K. hoshimov kuni uzaytirilgan guruhlarda ta


Download 115.68 Kb.

bet1/25
Sana21.01.2018
Hajmi115.68 Kb.
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   25
24998

O'ZBEKISTON  RESPUBLIKASI 
OLIY  VA  0 ‘RTA  MAXSUS  TA’LIM  VAZIRLIGI
0 ‘RTA  MAXSUS,  KASB-HUNAR  TA’LIMI  MARKAZI
K.  HOSHIMOV
KUNI  UZAYTIRILGAN 
GURUHLARDA  TA’LIM-TARBIYA 
NAZARIYASI  YA  METODIKASI
Kasb-hunar  kollejlari  uchun  o‘quv  qoilanma
Uchinchi  nashr
«SHARQ»  NASHRIYOT-MATBAA 
AKSIYADORLIK  KOMPANIYASI 
BOSH  TAHRIRIYATI 
TOSHKENT  -   2011

УДК:  371(075) 
ББК  74.200.6уа722 
Н  71
0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy va o‘rta  maxsus  ta’lim 
vazirligining  Oliy va  o‘rta  maxsus,  kasb-hunar ta’limi 
ilmiy-metodik birlashmalari faoliyatini 
muvofiqlashtiruvchi kengashi tomonidan 
nashrga tavsiya etilgan
T a q riz c h ila r :
Pedagogika fanlari doktori — 
Safo  Ochil 
Pedagogika fanlari  doktori — 
F.R.  Yuzlikayev
H  71 
Hoshimov,  Komiljon.
Kuni  uzaytirilgan  guruhlarda  ta’lim-tarbiya  nazariyasi  va 
metodikasi:  Kasb-hunar kollejlari uchun o‘quv qo‘l.  /  K.  Ho­
shimov;  0 ‘zR  oliy  va  o‘rta-maxsus  ta’Um  vazirligi,  0 ‘rta 
maxsus  kasb-hunar  ta’limi  markazi.—  Toshkent:  «Sharq», 
2011.  -   272  b.
Kuni  uzaytirilgan  guruhlar  faoliyatiga  bag‘ishlangan  ushbu  o ‘quv  q o ‘llanmada  m illiy 
istiqlol  mafkurasi  g ‘oyalari  asosida  ta’lim-tarbiya  ishlarini  yuritishning  o ‘ziga  xos  xusu- 
siyatlari,  shakllari  va  metodlari  bayon  qilingan.
Q o ila n m a   kasb-hunar  kollejlari  o ‘qituvchi,  o ‘quvchilari  hamda  oliy  o ‘quv  yurtla- 
rining  boshlang‘ich  ta’lim  metodikasi  fakultetlari  talabalari  uchun  m o ‘ljallangan.
УДК:  371(075) 
ББК  74.200.6ya722
ISBN  978-9943-00-763-5
©   «Sharq»  nashriyot-matbaa  aksiyadorlik  kompaniyasi 
Bosh  tahririyati,  2007,  2008,  2009,  2011.

KIR1SH
0 ‘zbekiston  mustaqilligi  tufayli  mamlakatimiz  hayotida  katta 
o ‘zgarishlar  ro‘y  berdi.  Mustaqillik  sharofati  bilan  qisqa  davr 
mobaynida  asrlarga  tatigulik salmoqli  ishlar  amalga  oshirildi.  Bu, 
ayniqsa,  siyosiy,  iqtisodiy,  m a’naviy  va  m a’rifiy  sohalarda 
namoyon  bo‘lmoqda.
Prezidentimiz  I.  Karimov  milliy merosimizni va jahonning  eng 
rivojlangan  davlatlari  tajribalarini  ilmiy  tahlil  qilar  ekan,  jahon 
sivilizatsiyasining  hozirgi  bosqichida  mamlakat  rivojlanishining 
bosh omili  inson ekanligini  o‘z  asarlarida,  nutqlarida metodologik, 
ilmiy-amaliy jihatdan  asoslab  berdi.  U  o‘zining  «Tarixiy xotirasiz 
kelajak  yo‘q»  asarida:  «Hozir  0 ‘zbekiston  deb  atalmish  hudud, 
y a’ni  bizning  V atanim iz  nafaqat  Sharq,  balki  um um jahon 
sivilizatsiyasi  beshiklaridan  biri  b o ‘lganini  butun  jahon  tan 
olmoqda»1,  deb  yozadi.  Xuddi  shu  masalaga  G ‘arb  olimlari  ham 
alohida  e’tibor  bermoqdalar,  masalan,  G ‘arb  olimlaridan  Raypli 
Vin:  «Afsuski,  Vatanimizda  ko‘pchilik  odamlar  o‘z  qadriyatla- 
ri  —  ma’naviyatini  unutib  bormoqda.  Mubolag‘asiz  aytamanki, 
0 ‘zbekiston  m a’naviyat  masalalarida  Buyuk  Britaniyaga  o‘mak 
bo‘lishi,  unga  dars  berishi  mumkin»2,  —  deydi.
0 ‘zbek  xalqi  ta ’lim-tarbiya  sohasida  o‘ziga  xos  dorilfunun 
yaratgan.  Hatto  hozirgi  o ‘zbek  xalqi  yashab  turgan  zaminda 
zardushtiylik dini  keng yoyilgan  davrlarda  ham  nekbin pedagogik 
mafkura hukm  surgan.  Bu zardushtiylik dinining  muqaddas  kitobi 
«Avesto»da  o‘z  ifodasini  topgan.
Istiqlolga  erishgunimizga  qadar  biz  tarbiyaviy  ishlarimizda 
Yevropa  pedagogikasini  asos  qilib  olgan  va  o‘rgangan  edik.  En- 
digi  vazifa  Sharq  pedagogikasini  o ‘rganishga  e ’tibomi  ko‘proq 
qaratmoqdir.  Chunki  ilm-u  fan  aw al  Sharqda  taraqqiy  etgan,
Karimov  I.  Adolatli jamiyat  sari.—  Т.:  « 0 ‘zbekiston»,-  1998.—  31-bet.
2 «Xalq  so‘zi»  gazetasi.  (Raypli  Vin  maqolasi).  1997-yil  3-iyul.
3

hurfikrlik  bizdan  boshlangan.  «Sharq  Yevropaning  muallimidir» 
degan  olmon  olimi  Xyorler  nechog‘li  haqdir.
Haqiqatan  ham  shunday,  o‘zbek  xalqining  madaniy  merosi 
go‘yo  ulkan  b it  dengiz.  M illiy  qadriyatlarni  um um insoniy 
qadriyatlar  bilan  uyg‘unlashtirish  shu  kunning  talablaridandir. 
Chunki  biror  millat  o‘z  qadriyatini  boshqa  millat  qadriyatlaridan 
ajratib  olib  yarata  olmaydi.  Har  bir  millat  m a’naviyatida  o‘ziga 
xos  tomonlar  bo‘lsa  ham,  u  umuminsoniy  qadriyatlarning  bir 
qismidir.  Shuni  ham  unutmasligimiz  kerakki,  biz  qurayotgan 
yangi  jamiyat  «binosi»  uchun  birinchi  galda  milliy  qadriyatlar 
ustun  b o ‘lm og‘i  lozim.  Biz,  eng  aw alo,  milliy  o ‘zligimizni 
anglam og‘imiz,  o ‘z  tafakkurim izni  kashf  etm og‘imiz  lozim. 
Unutilayozgan  sarchashmalarimizni  puxta,  atroflicha  o ‘rganmo- 
g‘imiz  birinchi  galdagi  vazifadir.
Bashariyatning  fozil  va  oqil  kishilari  asrlar  davomida  maktab 
chinakam  ilm  dargohi,  ma’rifat  markazi  bo‘hb  kelganligini,  unda 
inson  shaxsi haqqoniyat,  adolat,  samimiyat va  ilg‘or insonparvarlik 
g‘oyalari asosida tarbiyalanganligini faxr bilan taig‘ib qilib  kelganlar.
«Fuqaro  uchun  iqtisodiy  ta ’m inotdan  so‘ng  eng  m uhim  
zaruriyat  —  bu  m a’naviy  ta’minot  —  xalq  ta’limidir»  deyilishi 
ham  ayni  haqiqatdir.  Maktab  va jamiyat  bir-biridan  ajralmasdir.
Bizning  asrimizda  hech  bir  xalq  m a’lumotsiz,  ilm-fansiz 
yashay  olmaydi.  Mamlakatdagi yangilanish jarayonlari va  ijtimoiy 
tuzumdagi  tub  o‘zgarishlar  ta ’lim  tizimiga,  uning  asosiy  bo‘g‘ini 
bo‘lgan  umumiy  ta’lim  sifatiga  ham  o‘z  ta’sirini  ko‘rsatmoqda. 
Jamiyatimiz  ulug‘  maqsadlarimiz  sari dadil,  olg‘a  siljimog‘i  uchun 
har  bir  yangi  avlod  m a’lumot  va  umumiy  madaniyatni,  kasb- 
korlik  malakasi  va  fuqarolar  faoUigini  yanada  yuqori  pog‘onaga 
ko‘tarishi  kerak.
Respublikamizda  amalga  oshirilayotgan  bunyodkorlik  ishla­
ri,  islohotlar,  mamlakatimiz  iqtisodiy  qudratining  oshib  borishi 
natijasida jamiyatning  markaziy  asosi  hisoblangan  xalq  ta’limida 
ham  tub  islohotlar  ro‘y  bermoqda,  u  pedagogik  texnologiyalar, 
amaliyot  uslublari  bilan  boyib,  yangilanmoqda,  moddiy jihatdan 
mustahkamlanmoqda.
Respublika  Prezidentining  ta ’limni  rivojlantirish,  yoshlarga 
jahon  andozalariga  mos  bilim,  malaka  va  ko‘nikmalar  berish, 
yoshlami  milliy  istiqlol  g'oyalariga  sadoqat  m hida  tarbiyalash
4

borasida  ko'rsatayotgan  doimiy g‘amxo‘rligi tufayli  ta’lim-tarbiya 
ishlarining  bugungi  qiyofasi  tubdan  o ‘zgardi.  Eng  asosiysi, 
mamlakatimizda  ta’limning  milliy  modeli  yaratildi.
Shuni  alohida  e’tirof  etish  lozimki,  mamlakat  iqtisodiyotida, 
shu  jumladan,  ta ’lim  tizimida  islohotlar  katta  kuch,  mablag‘, 
mehnat  evaziga  amalga  oshirilmoqda.  Mamlakatimizda  o‘quv- 
tarbiya  ishlarini  tashkil  etish,  uning  moddiy  bazasini  mustah- 
kamlash,  yangi  ta’lim  muassasalarini  qurish,  o‘quvchilar  hamda 
o‘qituvchilarni  bozor  iqtisodiyoti  sharoitida  ijtimoiy  himoya  qilish 
uchun  bir  yilda  davlat  budjetining  27 foizi  sarflanmoqda.
Respublikamiz  Prezidenti  I.  Karimov  o ‘zining  0 ‘zbekiston 
Respublikasi  Oliy  Majlisining  birinchi  sessiyasida  so‘zlagan 
nutqida:  «...Xalq  ta’limini  tubdan  isloh  qilish,  mazkur  dastumi 
amalga  oshirish  bizdan  nihoyatda  katta  kuch,  mablag‘  va  imko- 
niyat  talab  qilmoqda.  Lekin,  istiqbolimiz,  istiqlolimiz  ko‘zi  bilan 
qaraganda,  ham  iqtisod,  ham  siyosat,  ham  m a’naviyat  nuqtayi 
nazaridan  bu  sarf-xarajatlarga  nazar  tashlasak,  undan  keladigan 
manfaat  har  qanday  xarajatlarni  qoplashi  va  oqlashi  muqarrar»1 
deb  ta’kidlagan  edi.
Modomiki,  davlat va jamiyat kelajagimiz vorislari bo‘lgan yosh 
avlod  ta ’lim-tarbiyasiga  hech  narsani  ayamayotgan  ekan,  o ‘z 
umrini  bunday  ulug‘  va  mas’uliyatli  ishga  bag‘ishlagan  har  bir 
pedagog  davlat  va  jam iyat  tom onidan  bildirilgan  ishonchga 
munosib  bo‘lishi,  pedagogik  faoliyatida  yuksak  samaradorlikka 
erishish  bilan  javob  berishi,  XXI  asr  maktabini  bunyod  qilishda 
faol  qatnashishi  lozim.
Jamiyatimiz  kabi  milliy  ta’lim  tizimimiz  ham  mustaqillikka 
erishdi.  U  shakllandi  va  takomillashib  bormoqda.
Jumladan,  maktabgacha  yoshdagi  bolalar  muassasalarining 
«Oila  bog‘chasi»,  «Bog‘cha—maktab»  majmualari  tashkil  etildi, 
umumta’lim  maktablari  tarkibida  ham  katta  o‘zgarishlar  bo‘lib, 
gimnaziya,  akademik  litsey,  kollej  kabi  yangi  tipdagi  o‘quv  mu- 
assasalari,  komplekslari  barpo  etildi.
Ta’limdagi  islohotlar  o‘rta  maxsus  va  oliy  ta’lim  bo‘g‘inlari- 
da  ham  olib  borildi:  ko‘pgina  pedagogika  institutlari  universitet- 
larga,  pedagogika bilim yurtlari  kollejlarga aylantirildi.  Bu islohot-
I.  Karimov.  «Barkamol  avlod  0 ‘zbekiston  taraqqiyotining  poydevori».— 
Т.:  «Sharq»,  1997.  —  19-bet.
5

laming  asosiy maqsadi  yoshlarga ta’lim va tarbiya berish  saviyasini 
yanada  yuqori  ko‘tarishga,  ularni  mustaqil  mehnat  faoliyatiga 
tayyorlashni  yaxshilashga  qaratilgandir.  Shuningdek,  maktab 
o ‘quvchilari  qalbiga  Vatanga  muhabbat,  jamoatchilikka,  kat- 
talarga,  ota-onalar  va  o'qituvchilarga  hurmat  tuyg‘usini  singdi- 
rishga,  o‘z  xulq-atvori  uchun  yuksak  mas’uliyatni  his  qilishiga, 
o ‘z-o‘zini  boshqarishga  da’vat  etish  hamdir.
Mas’uliyatli  va  sharafli  bu  ish  oila,  maktab,  mahalla  va  keng 
jamoatchilikning  yaqin  hamkorligida  amalga  oshiriladi.  Tegishli 
vazirUklar,  kasaba  uyushmalari  va jamoat  tashkilotlarining ta ’lim- 
tarbiya  ishlariga  rahbarligi  va  ularni  amalga  oshirishlari  bu 
jarayonlami jadallashtirish  maqsadlariga  muvofiq  ravishda  amalga 
oshirish  imkonini  beradi.  Hozirgi  vaqtda  shaxsning  har tomonla­
ma va  uyg‘un  ravishda  rivojlanishi  tobora taraqqiy etayotgan  fan- 
texnikaning  zarur  talabi  bo‘lib  qolmay,  ijtimoiy  taraqqiyot  talabi 
hamdir.
Endilikda gap  kishilaming,  yosh  avlodning  umumiy ma’lumo- 
tini  oshirish  ustida  emas,  ularning  kompyuter  savodxonligini 
oshirish  va  ekologik  bilimlar  bilan  qurollantirish  haqida  ham 
bormoqda.
Zotan,  o‘sib  kelayotgan  yosh  avlodni  istiqlol  g‘oyalari  ruhi- 
da,  zamonamizning  har  tomonlama  kamolga  yetgan  fuqarolari 
qilib  tarbiyalash  maktab  oldida  turgan  eng  muhim  vazifalardan 
biridir.  Ilmiy,  milliy  tarbiya  vazifalari  komil  insonni  tarbiyalab 
voyaga  yetkazish  masalasi  aniq  maqsadga  yo‘naltirilgan  izchil  va 
chuqur  pedagogik  faoliyat  yuritishni  talab  qiladi.  Ta’lim-tarbiya 
jarayonining  samaradorligini  oshirish,  uning  usul  va  metodlarini 
takomillashtirish uchun yetarU  sharoit  yaratish,  ulami  odob-axloq 
ruhida  tarbiyalash  ishini  yanada  kuchaytirish,  ayniqsa,  siyosiy- 
iqtisodiy  mustaqillikka  erishilgan,  bozor  iqtisodiyotiga  o‘tilgan bir 
sharoitda  yoshlami  yangicha  yashashga,  ishlashga  o ‘rgatish  xalq 
maorifi  xodimlari  va  ko‘p  sonli  o ‘qituvchilar  oldida  turgan  eng 
muhim  masalalardandir.  Bulami  ommaviy tipdagi  umumiy ta’lim 
maktablaridagi  o‘quv-tarbiya  ishlarini  takomillashtirish  qatori 
maktablaming  konstruksiyasini  o‘zgartirish,  yangi  tipdagi  o‘quv- 
tarbiya  muassasalarini  barpo  etish,  ulaming  ishini  shu  kunning 
talablari  darajasida  tashkil  etish  orqali  amalga  oshirish  mumkin. 
Chunki,  maktablar faoliyatida amalga  oshirilayotgan ta’lim-tarbiya
6

jarayonining  o‘zi  hayot  taqozo  etgan  dialektik  qonun  asosida 
rivojlanib,  takomillashib boradi va  shu  asnoda yangi-yangi ta’lim- 
tarbiya  muassasalarini  vujudga  keltiradi.
Shu  hayotiy  pedagogik  talablami  hisobga  olib,  sobiq  Ittifoq- 
ning  vazirlar  Kengashi  1960-yil  15-fevralda  «Kuni  uzaytirilgan 
maktablar  tashkil  qihsh  to ‘g‘risida»  qaror  qabul  qildi.  1962-yMa 
bu  tipdagi  maktablar  uchun  maxsus  Nizom  tasdiqlandi.
Qaror qabul qilingandan keyin respublikamizda kuni uzaytiril­
gan  maktablar,  sinflar va  guruhlarga  bolalami  qabul  qilish  ishlari 
keng  yo‘lga  qo‘yila boshlandi.  Masalan,  1959— 1960-o‘quv  yilida 
0 ‘zbekistonda  180  ta  maktabda  kuni  uzaytirilgan  277  ta  guruh 
tashkil  qilinib,  bu guruhlarga  7201  nafar bola jalb  qilindi.  Bunday 
maktab,  sinf  va  gum hlarda  o ‘quvchilarning  muayyan  qismi 
tarbiyalandi.
Kuni  uzaytirilgan  maktablar,  sinf  va  guruhlarning  tashkil 
qilinishi va ular sonining  o‘sib  borishi  maktablarda  ta’lim-tarbiya 
ishlarini  yanada  yaxshi  yo‘lga  qo‘yish,  bir  sinfda  ikki  yil  o ‘qishni 
bartaraf  etish,  bola  qarovsizhgini  oldini  olish,  o‘quvchilar  xulq- 
atvorini  nazorat  qilish,  ulami  sog‘lom qilib tarbiyalash  imkoniya- 
tini  yaratdi.  Shuningdek,  bola  tarbiyasida  oilaga  yordam  berish, 
ishlab  chiqarishda  ishtirok  etayotgan  ota-onalaming  xotiijam, 
unumli  mehnat  qilishlarini  ta’minlash,  oilada bola  tarbiyasi  bilan 
band bo‘lib  qolayotgan  onalami xalq xo'jaligining  turli sohalariga 
jalb  qilish,  yosh  avlodni  tarbiyalashda  jamoatchilikning  rolini 
oshirish  kabi  hayotiy  masalalarni  amalga  oshirishda  alohida 
ahamiyat  kasb  etadi.
Maktab  va  maorif oldida turgan  muhim  masalalarni hal  etish- 
da,  vazifalami  amalga  oshirishda  yangi  tipdagi  muassasalaming, 
guruhlarning  imkoniyatlari  ancha  keng  va  qulaydir.  Jumladan, 
o ‘quvchilarning  kun  b o ‘yi  pedagog  tarbiyachilar,  yoshlar  va 
o‘quvchilar  tashkilotlari  nazoratida  bo‘lishlari,  sinfda  va  sinfdan, 
m aktabdan  tashqari  olib  boriladigan  ta ’lim -tarbiya  ishlarini 
uzluksiz  amalga oshirishlari,  umumiy ovqatlanishlari, jamoa bo‘hb 
o ‘ynashlari  va  dam  olishlari,  ya’ni  o ‘quvchilar  faoliyatining 
tuzilgan kundalik rejim asosida tashkil  etilishi  ta’lim-tarbiya ishla­
rini  yuqori  saviyaga  ko‘tarishda,  ayniqsa,  bir  sinfda  ikki  yil 
o ‘tirishini  tugatishda,  ijtimoiy  tarbiyani  amalga  oshirishda  hal 
qiluvchi  ahamiyatga  egadir.
7

Umumiy  ta ’lim  maktablari  zaminida  vujudga  kelgan  kuni 
uzaytirilgan  sinf,  guruh  hamda  maktab-intematlar  jamiyatimiz 
taraqqiyotining  yangi  bosqichida  vujudga  kelgan  ta’lim-tarbiya 
shoxobchalaridir.  U lar  kelajagimiz  bo‘lgan  yosh  avlodni  har 
tomonlama tarbiyalash, jamiyatning  har xil  ixtisosga bo'lgan talab 
va  ehtiyojlarini  to ‘la  qondirish,  xalqning  madaniy  saviyasini  oshi­
rish  vazifasini  bajarishga  xizmat  qiladi.
Respublikamizda  bolalarni  oilada  tarbiyalashni  yaxshilash 
borasida  xilma-xil  tadbirlarni  amalga  oshirish  bilan  bir  qatorda 
ijtimoiy tarbiyaning  turli  shakllarini  rivojlantirish va ularning  rolini 
kuchaytirishga  tobora  katta  e ’tibor  berilayotgani  qonuniy  va 
muhim  vazifadir.
Kuni  uzaytirilgan  sinf,  guruh  va  maktab-intematlarda  o‘quv- 
chilarga  tizimli,  ijobiy  ta’sir  etishni  kengaytirish  bola  tarbiyasida 
oilaga  kerakli  yordamni  ko‘rsatish  bilan  birga  oila  va  maktab 
hamkorligini  mustahkamlashga  sharoit  yaratadi.  Eng  asosiysi,  bu 
omillar:  dars  tayyorlash,  darsdan  tashqari  o‘quv  mashg‘ulotlari, 
jamoat  topshiriqlari,  mehnat  va  sport,  badiiy  havaskorlik, 
0
‘quv- 
chilaming  bir  m e’yordagi  (kun  davomida)  dam  olishini  yagona 
reja asosida tashkil  qilish  imkonini beradi.  Kuni uzaytirilgan guruh 
va  intemat  tipidagi  maktablar  jamoatchilik  tarbiyasining  asosiy 
shakli  bo‘lib,  davlatning  maorif  sohasidagi  siyosatiga,  xalqning 
maorifga talabi va qiziqishlariga  to‘liq javob beruvchi  eng  samarali 
muassasalardir.  Bolalami bu  tip  muassasalarda tarbiyalash ijtimoiy 
xarakterga  ega  bo‘lib,  ota-onalaming,  ayniqsa,  ayollaming  ishlab 
chiqarishda  xotiijam  mehnat  qilishlarini,  dam  olish,  ijtimoiy- 
siyosiy  hayotda  faol  ishtirok  etishlarini  ta’minlaydi.
Kuni  uzaytirilgan  guruh  va  internat  tipidagi  maktablarda 
o‘quvchilaming  barcha  o‘quv  va  sinfdan  tashqari  ishlari  tarbiya­
chi  rahbarligida  hamda  bolalar  jamoasi  ta ’siri  ostida  ratsional 
rejim  asosida  olib  boriladi.  Shuningdek,  ularga  madaniy  xulq  va 
odob-axloq  me’yorlari  amaliy  ish  jarayonida  singdirib  boriladi.
Xulosa  qilib  aytish  mumkinki,  kuni  uzaytirilgan  gumh,  inter- 
nat-maktablar  mustaqilligimizni  mustahkamlash  davridagi  xalq 
maorifi  tizimining  muhim  tarkibiy  qismidir.

В  I  R  I  N  CH  I  Q I S M
KUNI  UZAYTIRILGAN  SINF,  GURUH,  MAKTAB, 
MAKTAB-INTERNATLARNING  TARAQQIYOTI 
VA  0 ‘ZIGA  XOS  XUSUSIYATLARI
KUNI  UZAYTIRILGAN  MAKTAB,  GURUHLARNING  IJTIMOIY 
PEDAGOGIK  ZARURATI  VA  QISQACHA  TARIXI
Angliyalik  faylasuf  va  pedagog  Jon  Lokk  (1632—1704)  oila 
tarbiyasining ahamiyatini  oshirib  ko‘rsatib,  xalq maorifining  rolini 
inkor  etdi.  XVIII  asrda  yashab  ijod  qilgan  fransuz  materialisti 
va  m a’rifatchisi  K. A.  Gelvetsiy  (1715—1771)  jam oatchilik 
tarbiyasini  yoqlab,  m aktab-internatlar  ochishni  taklif  qildi. 
D.  Didro  (1713—1784)  bepul  umumiy  majburiy  boshlang‘ich 
ta’limning  amalga  oshirilishi  va  kambag‘allaming  bolalari  o‘qishi 
uchun  davlat tomonidan  moddiy yordam ko‘rsatilishi  zarur desa, 
shveysariyalik  m ashhur  dem okrat  pedagog  I.  G.  Pestalotssi 
(1746—1827)  oila  tarbiyasini  ideallashtirib,  jamoatchilik  tarbiya­
sini  ikkinchi  o‘ringa  qo‘ydi.  AngUyalik  utopik-sotsialist  R.  Ouen 
(1771—1858)  maktabgacha tarbiya g‘oyasini  kashf etdi.  U  bolalar 
3  yoshidan  jam oat  muassasalarida  tarbiya  olib,  jam oa  bo‘lib 
yashashi,  ishlashi  hamda  hayot  uchun  zarur  bo‘lgan  bilimlami 
olishlari  kerak,  deb  hisobladi.
V.  G.  Belinskiy,  A.  I.  G ersen,  N.  G.  C hernishevskiy  va
A. A.  Dobrolyubovlar  jam iyatni  tubdan  o ‘zgartiradigan  faol 
kurashchilami  tarbiyalash  g‘oyasini  ilgari  surdilar.  Ular  kurash- 
chan  odamlar  oila  va  maktabda  tarbiya  olishlari  lozim,  oila 
tarbiyasi  esa  ijtimoiy  xalq  tarbiyasi  bilan  chambarchas  bog‘liqdir, 
deb  uqtirdilar.
Rus  pedagogi  K.  D.  Ushinskiy  (1824—1870)  esa  ijtimoiy 
tarbiya  tarafdori  bo‘lib,  xalq  maorifi  ishini  xalqning  o‘ziga  top- 
shirish  kerak,  deydi.
Tarbiya ishini umumxalq ishi deb bilgan,  dehqon bolalari uchun 
maktablar  ochgan  L. N.  Tolstoy  ham  ijtimoiy  tarbiya  tarafdori 
bo‘lgan.  L. N.  Tolstoyning XIX asming 60-yillarida Yasnaya Polya- 
nada  tashkil  qilgan  tajriba  maktabi  mohiyatan  kuni  uzaytirilgan 
maktab  edi.  Unda  ta’lim  oladigan  bolalar  bilan  maktab  ertalabki
9

dars  mashg‘ulotlaridan  so‘ng  kunning  ikkinchi  yarmida  o‘ziga  xos 
ish  boshlagan:  bolalar  jamoa  bo‘lib  uy  vazifalarini  bajarishgan, 
o‘quv  tomorqasida  ishlashgan,  L. N.  Tolstoy  ajratib  bergan  yer 
uchastkasida  mehnat  qilishgan,  tajribalar  o ‘tkazishgan,  ekskur- 
siyalarga  borishgan,  adabiyot  va  tarixdan  qiziqarli  hikoyalami 
o‘qishgan.  Lekin  o‘tmishdagi  pedagoglar  ham,  sotsialist-utopist- 
lar  ham,  hattoki  rus-demokratlari  ham  o‘sib  kelayotgan  avlodga 
tarbiya  berishda  oila  va  ijtimoiy  tarbiyaning  bir-biriga  bog‘liqligini 
ilmiy  asosda  ko‘rsatib  bera  olmadilar.
Materialist  faylasuflar  oila  va  ijtimoiy  tarbiya  muammosini 
jam iyatning  iqtisodiy  va  ijtimoiy  o ‘zgarishlariga,  taraqqiyot 
qonunlariga  bog'liq  ekanligini  ilmiy  jihatdan  asoslab  berdilar. 
Shuningdek,  m aorif  sohasidagi  dolzarb  m uam m olardan  biri 
sifatida kuni  uzaytirilgan guruhlar ochish  masalasini  ilgari  surdilar. 
Chunki,  yuqorida  aytganimizdek,  ishlab  chiqarishda  band  ota- 
onalaming  bolalari  nazoratsiz  qolmasligida,  ulami  bilim  asoslari 
bilan  mukammalroq  qurollantirishda  kuni  uzaytirilgan  guruhlar 
ijtimoiy  hayot  uchun  birdan  bir  zaruriyat  edi.
Ilg‘or pedagog  ohmlar ishlab  chiqarishning  rivojlanishini  mak­
tablar  taraqqiyoti  bilan  uzviy  bog‘liq  ekanligini  ko‘rsatib,  yosh 
avlodni  tarbiyalab  voyaga  yetishtirishda  kuni  uzaytirilgan  maktab 
va  guruhlar  tashkil  etish  zarurligini  nazariy  jihatdan  asosladilar.
Dunyoning  rivojlangan  mamlakatlari  maktablarida  ham  kuni 
uzaytirilgan  guruhlar  tashkil  etilgan.  Bunday  maktablar  birinchi 
bo‘lib  1908—1912-yillarda  AQSHning  Gari  va  Detroyd  shahar- 
larida  paydo  bo‘ldi.  1930-yillarga  kelib  bu  tipdagi  maktablar 
AQSHning  hamma  shaharlarida  joriy  etildi.
Sobiq sovet  hukumati  davrida  (1919-yillarda)  maktablar tizimi, 
tamoyili  va  istiqboli  haqida  turli  g‘oyalar,  qarashlar  o‘rtaga  tash- 
landi.  0 ‘sha yillarda  sobiq  sovet  davlatining birinchi  xalq maorifi 
komissari  A. V.  Lunacharskiy:  «...maktabni  qayta  qurish  va  tako- 
millashtirish  kuni  uzaytirilgan  maktablar  va  maktab-intematlar 
tashkil  qilish  yo‘lidan  boradi»,  —  deb  ta ’kidlagan  edi.  Ittifoq 
tarkibidagi  ko‘pchilik  respublikalaming  markaziy  shaharlarida, 
jumladan,  Leningrad  va  Toshkentda  ham  o ‘sha  kezlarda  kuni 
uzaytirilgan  guruhlar  tashkil  etila  boshlandi.  Lekin  shu  paytlarda 
davlatning  iqtisodiy  jihatdan  ahvoli  og‘ir  b o ‘lishi,  malakali 
mutaxassis  kadrlaming  ozligi  kuni  uzaytirilgan  maktablarning 
rivojlanishiga  salbiy  ta ’sir  ko‘rsatdi.
10

Arxiv  m ateriallari  va  m atbuot  xabarlaridan  sobiq  sho‘ro 
hukum ati  Toshkentda  bolalar  nazoratsizligining  oldini  olish 
maqsadida  turli tadbirlar ko‘rgani ma’lum.  U vaqtdagi kuni uzay­
tirilgan  maktablar  hozirgi  maktablar  kabi  mukammal  bo‘lmasa 
ham,  ularda ta’lim va tarbiya mashg‘ulotlarini uzluksiz  o‘tkazishga 
qaratilgan ba’zi urinishlar bo‘lgan.  Jumladan,  1918—1919-yillarda 
Toshkent  shahridagi  N.  G.  Chemishevskiy  nomli  mehnat  tajriba 
maktabida  o ‘quvchilar  bir  smenada  o ‘qib,  kunning  ikkinchi 
yarm ida,  asosan,  sinfdan,  m aktabdan  tashqari  ishlar  bilan 
shug‘ullanganlar.  Ularga  issiq  ovqat  berilgan.  Bu  asosan, 
0
‘quv- 
chilar qo‘mitasi  rahbarligida  o‘z-o‘zini  idora  qilish  yo‘li  bilan  olib 
borilgan  edi.  Bu  yerda  o ‘quvchilar  dars  ham  tayyorlaganlar. 
Ammo  dars  tayyorlash  uchun  alohida  xonalar va  rahbarlik  qilish 
uchun  tarbiyachilaming  yo‘qligi  ta ’lim  ishlarida  katta  qiyin­
chiliklar  tug‘dirgan.  Toshkent  shahrida,  tor  doirada  bo‘lsa  ham, 
birinchi  marta  maktablar  qoshida  kuni  uzaytirilgan  guruhlaming 
(o‘sha  vaqtda  yarim  internat  deb  atalar  edi)  tashkil  etilishi 
maktablarimiz  tarixida  katta  ahamiyatga  ega.
V.  Nevskiyning  1920-yilda  yozgan  bir  maqolasida  bolalar 
tarbiyasi  bilan shug‘ullanadigan klublar,  klublar huzurida  esa turh 
to ‘garaklar  tashkil  qilingani,  bunga  8  yoshdan  16  yoshgacha 
bo'lgan  o ‘g‘il  va  qiz  bolalar  jalb  qilinib,  tarbiya  ishlari  olib 
borilgani  haqida ma’lumot berilgan.  Bolalar klublarida bolalarning 
o‘z-o‘zini  idora  qilish  masalasiga  e’tibor  qaratilgan  bo‘lsa  ham, 
ularning  mustaqil  o‘qishlari,  xilma-xil  faoliyatlarini  tashkil  etish, 
uy  vazifalarini  tayyorlatish  kabi  asosiy  ta ’lim  ishlari  yetarli 
darajada  amalga  oshirilmagan.
1933-yili  «Boshlang‘ich  va  o‘rta  maktablarda  ongU  intizom- 
ni  mustahkamlash  haqida»  0 ‘zbekiston Xalq  maorifi komissarligi 
maktablar  sektorining  xati  e’lon  qilinib,  unda  ham  bolalar  nazo- 
ratsizligining  oldini  olish,  nazoratsizlik  oqibatida  paydo  bo‘lgan 
yomon  xulq-atvor,  chekish,  karta  o'ynash  kabi  zararU  odatlarga 
qarshi  kurashish  masalalari  ilgari  surildi  va  maktablarda  bolalar­
ning  bo‘sh  vaqtlarini  to ‘g‘ri  uyushtirish  orqali  ularni  yomon 
ta’sirlardan  saqlab,  ongli  tarbiya  prinsiplari  asosida  tarbiyalash, 
ertalab  badantarbiya  mashg‘ulotlari  o‘tkazish,  tanaffus va  darsdan 
keyingi bo‘sh vaqtlarda yaxshi  dam  oUshini ta’minlash  maqsadida 
turli  ommaviy  o ‘yinlar  uyushtirish,  to ‘garaklar  ishlarini  tashkil 
etish  lozimligi  ko‘rsatildi.
11

