Xx аср ўзбек адабиётида рубоий ва қитъа


  В. В. В и и о г р а д о в, Русский язьтк (грамматическое учение о


Download 3.59 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/63
Sana10.11.2023
Hajmi3.59 Mb.
#1764907
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   63
Bog'liq
Bahrom Ismoilov. Dunyoni bilishda til va tafakkur birligi


В. В. В и и о г р а д о в, Русский язьтк (грамматическое учение о 
слове), Учпедгнз, М. 
Л , 1947, стр. 14.
1
Қараш • С II. П а в л о в, Понятие слова в светс марксистского уче- 
ння о псносредственной связн язьжа и мьипления, Веетник Л\ГУ, 1954, 
Ла 4 ва бошқалар.

Г. М. Г а л к н н а-Ф е д о р у к, Суждснпе н 
предложение, 1956, 
стр. 9.
58
www.ziyouz.com kutubxonasi


Баъзи авторлар сўзга тилнинг мустацил бирлиги снфатп- 
.да тушунчадан ажратган ҳолда қарайдилар. «Ьу — стол» де- 
ган грамматик шаклланган ибора,— деб езади Ф. Ғ"
1
. Шемя- 
кин,—шу предмет ҳаҳидаги фикрнинг моддий тил қобиғидир; 
бу ибора мазмуни предметнипг столлар гуруҳига мансуб- 
лигини билдиради. Аммо «б>» ва «стол» иборадан ташқари 
алоҳида-алоҳида 
олинганда, ҳеч қандан аниқ фикр билан 
боғланмайди ва бирор фикрпи тил моддий қобигига ўрол- 
майди9.
Бу ерда икки хатога 
йўл қўйилгап: бирннчидан, «бу» ва 
«стол» биз уларни ибора сисгемасидами ёки тилнинг муста- 
қил бирлиги сифатида олиб қараймизми, бупдан қатъий на- 
зар, муайяп тилдаги ҳар қандай бошқа сўз каби грамматик 
жиҳатдан шак.тлангапдир; иккипчидан, улар ҳам бошқа сўз- 
лар каби тушунчапи ифодалайди, чупки улар объектив мав- 
жуд нарсаларнинг белгиси ва акс этишидир.
Тушунчанипг билишдаги аҳамиятини умуман инкор эта- 
диган авторлар ҳам йўқ э.мас.
Б. В. Беляевнинг фикрича, ўз-ўзича олинган тушунча «би- 
рон бир алоқа ёки муносабатнннг инъикоси бўла олмайди, бу 
билим эмас, бунга ҳақиқат асосини илова қилиб ҳам бўл- 
майди»10.
Тушунча билим эмас дейишнипг нотўгрилигини исботлаб 
ўтиришга ҳожат ҳам бўлмаса керак.
Сўзнинг тил бирлиги эканлиги нимада кўринади. Эиди ма- 
на шу ҳақда ганирамиз.
Академик В. В. Виноградов
11
таърифидан шундай хулосага 
кслиш мумкннки, сўз тил бирлигп сифатида уч қисмдан: то- 
вуш («фонстик таркиб»), грамматик шаклланганлик («грам- 
матик таркиб») ва сўзда ифодаланган маъно 
(«маънолар 
системаси»дан иборат). Сўз мапа шулар ёрдамида борлиқ- 
даги нарса ва ҳодисаларни умумлаштиради.
С ў з т о в у ш и унинг моддий томонидир. Сўз товушпни 
турли пуқтаи назардан ўрганиш мумкнн, масалан, фонетика- 
да тилиинг товуш қурилиши тарзида 
қаралади; олий нерв 
фаолияти физиологиясида эса сўз товушига воқелик сигнали 
сифатида сндашилади. Бинобарин, ҳар бир фанда унга тур-

Download 3.59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   63




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling