Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet79/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   238

de hautes murailles enserrent le jardin baland devorlar bog‘ni o‘rab olgan. 

ensevelir

 vt 1. litt dafn qilmoq, ko‘mmoq; ko‘mib  qo‘ymoq; ensevelir les 

morts sur le champs de bataille o‘lganlarni jang maydoniga dafn qilmoq; 2. 

fig yashirmoq, sir saqlamoq, o‘zi bilan olib ketmoq; il a enseveli  son secret 

avec  lui  sirini  o‘zi  bilan  olib  ketdi;  3.  ko‘mib  tashlamoq,  tagiga  bostirmoq; 

to‘kilib,  yog‘ib  yoki  to‘kib  qoplamoq,  qoplab  olmoq,  bosmoq,  bostirmoq; 

village  enseveli  sous  la  neige  qor  tagida  qolgan  qishloq;  qor  bosgan 

qishloq. 

ensevelissement

  nm  1.  litt  dafn  qilish,  qo‘shish;  2.  sir  saqlaganlik; 

yashirganlik. 

ensoleiller

  vt  1.  nur  sochmoq,  yoritmoq;  yorug‘,  charog‘on,  munavvar 

qilmoq (quyosh haqida); cet appartement n’est ensoleillé que le  matin bu 

xonaga  faqat  ertalab  quyosh  nuri  tushadi;  2.  fig  jonlantirmoq,  ruhlantirmoq, 

jon,  ruh  kiritmoq,  jonli  qilib  ko‘rsatmoq,  ochmoq;  gul-gul  ochmoq;  dilini 

yoritmoq; son sourire ensoleillait son visage jilmayishi yuzini gul-gul ochib 

yubordi. 

ensommeillé, ée

 adj uyqusiragan, uyqu bosgan, uyquli, mudroq. 

ensorcelant,  ante

  adj  dilbar,  maftunkor,  shaydo  qiluvchi;  jozibador, 

serzavq;  fusunkor,  sehrlovchi;  un  regard  ensorcelant  maftunkor  boqish; 

une musique ensorcelante sehrlovchi kuy, musiqa. 

ensorceler

  vt  1.  sehrlab  qo‘ymoq,  jodu  qilmoq,  avramoq;  2.  maftun 

qilmoq, asiru shaydo qilmoq, ixtiyorini olib qo‘ymoq. 

ensorceleur,  euse

  I.  adj maftun  qiladigan;  dilbar,  shaydo  qiluvchi;  II.  n 

sehrgar, jodugar, afsungar. 

ensorcellement

  nm  1.  afsun,  sehr,  jodu;  2.  dilrabolik,  kishini  maftun, 

shaydo qiladigan, sehrlab qo‘yadigan narsa. 

ensuite

 adv so‘ng, so‘ngra, keyin. 



ensuivre

 

(s’)



  vpr  (inf  et  3e  pers  seulement)  1.  et  tout  ce  qui  s’ensuit 

barcha  keyin  sodir  bo‘ladiganlar;  keyingi  voqealar;  2.  kelib  chiqmoq,  yuz 

bermoq; sodir bo‘ lmoq (biror  narsaning  natijasi sifatida); il le battit jusqu’à 

ce que mort s’ensuive uni o‘lguncha, joni uzulguncha kaltakladi; il s’ensuit 

une  catastrophe  falokat  yuz  berdi;  il  s’ensuit  de  cela  que  bundan  kelib 

chiqadiki. 

entablement

  nm  archit  antablement  (shipning  bevosita  ustunlarga 

tayangan bezakli qismlari). 

entacher


 vt dog‘  tushirmoq, isnod keltirmoq, nomini bulg‘amoq,  obro‘sini 

to‘kmoq,  sharmanda  qilmoq;  entacher  l’honneur  izzat-nafsiga  tegmoq; 

entacher la gloire de qqn biror kimsani badnom qilmoq. 

