Nemis adabiyoti tarixi to sh k en t m u m to z so

5.  R E FO R M A TS!Y A   D AV RI  A DA BIY O TI
1.  Katolik cherkovi  va siyosiy  parokandalik
2.  Nem is reform atsion  harakatida uch  y o ’nalish
3.  Martin  Lyuter va katolik cherkovi
4.  Tom as  Myuns'er va dehqonlar harakati
M avzuga  doir  tayanch  s o ’z  va  iboralar: 
katolitsizm ,  byurgerlik, 
protestantizm ,  anafem a4, didaktik janr,  Saksoniya idora tili.
Ilk 
gum anistlar, 
Royxlin, 
„N om a’lum  
kishilar 
xatlari“ning 
mualliflari,  R otterdam lik  Erazm   sxolastikaga,  cherkov jaholatiga  qarshi 
y o ’naltirilgan  o ’z  ijodlari  bilan reform atsiyaga zam in tayyorlaydilar.
Katolik  cherkovini  isloh  qilish  uchun  kurashni  aks  ettirgan 
reform atsion  harakatni  G erm aniyada  jiddiy,  iqtisodiy,  ijtim oiy-siyosiy 
sabablari  bor edi.
Katolik  cherkovining  ju d a  katta  yerlari  b ’olib,  dehqonlarni  ayovsiz 
ezar,  xalqni  doim iy  m uhtojlikda tutishni  o ’z  vazifasi,  deb bilar edi.  Papa 
nemis 
knya/.liklari 
hayotiga 
aralashar, 
m am lakatning 
sivosiy 
parokandaligini q o ’llab-quvvatlar edi.
Bu  esa,  tabiiyki,  nemis jam iyatining  kuchli  noroziligiga  sabab  bo ’lar 
edi.  K atolisizm   hokim ligiga  qarshi  asta-sekin  um um m illiy  oppozitsiya 
tarkib  topa  boshladi.  Har  bir  sinf  Rimga  qarshi  kurashda  o ’z 
manfaatlarini  ko ’rar edi.
Nem is  knyazlari  cherkov  yerlarining  birlashishini  xohlasalar, 
burgerlar poplarsiz  cherkov  uchun,  dehqonlar esa  cherkov  va feodal  yer 
egaligiga  qarshi  sotsial  tenglik  uchun  kurashishni  istar  edilar. 
D ehqonlarning  talablari  eng  inqilobiy  talablar  edi.  Nemis  Reformat- 
siyasi  harakatida  uchta  y o ’nalish:  knyazlik,  Lyuter  rahbarlik  qilgan 
byurgerlik  va  M yunser bosh  bo’lgan  xalq  reform atsiyasi  m avjud edi.
4 L a’natlash, dinidan chiqarish,  murtad deb e ’lon qilish, cherkovdan  chetlatish
30

1517-yili 
m onax 
M artin 
Lyuter 
V ittenbergda  Papa  hokim iyatini  suiis- 
te ’mol  qiluvchilarga  qarshi  qaratilgan  95 
tezisini 
e ’lon 
qiladi. 
Bu 
katolik 
cherkoviga  qarshi  chiqish  uchun  o ’ziga 
xos  turtki  b o ’lib,  om m a  orasida  keng 
tarqaldi.  Butun  germ an  xalqi  harakat- 
lantiruvchi  kuchga  aylangan  edi.  Lyuter 
reform atorlik 
faoliyatinning 
dastlabki 
bosqichida o ’zini  dadil  tutdi.
U 
tak lif 
etgan 
cherkov 
islohi 
protestantizm ning  ko’rinishlaridan  biri 
edi. 
Lyuter 
sidqidildan 
Tangriga 
ishonuvchi  kishi  o ’z  qalbini  t'aqat  xudoga  iltijo  qilish  bilan  qutqarishi 
m um kin,  deb  o ’rgatadi. 
Bu  bilan 
poplar  va  Rim   Papasiniug 
vositachiligiga  hojat  y o ’q  dcmoqchi  bo ’ladi.  U  cherkov  aqidalarining 
zarurligi,  katolik  dogm alarining  m uqaddasligi  haqida  cherkov  ta ’sis 
etgan  qonun-qoidalarining  shartligini  rad  etdi  va  keyingi  paytda 
n oto’g ’ri  talqin  etilgan  (matni  buzilgan)  “Injil”  va  “Tavrot”ning 
matnlariga  bevosita  m urojaat  etishga  chaqirdi.  Lyuter  o ’z  ta ’limotini 
alohida  g ’ayrat  bilan  him oya  qildi.  U  chaqm oq  singari  Rim  Papasi 
xizm atkorlarini  kuydirishga,  ulardan  qonli  o ’ch  olishga  undadi.  Papaga 
qarshi  anafem aga  berilgan,  cherkovdan  yuz  o ’girgan  Lyuter  1520-yili 
Papa  farm onini  yoqib  yuboradi  va  o 'z   jasorati  bilan  xalq  hurm atiga 
sazovor b o ’ladi.
U  hatto  Vorms  reyxstagida  uni  (1521-yili)  dahriylikda  ayblangan- 
larida  ham  o ’z  e ’tiqodidan  qaytm adi.  Bu  paytda  u  reform atsion 
harakatning  haqiqiy  dohiysiga  aylangan  va  xalq  k o ’m agiga  tayangan 
edi.  Lekin  dehqonlar  urushi  boshlangach,  Lyuter  ikkilanib  qoldi. 
Dastlab  u  isyonchilarga  ham dardlik  bildirgan,  ularning  talablari  o ’rinli 
ekanligini  ta ’kidlagan  bo ’lsa  ham,  xalq  ozodlik  alangasi  mavjud 
tuzum ga  xavf  solib,  m am lakatning  yangi-yangi  hududlariga  yoyilgan 
sari  Lyuter sekin-asta o ’nglar tom onga o ’ta boshlaydi.
U  o ’zining  „D ehqonlarni  halok  etuvchi  qaroqchilik  to ’dalariga 
qarshi"  degan  asarida  knyazlarga  isyonchilam i  „B o ’g ’ish  lozim “.  deb 
maslahat  beradi.  „Q o’zg ’olon  k o ’targan  kishidan  zaharliroq,  zararliroq,
M artin  Lyuter (Martin  Luther,  1483-1546)

shaytonroq  maxluq  b o ’l-m asa  kerak1',  deb  yozgan  edi.  ,,U,  -  deb  davom  
etadi  Lyuter,  -  quturgan  itga  o ’xshaydi,  quturganni  esa  o ’Idirish  lozim."
Xristianlarni 
yarashtirish 
g ’oyasi  uchun  Lyuter  xalq- 
ni  sotsial  qullikka  mahkum 
etishga,  o ’z  erki  uchun 
kurashish  huquqiga  qarshi 
chiqishiga 
rozi. 
Shunga 
qaram ay,  Lyutem ing  xiz- 
matlari  shubhasizdir.
U  Rim  Papasiga  qarshi 
jam oatchilik fikrini  u yg’ot- 
di,  G erm aniyaning  katolik 
cherkovi  azobidan  qutula 
olishiga  yordam   berdi.  Erazm,  R oyxlinlar  singari  u  xalqni  turli 
dogm atik  tasavvurlarga  tanqidiy  yondoshishga  o ’rgatdi.  Bu  o ’rta  asr 
sharoitida,  cherkovcha  fikrlashga  emas,  toat-ibodatga  undab  turgan  bir 
paytda jud a katta progressiv aham iyatga ega edi.
Lyuter  nemis  adabiyoti  tarixida  ham  katta  o 'rin   tutadi.  Uning 
yozuvchilik,  tarjim onlik,  q o ’shiqchilik 
faoliyati 
bunga  misoldir. 
Ayniqsa  uning  “Injil”  tarjimoni 
sifatidagi  xizmati  buyukdir.  Lyu­
tem ing  e ’tiroftcha,  bu  tarjimasi 
“Saksoniya  idora  tili”ning  gram- 
matik  normalarini  asos  qilib  olgan 
b o ’lib,  bu  sheva  nemis  jam iyati 
keng  tabaqalari  orasida  tarqalgan 
edi. 
Shu 
bilan 
birga 
Lyuter 
tarjim asidagi  “ Injil”  leksik  sos- 
taviga  k o ’ra,  chinakam   xalq  kitobi 
edi.  L ug’ati  boy  jonli  xalq  tili 
im koniyatlaridan  keng  foydalan- 
gan  edi.
O ’z  til reform asi  bilan  Lyuter german  adabiy  tiliga asos  solgan  edi.  U 
tarjima  qilgan  “Injil”  G erm aniyaning  barcha  chekkalarida  o ’qilar,  xalq 
dilida  yagona  til  haqidagi  tushunchani  tarbiyalar.  bu  esa  millatning 
birlashuviga  xizmat  qilar  edi.  Lyuter  didaktik  janrda  asarlar  yaratdi. 
Ezopga  taqlidan  “Ezopona  m asallar”  yaratdi( 1530).  Uning  sher  va
32

eshak  haqidagi  allegorik  hikoyasida  aytilishicha,  har  ikki jo n iv o r taxtga 
d a’vogarlik  qilib,  aqllilik  va  epchillikda  bellashadilar.  Eshak  g ’olib 
chiqadi.  L yuter  hokim   tabaqalarning  eshaknam o  nodonligi  haqida  hech 
ikkilanmay  yozadi.  “Shunday  qilib,  Eshak  qirol  b o ’lib  qoldi,  uning 
ajdodi  hozirgi  kunda ham barcha hayvonlar ustidan  hokim ” .
Lyuter  ko’plab  diniy  q o ’shiqlar  muallifi  ham dir.  U  nem is  tiliga 
psalm alarni  tarjim a qilib  qolmay,  o 'z   ta ’limoti  prinsiplarini  ham  him oya 
qildi.  Lyuter  pozitsiyasi  em otsional,  nem is  xalqining  R eform atsiya 
davridagi  ruhiy  k o ’tarinkiligini  o ’ziga  singdirgan  optim izm   bilan 
sug’orilgan.  Uning  “Parvardigor -   kuchli  m adadkor”  nom li  q o ’shiqning 
matn  va ohangini  ijod  qildi.
1524-yili  G erm aniyada  m illat  tarixining  yirik  voqealaridan  biri 
dehqonlar urushi  boshlandi.
TOM AS  M YUN SER  (1540-  1525)
D ehqonlar  om m asining  e ’tirof  etilgan  dohiysi  va  mafkurachisi 
Tom as  M yunser 
edi.  U  o ’zining  ijtim oiy-siyosiy  program m asida 
dehqonlar dem okratiyasi  talablaridan ancha ilgarilab ketgan edi.
XVI 
asrda 
G erm aniyada 
T.M yunser 
g'oyalarini 
hayotga 
tadbiq 
etuvchi 
va 
g'alab ag a  eltuvchi  kurashni  boshqaradigan 
sinf  m avjud  em as  edi.  O ’zi  ruhoniy  b o ’lgan 
T.  M yunser  “yerda  xudoning  jan natin i” 
yaratishga  boshqalam i  undar  edi.  U  olijanob 
m aqsadlarga  xizm at  qilishni  ruhoniylikning 
chinakam  irodasi,  deb  bilgan  edi.  Uning 
ta ’Iimotiga  ko’ra,  inson  ruhi  turli  -  tum an 
diniy  aqidalar  sirtm og’idangina  emas,  sotsial 
va  siyosiy  zulm dan  ham   ozod  b o ’lishi  kerak. 
Bu  m asalada  u  L yuter  bilan  kelisha  olmas 
edi.  Yerda  “xudoning  jannatini  yaratish” 
mulkdorlikni,  sinfiy  tengsizlikni  yo'qotm ay  turib  m um kin  emas,  deb 
hisoblaredi  u.
M yunser  shaxsiy  mulkni  tan  olm as,  m ehnatkash  xalqqa  tegishli 
bo ’lgan  siyosiy  tuzum   uchun  kurashar  edi.  U  Lyuterni  insonni  o ’z 
erkidan,  o ’z  taqdirini  o ’zi  belgilash  huquqidan  mahrum  etib,  dinni
33

ezuvchilar  xizm aliga  berih  q o ’yganlikda  aybladi.  “D unyodagi  eng 
yom on  narsa,-  deb  yozadi  M yunser,-  bechora  kam bag’alga  hech  kim 
yordam  q o ’lini  ch o ’zm aydi,  kuchlilar  nim a  xohlasalar  shuni  q ilad ilar... 
ular  barcha  jonivorlam i  o 'z   m ulklariga  aylantirib  olganlar.  Suvdagi 
baliqlar,  osm ondagi  qushlar,  zamindagi  o'sim liklam ing   ham m asi 
ularning  ixtiyorida.  Shu  sababli  ular  kam bag’allar  orasida  “o ’grilik 
qilm a  -  xudoning  irodasi  shu” ,  deb  aytadilar-u,  o ’zlari  bunga  amal 
qilm aydilar.  Shunday  qilib  ular  barchani  qisib-qim tiydilar  -   kam bag’al 
dehqon  va  hunarm andlarni  talaydilar.  Oddiy  xalq  arzim as  narsani 
olguday  b o ’lsa,  buning  uchun  uni  osadilar,  doktor  Lyugner  (aldoqchi 
Lyuter dem oqchi)  bo’lsa,  ularga fatvo  beradi.
M yunser  tolmas  siyosiy  tadqiqotchi  bo'lib,  isyon  g'oyalarini  diniy 
form ada,  “InjiF’dan  keltirilgan  m isollarga  suyangan  holda  xalq  qalbiga 
singdirar  edi.  Buning  uchun  u  cherkov  kat'edrasidan  foydalanar, 
knyazlam ing  ta ’qib  qilishiga  qaram ay  uning  m a’ruzalarini  tinglashga 
k o ’plab  kishilar to ’planar edilar.  M yunser  ularning  qalbida  ezuvchilarga 
nisbatan  nafrat  uy g 'o tar va kurashga tayyorlar edi.
1524-yili  iyunda  dehqonlar  urushi  boshlanib,  bir  yil  m obaynida 
G erm aniyaning 
katta  territoriyasiga  yoyildi. 
Isyonchi 
dehqonlar 
qahram onona  jang  qildilar.  M yunser  bu  paytda  M yunxauzenda  b o ’lib, 
bu  yerda  isyonchilar  1525-yil  m artida  hokim iyatni  o ’z  q o ’llariga 
oladilar va  M yunser rahbarligida  kom m una tuzadilar.  Lekin  kuchlam ing 
teng  em asligi  Frankenxauzen  yaqinidagi jangd a  M yunser otryadlarining 
m ag ’lubiyatiga  sabab  b o ’ladi.  O ’zi  raqiblari  tom onidan  tutilib,  turli 
qiynoqlarga duchor qilinadi  va  1525-m ayida o ’ldiriladi.
D ehqonlar urushi  voqealari  feodal  tuzum iga qarshi  zarba bo ’ldi.  Buni 
aks  ettirgan  katta adabiyot paydo  b o ’ldi.  Revolutsion  lagerda tarqatilgan 
varaqalar  q o ’ldan-qo’lga  o ’tdi,  nom alam i  sayyohlar  boshqa  joylarga 
ham   tarqatdilar.  Bitiklarning  ham m asi  jonli  nem is  tilida  yozib 
olinganligidan  xalq  orasiga  tez  yetib  borar,  k o ’pchilikning  m ulkiga 
aylanar edi.  Eng  om m aviy  janr  qo ’shiq  bo'lib,  u  kurashga  ilhom lantirar, 
kishilarni jangg a chorlar edi.

6. B Y U R G E R L IK   A D A BIY O T I
1.  “A hm oqlar”  satirasi
2.  Sebastian  Brant  va byurgerlik satirasi
3.  Hans  Saks  va  uning  “Ishyoqm aslar”  satirasi
4.  U yg’onish davri  va xalq kitoblari
M avzuga 
doir 
tayanch 
s o ’z 
va 
iboralar: 
m aysterzinger 
(m eistersinger), 
m aysterzang 
(m eistersang), 
sotsial 
paratizm , 
festnaxshpiel  (festnachspiel),  Til  Oylenshpigel  (Till  Euienspiegel), 
shildburger (Schildburger),  Doktor Faust afsonalari.
G erm aniyada  uyg’onish  davrida o ’z  dunyoqarashi  bilan  byurgerlarga 
yaqin b o ’lgan yozuvchilar ijodi  rivoj  topdi.
Bu  asarlarga didaktizm   muhri  bosilgan  b o ’lib,  satirik  yo ’nalishga ega 
edi.  Ularda  feodal  jam iyatning  turli  kam chiliklari  aks  ettirilar,
voqeilikning  haqqoniy  tasviri  jon- 
lantirilar  edi.  B yurgerlik  adabiyoti 
reform atsiya  harakatida  faol  qat- 
, i  
nashdi.  (II.Saks.  T .M um er  va  b.).
Byurgerlik 
satirasining 
boshlov- 
chilaridan 
biri 
nemis 
gumanisti 
Sebastian  Brant  b o ’lib,  uning  hayoti 
haqida  juda  kam   m a’lum ot  saqlanib 
“ 
qolgan.  Lekin  u  keng  bilimli,  lotin
tili  va  Rim  m ualliflari  asarlarini 
". 
yaxshi  bilgan  ijodkor  sifatida  shuhrat
qozongan. 
U 
90-yillarda 
Bazel 
, 
, 
jc
, 
(Shvetsariya)  universitetida professor
Sebastian Brant  (1457-1521) 
lavozim ida 
va 
Strasburg 
shahri
kotibi 
m artabasida 
xizmat 
qilgan. 
LJ  “Ahm oqlar  kem asi”  (Das  Narrenschiff,  1494)  satirasi  bilan  m ashhur 
bo'lib,  bu  asarda  turli  yosh,  kasbkor,  va  tabaqa  vakillarining  qiyofasini 
fosh  etadi.  “Ahm oqlar  kem asi”  o ’nlab  axloqiy  hikoyalam i  o ’zida 
mujassam lashtirgan  she'rlardan  iborat  b o ’lib,  jonli  nemis  tilida 
vozilganligi bilan  xarakterlidir.
Brant  m azkur  asarida  Germ aniyadagi  barcha  tentaklam i  bir  kem aga 
joylashtiradi.  Bir  joyda  to ’plangan  “nodon  xalq”  N arrenstadtga  -
35

Tentagiston  o ’lkasiga  y o ’l  oladi.  N odonlar kem a  qayoqqa  suzayotganini 
va  halokatga  uchrashi  hech  gap  em asligini  ham   bilishm aydi.  Brant 
fikricha,  o ’zining  ko ’p  sonli  illatlaridan  qutulish  im koniga  ega 
b o ’lm agan  m am lakat  halokatga  uchrashi  m uqarrar.  Q utqarilishning 
vagona  y o ’li  -  jam iyatni  axloqiy  illatlardan  forig ’  etishga  qobil  b o ’lgan 
chinakam   fandir.  S.Brant  um um xalq  e ’tiboriga  turli  xil  tentaklam ing 
butun  boshli  galereyasini  tavsiya  etadi.  Bularning  ichida  turli  kitoblam i 
yig ’uvchi,  am mo  hech  qachon  o ’qim aydigan  bibliofillar,  sharlatan- 
vrachlar, 
m aqtanchoqlar, 
xalqning 
ishonuvchanligini 
suiiste’mol 
qiluvchi  astrolog-m unajjim lar  o ’z  nodonliklarini  boshqalarga  yuq- 
tiruvchi olim lar va boshqalar bor.
S.B rant  satirik  an ’analarining  iste’dodli  davom chisi  Tom as  M um er 
b o ’lib,  uning  asarlari  sotsial  o ’tkirligi  bilan  ajralib  turadi.  “N odonlar 
la ’nati”  va  “Qam chi  sexi”  M um em ing  eng  yaxshi  satirik  asarlaridir. 
T .M um er  m azkur  asarlarida  o ’z  g ’azabi  kuchini  o ’zi  zam ondosh 
b o ’lgan jam iyatning  sotsial  yaralariga qaratadi.
B a’zi  cherkov  xizm atidagilam ing  axloqiy  tubanligi,  yuqori  m artabali 
cherkov  am aldorlarining  cherkov  m ansablarini  pullashlari  va  boshqa 
chirkinliklam i  nafrat  bilan  bayon  etadi,  ulam i  ochko’z  b o ’rilarga 
o ’xshatadi.
H ANS SAK S  (1494-1576)
Hans  Saks  u y g ’onish  davri  nemis 
byurgerligining  yirik  shoiridir.  U  o ’rta 
asr  Germ aniyasining  eng  ravnaq  topgan 
shaharlaridan  biri  Nyurenberg  shahrida 
tu g ’ilgan. 
Shoir  ju d a 
k o ’p 
fanlar 
bo ’yicha  saboq  oldi.  K eyinchalik kosib- 
likka  o ’rgana  boshladi.  Saksda  badiiy 
ijodga  qiziqish  ju d a  erta  boshlandi. 
U 
yoshligidayoq 
m aysterzingerlar 
ijodining 
asoslari 
bilan 
tanishadi. 
M aysterzang  -   kosiblar  san’ati  bo ’lib, 
hayot  bilan  cham barchas  bo g’liqdir. 
M aystersingerlar  o ’z  davralariga  fa- 
qat  kosiblar  tabaqasigagina  m ansub
36

kishilam i  kiritganlar.  Saksning  ijodi  haqqoniy  hayotiy  voqealarga  boy. 
Uning  asarlarida  real  hayot  o ’zining  m ohiyati  sotsial  qarama- 
qarshiliklari  bilan  nam oyon bo'ladi.
“Raqsdagi  shayton”  q o ’shig’ida  didaktizm   elem enlari  kuchli  b o ’Isa 
ham,  uning  asosiy  qim m ati  hayot  haqiqatiga  yaqin  detallarda  fosh 
etuvchilik  kuchiga  ega  b o ’lgan.  D o'zaxni  tark  etgan  shayton  yerda, 
xoliroq  joyda  о/,  b o ’lsa  ham   dam   olishga  qaror  qiladi.  Qarasaki,  bu 
yerda  ham  tinchlik  yo ’q.  U  paydo  b o ’lgan  q al’ada  m ayxo’rlik, 
am aldorga  sajda  qilish,  xoinlik  va  boshqalar  avjida.  Saks  bu  asari  bilan 
o ’quvchini  feodal  tuzum ga tanqidiy  m unosabatda b o 'lish ga  tayyorlaydi. 
O ’z  hisobiga  k o ’ra  Saks  m aysterzang  uslubida  4000  dan  ortiq  q o ’shiq 
bitgan.  Lekin  m uallif  ularni  o ’z  to ’plam lariga  kiritm agan.  Aftidan  u  bu 
q o ’shiqlam i  o ’z  ijodiy  merosining  sara  qismi,  deb  hisoblam agan  b o ’lsa 
kerak.
G erm aniyada  reform atsiya  boshlanganda  Saks  j u r ’at  bilan  Lyutem i 
q o ’llab  chiqdi.  Lyuterning  Papaga,  katolik  cherkoviga  qarshi  chiqishini 
Saks  bulbulning  sayrashiga  qiyoslaydi  va  kunni  ulug ’lab,  tunning 
tam om   b o ’iganligini  yozadi.  Bulbul  kuyi  shem i(Papani),  zaharli 
ilonlam i  (m onaxlar),  ochko’z  b o ’rilam i  (k o’p  sonli  poplar  to ’dasi) 
g ’azabga keltiradi.
Saks  Lyuter ta ’lim otining g ’olib kelishiga  ishonadi.
Saksning  sevgan  janrlaridan  biri  shvanklar  edi.  Turli-tum an  mav- 
zudagi  uyg’onish  davri  byurgerlik  hayotining  chinakam   ensiklopediyasi 
b o ’lgan  bu  asarlarda  byurgerlik  turm ush-tarzi,  er  va  xotin,  ota-ona  va 
bolalar,  x o ’jayin  va  xizm atkorlar,  usta  va  shogirdlar  m unosabatlari  o ’z 
ifodasini  topgan.
Saksning  shvanklari  bir  xil  sxem ada  qurilgan  b o ’lib,  dastlab 
yozuvchini  bezovta qilgan  hodisa  bayon  etiladi,  so ’ngra  ibratom uz  baho 
beriladi.  M asalan:  yctti  ayol  buloq  b o ’yida  to ’planib,  o ’z  erlari  ustidan 
shikoyat 
qila 
boshlaydilar. 
Birining 
eri 
xotiniga  sodiq  emas, 
ikkinchism ing  eri  xasis,  uchunchisiniki  -  dangasa,  to ’rtinchisiniki  esa 
aroqxo’r  va  hokazo.  Saks  ularning  g ’azabini  q o ’llab-quvvatlam aydi, 
ularga  xayrixoh  emas,  bunday  qilish,  alangalangan  alam zadaliklariga 
kerosin  sepish  bilan  barobar  bo ’lar  edi.  Ayollarni  diqqat  bilan  tinglab, 
shu  zahotiyoq  erkaklarga  so ’z  beradi.  Erkaklarning  ham  o ’z  jufti- 
halollari  haqida o ’z  gaplari bor.  Saks  tarbiyaviy  tadbirlam i  tavsiya etadi.
Saks  ijodida  eng  keng  tarqalgan  mavzu  ishyoqm aslikni  fosh  etishdir. 
“Ishyoqm aslar  m am lakati”  satirasi  shunday  asarlardandir.  Bu  asarda
37

m a’m urlikdagi  o ’lka  tasvirlanib,  bu  o ’lkada  m ehnat  qilish  shart  emas. 
uylar  piroglardan  qilingan,  tom lari  chalpaklar  bilan  yopilgan,  sosiskalar 
bilan  o'ralgan,  k o ’chalarida  qovurilgan  tovuqlar  va  g ’ozlar  yurishadi. 
Bu 
m am lakatda 
eng 
ishyoqm as 
kishi 
m ukofotga 
sazovordir. 
M chnatsevarlikning  o bro’si  bir  chaqa.  Saks  o ’z  asarida  hukm ron 
sinflam ing  sotsial  paratizm iga bolta  urib.  mehnat  ahlini  sharaflaydi.
Hems  Saks  dram aturg  sifatida  ham  m ashhur  edi.  U  k o ’plab 
festnaxshpiel1  asarlarining  m uallifidir.  O 'zinin g  eng  yaxshi  shvank  va 
festnaxspiellarida  hayotni  haqqoniy  tasvirlaydi.  "Jannatdagi  shogird” 
asarida  dehqoncha  nodonlik,  soddalik  satiraga  olinadi.  Shogirdning 
nayrangiga  laqqa tushgan  dehqon  ayol  dunyodan  ko'z  yum gan  erining  u 
dunyoda  m uhtojlik  ko'rmasin,  deb  topgan-tutganini  shogirdiga  tutqazib 
yuboradi.  U o ’ziga kelganda shogird juftakni rostlab qolgan edi.
XALQ   K ITO BLARI
Ilk  bora  uyg’onish  davrida  om m aviy 
dem okratik  kitobxonga  m o ’ljallangan 
(muallifi  nom a'lum )  adabiyot  paydo 
b o ’la  boshlaydi.  Bu  adabiyotni  turli 
attorlik  mollari  bilan  shahar  va  qishloq- 
larni  kezgan  baqqollar tarqatar edilar.
Xalq  adabiyoti  ja n r  va  g ’oyaviy 
tem atik  jihatidan  rang-barang  b o ’lib, 
ular  ichida  hayvonot  dunyosi  haqidagi 
hikoyatlar, 
shvank, 
ballada 
va 
q o ’shiqlar  mavjud  edi.  B ular  ichida 
xalq  ijodkorligining nam unalari  b o ’lgan 
“Til  O ylenshpiegel”,  “Shildburgerlar”, 
“D oktor Yohan Faust voqeasi”  kabi  asarlar e ’tiborga loyiqdir.
Til  Oylenshpigel  haqidagi  hikoyalar  aftidan  ilk  bora  XVI  asrdan 
boshlab  yaratila  boshlagan.  O ylenshpigel  real  m avjud  shaxs  b o ’lib,  o ’z 
nuqtadonligi,  o ’tkir  so’zligi  bilan  m ashhur  b o ’lgan.  Keyinchalik  xalq 
o g ’zaki  ijodidagi  barcha  o ’tkir  zehnlilik,  tagdor  luqm alar,  xalq 
xotirasida  m uhrlanib qolgan  dom shm andliklar shu  qahram on  nom i  bilan 
bog’liq  holda q o ’llaniladigan b o ’ldi.
1  3-4 personaj  qatnashadigan dialogli  muloqot
38

Shunday qilib yig ’ma obraz -  poplar,  dvoryanlar,  savdogarlar.  barcha 
o 'z   baxtini  xalq  badbaxtligi evaziga yaratuvchi  kishilar ustidan  kuluvchi 
quvnoq  dehqon  yigit Oylenshpigel  obrazi  paydo b o ’lgan.
1515-yili  yuqori  nemis  dialektida  “Til  Oylenshpigel  g ’aroyibotlari 
haqida  kitob"  e ’lon  qilinib,  o 'rta   asr  hazil-m utoyibalari,  sotsial 
protestantlarning 
shvanklarda 
o ’z 
ifodasini 
topgan 
shum liklari, 
dem okratik  adabiyotda  uchraydigan  xalq  orzu  armonlarini  ifodalovchi 
ibratli  hikoyatlar  Til  nom idan  hikoya  qilinadi.  Uning  siym osida  xalq 
quvnoqligi,  hazilga  moyilligi,  haq  ishning  g ’alabasiga  ishonch  o ’z 
ifodasini  topgan.  Quvnoq  yum oristik  tarzda  yozilgan  “Shildburgerlar” 
(Shild  shahri  fuqarolari)  kitobi  voqeilikning  qamrovi  “Til  O ylenshpigel” 
ga  nisbatan  kengroq.  Bu  kitobda  hikoya  qilinishicha,  shildliklar  o 'z  
zukkoliklari  bilan  nom  chiqarganliklaridan  ularni  turli  davlatlarga 
m aslahatchilik  lavozim iga  taklif  etar  edilar.  N atijada  Shildning  o ’zida 
hayot  izdan  chiqa  boshlaydi.  Erlarining  jahongashtaligidan  to ’ygan 
ayollar  isyon  k o ’taradilar  va  erlari  o ’z  yurtlarini  tark  etm aslik  y o ’lini 
qidirib,  “zukkolikdan  nodonlik  yordam ida  qutulish”  chorasini  topadilar. 
U lar  o ’zlarini  jinnilikka  soladilar.  N odonlik  nayranglarining  chegarasi 
yo ’q.  Shild  fuqarolari  ratusha  quradilar-u,  deraza  qurishni  unutadilar. 
O 'z   xatolarini  tuzatish  m aqsadida  u  yerga  qoplarda  va  chelaklarda 
yorug’lik  tashiydilar.  Bu,  tabiiyki,  ratushani  yoritm aydi.  Keyin  ular 
im perator ijozati  bilan  tuz ekishga qaror qiladilar.  D evorda o ’stirgan  o ’t- 
o ’lanlarini  yedirish  uchun 
m ollam i  tepaga  ko ’taradilar.  M ushukdan 
qutulish  uchun  u  yashaydigan  om borxonaga  o ’t  q o ’yadilar.  Y ong’in 
natijasida  butun  qishloq  yonib  ketadi.  Shild  fuqarolari  esa  butun 
dunyoga  tarqalib  ketishga  mahkutn  bo ’ladilar.  Shunday  qilib,  nodonlik 
shildburgerlam i  qutqarm aydi,  aksincha  ular  badbaxtligining  m anbai 
b o ’ladi.
Doktor  Faust  haqidagi  kitob  esa,  o ’z  jiddiyligi,  m azm unining 
dram atizm ga  boyligi  bilan  ajralib  turadi.  Bu  asam ing  bosh  qahram oni  -  
tirishqoq,  o ’tkir  tafakkur  sohibi,  cherkov  dogm asi  va  sxolastikasi 
zanjirini  uzishga  intiluvchan  shaxs,  haqiqiy  bilimni  baholovchi, 
hayotning  barcha  gunohlari,  quvonchlari  va  m akrlari  bilan  sevuvchi 
inson.
Faust  tarixiy  shaxs  b o ’lib,  u  XVI  asrning  birinchi  yarm ida  yashagan, 
m ohir  shifokor,  sehrgar,  lekin  k o ’proq  xalq  ishonchidan  ustalik  bilan 
foydalanuvchi  sharlatan.  Xalq  Faustga  ham  Til  singari  turli-tum an 
m o ’jizalam i  yopishtiravergan.  Natijada  Faust  -  o ’z qiziqishini  qondirish,
39

dunyo  sir-asroridan  voqif  b o ’lish  evaziga  qaibini  shaytonga  sotgan 
afsonaviy qahram on  paydo  b o ’lgan.
1587-yili  M ayndagi  Frankfurtda  Yohan  Shpis  m atbaasida  “D oktor 
Yohan  Faust haqidagi  afsona”  kitobi  chop etiladi.
Kitobning  muallifi  no m a’lum.  Kitob  uch  qism dan  iborat  b o ’lib, 
dastlabki  ikki  qism ida  Faust  M efistofel  yordam ida  o ’zining  bilim ga 
chanqoqligini  qondiradi.  Koinot  bilan  tanishadi.  Qanotli  ajdarholarga 
minib  sayyoralarga  sayr  etadi,  turli  m am lakatlarga  sayohat  qiladi. 
Kitobning  uchinchi  qismi  jonliligi  bilan  aham iyatga  m olikdir.  Faust  bu 
yerda o 'ta  sehrli  m o ’jizako r sifatida nam oyon  bo’lgan.  Im perator V  ning 
xohishiga  ko’ra,  u  Iskandam ing  (A leksandr  M akedonskiy)  va  uning 
xotinining  arvohini  chaqiradi.  Bundan  tashqari  Faust  m o’jizak or ishlarni 
am alga  oshiradi  -  ritsarga  kiyik  shohini  yopishtirib  q o ’yadi,  dehqonning 
pichanini  arava-yu  oti  bilan  yeb  q o ’yadi,  graf  ayoliga  qahraton  qishda 
yangi  pishgan  m evalar  taqdim   qiladi,  to g ’  ch o ’qqisida  q a l’a  bunyod 
etadi  va  hokazo.  Nikoh  udum lariga  amal  qilmay,  g o ’zal  Yelenani  o ’z 
ixtiyoriga oladi,  u unga Yust  ismli  o ’g 'il  tu g 'ib   beradi.
V a'dasining 
ustidan 
chiqish 
daqiqalari 
yaqinlashganda 
kitob 
qahram oni  jur'atsizlik  qiladi.  O'zi  qilgan  barcha  gunohlar  uchun  tavba 
qilib  xristianlik  bilan  yarashish  fikrini  aks  ettirgan  nutq  bilan  talaba 
d o ’stlariga  m urojaat etadi:  Nodon  kishilar jam iyati  meni  shayton  aqldan 
ozdirgani  singari  sizni  y o ’ldan  urishga  y o ’l  q o ’ym ang.  Tirishqoqlik  va 
ixlos  bilan  cherkovga  borishni  kanda  qilm ang,  shaytonga  hay  bermang. 
Xristga b o ’lgan  im oningiz  va  xudoga  ibodatingiz bilan  shaytonga qarshi 
kurashing”,  deydi.  Kitobxonlarni  Faust  o ’z  tavbasi  bilan  em as,  ham m a 
narsani  bilishga  b o ’lgan  intilishi  fan  va  sh e’r  vositasida  barcha  narsani 
egallashga  b o ’lgan  ishtiyoqi  bilan  band  etadi.  Va  shu  taxlit  u  jahon 
adabiyotiga,  aynisqsa  G yotening  o ’lmas  tragediyasiga  olib  kirildi. 
(M ario,  Lessing,  Klinger,  va boshqalar.)
U yg’onish  davridagi  xalq  ijodi,  hikoya,  epik  asarlar  bilangina  em as, 
lirik  janrlarning  yaratilishi  bilan  ham  xarakterlidir.  Bunday  asarlarda 
xursandchilik  va  qay g ’u  kunlaridagi  xalq  qalbi  xalq  ongining  k o ’zgusi 
sifatida  nam oyon  b o ’ladi.  Bular  og ’izdan  o g ’izga  k o 'c h ib   o ’tib 
yuradigan qo ’shiqlardir.  Bu q o ’shiqlarda kelajak  haqidagi  orzular,  baxtli 
kunlam ing  kelishi  nivatlari  m ujassam lashtirilgan.
40