1937-yilda  nashr  qilingan  «Клуб»  (21-son),  «Общественни­
ца»  (16-son),  «Культурная  работа  профсоюзов»  (9-son)  kabi 
jumallarda  e’lon  qilingan  materiallar  ham  0 ‘zbekistonda  tashkil 
qilingan  klublar  bolalar  tarbiyasida  katta  rol  o‘ynaganini  ko‘rsa- 
tadi.  Bunday  klublar,  asosan,  zavod-fabrikalar  qoshida  tashkil 
etilgan.  Bolalar darsdan  keyin  alohida  ajratilgan xonalarda  o‘zlari 
sevgan yumushlar bilan  shug‘ullanganlar,  to‘garak mashg‘ulotlarini 
o‘tkazganlar.  Yuqorida  ko‘rilgan  barcha  tadbirlar  ta ’lim-tarbiya 
ishlarini  yaxshilash  bilan  bir  qatorda,  bolalaming  darsdan  keyin 
nazoratsiz  qolish  hollariga  barham  berish,  ota-onalarga  bola 
tarbiyasini  yengillashtirish,  ulaming  ishlab  chiqarishda  bamayli- 
xotir  m ehnat  qilishlari  uchun  imkoniyat  yaratish  maqsadida 
qo‘yilgan  birinchi  qadamlar  edi.  Lekin  o‘sha  muassasalar  hozirgi 
kuni  uzaytirilgan  maktab  va  guruhlar  kabi  ta’lim-tarbiya  ishlarini 
yuqori  darajaga  ko‘targan,  bolalar  nazoratsizligining  oldini  olib, 
ulami  moddiy tomondan  ta’minlagan,  shuningdek,  ota-onalarning 
ishlab  chiqarishda  xotiijam  mehnat  qilishlari  uchun  to ‘la  qulay- 
liklar  tug‘dira  olgan  deya  olmaymiz.  Mutaxassis  kadrlar,  moddiy 
baza  yetishmas,  tizim  mukammal  emas  edi.
Vazirlar  Kengashining  1960-yil  15-fevral qarori  asosida tashkil 
qilingan  kuni  uzaytirilgan  maktab,  sinf va guruhlar  shart-sharoiti, 
ulaming  mutaxassis  pedagog  tarbiyachilar bilan  ta’minlanganligi, 
qat’iy  belgilangan  kundalik  rejim  asosida,  rejali  ravishda  ish  olib 
borishi jihatdan  ilgarigi  klublardan  tubdan  farq  qiladi.  Bu  o‘rinda 
shuni  ham  aytish  kerakki,  kuni  uzaytirilgan  maktablarda  bolalarni 
o‘qitish  uchun  sarflanadigan  mablag‘lar  mavjud  umumy  ta’lim 
maktablaridagiga  qaraganda  ancha  ko‘p  edi.
Xarakterli  jihati,  mamlakatimizda  kuni  uzaytirilgan  maktab 
va  guruhlaming  yildan  yilga  ortib  borishi  hayotimizda  katta  kuch 
bo‘lgan xotin-qizlaming  ishlab  chiqarishdagi  faoliyatlarini  oshirish 
va  mustahkamlash,  jamoat  ishlarida  faol  ishtirok  etishi  va  ishdan 
bo‘sh vaqtlarida  o‘z bilimlarini  oshirishi  uchun  katta  imkoniyatlar 
yaratdi.
Kuni  uzaytirilgan  maktab  va  guruhlarda  olib  boriladigan 
ta ’lim -tarbiya  ishlarining  m ukam m allashib,  har  tom onlam a 
hayotga  singib  borishi  oilada  xotin-qizlaming  uy  ishlarini  yengil- 
lashtirishga  yaqindan  yordam  beradi.
Respublika  maktablaridagi  bolalaming  70  foizidan  ortiqrog‘i 
qishloq  maktablarida  ta’lim  olmoqda.  M a’lumki,  qishloqdagi  ota-
12

onalaming  ko‘pchiligi  dala ishlari bilan mashg‘ul.  Qishloq xo‘jahgi 
mehnati  o‘ziga  xos  xususiyatlarga  ega  bo‘lib,  (masalan,  ekish  va 
yig‘im-terim  davrida  mehnat  kuni  ancha  uzayadi)  ota-onalar 
dalada uzoq vaqt  qolib  ketishadi.  Shunday paytlarda boshlang‘ich 
sinflarda  ta’lim  olayotgan bolalar  dars  tugagandan  keyin  qarovsiz 
qoladilar.  Ba’zan  ular  dars  tugagach,  dalaga,  ota-onalarining 
oldilariga  boradilar  va  vaqtlarini  behuda  o ‘tkazadilar,  ota-ona- 
larining  unumli  mehnat  qilishlariga  xalaqit  beradilar.  Demak, 
qishloq  joylarida  kuni  uzaytirilgan  maktab  va  guruhlar  tashkil 
qilish  va  ulaming  sonini  muttasil  ko‘paytirib  borish  maqsadga 
muvofiqdir.
Xullas,  kuni  uzaytirilgan  maktab,  guruh  va  maktab-intemat- 
lar  ta ’lim -tarbiya  ishlarini  pedagogik-psixologik  va  ijtimoiy 
nuqtayi  nazardan  kompleks  hal  qilishda,  maktabning  oila  va 
maktabdan tashqari  muassasalar bilan  hamkorligini  kuchaytirishda 
katta  imkoniyatlarga  ega.  0 ‘zbekiston  sharoitida  kuni  uzaytirilgan 
guruh,  sinf va  maktablaming  tez  sur’atlar bilan  rivojlanishi  zamo- 
namiz  talabi,  ijtimoiy  va  pedagogik  ehtiyojlar  bilan  bevosita 
bog‘liq.


Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   25


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling