- 
didagi  q a ’tiy  belgilangan  su m m a   b o ‘y icha  sh artsiz  m ajb u riy atlarn i 
oladilar.
A m m o  shuni  nazarda  tutish  zarurki,  bugungi  kunda  aniq  olingan 
bank  tashkiloti  amaliyotida  barcha  sanab  o'tilg an   bank  operatsiyalari 
amalga  oshirilmaydi  yoki  deyarli  mavjud  emas.
Yuqorida  ko'rib  o'tilganlarga  asosan,  aytish  m um kinki,  banklarni 
m e ’yor  faoliyat  ko‘rsatishi  va  yashashi  u c h u n   aniq  asosiy  faoliyat 
«to'plami»  mavjuddir.
Bunday  operatsiyalarga  quyidagilar  kiradi:
—  depozitlarni  qabul  qilish;
—  pul  to'lovlari  va  hisob-kitoblarni  amalga  oshirish;
—  kreditlarni  berish.
Bank  mohiyatini  t o ‘liqroq  (to 'laro q )  u ning  funksiyalarini  ochib 
beradi.
Tijorat  banklarining  iqtisodiy  roli  un in g  faoliyat  doirasining  keng 
bo'lishiga  olib  keladi.
Tijorat  banklari  quyidagilarni  bajaradi:
—  v a q tin c h a   b o ‘sh  tu rg a n   pul  m a b la g ‘la r n i  yig‘ish  va  u la rn i 
kapitalga  aylantirish;
—  korxona,  tashkilotlar  va  aholini  kreditlash;
—  muomalaga  kredit  pullar  (m uo m a la n in g   kredit  vositalari)  ni 
chiqarish;

—  xalq  x o ‘jaligida  hisob-kitoblar  va  t o ‘lovlarni  amalga  oshirish;
—  moliya-valuta  bozorida  faoliyat  ko ‘rsatish;
—  iqtisodiy-moliyaviy  axborotlar  berish  va  maslahat  xizmatlarini 
k o ‘rsatish.
Bankning birlam chi va asosiy  funksiyasi b o i ib ,   vaqtinchalik b o ‘sh 
pul  mablag‘larini  akkumlatsiya  qilish,  yig‘ish  funksiyasi  hisoblanadi. 
Akkumlatsiyasining  o ‘ziga  xos  tam oyillarni  hisobga  olish  zarurdir. 
Banklar b o ‘sh  pul  m ablag‘larini  yig'ish  va  ularni  kapitalga  aylantirish 
funksiyasini  bajara  turib  mavjud  b o ‘sh  pul  daromadlari  va  jam g ‘ar- 
malarni  yig'adi.
Chunki  banklar  nafaqat  o ‘zlarining,  balk,  begonalarning  vaqtin- 
chalik  b o ‘sh  pul  m ab lag ‘larini  yig‘adi.  Jam lan g an   pul  m ablag‘lari 
banklarning o'zlarining is’temoliga  emas,  balki begonalarning (boshqa) 
is’temoli  uchun  foydalaniladi.  Jam g ‘aruvchi  (b o ‘sh  pul  mablag‘i  egasi) 
o ‘z  m ab lag 'larin i  ban k k a  ishonib  to p shirg an i  u c h u n   va  bank  bu  
m ablag'lardan  foydalangani  uch un   m a ’lum   foiz  hisobida  darom ad 
oladi.
Jam lanad ig an   va  qayta  taqsim lanadigan  m ablag'larining  m ulk 
huquqi  birlamchi  kreditor  (bank  mijozi)  da  saqlanib  qoladi.  B o'sh 
pul  mablag‘lari  hisobidan  ssuda  kapitali  fondi  vujudga  keladi  va  b u  
fond  xalq  xo‘jaligi  tarm oqlarini  kreditlash  uch u n   ishlatiladi.
Banklarning  ikkinchi  funksiyasi  —  pul  muomalasini  tartibga solish 
funksiyasi.  Banklar  turli  xo'jalik  subyektlar  orqali  o ‘tadigan  to ‘lov 
m uomalasi  (oboroti)  ning  markazi  sifatida  chiqadi.  Hisob-kitoblar 
tizim i  orqali  ban klar  o ‘zlarining  mijozlariga  ayirboshlashni  amalga 
oshirishni,  pul  m ablag‘!ari  va  kapitalni  aylanishi  uchun  sharoit  yaratib 
beradi  (10-chizm a).
Banklar  orqali  alohida  olingan  subyektlar  va  bir  butun  m am lakat 
iqtisodiyotidagi  oborot(aylanishi)  o ‘tadi.
M uom alaga  kredit  pullarni  chiqarish  funksiyasi  tijorat  banklarni 
boshqa  moliya  institutlaridan  ajratib  turadi.
Tijorat  banklari  depozit-kredit  emissiya  qilganida,  ssudalar  ber- 
ganida  pul  massasi  oshadi  va  ssuda  bankka  qaytarilganda  m u o m alad a 
pul  massasi  kamayadi.
Tijorat  banklari  kredit  pullarni  yaratishning  emitenti  hisoblanadi. 
Tijorat  bank to m o n id a n   mijozga berilgan  kredit uning hisob  raqamiga 
o ‘tkaziladi  va  b an kning  qarz  majburiyati  ortadi.
Mijoz  bu  m ablag‘ning  m a ’lum  qismini  naqd  pul  shaklida  hisob 
raqam idan  olishi  m unikin.

Т г а з ^ о э К а с Ы П к
К г е Ь К   Ь е п э Ь
Т
о
‘1
о у
Т и п к з 1 у а 1 а п
^ п к з 1 у а 1 а п
/ ' ч
1 и п к з 1 у а 1 а п
и а т д 'а г т а
йлпкв1уа1ап
Вапк  ¡пуез!оп 
^пкз1уа!ап
2 а т о п а у |у

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   34


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling