O. K. Iminov iqtisod fanlari doktori, professor

3 .9 .  Budjet  tuzilmasi  va  budjet  tizimi
Budjet  tuzilm asi  o ‘z  m o h iy atig a  a so sa n   —  davlat  b u d jeti  va 
mamlakat budjet tizimini tashkil etish,  budjet tizimiga  kiruvchi alohida 
budjetlaro'rtasidagi o'zaro munosabatlar,  turli darajadagi budjetlarning 
faoliyat ko'rsatishini  huquqiy jihatdan ta ’minlash, budjetlarning tuzilishi 
va  tarkibi,  budjetlarning  darom adlarini  shakllantirish  h a m d a   budjet 
mablag'larining  sarflanishi jarayonlarini  o ‘zida  aks  ettiradi.
H a r  bir  davlatda  davlat  budjeti  tuzilm asining  asosi  ,  ushbu  dav- 
latning siyosiy tizimi,  undagi  asosiy  q o n u n c h ilik   hujjatlari  va jam iyat- 
ning  qayta  ishlab  chiqarish  h a m d a   ijtim oiy  jarayonlaridagi  davlat 
budjetining egallagan mavqevi  hisoblanadi.  Budjet tuzilmasining asosiy 
tarkibiy  qismi  budjet  tizimi  hisoblanadi.
Budjet  tizimi  —  turli  darajadagi  budjetlar  va  budjet  m ablag‘lari 
oluvchilar yig‘indisini, budjetlarni tashkil etishni va tuzish prinsiplarini,
8 — O.Yu. Rashidov  va  bosh.
113

budjet  jarayonida  ular  o'rtasida,  shuningdek,  budjetlar  ham da  budjet 
m ablag‘lari  oluvchilar  o ‘rtasida  vujudga  keladigan  o ‘zaro  rnunosa- 
batlarni  o ‘zida  ifodalaydi.  0 ‘z vaqtida budjet tizim i  davlatning  moliya 
tizim ining  eng  asosiy  b o ‘g ‘ini  hisoblanadi.
Наг  bir  m am lakatda  budjet  tizimining  tashkil  topishi  eng  a w a lo  
davlatning  siyosiy  tizim i  va  uning  m a ’m u riy -h u d u d iy   tuzilmasiga 
bevosita  bog‘liqdir.  Xalqaro  amaliyotda  hukum at  boshqaruv  vakolat- 
larin in g   m arkaziy  h u k u m a t  h am d a  m a ’m u riy -h u d u d iy   b o ‘limlari 
o 'rtasid a  taqsimlanishi  asosida  barcha  davlatlar  quyidagi  guruhlarga 
ajratiladi:
—  unitar  tizimdagi  davlatlar;
—  federativ  (ittifoq)  tizimdagi  davlatlar;
—  konfederativ  tizimdagi  davlatlar.
Yuqorida  qayd  etilgan  barcha  tizimdagi  davlatlarning  mohiyatini 
ko'rib  chiqamiz.
U n itar  (yagona)  tizimdagi  davlat  —  davlatning  siyosiy  tizimida 
m a ’muriy  - -   hududiy  b o ‘linm alaridan  hech  biri  mustaqil  davlatchilik 
yoki  avtonom iya  huquqiga  ega  bo ‘lmagan  davlat  tizimi  hisoblanadi. 
B unday  davlatlarda  yagona  Konstitutsiya  amal  qiladi,  barcha  tizim 
u c h u n   um umiy  huquqlar,  yagona  davlat  boshqaruv  organlari  mavjud 
h a m d a   m am lak atd ag i  siyosiy,  iqtisodiy  va  ijtim oiy  ja ra y o n la rn i 
markazlashgan  tartibda  boshqaruv amalga  oshiriladi.  U n itar tizimdagi 
davlatda  budjet  tizimi  ikki  b o ‘g‘indan,  y a ’ni  markaziy  va  mahaliiy 
budjetlardan  tashkil  topadi.
D unyoning  unitar  davlatlari  qatoriga  Yaponiya,  Chexiya,  Polsha, 
Belgiya,  Qirg‘iziston,  Q o zo g‘iston,  T urk m an isto n ,  0 ‘zbekiston  va 
boshqa  davlatlarni  kiritish  m umkin.
Federativ  tizim dagi  davlat  —  davlat  tizim ida  b a ’zi  m a ’muriy- 
hududiy  b o ‘linm alar  o ‘zlarining  mustaqil  davlatchiligiga  ega  va  ular 
davlat  bosh q aru v id a  m arkaziy  H u k u m a t  o ‘rtasid a  vakolatlarning 
bo'linishida  bir  qato r  siyosiy  mustaqillikka  ega  bo'lgan  davlatlardir. 
Federativ  tizimdagi  davlatlarda  budjet  tizimi  uch  b o ‘g ‘indan,  y a’ni 
fe d e ra l  b u d je t,  f e d e r a ts iy a   a ’z o la rin in g   b u d je tla ri  va  m ah a liiy  
budjetlardan  iborat  b o ‘ladi.  Dunyoning  federativ  tizimidagi  davlatlar 
qatoriga  A Q SH   (shtatlar  va  munisipalitetlar),  G erm aniya  (yerlar), 
Rossiya (Respublikalar va o ‘lkalar),  Hindiston (shtatlar) va boshqalarni 
kiritish m umkin.
Konfederativ tizimdagi  davlat — yagona  iqtisodiy,  siyosiy va harbiy 
m aqsadlarga  erishish  u c h u n   mustaqil  davlatlarning  doimiy  ittifoqiga

asoslangan  davlat  hisoblanadi.  U shbu  davlatda  budjet  tizim i  konfe- 
derensiyaga  kiruvchi  a ’zo  davlatlarning  budjetlaridan  tashkil  topadi. 
S h u n i  t a ’kidlash  lozim ki,  h o zirg i  v a q td a   d u n y o d a   k o n fe d e ra tiv  
tizim dagi  davlatlar  ju d a   k a m   uchraydi.  B unga  y o rqin  misol  qilib 
Shveytsariyani  keltirish  m u m k in .  Shveysariya  davlat  tizim i  u n in g  
boMinmalari  hisoblangan  k a n to nlardan   iborat  b o ‘lib,  davlat  budjeti 
esa  konfederatsiyaga  a ’zo  b o 'lg a n   kantonlarning  badal  ajratm alari 
hisobiga  tashkil  topadi.
0 ‘zbekiston  Respublikasi  siyosiy  tuzilmasiga  asosan  u n ita r  davlat 
hisoblanadi.  U nda  yagona  K onstitutsiya  amal  qiladi  va  b a rc h a   uch u n  
bir  xil  q o n u n la r   mavjud.  M a m la k a tim iz d a   b u d je t  tiz im i  tashkil 
topishining  huquqiy  asosini  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Konstitutsiyasi 
va  0 ‘zbekiston  Respublikasining  «Budjet  tizimi  t o ‘g ‘risida»gi  Q onuni 
tashkil  etadi.  Ushbu  qonunchilikka  asosan  Respublikam izning  budjet 
tizimi  ikki  b o ‘g ‘indan  iborat:
1.  Respublika  budjeti.
2.  M ahalliy  budjetlar.
0 ‘zbekiston  Respublikasining  hozirgi  davr  budjet  tizim ini  7-chiz- 
m ada  ko'rish  mumkin.
B und a  O 'zbekiston  Respublikasi  budjet  tizim ini  «Budjet  tizim i 
to ‘g ‘risida»gi  Qonuniga asosan  va  unda  ko ‘zda  tutilgan  m o d d alarn in g  
tasnifi  b o ‘yicha  chizm a  tay yorlandi  va  uni  tahlil  etishga  h arak at 
qildik.
C hizm a  m a ’lumotlaridan  k o ‘rinib  turibdiki,  0 ‘zbekiston  Respub- 
likasining  Respublika  budjeti  va  mahalliy  budjetlardan  tashqari  bir 
necha  budjetdan  tashqari  jam g'arm alarni:  Respublika  y o ‘l  ja m g 'a r- 
masini,  davlat bandlik jam g'arm asini,  Respublika pensiyajam g'arm asini 
va 0 ‘zbekiston  Respublikasi  Davlat  Mulk Qo'mitasining  maxsus fondini 
o ‘z  tarkibida  birlashtiradi.
Budjet  tizimi  to ‘g‘risidagi  q o n u ng a  asosan  mahalliy  budjetlarga 
Q oraqalpog‘iston  Respublikasi  budjeti  Toshkent  sh a h ar  va  viloyat- 
larning budjetlari  kiradi. Viloyatlar budjeti o ‘z tarkibiga viloyat budjeti, 
tu m a n la r  budjeti  va  viloyatga  b o 'ysunuvchi  shaharlarning  budjetini 
oladi.
«B udjet  tizim idagi»  Q o n u n g a   a so sa n   Q o r a q a lp o g ‘isto n   R e s­
publikasi  budjeti  va  viloyatlarning  budjeti  o ‘z  tarkibiga  viloyat  b u d ­
jeti,  tu m a n la r  budjetlari  va  u lar  h u d u d id a   joylashgan  yirik  sanoat 
markazlari  ham da  Respublika ah am iy atig a ega  sh a h arlarn in g  budjet- 
larini  o ‘z  ichiga  oladi.

7-chizma.
  0 ‘zbekiston  Respublikasi  davlat budjetining lizim i.
3 .1 0 .  Davlat  budjetining  daromadlari  va  xarajatlari
Davlat  o ‘ziga  yiiklatilgan  siyosiy,  iqtisodiy  va  ijtimoiy  vazifalarni 
bajarish uchu n  doimiy ravishda pul  mablag‘lariga ehtiyoj sezadi.  Xuddi 
shu  ehtiyoj  davlat  budjetining  darom adlari  hisobidan  qondiriladi. 
0 ‘zbekiston  Respublikasining  «Budjet  tizimi  to ‘g‘risida»gi  Qonunga 
asosan  davlat  budjeti  d a ro m a d la ri  quyidagi  m a n b a la r  hisobidan 
shakllanadi:
1.  Soliqlar,  yig‘imlar,  bojlar  va  qonunchilikda  o ‘rnatilgan  boshqa 
majburiy  t o ‘lovlar.
2.  Davlatning  moliya va boshqa  aktivlarining joylashtirishi,  foyda- 
lanishga  berilishi  va  sotishdan  kelgan  daromadlar.
3.  Amaldagi  qonunchilikka  asosan  meros,  sovg'a  qilish  huquqi 
asosida  davlat  mulkchiligiga  o ‘tgan  mulkchilikdan  pul  tushumlari.
4.  Yuridik  va  jism oniy  shaxslar,  shu  ju m ladan  xorijiy  davlatlar 
to m o n id an   beg‘araz  beriladigan  tarzdagi  pul  tushumlari.
5.  R ezident— yuridik shaxslar va xorijiy davlatlarga berilgan budjet 
ssudalari  hisobidan  tushum lar.
6.  Qonunchilikda  taqiqlanm agan  boshqa  daromadlar.
0 ‘zbekiston  Respublikasi  davlat  budjeti  darom adlarining  asosiy
qismini  soliqlar tashkil  etadi.  Hozirgi vaqtda  m am lakatim izda  yuridik 
va jism oniy  shaxslardan  quyidagi  soliqlar  undirilmoqda:
—  darom ad  (foyda)  solig‘i  -stavkasi  9%;
—  m ikroíirm alar  va  kichik  korxonalar  u c h u n   yagona  soliq  — 
stavkasi  7%;

— jism oniy shaxslarning daromadlariga soliq-amaldagi foiz stavka- 
lariga  asosan  undiriladi;
—  qo‘shilgan  qiymat  solig'i  —  stavkasi  20  %;
— aksiz solig‘i — aksiz solinadigan m ahsulotlar bo'yicha differensial 
stavkalarda;
—  suv  resurslaridan  foydalanganlik  u c h u n   soliq;
—  yer  osti  boyliklaridan  foydalanganlik  u c h u n   soliq;
—  yer  solig'i;
—  m ol-m ulk  solig‘i;
—  ijtimoiy  infratuzilmani  rivojlantirganlik  u c h u n   soliq;
—  mahalliy  soliqlar va  yig'imlar.
1-jadvalda  0 ‘zbekiston  Respublikasi  davlat  budjetining  d a ro m a d - 
larining tarkibida bilvosita soliqlarning  (qo'shilgan qiymat solig‘i,  aksiz 
solig‘i)  ulushi  yuqori  bo'lib,  2010-yilda  davlat  budjetining  d a ro m a d - 
larida  ularning  ulushi  13,9  %  ni  tashkil  etgan.
Bevosita  soliqlarning  egallagan  ulushi  6,2  %  ni,  resurs  to'lovlari 
va  m ol-m uik  solig‘i  5,3  %  ni,  ijtimoiy  infratuzilm ani  rivojlantirish 
solig'i  0,6  %  ni  va  boshqa  soliqlar  1,3  %  ni  tashkil  etgan.
l-jadval
0 ‘zbekiston Respublikasi  Davlat budjetining daromadlar 
tarkibi  (Y alM ga  nisbatan foizlarda)
T.R
Ko‘rsatkichIar
2005-y
2006-y
2007-y
2008-y
2009-y
2010-y
1.
Daromadlarning 
jami  shu jumladan:
28,5
2 6 ,0
2 5 ,2
2 2 ,6
20,7
2 1 ,8
2.
bevosita soliqlar
7,5
7,4
6,4
6,5
6 ,0
6,2
3.
bilvosita soliqlar
16,0
13,5
13,8
14,0
13,8
13,9
4.
resurs to'lovlari  va 
m o l-m u lk   solig'i
2,8
2,4
1,9
2,3
2 ,6
5,3
5.
ijtim oiy 
infratuzilmani 
rivojlantirish  solig'i
0,3
0,3
0,5
0,4
0,4
0,6
6.
boshqa soliqlar  va 
y ig ‘imlar
1,9
2,4
2 ,2
1,1
0,9
1,3
Manba.
  0 ‘zbekiston  Respublikasi  M oliy a   vazirligining  m a ’lum otlari  asosida 
tayyorlandi.

0 ‘zbekiston  Respublikasining «Budjet tizimi  lo‘g‘risida»gi Qonunga 
asosan  davlat  budjetining  xarajatlariga  quyidagilar  kiradi:
1.  Budjet  m ablag'larini  oluvchilar  uchun  joriy  xarajatlar;
2.  Joriy  budjet  transfertlari;
3.  Kapital  xarajatlar.  Bunga  quyidagilar  kiradi:
—  davlat  ehtiyojlari  u c h u n   xorijda  yer  va  boshqa  m o l-in u lk n i 
sotib  olish;
—  davlat  ehtiyojlari  uchu n   yerga  va  boshqa  nom oddiy  aktivlarga 
huquqlarni  sotib  olish;
—  davlat  zaxiralarini  tashkil  etish.
4. Yuridik shaxslar uchun kapital  maqsadidan xarajatlami qoplashga 
yo ‘naltirilgan  budjet  transfertlari:
—  rezident-yuridik  shaxslar va  xorijiy davlatlarga  budjet  ssudalari;
—  budjet  dotatsiyalari  va  davlat  maqsadli  jam g ‘armalariga  budjet 
ssudalari;
—  amaldagi  qonunchilikda  m an   etilmagan  boshqa  xarajatlar.
Biz  0 ‘zbekiston  Respublikasida  budjet  mablag‘larini  oluvchilar 
uch un joriy  xarajatlarni  quyidagi  jadvalda  ko ‘rishimiz  m um kin.
Quyidagi jadval  m a ’lumotlari shuni  ko‘rsatadiki,  2010-yildagi  davlat 
budjeti  xarajatlarining  tarkibida  ijtimoiy  soha  (ta’lim,  fan,  m adaniyat, 
sport) xarajatlari  asosiy o ‘rinni  egallab turibdi. Aholini  ijtimoiy him oya 
qilish xarajatlarining ulushi esa 2,2 
%  ni tashkil etmoqda.  Milliy  iqtiso- 
diyotni  rivojlantirish  xarajatlarining  ulushi  3,4  %  ni  tashkil  etm o q d a 
va  m arkazlashgan  investitsiyalarni  moliyalashtirish  xarajatlari  ulushi 
3,7 
%  ni  tashkil  etgan.
2- jadval
0 ‘zbekiston Rcspublikasi  Davlat budjeti xarajatlari 
tarkibi  (Y alM ga nisbatan  foizda)
T/p
Ko'rsatkichlar
2005-y
2006-y
2007-y
2008-y
2009-y
2010-y
1.
Xarajatlar  jam i  shu 
jumladan:
2 9 ,5
27,0
25,8
24,6
2 4 ,6
2 6 ,2
2.
ijtimoiy soha
10,4
10,2
9,8
9,3
9 ,2
3.
ijtim oiy  him oya
2,3
2,1
2,0
2,1
1,8
2 ,2
4.
markazlashgan
iqtisodiyotni
rivojlantirish
xarajatlari
3,0
2,3
2,3
3,0
3,1
3 ,4

5.
m arkazlashgan
investitsiyalarni
m oliyalashtirish
xarajatlari
6,0
5,0
4 ,7
3,3
2 ,7
3,7
6.
D avlat  boshqaruv 
organlari,  boshqaruv 
va sud  organlarini 
saqlash  xarajatlari
0,6
0,6
0,5
0,5
0,5
0,5
7.
boshqa xarajatlar
7,2
6,8
6,5
6,4
5 ,6
6,1
*Manba.
  0 ‘zbekiston  Respublikasi  M o liy a  vazirligining m a ’lum otlari  asosida 
tayyorlandi.
Amaldagi  qonunchilikka  asosan,  0 ‘zbekiston  Respublikasi  budjet 
tizimida  m ahalliy  budjetlar  taqchilligiga  y o ‘l  q o ‘yilm aydi,  shuning 
uchun  davlat budjeti  uchun  budjet taqchilligi  k o 'zd a tutiladi.  M asalan, 
m am lakatim izda  2010-yil  uchun  davlat  budjeti  taqchilligi  yalpi  ichki 
mahsulotga  nisbatan  1,0  %  qilib  belgilangan  edi.  0 ‘zbekistonda  olib 
borilgan  oq ilo n a  budjet-soliq  siyosati  natijasida  2010-yilda  davlat 
budjeti yalpi  ichki  mahsulotga nisbatan 0,3  %  profisid  (darom adlarning 
xarajatlardan  k o ‘pligi)  bilan  bajarildi,  budjetning  d a ro m a d   qismi  esa 
prognoz  k o ‘rsatkichlaridan  39  %  ziyod  bo'ldi.  Biz  3-jadvalda  0 ‘zbe- 
kiston  R espublikasi  davlat  b u d jetin in g   2005—2010-yillardagi  ijro 
darajasini  ko'rish  mumkin.
3-jadva!.
O 'zbekiston  Respublikasi  D avlat  budjetining ijrosi 
(Y a lM g a   nisbatan  foizlarda)
T/P
K o‘rsatkichlar
2005-y
2006-y
2007-y
2008-y
2009-y
2010-y
1.
Budjet taqchilligi
—
—
—
—
—
—
2.
Budjet  profisiti
0,1
0,5
1,1
1,5
0,2
0,3
*Manba.
  0 ‘zbekiston  Respublikasi  M o liy a  vazirligining  m a ’lum otlari  asosida 
tayyorlandi.
Yuqoridagi  jadval  m a ’lumotlari  shu n i  k o ‘rsatm oqdaki,  m a m la ­
katimizda davlat budjetining taqchilligi  2005-yilgacha doim iy ravishda 
saqlanib  kelingan.  Agar  2009-yilda  davlat  budjetining  proflsiti  yalpi 
ichki  m ahsulotga  nisbatan  0,2  %  m iq do rid a  tashkil  to pg an  b o ‘lsa,

ushbu  ko‘rsatkich  2010-yilda 0,3  %  miqdorini tashkil  etdi.  Faqatgina, 
m am lakatim iz  iqtisodiyotida  ijobfy o ‘zgarishlar,  yalpi  ichki  mahsulot- 
ning  o ‘sish  sur’atlari  8,5  %  ni  tashkil  etishi,  shu  jum ladan  sanoat 
ishlab  chiqarishi  8,3 
%  ga,  qishloq  xo'jalik  m ahsulotlarini  ishlab 
chiqarish  esa  6,2  %  ga  o ‘sishi  natijasida  h a m d a   inflatsiya  darajasi 
7,3  %  ni  tashkil  qilishi  tufayli  2010-yilda  davlat  budjeti  yalpi  ichki 
m ahsulotga  nisbatan  0,3  %  profisit  bilan  bajarildi.
2006-yilda 0 ‘zbekiston  Respublikasida iqtisodiyotni liberalizatsiya 
va  modernizatsiya qilish,  xo'jalik yurituvchi subyektlardan soliq yukini 
kamaytirish,  soliqlarning  rag'batlantiruvchi  rolini  oshirish yo'nalishida 
aniq  chora-tadbirlar  amalga  oshirilmoqda.  U shbu  holat  esa  mamla- 
katimizda  davlat  budjetining  daromadlari  ko ‘payishiga  ham da  soliq 
to'lovchilar  soni  ortishiga  ijobiy  ta ’sir  ko‘rsatadi  deb  hisoblanadi.
3 .1 1 .  Soliq  tushunchasi  va  uning  obyektiv  zarurligi
Insonlardan soliqlar undirish,  fikrimizcha  asr kabi  uzoq  o ‘tmishga 
egadir.  U  yoki bu shakllarda soliqlar to ‘g‘risidagi  tushunchaning paydo 
bo'lishi  eram izdan  avvalgi  birinchi  ming  yillikka  borib  taqaladi,  ya’ni 
quldorlik tuzum idan boshlab  mavjuddir.  0 ‘tm ishning klassik davlatlari 
hisoblangan  Rim,  Afina  va  Spartada,  odatda,  soliqlar  undirilmagan 
va  ulam i  undiruvchi  doim iy  muassasa  b o ‘lmagan.  Ozod  fuqarolar  o ‘z 
shaxsiy  mablag‘larini  sarflaganlar.  Lekin  shuni  ta ’kidlash  lozim-ki,  u 
davlatlarda bozorlarda,  shahar darvozasi  oldida va portlarda barchadan 
turli  yig‘imlar  va  bojlar  undirish  mavjud  b o ‘lgan.
Soliqlarning  yuzaga  kelishini,  odatda,  davlatning  paydo  bo ‘lishi: 
davlat  org an la rin in g   tashkil  etilishi,  davlat  ap p a ra tig a   jam iy a tn i 
b oshqarish  b o 'y ich a   ijtimoiy-siyosiy  vazifalarni  yuklanishi,  davlat 
xarajatlarini ortislii va markazlashgan moliyaviy resurslarni shakllanishi 
kabi  omillar bilan izohlanadi.  Davlat  o ‘ziga yuklatilgan  ijtimoiy-siyosiy 
vazifalarni  bajarish  u c h u n   m a ’lum   xarajatlarga  ehtiyoj  sezadi.  Ushbu 
ehtiyojni  qondirishda  esa  soliqlar  asosiy  o ‘rinni  egallagan.
Soliq  mohiyati  h a m da  soliq  tushunchasini  ochishda,  fikrimizcha 
eng  a w a lo   asosiy  ikki  aspekt  m uhim   aham iyatga  egadir.  Ulardan 
birinchisi  b o ‘lib,  soliq  bu  —  obyektiv  iqtisodiy  kategoriya  hisoblanadi 
va soliq o ‘zining  ichki  (obyektiv to m o n d an )  mohiyatiga ega.  Ikkinchisi 
b o ‘lib,  soliqlarni  haqiqiy  iqtisodiy  hayotda  foydalanish  jarayonida 
uning  ichki  mohiyatining  aniq  huquqiy  shakllarda  yuzaga  chiqishidir. 
T a ’kidlab  o'tilgan  ikki  aspekt  o ‘zaro  bog‘liq  va  bir-birini  to ‘ldirib

turadi,  hayotda  ular  yagonalikda  qo'llaniladi.  Lekin  ushbu  aspektlar 
o ‘rtasidagi  tafovutlarni  ajrata  bilish  lozim.
Soliqlar  obyektiv  iqtisodiy  kategoriya  sifatida  soliqlarning  asosiy 
m o h iy a tla rin i  o ‘zida  aks  e ttiru v c h i  asosiy  tu s h u n c h a d ir.  A sosiy 
kategoriya sifatida u  o ‘zida obyektiv iqtisodiy m unosabatlar yig‘indisi- 
ning  hosilasi  hisoblanadi.  S o liqlarn in g   obyektiv  to m o n id a n   a n iq  
iqtisodiy  hayot  holatiga  bog‘liqligi  emas,  balki  u sh b u   kategoriyani 
vujudga  keltirgan  omillar  bilan  aniqlanadi.
Soliqlarning  subyektiv  to m o n id an ,  ya’ni  ularning  aniq  shakillari, 
stavkalari va boshqalar,  soliqlarning amal qilishining tashqi to m o n id an  
ko‘rinishi  bilan  aniqlanadi.  Bu  yerda  jud a  m u h im   aham iyatga  ega 
omillar mavjud.  Ushbu omillarga quyidagilar kiradi:  davlatning ijtimoiy- 
iqtisodiy  rivojlanganlik  darajasi;  m a ’lum  davlatdagi  soliq  tizimidagi 
milliy  a n ’analar;  jam iy atn i  m a ’lu m   vaqt  d oirasid a  hal  etiladigan 
vazifalar  maqsadi  ham da  kengligi  va  boshqalar.  D em ak,  soliqlarning 
subyektiv tom onidan ko'rinishi uning haqiqatda q o ‘llanilishi jarayonida 
yuzaga  chiqadi.
D avlatning  rivojlanishi,  unga  yuklatilgan  vazifalarning  doirasini 
kengayishi  natijasida  soliqlarning  ahamiyati  oshib  bordi.  Davlat  o ‘z 
faoliyatida  endi  n afaqat  s o liq lar  va  u lar  b ila n   b ir  q a to rd a   tu rli 
yig‘im la rd a n   h a m   foy d alan a  b o sh la d i.  Biz  s o liq lar  va  yig‘im la r 
tushunchasiga  t a ’rif  berib,  ular  o ‘rtasidagi  farqni  yoritishga  harakat 
qilamiz.
Soliq  deyilganda  tad birkorlik  faoliyati  b ilan   s h u g ‘u lla n a d ig a n  
yuridik  va  jism oniy  shaxslardan  ularga  mulkchilik,  x o ‘jalik  yuritish 
yoki  tezkor  boshqaruv  h uquqida  tegishli  b o ‘lgan  pul  m ablag‘larini 
davlat va (yoki)  munisipal tuzilmalarni  moliyaviy t a ’minlash  maqsadida 
begonalashtirish  shaklida  un d irilad ig an   m ajburiy,  yakka  tartibdagi 
qaytarib  berilmaydigan  to ‘lov  tushuniladi.
Yig'im  deganda to ia n ish i yig‘im  t o ‘lovchilar m anfaatlarini k o ‘zlab 
davlat  organlari,  mahalliy  o ‘z - o ‘zini  boshqaruv  organlari,  b o sh q a 
vakolatli  organlar  va  m ansabdor  shaxslar  to m o n id a n   amalga  oshi- 
riladigan  yuridik  aham iyatga  m o lik   x a tti-h a ra k a tla r  am alga  oshi- 
rilishining  shartlaridan  biri  b o ‘lib  hisoblanadigan,  yuridik va jism oniy 
shaxslardan undiriladigan  majburiy badal  tushuniladi,  bunga  m uayyan 
h u q u q lam i  taqdim   etish  yoki  maxsus  ruxsatnom alar  (litsenziyalar) 
berish  ham   kiradi.
D em ak,  soliqlar  bu  pul  m unosabatlarini  ifoda  etuvchi  va  ushbu 
m unosabatlar bir tom ondan  vakolatli  davlat  organlari  h am d a  ikkinchi

tom ondan  soliq  t o ‘lovchilar,  y a’ni  mulkchilik  shaklidan  q a t’i  nazar 
xo'jalik yurituvchi subyektlar h am da aholi turadi.  Bu m unosabatlaming 
asosiy ko'rinishi hisoblangan majburiylikdan tashqari qaytarib olmaslik 
ham   yuzaga  chiqadi.
Soliqlarning mohiyatini ochishda eng aw alo uning majburiy to'lov 
ekanligi  yuqorida  e ’tiro f  etildi.  Lekin  bu  m ajburiylik  dem okratik 
tam oyilga  egadir.  H a r  b ir  m a m la k a td a   soliqning  h a r   b ir  shakli 
davlatning  qattiq  talablari  va  jam iyatdagi  mavjud  ijtimoiy-iqtisodiy 
holatni  e ’tiborga  olgan  hoida  faqatgina  yuqori  davlat  organi  (senat, 
Parlament,  dum a  va  boshqalar)  tom o nid an   qabul  qilinadigan  qonun 
bilan  amaliyotga  kiritiladi  va tartibga solib  turiladi.  Bu  omil  esa soliq­
larning  huquqiy  asosga  va  dem okratik  m e ’yorlarga  ega  ekanligidan 
dalolat  beradi.
Shuni  t a ’kidlash  lozim-ki,  soliqlar  o ‘z  mohiyatiga  asosan  ham da 
yig'im lardan  farqli  ravishda  uzoq  yillar faoliyat  ko'rsatishi  mo'ljallan- 
gan  majburiy  m unosabatlar  hisoblanadi.  Amaliyotga  kiritilgan  har bir 
soliq  xo‘jalik  yurituvchi  subyektlar  va  aholi  uch u n   tushunarli  bo'lishi 
h a m da  soliq  to'lovchilar bu  soliqlarni to ‘lashni bilishligini  talab  etadi. 
Soliq  to'lovchilar  har  bir  soliq  bo'yicha  m a ’lum  m uddat  o ‘tgandan 
so'ng  m uayyan  tajriba  va  tushunchaga  ega  bo'ladi.
S o liq la rn in g   m o h iy a tin i  o c h is h d a   u n in g   d e m o k r a tik   to 'lo v  
ekanligiga e ’tibor qaratish lozim  b o ia d i.  Davlat to m onidan amaliyotga 
kiritilayotgan soliq eng a w a lo  uni  kim tom onidan  va qancha miqdorda 
to'lanishiga  asoslanadi.  X o'jalik  yurituvchi  subyektlarning  faoliyat 
turiga qarab soliq turi va uning stavkasi ajratiladi.  Mulkchilik shaklidan 
q a t’i n azar xo'jalik yurituvchi  subyektlar bir xil soliq va bir xil stavkada 
to'lam aydi.  D em okratik  to 'lo v   sifatida  soliq  turi  u larning  faoliyat 
turiga  qarab  undiriladi.  M asalan,  qishloq  xo'jalik  sohasi  uch u n   bir  xil 
soliq  turi,  tijorat  banklari  u c h u n   boshqa  xil  soliq  turi  va  stavkasi 
qo'llaniladi.  M amlakat aholisi uch u n  ham  soliq undirishda demokratik 
tam oyillar  mavjud.  Agar  fuqarolarning  daromadi  kam  bo'lsa,  unga 
nisbatan past  soliq stavkasi va buning aksi fuqaroning darom adi yuqori 
b o 'lsa   yuqori  soliq  stavkasi  q o 'lla n ila d i.  B u n d an   tash q a ri,  soliq 
undirilishida  turli  soliq  b o 'y ich a   imtiyozlar  tizim idan  foydalaniladi 
va  bu  om il  ham  soliqlarning  dem okratik  to'lov  ekanligidan  dalolat 
beradi.
Soliq to'langandan so'ng soliq to'lovchi yuridik va jismoniy shaxslar 
o 'z   majburiyatlarini  bajaradi.  U shbu  majburiyatni  bajargandan  so'ng 
har qanday soliq to'lovchi  davlat  tom onidan  soliqlarni  qaytarib berish

majburiyatini  bajarish  yuzasidan  faoliyatiga  hech   qan d ay   h u q u q iy  
asosga  ega  b o 'lm a y d i.  S h u n i  t a ’k idlash  lo z im -k i,  davlat  b u d je ti 
tomonidan soliq to'lovchilam ing ayrim toifalariga u yoki bu k o 'rin ish d a 
t o ‘lovlarni  t o ‘lanib  k e lin ish i  t a ’kidlab  o ‘tg a n   soliqlarni  q a y ta rib  
bermaslik  tamoyili  m ohiyatini  o ‘zgartirmaydi.  Bu  holatlarda  soliq 
t o ‘lovchi  amaldagi  q on u nchilik  asosida  davlat  budjetidan  belgilangan 
t o ‘lovlarni  olish  bilan  bir  vaqtda  belgilab  qo'yilgan  soliqlarni  o ‘z 
m uddatida  ham d a  t o i i q   m iqdorda  to'lashi  majburiydir.  Soliqlarning 
m a ’lum qismini har xil ko ‘rinishdagi to'lovlar shaklida qaytarib berishlik 
bu doimiy iqtisodiy m unosabatlar emas,  balki jam iyat ijtimoiy-iqtisodiy 
rivojlanishini  hisobga  oigan  va  m a ’lum  m uddatga  m o'ljallangan  ho lat 
hisoblanadi.
Soliqlar  obyektiv  ta q s im la sh   m u n o s a b a tla ri  orqali  j a m iy a t d a  
ijtimoiy  ishlab  c h iq arish n in g  barc h a   ja b h a la rid a   ishtirok  etish   va 
ishlab  chiqarish  m u nosabatlariga  aylanadi.  Bu  ho lat  esa,  soliqlar  o ‘z 
mohiyatiga  asosan  iqtisodiy  bazisni  ifodalaydi.  Shu  asosda  iqtiso- 
diyotda turli  soliqlar yo rd am id a  ishlab  chiqarishni  qiziqtirish,  m ah su - 
lot  ishlab  chiqarishni  k o 'paytirish  va  iste’m olni  kengaytirish  yoki 
buning aksi,  b a ’zi  so halar faoliyatini  cheklash  m aqsadida foydalanish 
m um kin  bo'ladi.  Bu  esa  eng  a w a lo   d avlatning  m a ’lum   davrdagi 
soliq  siyosatidan  keiib  chiqadi.
Soliqlar  o ‘z  mohiyatiga  asosan  faqatgina  davlat  ixtiyoridagi  t o ‘lov 
hisoblanadi.  Shuning  u c h u n   h ar  bir  davlatda  amaliyotga  kiritilgan 
soliqlar faqatgina davlat  markazlashgan  pul  fondlari  hisoblangan  davlat 
(Respublika  va  mahailiy  budjetlar)  budjetiga  kelib  tushadi,  Soliqlar 
boshqa budjetdan tashqari  fondlarga tushmaydi.  Davlat budjetiga kelib 
tushgan soliqlar esa budjet d arom adiar qismida asosiy ulushni cgallaydi.
S o liq la r  m o h iy a ti n i   c h u q u r r o q   o c h i s h d a   u l a r   b a ja r a d i g a n  
funksiyalarni  yoritish  lozim   b o ‘ladi.  Q u yid a  soliqlar  b a ja rad ig a n  
funksiyalar  haqida  fíkr  yuritishgo  harakat  qiliriadi.