O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd


Download 2.5 Mb.
Pdf ko'rish
bet116/308
Sana31.10.2023
Hajmi2.5 Mb.
#1736325
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   308
Bog'liq
O zbekiston Milliy Ensiklopediyasi - R harfi

РЕАКТИВ КУЧ, реактив тортиш 
кучи — реактив двигатель соплосидан 
чиқаётган газ оқимининг реакция (ита-
риш) кучи. Р.к. двигателнинг ички ва 
ташқи сиртига таъсир қилаётган кучлар-
нинг тенг таъсир этувчиси ҳисобланади. 
Двигатель ташқи сиртининг ҳар бир 
элементи (dS юзаси)да атмосфера боси-


www.ziyouz.com кутубхонаси
112
ми, ичида эса атмосфера босимига нис-
батан катта бўлган двигатель иш жисми 
(газ)нинг босими мавжуд. Р.к. сопло ўки 
бўйлаб, газ оқимининг тезлик векторига 
қарама-қарши йўналган бўлади. Р. к.дан 
техникада, хусусан, космонавтикада кенг 
фойдаланилади.
РЕАКТИВ ТУРБИНА — иш жис-
ми (газ, буғ, суюқлик) нинг потенциал 
энергиясини кинетик энергияга айлан-
тириб берадиган қурилма. Бунда потен-
циал энергия фақат қўзғалмас соплоли 
аппаратнинг парракли каналларидаги-
на эмас, айланувчи иш ғилдирагининг 
парракли каналларида ҳам кинетик 
энергияга айланади (бу каналларда иш 
жисми оқимининг реактив кучи вужуд-
га келади). Иш ғилдирагининг парракли 
каналларида вужудга келган потенциал 
энергия миқдорининг умумий фойдала-
нилган энергияга нисбати реактивлик 
даражаси деб аталади. Амалда барча 
турбиналар муайян реактивлик даражаси 
б-н ишлайди, лекин реактивлик даража-
си 0,5 дан кичик бўлмаган турбинагина 
Р.т. ҳисобланади. Р.т.нинг актив (фаол) 
турбина, реактив газ турбинаси, гидро-
турбина ва буғ турбинаси каби турлари 
мавжуд. 
РЕАКТИВ 
ҚАРШИЛИК — 
ўзгарувчан электр токига электр сиғим 
ва занжир (ёки унинг бир қисми) индук-
тивлиги кўрсатадиган қаршилик (қ. Ин-
дуктивлик). Электр занжирининг тўла 
қаршилиги Z=H/(RL+RC) нинг мавҳум 
қисми, бу ерда г— электр занжирининг 
фаол қаршилиги, RL=coL—индуктив 
қаршилиги, Rc=l/mC=Uc/I — сиғим 
қаршилиги; бунда ю — токнинг ўзгариш 
частотаси, L — ўтказгич индуктивлиги, 
С — ўтказгич сиғими, Uc— сиғимдаги 
кучланишнинг 
амплитуда 
қиймати, 
I — занжирдаги токнинг амплитуда 
қиймати. Ўзгарувчан ток занжирида ин-
дуктивлик ёки сиғимнинг бўлиши ток 
ва кучланиш фазаларининг бир-бирига 
нисбатан силжишига сабаб бўлади. Ин-
дуктив қаршилик бўлганда занжирда 
ўзиндукция э.ю.к. ҳосил бўлиши сабаб-
ли ток фаза жиҳатдан берилган кучла-
нишдан орқада қолади, сиғим қаршилик 
бўлганда эса ток фаза жиҳатдан кучла-
нишдан олдинда кетади.

Download 2.5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   308




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling