Maqsudov ilhomjon, joraev jomurod yangiboevich, amirov shavkat qo ziboevich

Vitamin  D(kalsiferol).Organizmda  mineral  moddalar  almashinuvini  nazorat 
qiladi.  Ushbu  vitamin  yetishmasligi  yosh  qishloq  xo„jalik  hayvonlarida  raxit 
kasalligini keltirib chiqaradi, oyoqlari qiyshayib, bo„g„inlar shishadi; voyaga yetgan 
hayvonlarda esa osteomolyatsiya va osteoroz kasalliklari ro„y beradi, qonda kalsiy va 
fosfor miqdori keskin kamayib ketadi. 
Hayvonlarning 
ishtahasi 
pasayadi, 
mahsuldorligi 
kamayadi, 
yurishi 
qiyinlashadi,  jinsiy  faoliyat  buziladi,  qisir  qoladi,  tug„ishdan  keyingi  asoratlar, 
tuyoqning  buzilishi,  tishlar  qimirlashi,  qiyin  kechganda  naysimon  suyaklarning  
sinishi kuzatiladi. 
Parrandalarga  D  vitamini    yetishmasligi  raxitga  sabab  bo„lib,  to„sh  suyagi 
qiyshayadi, bo„g„inlari shishib ketadi; tuxum po„chog„i yuqalashadi, uning sarig„ida 
D vitamini kamayib, inkubatsiya sifatiga salbiy ta‟sir ko„rsatadi; bunday tuxumdan 
chiqqan jo„jalar hayotchanligi past bo„lib, turli xil kasalliklarga chalinuvchan bo„ladi. 
Oziqalarda  vitamini  uchramay  u  ergosterin-provitamini(o„simlik  moylari, 
achitkilar)  bo„lib  va  7-degidroxolesterin  (hayvonlar  terisining  ostki  qatlamlari  va  
hayvon  yog„larida  )  tabiiy  yoki    sun‟iy  ultrabinafsha  nurlatish  natijasida  biologik 
aktiv D
2
 vaD
3
 vitaminlariga aylanadi. 
 Sut emizuvchilarga vitamin D
2
  va  D
3
 bir xil qiymatga ega, parrandalar uchun 
esa  D
3
,D
2
  vitaminiga  nisbatan  30  barobar  faol  hisoblanadi.  Shu  bois  parrandalar 
uchun  sun‟iy  ravishda  hayvon  mahsulotlari  sterinlaridan  7-degidroxolesterin  ishlab 
chiqariladi. 
Halqaro birlik qilib 0,025 mkg D
2
- kalsiferol vitamini qabul  qilingan. 
Yoz  paytida  barcha  qishloq  xo„jalik    hayvonlarining  D  vitaminiga  bo„lgan 
talabi  ular  yaylovlarda yoki ochiq maydonchalarda saqlanganda to„liq qondiriladi. 
Ba‟zan ushbu hayvonlarda uning zaxiralari paydo bo„lib jigarda  to„planadi. 
Agarda  hayvon  yoki  parrandalar  yil  bo„yi  yopiq  binolarda  saqlansa,  ular 
oziqalar  bilan  kerakli  D  vitaminini  qabul  qilishi  yoki  sun‟iy  ravishda ultrabinafsha 
nurlari bilan nurlantirishi kerak. 
D  vitamini  quyosh  nurida  quritilgan  pichanda,  senajda  ko„p  bo„lib,  sun‟iy 
quritilgan pichanda, silosda, sutga nisbatan o„g„iz sutida kamroq  bo„ladi. 
Qoramollar  va  cho„chqalarda  D
2
  vitaminiga  bo„lgan  talabni  nurlatilgan 
achitqilar  berish  bilan  qondirish  mumkin;  1g  nurlatilgan  achitqida  4000  XB  D
2
 
vitamin bor; 1 kg achitqi 3-4 tonna qoramol yoki cho„chqa omixta yemiga qo„shish 
uchun yetadi. 
Parrandalarga esa  kazein  konsentrati  shaklidagi D
3
 vitamini preparati qo„llash 
yaxshi natijalar beradi. 
Gipervitaminoz  D  ham  gipovitaminoz  D  ham  hayvonlar  uchun  zararli;  uning 
me‟yordan  ko„p  bo„lishi  kalsiyning  ajralishini  kuchaytirib,  u  buyrak    va  qon  

 
64 
tomirlariga o„tirib qoladi; gipervitaminoz ko„pincha ovqat hazm qilishni buzilishda 
namoyon bo„ladi. 
Vitamin  Ye  (tokoferol).  U  organizmda  A  vitaminini  va  karotinni    organizm 
tomonidan  o„zlashtirish  va  saqlashini    ta‟minlaydi.  Organizmda  Ye  vitaminining 
yetishmasligi yog„ almashinuvi zaharli moddalari to„planib, hayvonlarning ko„payish 
qobiliyatini buzilishiga  va  mushaklar distrofiyasiga sabab bo„ladi 
Gipovitaminoz Ye da erkak nasldor hayvonlar urug„ va jinsiy gormonlar hosil 
bo„lishi  buziladi;  urug„  hujayralari  sifati  yomonlashib,  oxiri    ishlab  chiqarilmaydi; 
urug„don faoliyati buziladi, urug„don hajmi kichrayadi. 
Urg„ochi hayvonlarda otalanish me‟yorda kechadi, lekin murtak bug„ozlikning 
boshida o„lib qoladi, yoki so„rilib ketadi,  ba‟zan bola tashlash ro„y beradi.  
Tabiiy  moddalardan  d,  ß,γ,σ-  tokoferollar  olingan  bo„lib,  d-tokoferol  sanoat 
yo„li bilan ishlab chiqariladi va 1 g d-tokoferol XB deb qabul qilingan. 
Vitamin  Ye  undirilgan  don  yog„ida,  makkajo„xori  donida  va  baliq  unida  ko„p 
uchraydi. 
Amalda Ye gipovitaminozlar kam uchraydi, oziqalarda yetishmasa omixta yem 
tarkibiga qo„shiladi. 
Vitamin  K  (filloxinon).  Tabiiy  mahsulotlar  K
1
  va  K
2
  vitamin  shakllari 
olinganK  vitaminining  manbai  bo„lib  ko„k  o„tlar,  pichan,  silos,  ildizmeva  barglari, 
suv o„tlari , soya doni; boshoqli don  va ildizmevada kam bo„ladi; qishloq xo„jalik 
hayvonlari  ovqat    hazm  qilish  tizimida  faoliyat  ko„rsatuvchi  mikroorganizmlar  K 
vitaminni hosil qiladi; sut va tuxum K vitaminiga kambag„al. 
K    vitamini  yetishmasa  qon  uvishi  pasayadi,  ya‟ni  jigarda  protrombin  hosil 
bo„lmaydi,  natijada  ichaklarda  qon  qo„yilishlar,  parrandalarda  muskulli  oshqozon 
kutikula qavati ko„chib ketadi. 
Barcha  kovshovchilar  oziqalar  va  mikroorganizmlar  hisobiga  K  vitaminiga 
bo„lgan  talabini  qondiradi,  faqat  qishloq  xo„jalik  parrandalari  uchun  u 
me‟yorlashtiriladi. 
B  guruh  vitaminlar.  Suvda  eruvchi  ushbu    guruh  vitaminlarga  B
1
(tiamin), 
B
2
(riboflavin),  B
3
(pantoten  kislotasi),  B
4
(holin  kislotasi),  B
5
(RR  nikotin  kislotasi), 
B
6
(piridoksin),B
7
(N1  biotin),  B
8
(inozit),  B
s
(foliy  kislota)  va  B
12
  (siankobalamin) 
kiradi. 
Nikotin  kislotasi  va  holindan  tashqari  ushbu  guruh  vitaminlari  organizmda 
sintez qilinmaydi. 
Asosan  B  guruh  vitaminlari  hayvonlar  oziqa  orqali  va  ovqat  hazm  qilish 
tizimidagi  mikroblarning  faoliyati  orqali  ta‟minlanadi.  Ayniqsa  voyaga  yetgan 
kovshovchi  hayvonlar  o„zlarining    guruh  vitaminlarga  talabini  old  oshqozonlarda 
faoliyat ko„rsatuvchi mikroorganizmlar hisobiga to„liq qoplashlari mumkin. 
B  guruh  vitaminlari  faqat  cho„chqalar,  parrandalar  va  mo„yna  hayvonlarini 
oziqlantirishda  me‟yorlashtiriladi,  ba‟zan  bo„zoq  va  qo„zilarni  o„stirishda  ham 
inobatga olinadi. 

 
65 
B  guruh  vitaminlarni  me‟yorlashtirishda  1  bosh  hayvonga  bir  kunga 
milligrammlarda,  yoki  1  kg  oziqa,  yoki  1  kg  oziqa  quro„q  moddasiga  milligramm 
bilan belgilanadi. 
B1  vitamini(tiamin).  Dekarboqsilaz  fermenti  tarkibiga  kiradi.  Uning 
yetishmasligi  to„qimalarda  pirovinograd  kislotasi  ko„payib  organizmda  suv,  oqsil, 
uglevod  va  yog„  almashinuvi  bo„ziladi;  ishtaha  yuqoladi,  o„sish  tuxtaydi,  yurak-
tomir  faoliyati  bo„ziladi;  yurak  kattalashadi,  yurak  mushaklariga  qon  qo„yuladi; 
jo„jalarda jigar ildirab, parranda sekin harakatlanadi oyoq va buyin mushaklari shal 
bo„lib  kallasini  orqaga  tashlaydi,  voyaga  yetgan  parrandalarda  tuxumlashi  pasayib, 
tuxumlar  yaxshi  otalanmaydi.  Cho„chqalarda  B1  gipovitaminozi  oyoqlarining 
bo„shashishi, otlarda esa harakat tekisligi bo„ziladi. 
Gipovitaminoz    B1  asosan  parrandalar  va  mo„yna  hayvonlarida  ko„proq 
uchraydi. 
B1  vitamini  do„kkakli  va  boshoqli  donlarda,  kepak,  shrot  va  oziqa 
achitqichlarida ko„p  uchraydi. 
B1 vitamini ko„q oziqalar va  sifatli pichanda yetarli miqdorda uchraydi, ildiz, 
tuganak mevalar va hayvonot dunyosi oziqalarida kam miqdorda uchraydi. XB qilib    
kristal tiamin-gidroxlorid olingan. 
 B
2
  vitamini(riboflavin).  Oksidlanish,  qaytarilish   reaksiyalarida  qatnashuvchi 
fermentlar  tarkibiga  kiradi,  uning  yetishmasligi  natijasida organizmda  oqsillar  hosil 
bo„lishi  yomonlashadi;  oziqalar  tarkibidagi  yog„  va  triptofan  yetarlicha  o„zlashtirib 
olinmaydi. 
Gipovitaminoz  B2  ayniqsa  parrandalarda  o„tkir  seziladi,  o„sishi  sekinlashadi, 
tuxumda vitamin miqdori kamayadi, inkubatsiya davrida  jo„ja rivojlanishiga salbiy 
ta‟sir ko„rsatadi, inkubatsiya davrining o„rtasida embrionlar o„lib qoladi. 
Ota-ona  galasi  tovuqlari  uchun  albatta  oziqalarga  A1,  B2,  karotin  va  D3 
vitamini qo„shib berish shart. 
Bo„zoq va qo„zilarda avitaminoz faqat sut davridagina ro„y beradi. 
Cho„chqalarda  avitaminoz  parrandalarga nisbatan  kamroq  uchraydi.  Cho„chqa 
bolalarida  junlari  tushib,  yarali  kolit  ro„y  beradi;  ona  cho„chqalarda  esa  ishtahasi 
yo„qolib,  mo„rtak  o„lishi,  bola    tashlashi  va  o„lik  bola  tug„ishi  bilan  namoyon 
bo„ladi.  
Ushbu vitamin quro„q achitqi, yaxshi pichan, kunjara va kepakda ko„p bo„lib, 
ildiz va to„qanak mevalarda kam uchraydi. 
Hozirgi kunda sanoat kristal holda oziqa B
2
 vitaminini ishlab chiqarmoqda. 
Vitamin  B
3
  (pantoten  kislotasi).  Yog„  almashinuvini  nazorat  qiluvchi  asosiy 
vitamin  hisoblanadi,  u  ko„pincha  yuqori  tuyimlilikga  ega  ratsionlarda  yetishmaydi. 
Ushbu vitamin  yetishmasligi  cho„chqalarda  terisi  yara  bo„lib,  junlari  tushib  ketadi; 
oshqozon  yaralanib,  rektal  qon  oqish;  bo„g„inlar  bo„qilmaydi,  harakat  bo„ziladi-
«g„oz  qadam»  bo„ladi.  Urg„ochi  cho„chqalar  otalangani  bilan  majro„q  cho„chqa 
bolalari tug„adi. 

 
66 
B
3
  vitaminining  parrandalarda  yetishmasligi  nerv  faoliyatini  jarohatlaydi,  shal 
bo„lish ko„zatiladi. 
B
3
  vitamini  ko„k  oziqalar,  ut  talqoni,  kepak,  achitqi,  shrot  va  kunjara  ko„p 
bo„lib, makkajo„xorida kam  bo„ladi. 
Har  xil  qishloq  xo„jalik  hayvonlarining  ushbu  vitaminga  talabi  donlar  ,  ko„k  
oziqalar, ut talqoni va sifatli pichan berganda bemalol qondiriladi. 
B3  vitamini  yetishmasligi  ko„pchilik  hollarda  oziqalarga  issiqlik  va    bosim 
ishlovi  berganda kuzatiladi. 
Vitamin  B
4
(holin).  Holin  hayvon  organizmida  lipotrop,  ya‟ni  jigarda 
fosfolipidlarni  hosil  bo„lib  qonga  tushishini  nazorat  qiladi;  shu  bilan  jigarda  yog„ 
tuplanishini oldini olib,  triptofan sintezini kuchaytiradi. 
Vitamin  yetishmaganda  yog„  va  uglevod  almashinuvi  bo„ziladi;  cho„chqa 
bolalari  va  jo„jalarga  yuqori  kalloriyali  oziqalar  berganda  holinga  bo„lgan  talab 
kuchayadi; u nikotin kislotasi va marganes bilan parrandalarda perozisni oldini oladi. 
Yetishmaslik belgisi parrandalarning yomon o„sishi va jigarda yog„ to„planishi 
hisoblanadi. 
Holin organizmda gliserindan sintez qilinishi mumkin, tovuqlarga uni qo„shib 
berish  jigarda  yog„  to„planishiga  yo„l  qo„ymaydi  va  to„qimalarining  inkubatsion 
sifatini yaxshilaydi. 
Parrandachilik  va  cho„chqachilikda  ko„k  oziqalar,  o„t talqoni, baliq uni,  oziqa 
gidroliz achitqisi vitaminga bo„lgan talabni yaxshi qondiradi. 
Sanoat  tomonidan  ishlab  chiqarilgan  holin  xlorid  jo„jalar  va  tuxumlaydigan 
tovuqlar omixta yemlariga 1 kg 1 tonnasiga qo„shiladi. 
Vitamin B
5
(RR, nikotin kislota).  Uglevod va  oqsil almashinuvida qatnashib, 
ovqat  hazm  qilishni  jadallashtiradi  va  oshqozon  osti  bezi  faoliyatiga  ijobiy  ta‟sir 
etadi. 
Cho„chqalarda nikotin kislotasining yetishmasligi pellagra kasalligini chaqiradi, 
ya‟ni  teri  zararlanadi,  kamqonlik,  ich  ketish,  ichaklarning  jarohatlanishi, 
parrandalarda ushbu kasallikda oyoqlarining terisi kuchib ketadi, shal bo„lib qoladi. 
Nikotin kislotasiga cho„chqa va parrandalarda talab triptofan aminokislotasiga 
teskari  nisbatda  bo„ladi.  Ratsionda  triptofanga  kambag„al  makka  doni  yedirilganda 
qo„shimcha nikotin kislotasi talab etiladi. 
Nikotin  kislotasi  serob.  sun‟iy  preparatlar  bilan  talabini  qondirsa  bo„ladi. 
Jo„jalar talabini qondirish uchun ular omixta yemining bir tonnasiga 15-20 g nikotin 
kislotasi qo„shilsa yetarli. 
Vitamin  B
6
(piridoksin).  U  oziqalarda  piridin-pirodaksal,  pirodaksamin  va 
pirodoksal  shaklida  uchrab,  kovshovchi  hayvonlarda  bir  xil  ahamiyatga  ega. 
Parrandalarda esa pirodaksal boshqa turlariga nisbatan faolroq bo„ladi. 
U  oqsil  va  tuyinmagan  yog„  kislotalari  almashinuvida  qatnashadi,  oqsildan 
yog„, qon gemoglobini va natriy almashinuvida ishtirok etadi. 
Parrandalar  ratsionidan  tashqari  vitamin  B
6
  otlar  va  mo„yna  hayvonlari 
ratsionining tarkibiy qismi hisoblanadi. 

 
67 
Cho„chqalarda  gipovitaminoz  B
6
-  kamqonlik,    ishtaha  yo„qolishi,  teri 
kasalliklari  va  o„sishning  susayishida  namoyon  bo„ladi,  parrandalarda  tuxumlash 
kamayib, tuxumning inkubatsion sifatlari pastlab ketadi. 
Eng  ko„p  B
6
  vitamini  achitqilarda,  kepak,  donda,  beda  unida  uchrab,  go„sht-
suyak uni va sutda kam uchraydi. 
U sanoatda gidroxlorid pirodorksal shaklida ishlab chiqariladi. 
Vitamin  B
7
  (N,  biotin).  Bu  vitamin  asosan  o„simliklar;  achitqi  va 
bakteriyalarning  o„sish  gormoni  hisoblanadi.  Biotin  transkarboqsilaz  fermentining 
tarkibiga  kirib  karbonat  angidrid  gazini  almashinuvida  qatnashib  undan  organik 
moddalar(mochevina, po„rin) hosil bo„lishda; yog„ kislotalarini, leysin va gezoleysin 
aminokislotalarini hosil bo„lishida; biotin tarkibiga kiruvchi fermentlar qon zardobi 
albumini va amilaza fermentini hosil bo„lishda ishtirok etadi. 
Biotin  o„tda,  donda,  urug„larda,  beda  pichani  talqonida,  achitqilar  va  go„sht-
suyak uni tarkibida ko„p uchraydi. 
Biotin  yetishmasligi  natijasida  modda  almashinuvining  bo„zilishi  faqat 
parrandalarda ko„zatilib, ularda teri yallig„lanishlari kelib chiqadi. 
Biotinni sun‟iy ravishda mochevina, piofen va valerian kislotalaridan tayyorlash 
mumkin. 
Vitamin B
8
 (inozit).V guruhidagi uncha ochilmagan vitaminlardan hisoblanadi. 
U o„simlik va hayvonot olamidan olingan oziqalar tarkibida uchraydi. Inozit o„simlik 
barglari,  achitqilar,  don  va  urug„larda,  shuningdek  oshqozon-ichak  tizimidagi 
mikroorganizmlarda ko„p uchraydi. 
Vitamin  B
12
  (sianokobalamin).    Hayvon    tanasida  modda  almashinuvida 
muhim o„rin tutadi. U o„z tarkibida kobalt saqlab, qon hosil bo„lishini kuchaytiradi, 
aminokislota va no„xlein kislotalari hosil bo„lishida ishtirok etadi; yog„ va uglevod 
almashinuvida qatnashadi; tanada holin hosil bo„lishda ishtirok etadi; organimzmda 
vitamin  B
12
  ishtirokida    o„rni  almashmaydigan  metionin  aminokislotasi  sintez 
qilinadi. 
B
12
  vitamini  ko„proq  hayvonot  mahsulotlarida,  kovshovchilarda  old 
oshqozondagi  mikroorganizmlarda,  ba‟zi  oqava  suv  suvdan  oziqlanadigan 
tuproqdagi  mikroblar,  suv  o„tlarida  uchraydi,  lekin  vitamin  B
12
  ning  hayvonot  va 
mikroblardan  olinganlari  o„simliklardan  olinganlariga  nisbatan  ancha  ustun 
hisoblanadi. 
Ushbu  vitaminning  yetishmasligi  cho„chqa,  parranda  va  yosh    kovshovchi 
hayvonlarda anemiyaga sababchi bo„lib, ozib, mahsuldorligi  keskin kamayib ketadi, 
bu  hol  kovshovchilarda  old  oshqozonda  mikroblarning  yetarli  faoliyat 
ko„rsatilmasligi natijasida ro„y beradi. 
B
12
  vitamini  preparatlarini  ratsionga  qo„shib  berish  hayvonlar  salomatligini 
yaxshilab, mahsuldorligini oshiradi. 
B1
2
  vitamining  oziqa  preparati  metan  hosil  qiluvchi  bakteriyalar  tomonidan 
biosintez natijasida olinadi. 

 
68 
Vitamin B
s
(foliy kislotasi). Ushbu vitamin B1
2
 vitamini va biotin bilan tanada 
eritrosit  va  leykositlar  hosil  bo„lishida  qatnashadi;  uning  yetishmasligi  yetarli 
miqdorda  qizil  qon  tanachalari  hosil  bo„lmasligi  natijasida  anemiya  kasalligi  kelib 
chiqadi.  Uning  yetishmasligi  parrandalar  o„sish  va  rivojlanishiga,  tuxum 
mahsuldorligiga  va  tuxumning  inkubatsion  sifatlariga  salbiy  ta‟sir  qiladi. 
Parrandalardan  tashqari  gipovitaminoz  B
s
  faqat  emizatli  urg„ochi  cho„chqalarda 
uchraydi. 
Foliy  kislotasi  ko„k  oziqalar,  o„t  talqonida  ko„p  uchraydi.  Parrandalar  va 
cho„chqalar uchun sanoat tomonidan ishlab chiqariladi. 
Vitamin S(askorbinovaya kislota). Suvda eruvchi muhim vitamin hisoblanadi. 
modda  almashinuvi  jarayonida  hujayralarining  nafas  olishda  ishtirok  etadi;  u 
gormonlar  va  aminokislotalar  hosil  bo„lishida,  temir  moddasi  organizm  tomonidan 
o„zlashtirilib olinishida, zaharli moddalarni zaharsizlantirishda ishtirok etadi. 
Hayvonlar  tanasida  yetarli  miqdorda  A  vitamini  bo„lsa,  S  vitamini  kerakli 
miqdorda  sintez  qilinadi.  S-gipovitaminoz,  A-gipovitaminoz  bilan  birgalikda 
uchraydi. 
Parrandalarga S vitamini qo„shib berish, stress holatlarini oldini oladi va tuxum 
puchogini qalinlashishiga sabab bo„ladi. 
Askorbin kislotasi barcha o„simlik va hayvon hujayralarida uchraydi.U oziqalar 
ochiq  havoda  saqlanganda  parchalanadi  yoki  issiqlik  ishlovi  berilganda  ildiz  va 
tuganak mevalar tarkibidagi vitaminlarning 50% parchalanib ketadi. 
 
Ratsion va oziqa tuyimliligini kompleks baholash. 
 
Barcha ratsion yoki oziqalar tuyimliligi bir  xilda emas. 
Har  qanday  oziqa  hayvon  yoki  parrandalarning  barcha  tuyimli  moddalarga 
bo„lgan talabini qondira olmaydi. 
Oziqalar tarkibidagi ba‟zi elementlarning modda almashinuvidagi o„rni ratsion 
va oziqalarni har taraflama baholashni taqozo etadi. 
To„la qiymatli oziqlantirish turli tuyimlilikka ega har xil oziqalarni  kiritishni 
taqoza    etadi.  Bir  oziqada  yetishmagan  energiya    va  tuyimli  moddalar  ikkinchisi 
oziqada shu ko„rsatkichlarining yuqori bo„lishi evaziga to„ldiriladi. 
Ratsion  va  oziqalarni  baholash  oziqlantirish  me‟yorlari  asosida    amalga 
oshiriladi. 
Hayvonlarning  tenglashtirilgan  holda  energiya,  protein,  mineral  moddalar  va 
vitaminlar  bilan  ta‟minlash  oziqalardan  samarali  foydalanish  va  chorva 
mahsulotlarini ishlab chiqarishni ko„paytirish negizi hisoblanadi. 
Tenglashtirilgan, 
to„la 
qiymatli 
oziqlantirish 
nafaqat 
hayvonlar 
mahsuldorligini  oshirib  qolmasdan  balki,  mahsulot  ishlab  chiqarish  uchun  oziqa 
sarfini kamayishiga sabab bo„ladi. 
Iloji boricha  qishloq xo„jalik hayvonlarini detallashtirilgan ratsionlar, ya‟ni 24-
40 ko„rsatkich bo„yicha tenglashtirilgan ratsionlar yordamida oziqlantirish kerak. 

 
69 
Hayvonlar  ratsioni  energiya,  quruq  modda,  hom  va  hazmlanuvchi  protein, 
xom  kletchatka,  makro  va  mikroelementlar(kalsiy,  fosfor,  natriy,  xlor,  temir,  mis, 
rux,  marganes,  kobalt,  yod),  vitaminlar(A,D,Ye).  Bundan  tashqari  kovshovchilar 
uchun yengil hazm bo„ladigan uglevodlar(qand, kraxmal), xom yog„, magniy, kaliy 
va  oltingugurt;  parrandalar,  cho„chqalar  va  mo„yna  hayvonlari  uchun  –  o„rni 
almashmaydigan aminokislotalar(lizin, metionin, sistin), B guruh vitaminlar, ayrim 
paytlar S va K vitamini ham inobatga olinadi. 
Ratsionlar  va  oziqalar  tuyimliligini  baholashda  ularning  sifati  alohida  o„rin 
to„tadi. 
Hayvonlarning  muntazam  ravishda  to„la  qiymatli  oziqlantirish  ularning  irsiy  
takomillashuvi bilan oziqalardan samarali foydalanish imkonini beradi. 
Barcha  hayvon  va  parrandalar  ularning  ratsioni  barcha  tuyimli  moddalarga 
bo„lgan talabini to„liq qondiradigan taqdirdagina yuqori mahsuldorlikka erishishlari 
mumkin. 
Chorvadorlarning  asosiy  vazifasi  ilg„or  fan  va  texnika  yutuqlari,  ilg„orlar 
tajribalari    asosida  qishloq  xo„jalik  hayvonlari  va  parrandalarini  oziqlantirishda 
ularning  to„la  qiymatligiga  erishish  va  oziqa  zaxiralaridan  oqilona  foydalanishni 
taqozo etadi. 
 
II.3.  Oziqalar haqida tushuncha. 
 
Oziqalar  deb;  o„simlik.  hayvon,  mikrob  kelib  chiqishiga  mansub,  tarkibida 
o„zlashtirib  olish  mumkin  tuyimli  moddalar  bo„lgan,  hayvon  salomatligi  va 
mahsuldorligiga  zararli  ta‟sir  ko„rsatmaydigan  mahsulotlariga  aytiladi,  shu 
jumladan mineral moddalar. 
Tanada  oziqalar  hazm  bo„lishi  natijasida  ulardan  tuyimli  moddalar  olinib 
hayvon hayotini saqlab turish, to„qimalar, a‟zolar hosil bo„lishi, modda almashinuvi 
va mahsulot ishlab chiqarishga sarflanadi. 
Oziqalar  tarkibida  zararli  va  zaharli  moddalar  bo„lsa,  ular  to„liq 
zararsizlantirib hayvon organizmiga ta‟sir etmasagina foydalanish mumkin. 
Oziqalarning  tarkibiga  va  tuyimliligidan  qat‟iy  nazar  ularning  ishaha  bilan 
yeyilishi,  tayyorlash  va  saqlash  usullari,  hamda  yedirishdan  oldin  tayyorlashga 
qulayligi uning texnologik xususiyatlariga kiradi. 
Oziqalar  sifati  davlat  andozalari  tomonidan  o„rnatilgan.  Oziqalarning 
sifati(klassi,  navi)  uning  tabiatdan  kelib  chiqib,  tarkibidagi  to„yimli  moddalar, 
mexaniq  iflosliklar,  zararli,  zaharli  moddalar  va  boshqa  ko„rsatkichlar  bilan 
aniqlanadi. 
 
Oziqalarning tarkibi va tuyimliligiga ta’sir qiluvchi omillar. 
Oziqalarning tarkibi va tuyimliligiga qator omillar ta‟sir etadi, iqlim sharoiti, 
tuproq, 
o„simliklarning 
yetilish 
bosqichi(vegetatsiya 
fazasi), 
o„g„itlar, 
o„simliklarning  turi  va  navi,  agrotexnika,  tayyorlash  usullari,  saqlash  sharoitlari 
shular jumlasidan. 

 
70 
Iqlim  sharoiti.    Turli  hududlarda  foydali  harorat,  namlik,  yil  fasllari  bo„yicha, 
vegetatsiya  davrining    davomiyligi,  quyosh  nuri  tuproq  eritmalari  bilan  fotosintez 
jarayoni  kechib  hosildorlik,  hamda  organik  va  mineral  moddalarni  to„planishini 
ta‟minlaydi. 
Tog„  va  tog„oldi  hududlarida  namlikning  ko„p  bo„lishi  oziqalar  tarkibida 
namlikni  yuqori bo„lishiga  sabab bo„lsa, shimol  hududlarda vegetatsiya  davrining 
qisqa  bo„lishi  to„yimli  moddalarni  to„planib  ulgurmasligi  natijasida  ularning 
tuyimliligi past bo„ladi. 
Tuproq.  Unumdor  tuproqlarda  o„simliklar  hosildorligi  va  tuyimliligi  yuqori 
bo„ladi,  chunki  to„yimli  moddalar    shakllanishi  uchun  zarur  eritmalar  tuproqda 
mavjud bo„ladi. 
Tuproqda  u  yoki  bu  elementning  yetishmasligi  oziqa  shu  element 
kamchiligiga  sabab  bo„ladi.  Shu  boisdan  mamlakatimizda  tuproq  biogeoximik 
haritasi to„zilib, shu asosida kerakli o„g„itlar solinadi. 
O’g‘it. Mahalliy va mineral o„g„itlar solish bilan xashakli ekinlar hosildorligi 
va  tarkibiga  ta‟sir  qilish  mumkin,  ayniqsa  bu  hol  oziqalar  mineral  tuyimliligiga 
ijobiy ta‟sir etadi. 
Azotli o„g„itlar hosildorlik bilan xom protein nisbatini o„simliklarda oshiradi. 
Azotli o„g„itlarni haddan ko„p ishlatish o„simliklar tarkibida azotsiz moddalarning 
ko„payishiga sabab bo„ladi. 
Azotli  o„g„itlar  solishda uning  me‟yorda bo„lishiga  erishish kerak, aks holda 
oziqalarda nitratlar ko„payishi hayvon organizmiga salbiy ta‟sir o„tkazadi. 
Boshoqli  ekinlarda  azot  o„g„itlaridan  me‟yordan  ko„p  foydalanish  qand 
miqdorini kamaytirib yuboradi. 
Oziqalarning  mineral  tarkibidagi  tuproqdagi  elementlar  yig„indisiga  bog„liq. 
Turli  o„g„itlar  solish  yaylov  o„tlarida  mikroelementlar  nisbatiga  ta‟sir  qiladi,  o„t 
quro„q  moddasida  kaliy  va  fosforning  ko„payishi,  kalsiy  va  magniy  kamayishiga  
sabab bo„ladi. 
Tuproqda  qaysi  mineral  modda  yetishmasa  ushanga  mos  o„g„itlar  solish, 
ushbu kamchilikga barham beradi. 
Tuproqda  yetarli  miqdorda  azot  bo„lish  ko„k  oziqalarda  karotinning 
ko„payishiga sabab bo„ladi . 
 O’simliklarnining  turi  va  navi  ularning  hosildorligi  va  to„yimliligi  o„z 
aksini topadi. Dukkakli donlarga nisbatan protein va kalsiyga boy. 
Turli nav makkajo„xori doni tarkibi bilan farq qiladi. 
Qand lavlagisida  21-24%, nimqand lavlagida 16-18%, oziqa lavlagisida atigi 
10-14% quruq modda bo„ladi.