Tanlangan asarlar


Download 5.46 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/48
Sana01.01.2018
Hajmi5.46 Mb.
#23563
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   48

O d a m la r  qo'shni 

sovxozdan, 

to g 'la rd a n , 

h a tto   Q ozog'istondan  ham  kelishgan  edi.  Q ozoqlar  o'z 

o tlarini  chiqarishdi.  Aytishlaricha,  urushdan  keyin  hali 

bunaqa  k a tta   bayram  bo'lm agan  ekan.

E rtala b d an o q   -   Tanaboy  egarlayotgan,  ayil  va  uzan- 

gilarini  d iq q a t  bilan  tekshirayotgan  paytdayoq  -   sa­

man  ot  egasining  ko'zlari  yonishidan  va  qo'H arm ing 

qaltirashidan  favqulodda  bir  narsa  bo'lishini  sezgan  edi. 

Tanaboy  j u d a   hayajonlanardi.

-   H ushyor  b o 'l,  Gulsari  uyaltirib  qo'ym a,  -   deb  shi- 

virladi  u  o tin in g   yoli  va  m anglayidagi  kokilini  tara b .  -  

Sen  o'z ingni  sharm anda  qilishing  kerakmas,  eshityap- 

sanmi?  B unga  haqimiz  y o 'q   bizning,  eshityapsanm i?

O da m larn in g   ovozlari  va  y u g u rib   yelishidan  ham 

favqulodda  bir  nima  k u tilayotganligi  sezilardi.  Q o 'shni 

yaylovlarda  yilqichilar  otlarini  egarlashardi.  Bolalar  al- 

laqachon  otlarg a  m inib  olishgandi,  u lar  qiyqirib  atrofda 

chopib  yurishardi. 

Keyin 

yilqichilar  t o ‘planishdi-da, 



hammasi  birgalikda  daryo  tom on  y o 'l  olishdi.

Gulsari  o 'tlo q d a   bunchalik  k o 'p   ot  va  odam  yig'il- 

ganidan  gangib  qolgandi. 

D aryo  bo'yida,  tep alik lar 

ustida  shovqin-suron  hukm ron  edi.  R ang-barang  ro'mol 

va  k o 'y la k la rd a n ,  qip-qizil  bayroqlar  va  ayollarning 

oppoq  lachaklaridan  ko'z la r  qamashardi.  O tla rg a   eng 

yaxshi 


abzallar 

taq ilg an , 

uzangilar 

jara n g lar, 

suv- 

luqlar  va  otlarn in g   k o 'k ra k la rig a   osib  q o 'y ilg an   kumush 



o'm ild iriq la r  shaqirlardi.

C havandozlar  ostidagi  o tla r  q ato rd a   siqilishib,  toqat- 

sizlanib  depsinishar,  jilovni  yulqib,  tuyoqlari  bilan  yer 

tepishardi.  O 'r t a d a   chollar  -   sayilni  boshqaruvchilar 

otlarini  g ijinglatib  yurardi.

Gulsari  g 'a y ra ti  oshib,  kuchga  to 'lib -to sh ib   bora- 

yotganligini  his  qilardi.  G o 'y o   allaqanday  otashin  ruh 

vujudiga  kirib  olgandek:  b undan  q u tulish  uchun  tezroq 

davraga  otilib  kirish,  so 'n g   o 'q d e k   uchib  ketish  kerak 

edi.


Boshqaruvchilar  davraga  kirishga  ishora  qilishgach, 

Tanaboy  tizginni  bo'sh a td i,  ot  uni  o 'r ta g a   olib  kirdi  va 

hali  qayoqqa  q arab  chopishni  bilmay  aylana  boshladi.

206


Q a to r   oralari  guv u llab   «Gulsari!» 

«Gulsari!» 

degan 

so'z la r  eshitildi.



K a tta   poygada  qatnashishni  istaganlarning  hammasi 

davraga  kirdi.  E llik k a  yaqin  chavandoz  yig'ildi.

Xalqdan  fotiha  oling!  -   dedi  sayilning  bosh  boshqa- 

ruvchisi  ta n ta n a li  suratda.

Peshonalarini  ta n g 'ib   olgan  ta q ir   boshli  chavandozlar 

kaftlarini  ochganlaricha  q o i l a r i n i   b aland  ko 'tarish ib   q a ­

to r   b o 'y lab   yurishdi  va  «o-mi-in!»  degan  ovoz  u  chek- 

kadan  bu  chekkagacha  g u ru lla b   tarq a ld i,  yuzlab  q o 'lla r 

peshona  baravar  k o 'tarilib ,  k a ftla r  oqim  suv  singari 

yuzlar  ustidan  sirg'a lib  tushdi.

S hundan 

so 'n g  

chavandozlar 

bu 


yerdan 

to 'q q iz  

chaqirim  naridagi  poyga  boshlanadigan  joyga  otlarini 

y o 'r ttir ib   ketishdi.

Bu  orada  davrada  piyoda  va  otliq larn in g   kurashi, 

egardan  to rtib   tushirish,  chopib  ketayotgan  yerda  yotgan 

tan g an i  olish  va  boshqa  musobaqa  o 'yinlari  boshlandi. 

B ularning  hammasi  fa qat  k a tta   tom oshaning  boshlanishi 

edi,  xolos,  eng  muhimi  u  yoqda,  chavandozlar  chopib 

borayotgan  tom onda  boshlanardi.

G ulsari  y o 'ld a   keta  tu r ib   qizishar,  toqatsizlanar  edi. 

U  egasining  nega  jilovini  q o 'y ib   yubormasligini  tu- 

shunmasdi.  Atrofda  boshqa  o tla r  ham   gijinglashar  va 

y ulqinishar  edi.  U larn in g   k o 'pligi  va  hammasi  chopishni 

xohlayotganligidan  saman  y o 'r g 'a   asabiylashar  va  toqat- 

sizlanib  qaltirardi.

Nihoyat, 

ham m a  s ta rtg a   -   poyga  boshlanadigan 

jo y d a   boshlarini  bir  tom onga  qilib  safga  tizildi,  poyga- 

boshi  safdagilarning  oldidan  u  chekkadan  bu  chekkaga 

q a d a r  chopib  o ‘tdi-da,  oq  ro'm olchani  k o 'ta rd i.  Hamm a 

sergaklanib  qotib  qoldi.  R o'm olcha  silkindi.  O t l a r   o lg 'a  

tashlanishdi,  g 'a y ra ti  oshgan  Gulsari  ham  ham m a  bi­

lan  birga  oldinga  intildi.  Son-sanoqsiz  tu y o q la r  ostida 

yer  g u m b u rla b   ketdi,  chang-to'zon  k o 'tarild i.  Chavan- 

dozlarning  «ha,  chuh,  ha,  chuh!»lari  va  qiyqiriqlari 

ostida  o tla r  o 'q d e k   uchib  borardilar.  Sakrab  chopishni 

bilm agan  G ulsarigina  yelib  borardi.  U ning  ojizligi  ham, 

q u d ra ti  ham  shu n d a  edi.

D a stlab   hammasi  g 'u j  bo 'lib ,  bir  necha  m inutdan

207


keyin 

oldinma-keyin 

chopib 

ketishdi. 



Gulsari 

buni 


krmasdi. 

faqat 



chopqir 

otlarn in g  

uni 

orqada 


qoldirib,  oldinda,  y o 'ld a   chopib  ketayotganliginigina 

k o 'rard i.  T uyoqlar  ostidan  uchib  chiqqan  issiq  shag'al 

va  kesak  parchalari  tu m sh u g 'ig a   urilar,  atro fd a  esa  otlar 

chopishar,  chavandozlar  qichqirishar,  qam chilar  qarsil- 

lar,  chang-to'zon  k o 'ta r ila r  edi.  C hang-to'zon  b u lu tg a 

aylanib,  yer  uzra  uchib  borardi.  Ter,  chaqmoqtosh  va 

payhon  qilingan  yovshonlarning  achchiq  hidi  kelardi.

Deyarli  y o 'ln in g   yarmiga  q a d a r  shu  ahvol  davom 

etdi.  O ld in d a   o 'n ta c h a   ot  y o 'r g 'a   saman  y e ta   o lm ay­

digan  s u r ’a t  bilan 

uchib  borardi. 

A trofda  shovqin 

pasaya  boshladi,  orqadagilarning  suroni  sekin  eshitilar, 

lekin  oldinda  boshqalarning  ketayotganligi,  bunga  esa 

Tanaboy  to rtib   ushlab  olgan  tizginning  erk  bermayot- 

ganligi  uning  g'azabini  keltirardi.  K o'z  oldi  g'a zab   va 

sham oldan  qorong'ilashib,  yo'l  sh id d a t  bilan  oyoqlari 

ostidan  orqaga  o 't i b   borar,  quyosh  osmondan  olovli  kop- 

tokdek  u  tomon  dum alab  kelardi.  U ning  b u tu n   tanasini 

issiq  ter  bosgan,  saman  y o 'r g 'a   qanchalik  k o 'p   terlasa, 

shunchalik  yengil  to rtib   borardi.

C h opqir  o tla r  charchab, 

chopishlari 

borgan  sari 

sekinlasha  boshladi,  saman  y o 'r g 'a   esa  endigina  kuchga 

kirayotgan  edi.  Nihoyat,  u  egasining:  «chuh  Gulsari, 

chu!»  -   degan  tovushini  eshitdi.  S hundan  s o 'n g   quyosh 

u  tom onga  y ana  ham  tezroq  yum alab  kela  boshladi. 

Q u vib  yetilgan  va  o rtd a  qoldirilgan  chavandozlarning 

g 'a zabda n  burishgan  yuzlari,  osmonga  k o 'ta rilg a n   qam ­

chilar,  otlarn in g   irjaygan  og'izlari,  xirillab  nafas  olgan 

tum shuqlari  birin-ketin  ko'z ga  chalina  boshladi.  Birdan 

suvluq  va  tizginlarning  hukm ronligi  yo'q o ld i,  Gulsari 

egarning  ham, 

chavandozning  ham  borligini  sezmay 

qoldi  -   u  chopish  ishtiyoqi  bilan  yonar  edi.

H a r  qalay,  oldinda  q o 'n g 'i r   va  m allarang  ikki  chop­

q ir  ot  yonma-yon  borardi.  Ikkalasi  ham  bo 'sh   kelmas, 

chavandozlarning  qichqiriqlari  va  qam chilari  zarbi  ostida 

uchib  borardi.  Bular  baq u v v a t  chopqir  o tla r  edi.  Gulsari 

ularni  anchadan  keyin  quvib  yetdi  va  n ihoyat  tepalikka 

k o 'tarilish d a  ularni  ham  orqada  qoldirib  ketdi.  U  g o 'yo 

k a tta   bir  to 'lq in n in g   qirrasiga  chiqib  olgandek,  tepa-

208


likning  ustiga  sakrab  chiqdi  va  bir  necha  d aqiqa  havoda 

vaznsiz  ho latd a  m uallaq  qolgandek  bo 'ld i.  Nafasi  qaytib 

ketdi,  quyoshning  yan a d a  yorqin,  olovli  nuri  ko'zlariga 

qadaldi,  u  y o 'l  b o 'y lab   pastga  tom on  o 'q d e k   tez  uchib 

tusha  boshladi, 

lekin  k o 'p   o 'tm a y   orqasidan  quvib 

yetayotgan  tu y o q la rn in g   ta q ir-tu q u r in i  eshitdi.  O 's h a  

q o 'n g 'i r   va  m allarang  ikki  o t  alamini  olishmoqchi  edi. 

U la r  ikki  tom o n d an   deyarli  yonma-yon  kelishar,  endi 

bir  qadam  ham  o rtd a   qolishmayotgan  edi.

U lar  uchalasi  boshlarini  boshlariga  tegizib,  birga 

chopishardi, 

endi 

ular 


sira 

ham 


chopm ayotgandek, 

q an d a y d ir  g 'a la ti,  harakatsiz  va  unsiz  qotib  qolgandek 

tu y u lard i  Gulsariga.  Endi  u larning  ko'z laridagi  ifodani, 

tara nglashgan  tum shuqlarini, 

chaynalgan  suvliqlarini, 

yugan  va  tizginlarini  ko'rish  m um kin  edi.  Q o 'n g 'ir  

ra ng  o t  g'a zab   va  qaysarlik  bilan  qarar,  m allarang  esa 

hayajonlanar,  ishonchsizlik  bilan  u  yoqdan-bu  yoqqa 

alanglar  edi.  X uddi  ana  shunisi  birinchi  b o 'lib   ortda 

qola  boshladi.  Eng  avval  uning  g unohkordek  javdiragan 

ko'z lari  g 'o y ib   b o 'ld i,  so 'n g   burun  teshiklari  kengayib 

ketgan  tu m sh u g 'i  orqada  qoldi,  shundan  keyin  u  boshqa 

ko'rinm adi.  Q o 'n g 'ir   ot  esa  j u d a   qiyinlik  bilan  sekin- 

asta  orq a d a  qola  boshladi.  U  chopib  tu rib   sekin  taslim 

bo'lay o tg an d i,  ojizlikdan,  qahr-g'azabdan  uning  ko'z 

qarashlari  asta-sekin  xiralashib  borardi.  U  m ag'lubiyatni 

ta n   olgisi  kelmay,  shu  k o 'y d a   o rtd a  qolib  ketdi.

Raqiblar  o rtd a   qolganida  nafas  olish  ham   osonlash- 

gandek  b o 'ld i.  O ld in d a   esa  daryoning  muyulishi  ku- 

mushdek  y a ltira b   k o 'rin a  bosh lagan,  yashil  o 'tlo q   ko'zga 

tash lan m o q d a  va  olisdan  odam larning  qiyqiriq,  hay- 

qiriqlari  eshitilm oqda  edi.  Ashaddiy  ishqibozlar  yo 'ld a 

ku tib   tu rish g an   ekan.  U la r  «hayt-huyt!»  qilishib,  hay- 

qirishib  ikki  tom ondan  otlarini  choptirishib  borishardi. 

Shunda  y o 'r g 'a   birdan  o'z ining  holdan  toyganligini 

sezdi.  Masofa  o'z  t a ’sirini  ko'rsa tg an   edi.  O rq a d a   nima 

b o 'layotganligini,  uni  quvib  yetishyaptim i,  yo'qm i  -  

buni  Gulsari  bilmasdi.  Chopish  haddan  ortiq  og'irlashib, 

u  holsizlanib  borm oqda  edi.

Lekin  huv  o ldinda  k o 'p   sonli  olomon  g u v u lla r  va 

t o 'lg 'a n a r ,   o tliq  va  piyoda  kishilar  peshvoz  chiqib,  ikki

209


yoqdan  oqib  kelar,  qichqiriqlar  borgan  sari  kuchayar 

edi.  Birdan  u:  «Gulsari!  Gulsari!  Gulsari!»  degan  ovoz- 

larni  aniq  eshitdi.  Bu  hayqiriqlar,  nido-xitoblar  bilan 

t o i g a n   havodan  nafas  olayotgan  saman  yangi  kuch  bilan 

o lg 'a   intildi.  Eh,  odamlar,  odamlar!  U la r  nim alarning 

uddasidan  chiqmaydi.

Gulsari  shodlik  suronlari  va  qiyqiriqlar  bilan  kutib 

olayotganlarning  oralaridan  o 'tib ,  qadamini  sekinlatdi- 

da,  o 'tlo q n i  aylanib  chiqdi.

Ammo  ish  shu  bilan  tamom  b o'lm adi.  Endi  uning 

ham,  egasining  ham   ixtiyori  o'z ida  emas  edi.  Saman 

y o 'r g 'a   biroz  nafasini  rostlab,  tinch ib   qolganida,  xaloyiq 

davrani  k a tta   ochib,  g'o lib larn i  q u tladi:  «Gulsari,  G u l­

sari,  Gulsari!»  degan  ovozlar  k  k k a   rladi.  U  bilan 

birga  esa  «Tanaboy!  Tanaboy!  Tanaboy!»  degan  hay­

qiriqlar  ham  yangradi.

O d a m lar  saman  y o 'r g 'a g a   yana  q andaydir  mo'jizali 

kuch  bilan  t a ’sir  qilishdi.  M a g 'ru r  va  uchqur  ot  boshi­

ni  b aland  k o 'ta rg a n ic h a   ko'z larini  c h a q n atib   sahnaga 

chiqdi.  Gulsari  s h u h ra t  havosidan  m ast  bo 'lib ,  yana 

chopishga  intilar,  o'yinga  tu sh g u d ek   bir  yon lab   qadam 

tashlab  borardi.  U  o'z ining  chiroyli,  q u d ra tli  va  mash- 

hur  ekanligini  bilardi.

G 'o lib   Tanaboy  q o 'lla rin i  ochib  xaloyiq  oldidan 

o 'td i,  y ana  bir  og'izdan  chiqqan  «o-min!»  so'zi  yangradi, 

ta g 'in   yuzlarcha  q o 'lla r   peshona  baravar  k o 'ta rilib ,  kaft­

lar  oqim  suv  singari  yuzlar  ustidan  sirg'a lib  tushdi.

Shunda  saman  y o 'r g 'a   olomon  orasida  birdan  tanish 

ayolni  k o 'r ib   qoldi.  G archand  u  bu  gal  qora  ro'mol 

emas,  oq  ro'mol  o 'r a g a n   b o 'lsa  ham,  fotiha  uchun 

q o 'lin i  yuziga  olib  borganida  o t  uni  darrov  tanidi.  U 

odam larning  birinchi  q ato rid a  b a xtiyor  va  shod-xurram  

b o 'lib   tu ra r ,  tez  oqar  zilol  suv  tubidagi  toshlarga 

o 'x sh a b   porlab  tu ruvchi  ko'zlarini  bulard a n   uzmasdi. 

U n ing  oldida  biroz  turishi,  x o 'jayini  u  bilan  gaplashib 

olishi,  yulduz  qashqali  o'sha  jiy ro n   biyaning  lablariga 

o'x shash  silliq  va  mehribon  q o 'lla ri  bilan  yollarini 

tarashi,  bo'ynini  silab-siypashi  uchun,  Gulsari  odati 

bo'yicha  ayol  tom on  yurdi.  Lekin  Tanaboy  nima  uchun- 

dir  jilovni  boshqa  tom onga  to rtar,  saman  to y   bo'lsa

210


xo 'jayinini  tushunm ay  tu rg a n   jo y id a  g ir  aylanib,  tinmay 

ayol  tomon  intilardi.  Nahotki  x o 'jay in i  o'zi  a lb a tta   g a p ­

lashib  olishi  lozim  b o 'lg an   o 'sh a   ayolning  shu  yerda 

turganini  k o 'rm a yotga n  b o 'lsa ? ..

•  

•  


Ikkinchi  kuni,  y a ’ni  ikkinchi  may  ham   G ulsarining 

kuni  bo 'ld i.  Bu  gal  tush  p ay tid a  cho'l  b a g 'rid a   uloq 

o'tkazildi.  C h o 'l  yana  qiy-chuv,  hayqiriqlarga  to 'ld i,  yer 

yana  tu y o q la r  ostida  n og'ora  q ilib  chalindi.  Son-sanoqsiz 

otliq  ishqibozlar  h a y t-h u y t  qilishib,  qiyqirishib  uloqchi- 

lar  atrofida  g irdikapa la k  b o 'lib   chopib  yurishardi.  Yana 

Gulsari  k u nning  qahram oni  bo 'ld i.  Lekin  Tanaboy  uni 

oxirgi  o'y in   -   kim  epchil  va  tezkor  bo'lsa,  o 'sh a   ulo- 

qni  o'z  ovuliga  olib  ketishga  ru x sa t  beriladigan  erkin 

olomon-poygaga  saqlab  turardi.  Olomon-poygani  hamma 

kutardi,  chunki  u  m usobaqaning  cho'qqisi  edi,  istagan 

chavandoz  unda  qatn ash a  olardi.  H a r  kim  ham  o 'z   bax- 

tini  sinab  ko'rishni  istardi.

M ay  quyoshi  esa  uzoqda,  qozoq  yerlarida  sekin 

cho 'k m o q d a  edi.  B arkashdek  oftob  xuddi  tu x u m   sarig'iga 

o'xshardi.  Qarasang,  к о ‘zing  qamashmasdi.

Q irg 'iz la r  va  qozoqlar  to   kechga  q adar  ot  choptirib, 

egarlardan  engashib,  uloqqa  chang  solishar,  uni  bir-bir- 

laridan  y ulqib  olishib,  goh  suron  k o 'tarisha r,  goh  g 'u j 

b o 'lib   olishar,  goh  qiyqirishib  yana  ta rq a lib   ketishar 

edi.


C h o'ldagi  soyalar  uzayganda  qariyalar  n ihoyat  olo­

mon-poygani  boshlashga  ruxsa t  berishdi.  U loq  o 'rta g a  

tashlandi.  «Olomon!»

Hamm a  birdan  ta shlanib,  echkini  yerdan  k o 'ta r ib  

olishga  urindi.  Lekin  ur-yiqit  to 'p o lo n d a   un  olish  oson 

emasdi.  O t l a r   telb alan ib   gir  aylanishar,  tishlarini  irjay- 

tirib  bir-birlarini  tishlashar  edi.  Gulsari  bu  ur-yqitda 

qiynalar,  keng  m aydonga  chiqqisi  kelar,  am mo  Tanaboy 

uloqni  hech  q o 'lg a   tu sh ira  olmas  edi.  Birdan:  «Ushla-a, 

qozoqlar  olishdi!»  degan  kuchli  ovoz  yangradi.  O tla r 

girdobida  gim nastyorkasi  d abdala  b o 'lib   ketgan  yosh  qo­

zoq  q u tu rib   ketgan  to 'r iq   o td a  otilib  chiqdi.  U  taqimiga 

uloqni  qistirib  olib,  otni  ch optirganicha  ketdi.

211


-   Ushla-a!  Ketdi  qora  to'riq!  -   deb  ham m a  qichqirdi 

quvishga  tashlanib.  -   Tezroq,  Tanaboy,  fa q at  sen  quvib 

yeta  olasan!

Q ora  to 'r iq   otdagi  qozoq  uzangining  ostida  selkillab 

osilib  borayotgan  uloq  bilan  t o 'p p a - to 'g 'r i   quyosh  qi- 

zarib  b o tayotgan  tom onga  ketib  borardi.  G o 'y o   yana 

biroz  chopsa  ana  shu  alangalanayotgan  quyoshga  uchib 

kirib,  o 'sh a   yerda  qizil  t u tu n   b o'lib  erib  ketayotgandek 

tuyulardi.

Gulsari  Tanaboy  nega  jilovini  to rtib   borayotganini 

tushunm asdi.  Lekin  egasi  qozoq  yig itn in g   t a ’qib  q ilib  bo­

rayotgan  sonsiz-sanoqsiz  chavandozlardan  ajralib  olishini, 

unga  yordam ga  oshiqayotgan  bir  t o 'd a   urug 'd o sh la rid an  

uzoqroq  ketishini  kutish  kerakligini  bilardi.  U la r  to 'riq  

otni  chopqir  o tla r  bilan  o 'r a b   olishsa  bormi,  qo'lidan 

boy  berilgan  o 'lja n i  hech  qanday  kuch  bilan  qaytarib 

bo'lm asdi. 

F a q a t  yakkama-yakka  kurashdagina  biron 

muvaffaqiyatga  umid  bog'lash  mumkin  edi.

P a y t  poylab,  Tanaboy  saman  y o 'r g 'a n in g   boshini 

q o 'y ib   yubordi.  Gulsari  quyosh  nuri  ostida  o'zi  tomon 

yugurib  kelayotgan  yer  ustida  uchib  borardi,  duk u r-d u k u r 

ovozlar  o rtd a  qolib,  uzoqlasha  boshladi,  qora  to 'riq q a c h a  

bo'lgan  masofa  esa  qisqara  berdi.  Q ora  to 'r iq   o g 'ir  yuk 

bilan  chopib  borardi,  uni  quvib  yetish  uncha  qiyin  emas­

di.  Tanaboy  saman  otni  qora  to 'riq n in g   o 'n g   tomoniga 

olib  o 'td i.  O tn in g   o 'n g   biqinidagi  chavandoz  taqimiga 

qistirib  olgan  uloq  osilib  borardi.  Mana,  tenglasha  bosh­

ladi.  Tanaboy  echkining  oyog'idan  ushlab  to rtib   olish 

uchun  egardan  engashdi.  Lekin  qozoq  o 'lja n i  chaqqon- 

lik  bilan  o 'n g   tom ondan  chap  tom onga  oshirib  o 'tkaz ib 

oldi.  O tla r  esa  hamon  to 'p p a - to 'g 'r i  quyosh  tomon  yelib 

borishardi.  Endi  Tanaboy  biroz  o rtd a  qolishi  va  chap 

berib  yana  quvib  yetishi  kerak  edi.  Saman  y o 'rg 'a n i 

qora  to 'riq d a n   ayirish  qiyin  edi,  lekin  har  qalay,  bunga 

erishish  mumkin  bo'ldi.  G im nastyorkali  qozoq  uloqni 

yana  boshqa  tom onga  o'tkazishga  ulgurdi.

-   Qoyil!  -   deb  zavqlanib  qichqirib  yubordi  Tanaboy.

O t l a r   esa  hamon  quyosh  tom on  yelib  borishardi.

V aqtni  boy  berish  kerak  emasdi,  Tanaboy  saman

otni  qora  to 'riq   ay g 'irg a  yondashtirib,  qo'shnisining

212


egari  qoshi  ustiga  engashdi.  Qozoq  yigit  qutulishga 

urindi,  lekin  T anaboy  q o 'y ib   yubormadi.  Y o 'r g 'a   otning 

chaqqonligi  va  hipchaligi  unga  qora  to 'r iq   ay g'irning 

bo'y n ig a  deyarli  yotib  olishga  imkon  berdi!  Shu  tarzda 

u  uloqqa  q o 'l  cho'zib,  uni  o'zi  tomon  to r t a   boshladi. 

U nga  o 'n g   tom ondan  h arak at  qilish  oson  edi,  buning 

ustiga,  ikkala  q o 'li  bo'sh  edi.  Mana,  u  echkining  deyarli 

yarmisini  o'z iga  to rtib   oldi.

-   Endi  ehtiy o t  b o 'l,  qozoq  birodar!  -   deb  qichqirdi 

Tanaboy.


-   Bekor  aytibsan,  bermayman!  -   deb  javob  qildi  u.

U la r  sh id d a t  bilan  chopib  borayotib  ot  ustida  kurash

boshlashdi.  B itta   o 'lja g a   tashlangan  bu rg u tlard e k   uloqqa 

mahkam   yopishib  olishib,  bir-birlariga  o'shqirishar,  xi- 

rillashar  va  bir-birlarini  q o 'rq itish   uchun  yirtqichlardek 

bo'kirishar  edi,  qo 'llari  bir-birlarinikiga  chirmashib  ket­

gan,  tirnoqlari  ostidan  qon  sizib  oqar  edi.  Chavandozlari 

yakkama-yakka  kurashayotganlarida  tiqilishib  yonma- 

yon  ketayotgan  o tla r   esa  qirmizi  quyoshni  quvib  yetish 

uchun  shoshilar,  ko'zlari  qonga  to 'lg a n   edi.

S hunday  mardona  o 'y in la rn i  bizga  qoldirgan  ajdod- 

larimizga  ofarin!

U loq  endi  ikkalasining  o 'rta sid a ,  chopib  borayotgan 

o tla r  orasida  osilib  borardi.  U lar  indamay,  tishlarini 

tishlariga  q o 'y ib   bor  kuchlarini  ishga  solib  uloqni  tor- 

tishar,  bir-birlaridan  qutu lish   va  chetga  chiqib  olish 

uchun  ikkalasi  ham  echkini  taqim ga  bosishga  urinardi. 

Qozoq  baq u v v a t  edi.  Q o 'lla r i  katta,  serpay,  buning 

ustiga,  Tanaboydan  ancha  yosh  edi.  Lekin  ta jrib a   -  

zo'r  narsa.  T anaboy  o 'n g   oyog'ini  to 's a td a n   uzangidan 

chiqarib  oldi-da,  uni  qora  to 'riq   a y g 'irn in g   biqiniga 

tiradi.  Uloqni  o'z iga  to rtib ,  ayni  p aytda  oyog'i  bilan 

raqibining  otini  itarib  yubordi.  Qozoqning  panjasi  asta- 

sekin  yozila  boshladi.

Ehtiyot  bo'l!  -   deb  Tanaboyni  ogohlantirishga  ul­

gurdi  yengilgan  qozoq.

Kuchli  siltovdan  Tanaboyning  egardan  uchib  tushi- 

shiga  sal  qoldi.  Lekin  o'z ini  tu t ib   oldi.  S hodligidan  qiy­

qirib  yubordi.  Saman  otni  birdan  keskin  b urdi-da,  halol 

kurashda  q o 'lg a   kiritilgan  o 'lja n i  taqim iga  bosib  qocha

213


boshladi.  U  tom on  esa  bir  gala  chavandozlar  baqirib- 

chaqirib  kelishayotgan  edi.

-   Gulsari!  Gulsari  oldi!

Q ozoqlar  bir  t o 'd a   bo'lishib,  uning  yo'lini  to'sishga 

tashlanishdi.

-   O 'y -b ay ,  jiberm e,  Tanaboydi  tut!

Endi  eng  muhimi  ularga  chap  berish  va  ovuldoshlari- 

ning  qurshoviga  tezroq  o 'tib   olish  edi.

T anaboy  tu t ib   olmoqchi  bo'lgan  kishilardan  o'zini 

chetga  to rtib ,  saman  otni  y ana  birdan  keskin  burdi. 

«Balli,  Gulsari,  rahm at  senga,  aqlli  samanim!»  -   deb 

m innatdor  bo'lardi  u  y o 'r g 'a d a n .  Y o 'r g 'a   o'z  egasining 

salgina  egilishini  ham  payqab,  goh  u,  goh  bu  tomonga 

burilib,  quvib  kelayotgan  raqiblariga  chap  berib  bo­

rardi.

Y o 'r g 'a  



deyarli 

yer 


b a g 'irla gandek 

chopib 


keta 

tu rib ,  qiyin  ahvoldan  chiqib  oldi  va  t o 'g 'r ig a   o 'qdek 

uchib  ketdi.  Bu  orada  T anaboyning  ovuldoshlari  ham 

yetib  kelishdi,  ikki  tara fd an   va  orqadan  uni  o 'r a b   oli­

shib,  hammasi  birgalashib,  zich  t o 'd a   b o 'lib   qochib 

qolishdi.  Lekin  q u v ay o tg an la r  y ana  oldilaridan  chiqib 


Download 5.46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   48




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling