O. K. Iminov iqtisod fanlari doktori, professor

—
Hisob-kitoblarni tezlashtirish, jarayonlarni  ishonchligini  t a ’minlash 
h a m d a   bu jarayonlar bilan  b og ‘liq  xarajatlarni  kamaytirish  m aqsadida 
tijorat  banklari  bugungi  kun d a  kom pyuter  texnikasi  bilan  jih o z la n - 
moqda.
Tijorat  banklarining  to'lovlarini  amalga  oshirish  funksiyasi  orqali 
bugungi  kunda  yuridik  shaxslarning  davlat  budjetiga  boMgan  m ajbu- 
riyatlari  nazorat  qilinmoqda.
Bugungi  kunda  tijorat  banklari  yetarli  darajada  texnik  jih o z la n - 
ganligi  ham da  kerakli  axborot  bazalariga va  malakali  kadrlarga  egaligi
'  «Bozor,  pul,  kredit»  ju m ali  №   2,  2001.

banklari o ‘z navbatida qimmatli qog‘ozlar bozorining asosiy ishtirokchi- 
laridan  biri  qilib  q o ‘ymoqda.
Qimmatli  qog‘ozlar  bozorida  banklar  bir  vaqtning  o ‘zida  h a m  
investor  ham   e m ite n t  sifatida  q a tnashm oqda.  Banklarning  bo sh qa 
x o 'jalik   s u b y e k tla rig a   n isb a ta n   stabil  m oliyaviy  holatga  egaligi 
qim m atli  q o g 'o z la r  bozorida  operatsiyalarda  qatnashishga  im k o n  
b erm oqda.
Respublikada tijorat banklarning qimmatli  qog‘ozlar bozorida aktiv 
ishtirok etishining sabablaridan yana  biri  banklarning  nizom  kapitalini 
oshirish  sohasida  o ‘z  aksiyalarini  sotishga  bo ‘lgan  intilishdir.
Bugungi  kunga  kelib  tijorat  banklari  qimmatli  qog‘ozlar  bozorida 
aksiyalardan  tashqari  depozit va ja m g ‘arm a sertifikatlar bilan  ishlashni 
ham  yo'lga  q o ‘ymoqdalar.  Bundan  tashqari  banklar  o ‘z  mijozlariga 
moliyaviy  broker  sifatida  ham  xizm at  ko‘rsatmoqda.  Banklarning 
bunday  funksiyalarni  bajarishlari  korxona  tashkilotlaming  qimmatli 
qog‘ozlar  bozori  operatsiyalarida  qatnashishlari  uchun  qulay  sharoit 
yaratm oqda.
Bugungi  kunda,  Respublika  davlat  mulkini  xususiylashtirish  bilan 
bog'liq  jarayonlar  keng  o ‘rin  olganligi  sababli,  korxonalarga  tegishli, 
qimmatli  qog‘ozlar bozoriga nisbatan,  davlat qimmatli  qog‘ozlar bozori 
aktiv harakat  qilmoqda.  Bu bozorda asosiy qatnashchilar sifatida tijorat 
banklari  maydonga  chiqmoqda.
Bu  bozorda  tijorat  banklari  o ‘zlarining  brokerlik  funksiyalarini 
amalga  oshirish  bilan  bir  qatorda  mavjud  resurslarini  hech  qanday 
tav a k a lc h ilik k a   b o rm a g a n   h o ld a   qisqa  m u d datla rga   joylashtirish 
imkoniyatiga  ega  boMmoqdalar.
Respublika  iqtisodiyotiga  kirib  kelayotgan  «Lizing»  jarayonlari 
bugungi  kunda  ishlab  chiqarishni  texnika  va  texnologiya  t a ’minlash 
harnda  qayta  jihozlashda  muhimligini  ko'rsatmoqda.  Agar  biz  lizing 
xizmatlariga  t o ‘lanadigan  foiz bilan  bank krediti  bo‘yicha to'lanadigan 
foiz  o'rtasidagi  bog'liqlikga  e ’tibor  beradigan  bo‘lsak,  u  holda  lizing 
x iz m a tla rin i  b u g u n g i  k u n d a   tijo ra t  ban klari  t o m o n id a n   am a lga  
oshirilishini  y o ‘lga  q o ‘yish  qulay  ham d a  inuhimdir.
C h u n k i  tijorat  banklari  lizing  xizmatlari  u ch u n   boshqa  lizing 
tashkilotiga  k redit  berish idan   k o ‘ra  b an k   krediti  foizi  d arajasida 
mijozlarga  xizm at  k o ‘rsatishi  va  shu  bilan  lizing  xizmatlari  bahosini 
kamaytirish  m u m kin.  B undan  tashqari,  kerakli  mablag‘ni  jalb  qila 
olish  imkoniyatiga  ega va  shu  bilan  bir  qatorda  texnik jihatdan  yetarli 
darajada  jihozlangan.

Tijorat  b anklari  to m o n id a n   olib  borilay otgan  b a n k   faoliyatiga 
bugungi kunda «Trast» xizmatlari h a m  kirib kelmoqda.  Trast xizmatlari 
Respublika banklari uchun yangi hisoblansada uni o'zlashtirish sohasida 
ko ‘plab  ishlar  olib  borilmoqda.
C het  el  b an k   tajribasidan  bizga  m a ’lum ki,  firm alar  buyurtm aga 
ega  b o ‘lishliklari  o ‘z  navbatida  b a n k   t a ’m in o t  xatlari  deb  ataluvchi 
firm aning  moliyaviy  qobiliyatini  kafolatlovchi  xizm atlarga  bog'liq 
b o 'lm o q d a .
Jaho n   banklari  ish  faoliyatida  axborotlarni  sotish  va  moliyaviy 
m aslahatlar  kabi  xizmatlar  ham   keng  o 'r in   oigan.  Bizning  oldimizda 
turgan  masalalardan  biri  ham   bu  sohani  o ‘rganishdir.
Y ang i  iq tis o d iy   s h a ro it  o ‘z  n a v b a t i d a   t ij o r a t   b a n k l a r i n i n g  
rivojlanishini  u lar  ko ‘rsatayotgan  x izm a tla rg a   va  bu  x izm a tla rn in g  
qay  darajada  tashkil  qilinganligiga  bog'liq.
C hunki  ishlab  chiqarishdagi  kabi  b a n k   sohasida  h a m   raqobat 
e rta m i-k e c h m i  o ‘z  ishini  bajaradi.
2011 -yilda  respublika  bank  tizimi  barqarorligini  t a ’m inlash  va 
iqtisodiyotning  yuqori  o ‘sish  sur’atlarini  rag'batlantirishga  qaratilgan 
quyidagi  q ator  m uhim   chora-tadbirlar:
—  x a lq a ro   a m a liy o td a g i  ya n g i  o ‘z g a r i s h la r n i   i n o b a t g a   oigan  
h o l d a   b a n k   n a z o r a ti n i   t a k o m i l l a s h t i r i s h ,  t iz im li  t a v a k k a lc h i li k -  
l a r n i  a n iq la s h g a   q a ra tilg a n   m a k r o p r u d e n s i a l   n a z o r a t n i n g   r o lin i 
oshirish ;
—  banklarning  kapitallashuvini,  aktivlari  sifatini,  ular  faoliyatidagi 
tavakkalchiliklarni, jum ladan  kredit tavakkalchiligini boshqarishni  sifat 
jihatidan  yangi  darajaga  ko'tarish;
—  aholi  va  xo'jalik  yurituvchi  subyektlarning  pul  m ablag'larini 
uzoq  m uddatli  depozitlarga  jalb  qilishni  rag'batlantirish;
—  iqtisodiyotga  yo'naltirilayotgan 
kreditlar  hajm ini 
oshirish 
va  b a n k la r n in g   in v e s tits iy a   j a r a y o n l a r i d a g i   i s h t i r o k i n i   y a n a d a  
kengaytirish,  kichik  biznesni  m oliyaviy  q o ‘l la b - q u w a tla s h n i  faol- 
lashtirish;
—  tijorat  b an klarida  hisob  va  h iso b o tn i  yuritishda  zam o nav iy  
texnologiyalar  va  uslublarni  joriy  etish,  ularning  sifati  va  ochiqligini 
t a ’rmnlash;
—  respublika  tijorat  banklari  va  m o liya-ban k  tizimi  faoliyatini 
baholashda  xalqaro  amaliyotda  qo'llaniladigan  m e ’yorlar,  m ezonlar 
va  andozalarni joriy etish  va  ularning  bajarilishiga  erishish  borasida 
tegishli  ishlar  olib  boriladi.

2011-yilda bank tizimini yanada mustahkamlash maqsadida xususiy 
banklar  va  xususiy  m ulkka  asoslangan  moliya  institutlarini  tashkil 
etishning  qonunchilik  asoslarini  takomillashtirish  orqali  bank-m oliya 
sohasiga xususiy kapitalni jalb qilishni ko'paytirish b o ‘yicha aniq chora- 
tadbirlar  majmui  ishlab  chiqiladi.
Bu  esa  bank  va  boshqa  moliyaviy  xizmatlar  bozorida  raqobatning 
kengayishi  ham da  mijozlarga  xizmat  ko'rsatish  sifatining  oshishiga 
imkon beradi va eng yuksak xalqaro standartlar talabiga mos zamonaviy 
bozor  infratuzilmasining  rivojlanishi  uch u n   sharoit  yaratadi.
Shu  bilan  bir  qatorda  2 0 1 1-yilda  kredit  tashkilotlarining  huquqiy 
bazasini  mustahkamlash  va  ular  faoliyatini  yanada  takomillashtirish 
b o ‘yicha  qator  qonunchilik  hujjatlarini,  jum ladan,  «Kredit  byurolari 
faoliyati  va  kredit  axboroti  almashuvi  to‘g‘risida»gi,  «Garov  reestri 
t o ‘g ‘risida»gi  qo n u nlar  loyihasini  ishlab  chiqish  mo'ljallangan.
Qisqa  xulosalar
B a nk lar-m oliyaviy  b o z o rn in g   tashkiliy  tuzilishining  bir  qismi 
b o ‘lgan  kredit  tashkiloti  b o ‘lib,  jism oniy  va  yuridik  shaxslarning 
v a q tin c h alik   b o ‘sh  tu rg a n   pul  m ab la g ‘larini  j a m g ‘arish,  yig'ish, 
ja m la n g a n   (a k k u m u la ts iy a   q ilin g an )  m a b la g ‘larni  o ‘z  n o m id a n  
qaytarib  berishlilik,  m u d d a tlilik   asosida  berish  h a m d a   mijozlarning 
to p sh irig ‘iga  k o ‘ra,  toMovlarni  amalga  oshirish  vazifalarini  amalga 
oshiradi.
Bank  tizimi  —  bu  m am lak at  hududida  tarixan  shakllangan  va 
q o n u n   bilan  m u s t a h k a m l a n g a n   kredit  ta s h k ilo tla r in in g   faoliyat 
k o ‘rsatish  shaklidir.
Kredit  moliya — tizimimng barqarorligini t a ’minlash, uning alohida 
b o ‘g ‘inlarining  birinchi  navbatda  tijorat  banklari  faoliyatini  barqa­
rorligini  t a ’m inlash  m a m la k a t  m arkaziy  ban kn ing   asosiy  vazifasi 
hisoblanadi.
Banklar  va  u n in g   krediti  yordam ida  mavjud  kapital  tarm oqlar 
o ‘rtasida,  rshlab  chiqarish va  m uom ala sohasida taqsimlanadi va qayta 
taqsimlanadi.
Nazorat  va  muhokama  uchun  savollar
1.  Bankning  m ohiyati  n im i'ardan  iborat?
2.  Bankning  aktiv  operat.  iyalarining  tarkibini  kelti'ing.
3.  Tijorat  bank  va  M arkariy  bank  orasidagi  munosabatlami  ko'rsating.

4.  M arkaziy  bank  nima?
5.  N aqd p u l  muomalasining  tashkil  etish  xususiyatlari  nimalardan  iborat?
6.  M arkaziy  bankning funksiyalarini  yoriting.
7.  T o ‘lov  iizimini  tashkil  etish  xususiyatlari.
8.  Majburiy  zaxiralarning  talabi  nima?
9.  Ochiq  bozordagi  operatsiyalar  qanday  tashkil  etiladi?
10.  Banklararo  korrespondent  munosabatlar  tizimining  tarkibini  ko ‘rsating.
11.  0 ‘zbekiston  bank  tizimi  necha  pog'onali?

VI  bob.
  Q I M M A T L I   Q O G ‘O Z L A R N IN G   M O H I Y A T I  
VA  S H A K L L A R I
6 .1 .  Qimmatli  q o g ‘ozIarning  mohiyati  va  ularning 
asosiy  turlariga  tasnif
0 ‘zbekiston  Respublikasining  qimmatli  qog'ozlar  bozori  modeli 
tamoyillariga  asoslangan  ijtimoiy  yo'naltirilgan  bozor  iqtisodiyotiga 
o'tish  m amlakat  iqtisodiy  rivojlanish  strategiyasining  yaxlit  ekanligi 
hozirgi  kundagi  haqiqatdir.
0 ‘zbekiston  Respublikasida  qim m atli  q o g‘ozlar  bozori  bozor 
iqtisodiyoti  tizimining  moliyaviy  mexanizmi  b o ‘lib,  aholi  va  xo'jalik 
subyektlarini  vaqtincha  b o ‘sh  mablag'larining  aylanishiga  keng  im- 
koniyatlar  yaratadi.
Jum ladan,  qimmatli  qog‘ozlarning  har  bir  egalari  u  fuqaro  voki 
yuridik  shaxs  bo ‘lishidan  qat'i  nazar  tadbirkorlar  harakatiga  taalluqli 
shaxs bo'lib  qoladi.  Ushbu  bozorga  kirishda motivatsiya  mexanizmlari, 
turtkilari b o ‘lib iqtisodiy o ‘zgarishlar,  siyosiy masalalarning hal qilinishi, 
qimm atli  qog'ozlarning  kurs  qiymati  dinamikasi,  tijorat  banklarini 
fondlarining  miqdori,  qimmatli  qog‘ozlar  bo‘yicha  taklif  etilayotgan 
foydaning  miqdorlari  xizmat  qiladi.
0 ‘zbekiston  Respublikasining  2008-yil  22-iyuldagi  qabul  qilingan 
«Qimmatli  qog‘ozlar  bozori  t o ‘g ‘risida»gi  Q onuniga  muvofiq,  «Qim­
matli  q o g‘ozlar  —  bu  ularni  chiqargan  shaxs  bilan  ularning  egasi 
o'rtasidagi  mulkiy huquqlarni yoki zayom  munosabatlarini  tasdiqlovchi 
dividend  yoki  foizlar  ko ‘rinishida  daromad  t o ‘lashni  ham da  ushbu 
hujjatlardan  kelib  chiqadigan  huquqlarni  boshqa  shaxslarga  berish 
imkoniyatini  nazarda  tutuvchi  pul  hujjatlaridir»1.
Biz  y u q o rid a   t a ’kidlab  o ‘tg an  Q o n u n g a   aso sa n   0 ‘zbekiston 
Respublikasi hududida quyidagi  qimmatli qog‘ozlar amal qilishi  ko‘zda 
tutilgan:  ( 1 1-chizma)
1.  Aksiyalar.
2.  Obligatsiyalar.
3.  G ‘azna  majburiyatlari.
1  0 ‘zb ek is to n   R espublikasining  «Q im m atli  q o g ‘ozlar  b ozori  t o ‘g ‘risida»gi 
Qonuni.  — T.:  « 0 ‘zbekiston».  2008.

4.  Depozit  sertiflkatlari.
5.  Veksel.
6.  Q im m atli  qog‘ozlarning  hosilalari  (opsion,  fyuchers,  varran t).
Q im matli  qog'ozlar  —  blanklar,  sertiflkatlar  shaklida  yoki  schyot-
lardagi  yozuv  shaklida  bo'lishi  va  hisob-kitobni  amalga  oshirishda, 
shuningdek,  kreditlar  bo'y icha  garov  sifatida  foydalanishi  m u m k in. 
Qimmatli  qog'ozlar  yuridik  va jism oniy  shaxslar  o ‘rtasida  ixtiyoriylik 
asosida  tarqatiladi.
Kiritilgan  ulush  shaklidan  q a t ’i  nazar,  qim m atli  q o g'oz la rnin g 
qiymati  O'zbekiston  Respublikasi  milliy  pul  biriigi  «so‘m »da,  ularni 
chiqarish shartlarida nazarda tutilgan  hollarda esa  —  chet el valutasida 
(aksiyalar bo'yicha  —  mulkni  o ‘tkazib  berish y o i i   bilan  ham )  ifodala- 
nadi  va  t o ‘lanadi.
M amlakatimiz  hududida  m uomalaga  chiqarilishi  m u m k in   b o 'lg an  
q im m a tli  q og 'o z la rn i  m ulk chilikk a  m u n o sa b a tig a   (u lu sh li),  qarz 
m unosabatiga  qarab  va  qimmatli  qog‘ozlarning  hosilalariga  bo'lish 
mumkin.
Shuni  t a ’kidlash  lozimki,  q im m atli  q o g 'o z la r  ichida  faqatgina 
aksiyalar ulushli  qimmatli qog'ozlarning tarkibiga kiradi.  U nin g qolgan 
turlari  hisoblangan obligatsiyalar g 'azn a majburiyatlari,  depozit sertifl­
katlari  va veksel  qarz  majburiyatli  qim m atli  qog'ozlar  tarkibiga  kiradi. 
Qim m atli  qog‘ozlarning  hosilalariga  esa  opsion,  fyuchers  va  varrant 
kiradi.  Biz bu tasnifni  mazkur darslikni quyidagi chizmasida ko'rishimiz 
mumkin.
Bundan  tashqari,  qimmatli  qog'ozlarning  amal  qilish  m u d d ati 
b o ‘yicha  tasniflash  mumkin.  Buni  12-chizmada  k o ‘rish  m um kin.
Yuqoridagilardan ko'rinib turibdiki,  qimmatli  qog'ozlar amal qilish 
m udd ati,  mulkka  munosabati  asosida  bo'linib  ketm oqda.
Agar  O'zbekiston  Respublikasi  «Qimmatli  qog‘ozlar  bozori  t o ‘g ‘- 
risida»gi  Q o n u n   tahlil  etilsa,  u  q o n u n d a   q i m m a t l i   q o g ‘o z la rg a  
quyidagicha  ta ’rif  beriladi:
Q im m atli  qog'ozlar  —  bu  ularni  chiqargan  shaxs  bilan  ularning 
egasi  o'rta sid a g i  mulkiy  h u q u q la rn i  yoki  z a y o m   m u n o s a b a tla rin i 
tasdiqlovchi,  dividend  yoki  foizlar  k o 'rin ish id a   d a ro m a d   to 'la s h n i 
ha m d a  ushbu huljatlarni boshqa shaxslarga berish imkoniyatini nazarda 
tutuvchi  pul  hujjatlaridir.
D e m ak ,  qimmatli  qog'ozlam i  harakat  shakli  b o 'y ic h a   tavsiflash 
mumkin.  Bu tasniflashni  13-cliizma ko'rinishida yoritib berishga harakat 
qilinadi.

Q
ím
m
a
tl
i 
q
o
g
'o
z
ia
rn
in
g
 
tu
r
la
r
í
/
1-
ch
im
a
.
 
Q
im
m
at
li
 
q
o
g
‘o
zl
a
r
n
in
g
 
ta
s
n
if
i

Q im m a tli  q o g 'o z la rn in g   tu r la r i
___ Nb'
Uzoq 
m u d d a tli 
5   yild an  
k o ‘ p
___ ik ___
Barcha
turdagi
obligatsiya
lar
____ik ___
G'azna
majburiyat-
lari
Q isq a 
m u d d a tli 
1  y ilg a c h a
___ ж ____
O 'r ta  
m u d d a tli 
1  yildan 
5  y ilg ac h a
Barcha
Barcha
Aksiya
turdagi
obligatsiya-
lar
turdagi
obligatsiya-
lar
N¿-
G'azna
majburiyat-
lari
SV-
G'azna
majburiyat-
lari
Depozit
sertifikat-
lari
Depozit
jam g'arm a
sertifikat-
lari
12-chizma.
  Qimmatli  qog‘ozlarning muddatlari  bo‘yicha  tasnifi*

13-chizma.
  Q im m a tli  q o g ‘o z la r n in g   h a ra k a ti  b o ‘y ich a   ta s n if*
13-chizm adan  ko'rinib  turibdiki,  qimmatli  qog'ozlar  o ‘zlarining 
m uom alada  bo'lishi  shakliga  asosan  nom i  yozilgan  va  cgasiga  taqdim 
etiluvchi  turlarga  ajratiladi.
Shuni  alohida ta ’kidlash  lozimki,  qimmatli  qog‘ozlar puldan farqli 
o ‘z  xususiyatlariga  ega.  Bu  xususiyatlar  quyidagilar:
1.  Likvidlik  (samaradorlik).
2.  Foydalilik.
3.  Ishonchlilik  darajasi.
4.  Kapitalni  oshirish  manbayi.
5.  Risk  (xatar,  qaltislik).
Biz quyida uning bu xususiyatlarini  har bir qimmatli  q o g ‘ozlarning 
tahlilida  yoritamiz.
Aksiyalar  —  aksivadorlik jam iyatining  ustav  fondiga  yuridik  yoki 
jism oniy shaxs  muayyan  hissa  q o 'sh g an id an  guvohlik  beruvchi,  aksiya 
egasining  m azk u r  jam iyat  m ulkidagi  ishtirokini  tasdiqlovchi  hamda 
unga  dividend  olish va qoida tariqasida,  ushbu jam iyatni  boshqarishda 
q atnashish  h u q uqin i  beruvchi,  am al  qilish  m u dd ati  belgilanmagan 
qim m atli  q o g ‘ozdir.

Aksiyalar  chiqarish  to ‘g ‘risida  qaror  aksiyadorlik jam iyati  m u as- 
sasalari tom onidan yoki aksiyadorlarning u m u m iy  yig‘ilishi to m o n id a n  
qabul qilinadi.  Sotib olingan aksiya uni chiqargan aksiyadorlik jam iy a - 
tiga,  basharti  bu  narsa  jamiyat  ustavida  nazarda  tutilm agan  b o ‘lsa, 
sotilishi  m uinkin emas.
Aksiyalar  quyidagi  turlarga  bo'linadi:  (14-chizm a)
1.  Oddiy  egasi  yozilgan  aksiyalar;
2.  Imtiyozli  egasi  yozilgan  aksiyalar;
3.  Oddiy  taqdim   etuvchiga  aksiyalar;
4.  Imtiyozli  taqdim   etuvchiga  aksiyalar.
Aksiya  turlarini  quyidagi  chizm ada  k o ‘rish  mumkin.
14-chizma.
  Aksiya  tu rlarin in g  ta sn ifi
M anilakatimizda  yangi  qonunchilikka  asosan  aksiyalar  faqatgina 
n aqdsiz  shaklda  m uom alag a  c h iq arilad i.  Y angi  q o n u n g a   a so sa n  
0 ‘zbekiston  Respublikasida  aksiyalar  faqatgina  egasi  yozilgan  va  egasi 
yozilgan  imtiyozli  aksiyalar  shaklida  m uom alag a  chiqariladi.
Oddiy  aksiyalar  o ‘z  egasiga  aksiyadorlarning  u m u m iy   majlisida 
masalalarni  hal  qilishda  ovoz  berish  h uquqini  va  belgilangan  tartibda 
(jamiyat  sof  foyda  olgan  yillik  hisobot  u m u m iy   yig‘ilishida  dividend 
berish  bo'yicha  qaror  qabul  qilsa)  dividend  olish  h uquqini  beradi.
Imtiyozli  aksiyalar  —  o ‘z  egalariga  aksiyado rlik  ja m iy a tin in g  
moliyaviy  holatidan  q a t’i  n azar  birinchi  n av b a td a   dividend  olish, 
j a m iy a t  tu g a tila y o tg a n d a   o ‘z  u lu sh ig a   m u ta n o s ib   m a b l a g 1  o lish 
h u q u q in i  beradi.  0 ‘zbekiston  R espublikasi  h u d u d id a   m u o m a la g a  
chiqarilgan  aksiyalar  ularning  em itentlariga  asosan  quyidagi  turlarga 
ajratiladi:
1.  Ochiq  turdagi  aksiyadorlik jam iyatlarining  aksiyalari;
2.  Yopiq  turdagi  aksiyadorlik jam iyatlarining  aksiyalari.
13 -  O.Yu. 
Rashidov  va  bosh.
193

Amaldagi qonunchilikka asosan har bir aksiya quyidagi rekvizitlarga 
ega  bo'lishi  lozim:
—  aksiyadorlik jamiyatining  t o ‘liq  nomi  va  manzili;
—  aksiya  deb  nomtangan  qimmatli  qog'oz  nomi;
—  aksiyaning  m uomalaga  chiqarilgan  m uddati,  seriyasi,  tartib 
raqami;
—  aksiyaning  nominal  qiymati;
—  aksiya  egasining  nomi  (nomi  yozilgan  aksiyalar uchun);
—  aksiyalar  chiqarilishi  davridan  aksiyadorlik  jam iyati  nizom  
ja m g ‘armasining  liajmi;
—  dividendlarning  to'lash  muddati;
—  muomalaga  chiqarilgan  aksiyalar  miqdori;
—  aksiyadorlik  jamiyati  boshqaruv  raisi  va  bosh  buxgalterning 
imzolari;
—  ro‘yxatga oluvchi  davlat organi  tomonidan berilgan aksiyalarning 
kodi  va  sanasi  aks  ettirilgan  boMishi  shart.
Aksiya rekvizitlari aksiyalarning yaxlitligini  solishtirish,  muomalaga 
chiqargan  em itent  va  uni  egasining  einissiyada  belgilangan  shartlarini 
aniqlash  uch u n   xizmat  qiladi.  Qonunchilik  asosida  aksiyaning  eng 
kam  nominal  qiymati  100  so‘m,  lining  eng  yuqori  nominal  qiymati 
esa  q o n un da  ko'zda  tutilmagan.  Aksiyalar  bo'linmasdir.
Obligatsiyalar 
muddati  belgilangan  qimmatli  qog'ozlar bo'lib,  ular 
ulushga egalikni tasdiqlamaydi.  Obligatsiya egasining m a’lum miqdorda 
pul  m abla g'la rini  q o ‘yganini  va  m a ’lum  m u dd atdan  s o ‘ng  unga 
belgilangan  foiz  m iq d o rin i  q o 's h ib ,  q im m atli  qog'ozlar  bahosini 
qaytarish  lozimligini  tasdiqlovchi  hujjatdir.
Obligatsiyalar amaldagi  qonunchilikka va ularning nizomiga asosan 
mulkchilikning  barcha  shakldagi  korxonalar  tomonidan  (korxonalar 
obligatsiyalari),  s h uning d ek ,  davlat  va  mahalliy  hokim iyatlar  t o ­
m onidan  chiqarilishi  mumkin.  Dem ak,  obligatsiyalar quyidagi  turlarga 
bo'iinadi:
1.  Markaziy  h uk um atning  obligatsiyalari;
2.  Mahalliy  hokimiyatlarning  (munitsipal)  obligatsiyalari;
3.  K orxonalar  obligatsiyalari.
0 ‘zbekiston Respublikasining «Qimmatli qog‘ozlar bozori to ‘g ‘risi- 
da»gi yangi qonu n ga asosan  mamlakatimizda obligatsiyalar faqat ochiq 
aksiyadorlar jam iyatlari  muomalaga  chiqarishi  mumkin.
Amaldagi qonunchilikka ko ‘ra korxonalarning obligatsiyalari quyi­
dagi  turlarda  chiqarilishi  m umkin;

—  odatdagi;
—  yutuqli;
—  foizli;
—  foizsiz  (maqsadli).
Obligatsiyalar  cheklanmagan  miqdordagi  investorlar  orasida  erkin 
muomalada b o ‘lishi  mumkin  (ochiq joylashtirish),  yoki  chegaralangan 
doirada a w a ld a n   m a ’lum cheklangan  miqdordagi  investorlar o'rtasida 
muomalada  b o ‘lishi  mumkin  (yopiq joylashtirish).
Odatdagi  obligatsiyalar  —  qim m atli  qog'ozlarning  boshqa  turiga 
ayirboshlash  huquqiga  ega  b o ‘lm agan  obligatsiyalar  b o ‘lib,  ularga 
opsion  bilan  o ‘tkazilishi  m um kin,  ya'ni  obligatsiya  egasi  emitentga 
a w a ld an   kelishilgan  m uddatda  qaytarish  imkoniyatini  t a ’minlaydi, 
emitent  uni  nominal  miqdorida  qaytarishi  shart.
Yutuqli  obligatsiyalar  —  obligatsiyalar  b o ‘yicha  da ro m a d ,  doim o 
o ‘tkazilib  turadigan  tirajga  asosan  yutuq  tarzida  t o ‘lanib  turadigan 
obligatsiyalardir.
Foizli  obligatsiyalar  —  obligatsiya  egasiga  vaqti-vaqti  bilan  belgi- 
langan  d a rom a dn i  olib  turish  va  tu gatilayotganda  obligatsiyaning 
nominal  qiymatini  olish  huquqini  beruvchi  obligatsiyalardir.  ToMovlar 
muddati  obligatsiyalar  chiqariluvchining  shartlarida  belgilanadi.
Foizsiz  (maqsadli)  obligatsiyalar  —  ushbu  obligatsiyalar  bo'yicha 
foiz  t o ‘lanmaydi,  obligatsiya  b o ‘yicha  d aro m ad   nom inaliga  nisbatan 
belgilangan diskont  hisobiga paydo  bo'ladi  (emissiya bahosi  nominaliga 
nisbatan  past bahoda belgilanadi) va faqat  obligatsiya tugatilayotganda 
to ‘lanadi.  Maqsadli  obligatsiyalarda ularni  chiqarishga asos qilib olingan 
mahsulot  (xizmat)  majburiy  rekvizitlari  qilib  belgilanadi:
Obligatsiyalar emitentning o ‘z mulkining kafolati bilan t a ’minlanishi 
mumkin  yoki emitentga chiqarish u c h u n   uchinchi shaxslar to m o n id an  
ta ’minlanishi  mumkin.
Agar  obligatsiyalarni  c h iq a r is h   o ‘z  m u lk in in g   k a fo la ti  bilan 
t a ’minlanayotgan bo'lsa korxona  (aksiyadorlik jamiyatlaridan tashqari) 
chiqarayotgan  obligatsiyalar  m iq d o ri  e m ite n tn in g   n iz o m   kapitali 
miqdoridan  oshmasligi  lozim.
Agar  obligatsiya  chiqarish  u c h in c h i  shaxs  to m o n id a n   t a ’m in la ­
nayotgan  b o ‘lsa,  korxona ta ’m inlanish  darajasida  obligatsiyalarni  chi- 
qarishi mumkin.
Obligatsiyalarni  emitent  —  korxona  n izom   fondini  shakllantirish 
va xo‘jalik faoliyatidan  keltirilgan zararni qoplash u c h u n  chiqarilishiga 
yo ‘l  q o ‘yilmaydi.

Aksiyadorlik  jamiyati  obligatsiyalarni  em itent  nizom  fondini  20 
foizi  m iqdorida va  a w a l  chiqarilgan  aksiyalarni  t o i a  joylashtirgandan 
keyingina  chiqarishi  mumkin.
Obligatsiyalarni chiqarishga nizom fondi to ‘lanib t o ‘la shakllangan- 
dan  keyingina  ruxsat  etiladi.
Obligatsiyalarni  chiqarish  to ‘g ‘risidagi  qaror  aksiyadorlik jam iyat- 
larining  ijroiya  organi  to m o n id a n   qabul  qilinadi  va  bayon  bilan 
rasmiylashtiriladi.
Q arorda  emitent,  obligatsiyalarning  chiqarilish  shartlari  (agarda 
maqsadli  obligatsiyalar chiqarilsa,  ularni  chiqarishga  asos qilib olingan 
mahsulot,  xizmatning  turi  va  miqdori) joylashtirish  tartibi  belgilanishi 
lozirn.
K orxonalar  obligatsiyalarning  muomalaga  chiqarishni  ro'yxatga 
olish,  aksiyalar  chiqarishni  ro ‘yxatga  olish  tartibiga  asosan  amalga 
oshiradi.
N a q d   holda  chiqariladigan  obligatsiyalar  kamida  olti  darajadagi 
himoyaga  ega  b o ‘lishi  kerak.
Boshqa  turdagi  qimmatli  qog‘ozlarning  rekvizitlari  0 ‘zbekiston 
Respublikasining  amaldagi  qonunchilik  asosida  belgilanadi.