entaille


  nf  1.  kertma  belgi,  kertik  o‘yilgan  joy;  (daraxt,  toshlarda)  2. 

kesilgan, tilingan joy; tig‘dan bo‘lgan yara, jarohat izi, tirtiq. 

entailler

 vt kesib, o‘yib olmoq, chopib, kertib, o‘yib yasamoq. 

entame

 nf birinchi  bo‘lak,  luqma (yeyiladigan  narsalar  haqida);  l’entame 



d’un pain nonning birinchi bo‘lagi. 

entamer


 vt  1.  birinchi  bo‘lakni  kesmoq;  entamer  un  pain  nonni  birinchi 

bo‘lagini  kesmoq;  2.  fig  boshlamoq;  entamer  une  conversation  gap 



ENTARTR AGE

 

ENTOURLOUPETTE



 

 

 



200 

boshlamoq;  3.  yengil  yarador  qilib  kesib  olmoq;  4.  zarar,  ziyon  yetkazmoq, 

zarar keltirmoq, ziyon keltirmoq; buzmoq, ishdan chiqarmoq. 

entartrage

  nm  qasmoq  (ko‘p  qaynatilgan  idish  devoriga  o‘tirib  qolgan 

sopolsimon qatlam) hosil bo‘lishi, o‘ tirib qolishi. 

entartrer

 vt qasmoq, quyqa hosil qilmoq; cette eau entartre les tuyaux 

bu suv quvurlarda quyqa hosil qiladi. 

entassement

  nm  yig‘ish,  to‘plash;  o‘yib  tashlash;  uyum,  to‘da; 

l’entassement des journaux gazetalar uyumi. 

entasser

  I.  vt  uymoq,  to‘plamoq,  yig‘moq;  II.  s’entasser  vpr  uyilmoq, 

to‘planmoq. 

entendement

 nm 1. philos aql, fahm, idrok, zehn; idrok qilish qobiliyati; 2. 

tushunish,  anglash,  idrok  qilish;  perdre  l’entendement  aql-hushini 

yo‘qotmoq. 

entendeur

 nm à bon entendeur demi-mot (suffit) aqlliga bir so‘z bas. 

entendre


  I.  vt  1.  eshitmoq;  j’entends  des  cris  men  shovqin-suronni 

eshityapman;  shovqin-suron  eshitilmoqda;  je  l’ai  entendu  de  mes  oreilles 

men uni o‘z quloqlarim bilan eshitdim; se faire entendre a) eshitilmoq; une 

voix  se  fait  entendre  kimningdir  ovozi  eshitildi;  b)  o‘zini,  o‘z  gapini 

eshitishga boshqalarni majbur qilmoq; 2. tinglamoq, quloq solmoq, eshitm oq; 

entendre les témoins guvohlarni eshitmoq; il ne veut rien entendre u hech 

narsaga  quloq  solishni  istamayapti;  3.  tushunmoq,  anglamoq,  fahmlamoq; 

tushunib, bilib,  fahmlab, anglab  olmoq;  talqin qilmoq; je n’entends rien  à la 

musique  men  musiqani  umuman  tushunmayman;  il  n’entend  pas  la 

plaisanterie  u  hazilni  tushunmaydi;  il  y  a  plusieurs  façon  d’entendre  ce 

passage  bu  parchani  turlicha  tushunish,  talqin  qilish  mumkin;  entendu 

tushunarli;  4.  niyat  qilmoq,  niyatida  bo‘lmoq,  xohlamoq;  j’entends  partir  le 

douze  men  o‘n  ikkinchi  chisloda  ketmoqchiman;  qu’entendez-vous  par  là 

bu  bilan  nima  demoqchisiz?  II.  s’entendre  vpr  1.  bir-birini  tushunmoq; 

kelishib  olmoq;  chiqishmoq;  2.  eshitilmoq;  ce  bruit  s’entend  de  loin  bu 

tovush  uzoqdan  eshitilmoqda;  3.  tushunilmoq;  cette  phrase  peut 

s’entendre  de  deux  façon  bu  ibora  ikki  xil  tushunilishi  mumkin;  4.  o‘z 

ovozini  eshitmoq;  je  me  suis  entendu  à  la  radio  men  o‘z  tovushimni 

radiodan  eshitdim;  5.  tushunmoq,  bilmoq;  anglamoq,  biror  narsaga  aqli 

yetmoq. 


entendu, ue

 adj 1. hal bo‘lgan, hal  etilgan, kelishilgan; c’est une  affaire 

entendue  bu  hal  bo‘lgan  ish;  2.  tushunuvchi,  tushunadigan;  nimaligini 

biladigan;  prendre  un  air  entendu  o‘zini  tushunadigan  qilib  ko‘rsatmoq;  3. 

bien entendu loc adv albatta, shubhasiz. 

entente


 nf 1. o‘zaro kelishuv, kelishib olish; 2. bitim, shartnoma; parvenir 

à  une  entente  bitimga  kelmoq;  kelishib  olmoq;  une  entente  commerciale 

savdo bitimi; 3. ma’no; une phrase à double entente ikki xil ma’noli gap. 

enter


 vt 1. agr payvandlamoq, payvand qilmoq, ulamoq; 2. techn ulamoq, 

ulab uzaytirmoq, payvandlab biriktirmoq. 

entériner

  vt  1.  ratifikatsiya  qilmoq,  tasdiqlamoq;  2.  ma’qullamoq, 

tasdiqlamoq; entériner une décision qarorni ma’qullamoq. 

entérite


 nf enterit, ingichka ichakning shamollashi. 

enterrement

  nm  1.  ko‘mish,  dafn  etish;  avoir  une  tête,  une  mine 

d’enterrement  qayg‘uli  ko‘rinmoq;  2.  ko‘mish  marosimi;  3.  unutish,  sedan, 

yoddan chiqarish, esdan chiqarib yuborish. 

enterrer


  vt  1.  ko‘mmoq,  dafn  etmoq;  on  l’a  enterré  au  cimetière  du 

village  uni  qishloqdagi  qabristonga  dafn  qildilar;  2.  fig  butunlay  unutib 

yubormoq,  esdan  chiqarmoq,  bag‘ridan  o‘ tmoq;  yo‘q  qilmoq;  enterrer  un 

projet  loyihani  esdan  chiqarib  yubormoq;  3.  yerga  ko‘mmoq,  yerga  ko‘mib 

tashlamoq;  enterrer  un  trésor  dans  son  jardin  xazinani  bog‘iga  ko‘mib 

qo‘ymoq. 

en

-

tête



  nm  sarlavha;  papier  à  en-tête  blanka  (idoraning  nomi,  manzili 

kabi ma’lumotlar sarlavha qilib bosilgan tayyor varaqlar). 

entêtement

 nm qaysarlik, o‘jarlik; qat’ iylik. 

entêter

  I.  vt  1.  karaxt  qilmoq,  gangitmoq;  2.  boshini  aylantirmoq  (hid 



haqida);  2.  boshini  aylantirmoq;  qiziqtirib  qo‘ymoq,  havas  uyg‘otmoq;  II. 

s’entêter vpr qaysarlik, o‘jarlik qilmoq. 

enthousiasmant, ante

 adj ruhlantiradigan, ilhomlantiradigan. 

enthousiasme

 nm ko‘tarinki,  baland ruh, ilhom, zavq-shavq; xursandlik; 

travailler  dans  l’enthousiasme  zavq-shavq  bilan  ishlamoq;  il  ne  savait 

comment  exprimer  son  enthousiasme  u  xursandchiligini  qanday 

ifodalashni 

bilmas 


edi; 

remplir 


d’enthousiasme 

ruhlantirmoq, 

ilhomlantirmoq; je n’ai pas beaucoup d’enthousiasme pour  ce travail  bu 

ish meni uncha qiziqtirmaydi. 

enthousiasmer

  I.  vt  ruhlantirmoq;  zavqlantirmoq,  ilhomlantirmoq;  II. 

s’enthousiasmer  vpr  g‘oyat  xursand  bo‘lmoq,  zavqlanmoq;  qoyil  qolmoq, 

tahsin  o‘qimoq,  tasanno  aytmoq;  maftun  bo‘lmoq;  berilmoq,  qiziqib  qolmoq, 

ishqiboz bo‘lib qolmoq; il s’enthousiasme pour la philosophie  u  falsafaga 

qiziqib qoldi. 

enthousiaste

  I.  adj  g‘oyat  zavqli;  zavqqa  to‘lgan,  quvonchli;  o‘zida  yo‘q 

xursand; des cris enthousiastes quvonchli xitoblar; II. n o‘zida yo‘q xursand 

oshiq, jazman. 

enticher

 

(s’)



  vpr  qiziqib  qolmoq,  ishqiboz  bo‘lib  qolmoq,  havas  qilmoq; 

o‘rganib, odatlanib qolmoq, ruju qilmoq. 

entier, ère

 I. adj 1. butun, to‘la; une heure entière rosa bir soat; occuper 

une  maison  entière  uyni  to‘laligicha  egallamoq;  le  monde  entier  butun 

dunyo; 2.  to‘liq,  to ‘la; butunlay,  tamomila; une entière indépendance  to‘liq 

mustaqillik;  une  entière  confiance  to‘la  ishonch;  3.  bir  xil  turadigan, 

barqaror;  un  caractère  entier  barqaror  xarakter,  o‘zgarmaydigan  fe’l-atvor; 

une  nature  entière  barqaror  fe’ l-atvor;  II.  nm  1.  butun,  bir  butun,  yaxlit 

holdagi narsa; 2. math butun son, butun. 

entièrement

  adv  butunligicha,  butun  holda,  butunlayin;  butunlay, 

tamomila,  batamom;  nous  sommes  entièrement  d’accord  biz  butunlay 

rozimiz;  vous  avez  entièrement  raison  siz  tamomila  haqsiz;  il  est 

entièrement guéri u butunlay tuzalib ketdi. 

entité


 nf mohiyat, tub, asosiy ma’no, mazmun, mag‘iz. 

entoilage

 nm 1. ustini  qoplash,  jildlash (polotno, xolst,  qalin mato bilan); 

2. xolst, kanop jild. 

entoiler

 vt ustini qoplamoq,  jildlamoq (qalin mato bilan);  tagidan, ichidan 

qo‘yib  tikmoq;  xolstga  chizmoq,  yopishtirmoq;  entoiler  une  carte  xaritani 

xolstga yopishtirmoq. 

entôlage

  nm  arg  o‘g‘irlik,  talovchilik  (fohisha,  g‘ar  ayollar  tomonidan 

amalga oshirilgan o‘g‘irlik haqida). 

entôler


  vt  1.  (mijoz  narsalarini)  o‘g‘irlamoq,  talamoq  (fohisha  ayollar 

haqida); 2. fam aldab o‘g‘irlab olmoq. 

entomologie

 nf entomologiya (zoologiyaning hasharotlarni o‘rganadigan 

bo‘limi). 

entomologique

 adj entomologiyaga oid; entomologik. 

entomologiste

 n entomolog (entomologiya mutaxassisi). 

entonner


1

  vt  bochkaga  quymoq;  entonner  du  vin  vinoni  bochkaga 

quymoq. 

entonner


2

 vt qo‘shiqni, ashulani boshlab bermoq. 

entonnoir

 nm voronka. 

entorse

  nf  1.  méd  to‘qimaning  shikastlanishi,  ezilishi,  et  uzilishi;  2.  fig 



xato, yanglish; noto‘g‘rilik, buzilib chiqish, buzuq ko‘rinish; faire une entorse 

à la vérité haqiqatni buzib ko‘rsatmoq. 

entortiller

  I.  vt  1.  aylantirmoq,  o‘ramoq,  o‘rab  qo‘ymoq,  o‘rab  qo‘ymoq, 

olmoq;  entortiller  son  cache-nez  autour  de  son  cou  sharfini  bo‘yniga 

o‘ramoq; entortiller une ficelle  barmog‘ini chilvir bilan o‘ramoq; 2. o‘ramoq; 

o‘rab qo‘ymoq; o‘rab olmoq, bermoq; entortiller un bonbon dans du papier 

konfetni  qog‘ozga  o‘ramoq;  3.  fig  gapdan  adashmoq,  yanglishmoq, 

aralashtirmoq;  entortiller  ses  phrases  so‘zidan  adashmoq;  4.  fig  fam 

miyasini  qotirib  yubormoq;  boshini  aylantirib,  gangitib  qo‘ymoq;  il  n’a  pas 

réussi à m’entortiller u meni gangita olmadi; II. s’entortiller vpr chirmashib 

olmoq,  o‘rab  olmoq;  il  s’est  entortillé  dans  ses  couvertures  u  ko‘rpaga 

o‘ralib oldi. 

entourage

  nm  1.  hoshiya;  o‘rab  turgan  narsa  (bezash  uchun  o‘ralgan 

barcha narsa); 2. atrofdagi kishilar, yaqinlar; atrof-muhit; il a subi l’influence 

de son entourage u yaqin kishilari ta’siriga berilgan. 

entourer


 vt o‘rab olmoq, qurshamoq, qurshab olmoq; atrofida bo‘lmoq. 

entourloupette

  nf  fam  qaltis  hazil,  qiliq,  hiyla-nayrang,  firibgarlik,  firib; 

faire une entourloupette à qqn biror kimsaga firib bermoq. 



ENTOURNURE

 

ENTREMETTEUR



 

 

 



201 

entournure

 nf 1. o‘miz, yeng o‘rni, yeng o‘ tkaziladigan, o‘yma; 2. loc être 

gêné aux entournures  o‘zini erkin sezmaslik, o‘zini  bemalol sezmaslik, his 

etmaslik. 

entracte


 nm antrakt, tanaffus; pendant l’entracte tanaffus paytida. 

entraide


 nf o‘zaro yordam. 

entraider

 

(s’)


 vpr bir-biriga yordam bermoq, o‘zaro yordam lashmoq. 

entrailles

  nf  pl  1.  ichak-chavoq  (parrandalarda);  2.  fig  biror  narsaning 

ichki qismi; ichki qism, qar; les entrailles de la terre yer qari. 

entrain

 nm zavq, zavq-shavq; qiziqish; qizg‘inlik; oshiqish; ruh lanish, ruhi 



ko‘tarilish,  ko‘ tarinki,  baland  ruh;  être  plein  d’entrain  ruhan  ko‘ tarinki 

bo‘lmoq;  zavq-shavqqa  to‘lmoq;  faire  un  travail  avec  entrain  biror  ishni 

zavq-shavq bilan bajarmoq. 

entraînant,  ante

  adj  ruhni  ko‘ taradigan;  zavq  bag‘ishlaydigan;  une 

musique entraînante quvnoq, zavq bag‘ishlaydigan kuy. 

entraînement

  nm  1.  techn  harakatga  keltirish;  harakatga  kelish; 

l’entraînement  de  la  roue  est  assuré  par  une  courroie  g‘ildirakning 

tasmali  o‘ tkazgich  yordamida  harakatga  kelishi;  2.  entuziazm,  zavq-shavq; 

qiziqish; qizg‘inlik; céder  à un  entraînement qiziqmoq,  qiziqib,  havasi kelib 

qolmoq,  uchmoq;  l’entraînement  de  la  discussion  bahsning  qizg‘inligi;  3. 

tayyorgarlik  ko‘rish;  mashq  qilish,  tayyorlash;  l’entraînement  d’un  athlète 

sportchining mashq qilishi; un terrain d’entraînement mashq maydoni; faire 

de l’entraînement mashq qilmoq. 

entraîner

1

 vt 1. sudrab,  tortib kelmoq;  olib ketmoq,  birga olib,  ergashtirib 



ketmoq; le courant entraîne le bateau oqim kemani olib ketdi; entraîner au 

cinéma  kinoga  ergashtirib  ketm oq;  2.  jalb  qilmoq,  tortmoq,  qatnashtirmoq, 

ergashtirmoq;  aralashtirmoq;  biror  yomon  ishga  boshlamoq  entraîner  qqn 

au travail biror kimsani ishga  jalb qilmoq; entraîner qqn dans une affaire 

désagréable  biror  kimsani  nohush  ishga  tortmoq;  3.  fig  biror  natijaga  olib 

kelmoq,  olib  bormoq;  sabab  bo‘lmoq;  cela  entraîne  de  graves 

conséquences  bu  yomon  oqibatlarga  olib  keladi;  la  crise  entraîne  le 

chômage  buhron  ishsizlikka  olib  keladi;  4.  harakatga  keltirmoq; 

harakatlantirmoq;  le  moteur  entraîne  la  machine  motor  mashinani 

harakatga keltiradi. 

entraîner

2

  I.  vt  o‘rgatmoq,  chiniqtirmoq,  mashq  qildirmoq;  entraîner  un 



boxeur (une équipe de football) boksyor, futbol jamoasini mashq qildirmoq; 

il  nous  entraîne  à  la  traduction  simultanée  u  bizni  sinxron  tarjimaga 

o‘rgatmoqda; II. s’entraîner vpr mashq qilmoq. 

entraîneur

 nm sport trener; l’entraîneur d’une équipe de football  futbol 

jamoasining treneri. 

entraîneuse

  nf  barlarda  mijozlarni  raqs  tushishga,  ovqatlanishga  jalb 

etadigan yosh ayol. 

entrave


  nf  1.  kishan,  tushov;  mettre  des  entraves  à  un  cheval  otni 

tushovlab  qo‘ymoq;  2.  fig  to‘sqinlik,  qiyinchilik;  qarshilik,  g‘ov;  to‘g‘anoq; 

c’est  une  entrave  à  la  liberté  bu  ozodlik  uchun  to‘sqinlikdir;  briser  les 

entraves g‘ovni buzib tashlamoq. 

entraver

1

  vt  1.  entraver  un  cheval  otni  tushovlamoq;  2.  fig  halaqit 



bermoq,  qilmoq; siqmoq, qismoq, siqib, qisib qo‘ymoq; cheklamoq, cheklab, 

qisib  qo‘ymoq;  g‘ov  bo‘lmoq;  entraver  à  la  circulation  harakatni 

qiyinlashtirmoq, harakatga halaqit bermoq; sa robe longue entrave ses pas 

uzun ko‘ylagi yurishga to‘sqinlik qilyapti. 

entraver

2

  vt  arg  yaxshi  bilmoq,  xabardor  bo‘lmoq,  tushunmoq,  farqiga 



bormoq; je n’y entrave que dalle bu sohada hech vaqoga aqlim yetm aydi. 

entre


  prép  1.  makonni  ifodalaydi:  o‘rtasida,  orasida,  oralig‘ ida;  il  était 

assis entre sa femme et sa fille u xotini va qizi o‘rtasida o‘ tirardi; lire entre 

les  lignes  matnning  asl  ma’nosini  topmoq,  uning  zamiridagi  ma’nosini 

anglamoq; 2. zamonni ifodalaydi: o‘rtasida, orasida, oralig‘ida; entre  midi et 

deux  heures  soat  o‘n  ikki  va  ikki  oralig‘ida;  entre  temps  shu  orada,  shu 

asnoda;  3.  birgalikni  ifodalaydi:  o‘rtasida,  orasida,  ichida,  davrasida;  l’un 

d’entre  nous  ichimizdan  biri,  ichimizdagilardan  biri;  4.  birgalik,  munosabat, 

qiyoslashni ifodalaydi: o‘rtasida, orasida; l’amitié entre les peuples xalqaro, 

xalqlar o‘rtasidagi do‘stlik; j’hésite entre deux solutions ikki o‘rtada qoldim, 

qaysi birini  tanlashni bilmay boshim qotdi;  entre les deux unisi ham,  bunisi 

ham  emas;  entre  autres  shunchaki,  qatorida,  yo‘l-yo‘lakay;  entre  autres 

mesures boshqa tadbirlar qatorida. 

entrebâillement

 nm sal, bir oz, qiya ochish. 

entrebâiller

  vt  sal,  bir  oz,  qiya,  jindek  ochmoq;  entrebâiller  la  porte 

eshikni qiya ochmoq. 

entrechat

 nm antrasha (baletda oyoqlarni bir-biriga urib sakrash). 

entrechoquer

 I. vt bir-biriga to‘qnashtirmoq, urmoq, urishtirmoq, urishtirib 

yubormoq;  II.  s’entrechoquer  vpr  to‘qnashib,  urishib  ketmoq;  qarama-

qarshi,  to‘qnash,  zid  kelib  qolmoq;  les  esprits  s’entrechoquent  fikrlar  zid 

kelib qoldi. 

entrecôte

 nf antrekot, biqin go‘shti. 

entrecoupé, ée

 adj uzuq-uzuq, to‘xtab-to‘xtab sodir bo‘ladigan. 

entrecouper

 I. vt 1. bo‘lmoq, bo‘lib qo‘ymoq, kesmoq; entrecouper  son 

récit  de  commentaire  hikoyasini  izohlar  bilan  bo‘lib  turmoq;  2.  ikkiga 

bo‘lmoq,  o‘rtasidan  kesib  bo‘lmoq;  II.  s’entrecouper  vpr  bir-birining  gapini 

bo‘lib qo‘ymoq; bo‘linib qolmoq, to‘xtab, uzilib qolmoq (gap, ovoz kabi lar). 

entrecroisé,  ée

  adj  littér  des  rimes  entrecroisées  qator  oralab 

keladigan qofiya. 

entrecroisement

 nm bir-biriga ko‘ndalang qo‘yilganlik, kesishganlik. 

entrecroiser

  I.  vt  birini  boshqasiga  nisbatan  ko‘ndalang  qo‘ymoq, 

kesishtirmoq;  II.  s’entrecroiser  vpr  biri  boshqasiga  nisbatan  ko‘ndalang 

qo‘yilmoq,  bir-birini  kesib  o‘ tmoq,  kesishmoq;  les  routes  s’entrecroisent 

yo‘llar kesishadi. 

entre-deux

  nm  inv  1.  ikki  narsa  oralig‘idagi  masofa,  ora,  oraliq,  o‘rta, 

o‘rtalik; 2. ikki hodisa orasidagi muddat, vaqt, davr; il  y  a une conférence, 

puis un film; on se rencontre dans l’entre-deux avval ma’ruza, so‘ng film; 

biz orada uchrashamiz; 3. kiyim choki orasiga solib tikilgan gulto‘r yoki uqa. 

entre-deux-guerres

 nm inv birinchi va  ikkinchi  jahon  urushlari  orasidagi 

davr. 

entrée


 nf 1. kirish, ichiga, ichkarisiga kirish; l’entrée des troupes dans la 

ville  armiyaning  shaharga  kirishi;  l’entrée  en  fonction  vazifani  bajarishga 

kirishish;  faire  son  entrée  en  scène  sahnaga  chiqish;  fig  birinchi  marta 

yuzaga  kelmoq,  paydo  bo‘lmoq,  kelib  chiqmoq;  tug‘ilmoq;  l’entrée  en 

vigueur  kuchga  kirish,  amalda  qo‘llanila  boshlash;  2.  kirish,  kiraverish, 

kiradigan  joy,  eshik,  darvoza;  la  porte  d’entrée  kirish  eshigi;  3.  kirish,  kira 

olish, ijozat, ruxsat,  imkon; l’entrée à l’université  universitetga kirish, qabul 

qilinish;  une  carte  d’entrée  kirish  pattasi,  ruxsatnoma;  entrée  libre  kirish 

bepul;  4. dahliz;  5. boshi, boshlanishi,  debocha; à l’entrée de  l’hiver  qishni 

boshida,  qish  boshlanishi  bilanoq;  d’entrée  birdaniga,  boshidan;  6.  birinchi 

ovqat,  birinchisi;  7.  écon  chetdan  tashib  kiritish,  tashqaridan  ichkariga  olib 

kirish, keltirish (mahsulot, tovar); 8. tushim, kirim, daromad. 

entrefaites (sur ces)

 loc adv shu paytda, shunda, shu choqda. 

entrefilet

 nm maqolacha, xabar, gazeta maqolasi. 

entre-haïr (s’)

 vpr bir-birini yomon ko‘rmoq. 

entregent

 

nm 



xushmuomalalik, 

muloyimlik, 

sermulozamatlik, 

sertakalluflik,  adab,  nazokat,  boadablik;  bilarmonlik,  ustamonlik,  ep,  hadis, 

havo, epchillik, ustalik, hadisini  olganlik, chaqqonlik, abjirlik, chapdastlik; il a 

de l’entregent u odamlar bilan qanday munosabatda bo‘lishni biladi. 

entrejambe

 nm og‘, xishtak; fam chot, chov, but. 

entrelacement

  nm  1.  to‘qish  yoki  to‘qilish  usuli;  2.  to‘qilgan  narsa; 

chatishib, qo‘shilib ketgan narsa; narsalar o‘zaro qo‘shiladigan, tutashadigan, 

bir-birini  kesib  o‘ tadigan  joy;  entrelacement  des  fils  iplarning  chatishib 

ketishi. 

entrelacer

 I. vt to‘qimoq,  to‘qib yasamoq,  o‘rmoq; II. s’entrelacer vpr bir-

biriga o‘ralmoq, chirmashmoq, o‘ralib, chirmashib ketmoq. 

entrelacs

 nm to‘qilgan gul, bezak. 

entrelarder

  vt  1.  orasiga  cho‘chqa  yog‘ i  tiqmoq;  2.  fig  nutqni  bejab 

gapirmoq, gapga maqol, matal kinoya kabilarni qo‘shib gapirmoq. 

entremêler

 k I. vt 1. aralashtirmoq, qorishtirmoq, qo‘shib yubormoq; 2. fig 

qo‘shmoq,  birga  qilmoq;  aralashtirmoq;  3.  qo‘shmoq,  kiritm oq,  qo‘shib 

gapirmoq, qo‘shib qo‘ymoq; il entremêle son discours de citations latines 

u  nutqiga  lotincha  iboralarni  qo‘shib  gapiradi;  II.  s’entremêler  vpr 

aralashmoq, aralashib ketmoq, qo‘shilmoq, qo‘shilib ketmoq. 

entremets

  nm  dessertdan  avval  tortiladigan  yengil,  shirinlik  qo‘shilgan 

taom. 


entremetteur, euse

 n 1. vx vositachi, o‘rtada turuvchi; 2. péj qo‘shmachi. 



ENTREMISE

 

ENVIRON



 

 

 



202 

entremise

  nf  vositachilik,  dallollik;  par  l’entremise  de  loc  prép  birror 

kimsa yoki narsaning yordami bilan, yordamida, vositasida. 

entremettre (s’)

 vpr vositachilik qilmoq, o‘rtada turmoq, oraga tushmoq. 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling